Usvajanje dece

[DrinChe]

irnik kaže: Skoro naidjoh na podatak da bi 60% Amerikanaca usvojili dijete neke druge rase od njihove ako bi usvajali djecu.

To je za Amerikance znacajan i dobar pomak, bas lepo.Mislim na obican svet, ne na njihove zvezde granda medju kojima je,imam utisak, to postalo pomodarsvo-ali neka,korisno je.Koliko ce deci pruziti vremena i ljubavi,ko ce znati,ali bar ce biti na sigurnom,skolovace se...
Kod nas ili bolje-kod mene u okruzenju, predrasude su jos prisutne.Ne samo one, nego i malogradjansko ponasanje , poput"sta ce reci rodbina, komsije...".Da,znam to, ne pricam napamet. I kad god sam u prilici,sto privatno,sto na poslu, ispricam im kako je to kod ....... mojih.Koja je hrabrost u to vreme bila,slusala sam ih.Pokusali su roditelji da ih odgovore (sacekajte,ko zna,mozda ce uskoro...).Donekle razumem roditelje tih ljudi.Odraslih,ali njihove dece,dece sa ovih prostora,na koju su racunali da ce njihove gene nastaviti da prenose i stvore neku iluziju besmrtnosti.Mozda to,mozda gresim,ali jedno znam.Da nisu bili hrabri i bukvalno sami protiv svih,danas ne bi bili baka i deka predivne devojcice,a do skoro,"samo" ponosni roditelji devojke koja je ostala da radi na Sorboni.
Sa druge strane,prihvacenost usvojene dece je toliko dobra,da je dirljivo.Klinci me odusevljavaju redovno,pa i po tom pitanju.Prica mi jedna uceteljica( ) kako deca to lako i jednostavno prihvate.Pitaju,nije da ne pitaju.Vrlo jednostavna pitanja:"kako...","zasto..." i kada na to to dobiju odgovor koje samo dete moze da da (mislim na decu koju su novi roditelji(hmm..termin ) pripremili na to i objasnili sve nejasnoce, oni prosto i jednostavno nastave razgovor ili ili igru koju su do tada igrali.Bez komplikovanja.
I zasto komplikovati? Ko ne moze "onako", a moze "ovako" da ima dete/decu - imace roditeljstvo sa kojim ce se snaci, a sigurna sam, i usreciti.Sebe, a pre svega njih.

Uzgred,jeste li ikada bili u Zvecanskoj (ili gde treba u vasem gradu),da na neki nacin pomognete toj deci dok im ne dodju mama i tata?
Savetujem.Prvi put sa knedlom u grlu,kasnije sa osmehom.

[Neuhvatljiva_]

Kad bih usvajala dete jedina stvar koja bi mi mozda bila važna je da dete bude što mladje...Ali kazem mozda...
Volim jako decu, i veoma se brzo vezujem za njih...Tako me lako osvoje

DrinChe kaže: Uzgred,jeste li ikada bili u Zvecanskoj (ili gde treba u vasem gradu),da na neki nacin pomognete toj deci dok im ne dodju mama i tata? Savetujem.Prvi put sa knedlom u grlu,kasnije sa osmehom.

Da bila sam...
Eh da je bila samo knedla u grlu...plakala sam kao malo dete...Tako su mi svi slatki...i zeljni ljubavi...Kad te zagrle ili ti obuhvate nogu nema šanse da ih pustiš...od sebe...

[pero_M]

Obozavam decu i ona obozavaju mene.
Da imamo uslova sigurno bi usvojili dete. Meni je potpuno svejedno da li je dete belo, crno, crveno ili zuto vazno je da je dete. Taj nevini, neiskvareni mali covek zeljan ljubavi oseti ko mu pruza topao osmeh, a ko "kez". I najstidljivije dete posle 10-20 minuta mi se nadje u krilu i pocne razgovor. Iako po mojim postovima na drugim temama delujem neotesan, grub, odbojan i sl. u stvari sam veliki emotivac, a narocito kad su u pitanju deca. Zato ni ne pomisljam da odem u Suboticku Kolevku (tamo su deca bez roditeljskog staranja) jer ne znam kako bih to podneo.
Predrasude o deci nemam. Sva su deca zlatna ali i ona upijaju okolinu, pa mi se desavalo da neko dete, na prvi utisak, jednostavno deluje odbojno, a posle sam saznao i zasto, roditelji su totalni negativci, a ono samo kopira roditelje.
Ispocetka, supruzi je bilo krivo, sto neka deca. nece iz mog narucja da odu kod nje, a posle se navikla da je to tako.
Jednostavno, deca su moja slabost.
Imao sam prilike da pomazem tesko unesrecenima, sa teskim povredama, i nije mi ni malo bilo neprijatno gledati krv, a dvoje ljudi mi je cak i izdahnulo na rukama. Nisam se previse "potresao", ostao sam pribran do zadnjeg, ali kad vidim krv na nekom detetu, tu jednostavno blokiram.

