Usvajanje dece

[Neron]

Tamo gde deca caruju nema dece koja su za usvajanje koleginice...

Ne usvajaju se deca u pubertetu,pa vam je teško da se odlučite i da osećate strah... Naravno strah postoji i kada treba da rodite,a kamoli oko usvajanja,ali ne bih rekao da je mnogo veći,nepodnošljiviji ili bilo kakav da bi omeo ikoga ko je čovek i može to da uradi,da isto i ne učini...

Voleti decu ne znači voleti samo svoju decu,jer ako volimo samo svoju bojim se da ni njima ni nama to neće doneti boljitak u životu koji je pred tom decom,naprotiv...

Ali sto ljudi,sto ćudi...

[DrinChe]

misti,ne znam ja ništa više o ovome o čemu pričamo od tebe.Zajednička nam je želja i strah.A to je dobro.
Val,ja ne poznajem(u smislu druženja.rodbinski DA,ali to je posebna priča) nikoga ko je usvojen,ali sam sa dosta njih pričala.I u pravu si i za to da postaju dobri ljudi.Mnogo štošta ih čini različitim od dece koja rastu uz biološke rodtelje,a mene oduševljava njihova želja za sopstvenom decom i porodicom koje su željni.Ne "prenemažu" se kao mi(ja),nego su mnogo hrabriji jer moraju to da budu.Mi(ja) rastemo dosta uljuljkani i sigurni da će za nas uvek biti i da će nam se i greške praštati.
Kaže sinoć čovek koji je usvojio jednu preslatku devojčicu o proceduri koju su prošli: "...i naravno,da bude zdravo".Prvo mi je bilo fuj,a posle razmišljam da nije ništa zlo rekao.Rekao je samo naglas ono što svako od nas misli dok očekuje dete.Kolika li bi tek hrabrost bila potrebna da se bolesno dete usvoji?OGROMNA.Nisam sigurna da bih smela.
E tek tu se dolazi do onoga koliko smo humani i zbog koga-čega usvajamo.Zbog njih ili nas.

[starsica]

iskreno? ne znam..
mlada sam da razmisljam o deci.. a usvojena deca su tema koju svakako treba razmatrati sa mnoooogo paznje.. a posto sam u godinama kojim jesam, moj stav o ovome je da jos nemam stav
iz razloga sto bih ja usvojila svako dete koje je samo i nema oca i majku.. kazem za sebe da imam veliko srce, sigurna sam u to.. i ono bi puklo kad bi videlo dete koje nema roditelje a ja ne bih mogla da mu pruzim sve ono sto bih zelela..
naravno, govorim o vremenu kad bih materijalno bila situirana, posto sad ne bih nista mogla da mu pruzim, osim ljubavi koja mu sigurno fali vise nego vazduha..
zavidim osobama koje se odluce na taj korak.. i neverovatno postujem tu licnost koja ima toliko srce da moze da voli dete koje mu krvno nije niko a dusevno vise od rodjenog..

[Neron]

DrinChe kaže: E tek tu se dolazi do onoga koliko smo humani i zbog koga-čega usvajamo.Zbog njih ili nas.

Motivi nisu važni...

Normalno je da ako nemaš decu jednim dobrim delom udovoljavaš sebi,a ako ih imaš onda skoro 100% udovoljavaš samo toj deci... U oba slučaja 100% si decu koju si usvojila usrećila,vremenom shvatiš da prvobitni poriv humanosti više nije aktuelan,kao što ovako jeste mnogo pre samog čina...

Samo napred,mnogo više konzumiramo svega u životu čega bi trebali da se plašimo,a stvarno je iluzorno od mnogo mladih cura i kolega očekivati bilo šta što bi bilo relevantno na ovoj temi...

[starsica]

Neron kaze: a stvarno je iluzorno od mnogo mladih cura i kolega očekivati bilo šta što bi bilo relevantno na ovoj temi...

i sad ja zato sto imam 20 godina ne mogu da imam stav o tome?
ili se moje razmisljanje ne racuna zato sto imam toliko godina koliko imam, nemam decu niti sad razmisljam da ih imam a imam stav donekle izgradjen o usvajanju dece?

sad cu da se svadjam..

[Neron]

starsica kaže: i sad ja zato sto imam 20 godina ne mogu da imam stav o tome? ili se moje razmisljanje ne racuna zato sto imam toliko godina koliko imam, nemam decu niti sad razmisljam da ih imam a imam stav donekle izgradjen o usvajanju dece? sad cu da se svadjam..