[veljko yaric]

Ma nema tu predrasuda zasto ne usreciti jedno dijete bez roditelja ako imate sredstava kad znate da ce to dijete usreciti vas pogotovo ako nemozete imati svoje djece.

ja sam za to mislim ako ljudi ne mogu imati djece zasto da ne to ce biti uzajamna sreca mada veca od djece a pitamo li se koliko ima takve djece koji cekaju bas na takve ljude ajmo biti realni njima ne moze biti lijepo u domu kao u necijem toplom domu

[yossarian]

http://www.politika.co.yu/rubrike/Te...t53163.sr.html
Зашто је усвајање дуготрајан процес
У овом тренутку више од 400 парова у Србији жељно ишчекује дан када ће им стручњаци Центра за социјални рад јавити да су постали родитељи, а на једно дете без родитељског старања у просеку конкуришу четири усвојитељска пара

Иначе, у Политици од 6.1. посветили су више текстова овом проблему, ево линка:
http://www.politika.co.yu/index.php?...=2008&m=1&d=6#

[Buba Erdeljan]

Dobrila Grujić, šef odseka za hraniteljstvo i poslove usvajanja u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, kaže da razlog dugog čekanja na usvojenje deta nije samo složena procedura, već i to što parovi imaju specifične zahteve kada je reč o izboru deteta.

Grujić kaže da parovi uglavnom žele da usvoje dete do dve godine starosti i da im je važno da dete bude njihovog nacionalnog porekla i bez zdravstvenih problema.

http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=15230

[zmax]

Poznajem dva bračna para koja su usvojila decu,sa teškom mukom,ali usvojili su ih.
Divim se tim ljudima koji imaju toliko srce,toliko ljubavi,toliko nečega što ja ne umem da opišem...oprostite mi na ovome.
Kada god ih pitam kako su im deca iz njih izbija neki blaženi osmeh,sjaj i sreća,a sa kolikom ljubavi pričaju o njima,e ni to ne umem da vam opišem,to treba čuti i videti.
Ništa plemenitije.

[triViALna]

Odgovor na pitanje: da, bih!

Pitanje: Zasto nisam?
- Jednostavan odgovor : ne uklapam se u "razradjene" sHeme socialnih ustanova.

Da,da...mogu da ganjam tamo neke drzave africkog i juzno-amerikanskog kontinenta - oni nisu "strogi", a i da jesu, novac bushi gde burgija nece! - ali u evropi (bliskoj i manje bliskoj) postoje odredjena pravila mimo kojih se ne moze usvajati. Ne moze se cak ni doci do hraniteljstva. DakleM, dok god ne nadjem nekog dobrovoljca koji ce da me zeni samo da bih mogla da prilozim atest "fEEEne&cestite" porodicne atmosfere, o usvajanju mogu da sanjam, o hraniteljstvu takodje! Da li to ima iole veze sa stvarnim zivotom - ko te pita - vazna je etiketa!

Ja ovo cisto da bih podvukla rigoroznost kriterijuma za usvajanje. Ko ih u danasnjem vremenu ispunjava - njemu mozete ladno da digete spomenik za vreme zivota! Da li su ti kriterijumi "up to date", da li su na kraju krajeva kompatibilni sa realnom situacijom nezbrinute dece u i po domovima ostaje da se preispita - politicki. A dok politika preispita sa sve opozicijom, deca su odrasla - u sta god!

Ne bih zelela da budem pogresno shvacena - odluka za adoptiranje dece, pa i hraniteljstvo, zaista nije neka reversible odluka koja se povodi iskljucivo intuicijom, ali mislim da takodje nije nesto sto bi trebalo da se "definise" iskljucivo prema nekim od praveka "ustaljenim" normama. Iliti statisticki : od svog moguceg zla, ja bih da biram manje! I ako bi neko dete i u jednoclanoj "porodici" dobilo sansu da se osecao kao deo porodice, ja bih birala i "sakatu porodicu", kao sto bih birala i homosexualnu porodicu naspram nikakve porodice! Birala bih koga god naspram nikog!

[jamiroyu]

Po meni najplemenitiji cin koji covek moze da uradi gde do izrazaja dolazi nesebicnost,ljubav i srce.Pokloniti detetu priliku da zivi normalno,okruzeno ljubavlju i toplinom doma,dati mu sansu da se normalno razvija,uci,raste.Dok je takvih ljudi ja licno necu sumnjati da je plemenitost i dobrota nestala iz nasih malih zivota