Pa šta sam ja mislio u tvojim godinama ? Ti si još i pametna... meni je sve došlo rano,a pamet najkasnije... ali nije ovo tema za mlade bre.Možeš da imaš stav,ali je malo preambiciozno da ga i iznosiš javno,ali ovo je forum... ne svađaj se nisam ti ništa uradio loše što sam napisao citirano s tvoje strane...

[starsica]

stasica kaze: moj stav o ovome je da jos nemam stav

evo, citiracu samu sebe.. nemam ga u meri tolikoj da bih dete mogla da usvojim, ali znam sta mislim o sebi i onome sto bih jednog dana volela da uradim i da na taj nacin usrecim nekoga kome je ljubav falila mnogo vise nego meni..
dobro kazes, ovo je forum, i mislim da svaka tema treba da bude otvorena za moje misljenje ako stav po toj temi imam, bez obzira na godine!
Izvini ako si shvatio da ja tvoju poruku izvlacim iz konteksta, ali me je naljutilo u momentu..


svadja vise u figurativnom smilu, jos nemam toliko velikog povoda..

[Neron]

starsica kaže: evo, citiracu samu sebe.. nemam ga u meri tolikoj da bih dete mogla da usvojim, ali znam sta mislim o sebi i onome sto bih jednog dana volela da uradim i da na taj nacin usrecim nekoga kome je ljubav falila mnogo vise nego meni.. dobro kazes, ovo je forum, i mislim da svaka tema treba da bude otvorena za moje misljenje ako stav po toj temi imam, bez obzira na godine! Izvini ako si shvatio da ja tvoju poruku izvlacim iz konteksta, ali me je naljutilo u momentu.. svadja vise u figurativnom smilu, jos nemam toliko velikog povoda..

Zavisi koliki ti treba ? Kao da ja ne znam da sa mnom nemaš ama baš nikakvog razloga za svađu...

[triViALna]

DrinChe kaže: E tek tu se dolazi do onoga koliko smo humani i zbog koga-čega usvajamo.Zbog njih ili nas.

Ovo pitanje ces sebi uvek postaviti DrincHe. UVEK.
I ako je zdravo i ako nije. Na to pitanje odgovaras i kada radjas pod rizikom, znas. A neki rizik uvek snosis. Setih se sada, kada si ovo pomenula...he...kada sam rodila, tata nije gledao ni pol koji je, prvo je brojao da li su svi prstici na broju...

Uvek je davanje i uzimanje. Ne moze drukcije.
Usvajas zato sto zelis dete (a vecinom ne mozes da imas sopstveno ili zato sto iz kojih god razloga naletis na "nicije" dete koje te emocionalno "srusi"), zato sto imas ljubavi da das, zato sto zelis da das, da das nesto nekome, a uzeces takodje nesto dok si dao. Uzeces nesto - zivotni smisao/ono sto nemas/pripadanje/nesto sto ne mozes da dobijes drukcije pa makar to bilo i osecanje "I do te right/good thing".

Ljudski je zeleti nesto svoje, imati nesto "moje" i ziveti za nesto "svoje" koje ce trajati i posle mene - a to jesu deca, danas i od pamtiveka. Mozda je u tome umesana i odredajena nota egoizma - ne poricem - ali ono sto prevagne je ono sto "stvaras". Stvaras zivot i dajes zivot. And it's all about making...

NeroncHe: Tamo gde deca caruju nema dece koja su za usvajanje koleginice...

Znas, kolega (malopre procitaH na Drininom spomenaru da te se kao plasim verbalno, pa te pozivam ovom prilikom na rvanje, bRe! ) ima mnogo mnogo dece koja caruju pod navodnicima. Da ne kazem statiraju, a rodjena su - moja/tvoja/necija. Rekla sam da se plasim dece - da, plasim ih se cesto. Zato sto nisu izopacena, zato sto mi stave ogledalo pred nos - pred MOJ nos - i tu ne izgledam ni malo "fine" kako inace mogu da odglumim za desetku svakom odraslom coveculjku. Sroce mi u lice bez obzira sta ne valja, i tu ih ne interesuje kultura, nacin ophodjenja, interes bilo koji ili pozicija moja/njihova. Sroce mi "zivot" u facu bez omeksivaca. I ja MORAM da vidim sebe onakvom kakva sam, bez da imam iole sanse da pobegnem od sebe/njih. A to je Boga mi sve, samo ne hedonisticki ugodno.
Deca me teraju da radim na sebi.
Veruj mi da nema nikoga, NIKOGA zbog koga bi inace na sebi radila na taj nacin. A to je tako upravo zbog straha, zbog straha da zatajim pred njima. Za sve ostalo - kad tad stignes u zivotu na stepen kad ti se ladno ebe za sve. Znam iz iskustva...