Usvajanje dece

[Meggy]

Volela bih ja da je gospodin imao prilike da kod mene u skoli vidi jedno usvojeno dete koje se seca scene kad ga je majka ostavila negde Bogu iza nogu u nekoj sumi. Imao je tada cetiri godine i svega se seca. Na jednom casu smo nesto spominjali roditelje i on je samo poceo da prica... klinci nisu mogli da se saberu koliko su plakali. Mali je ziveo u domu do svoje desete godine, kad ga je usvojila ova porodica. Upisali su ga u skolu i klinci iz razreda su ga u startu odmah ismevali i odbacili. Mali je bio nemoguc, stalno stvarao koflikte, sve iz razloga sto je bio totalno nenaviknut na normalno zivotno okruzenje. U domu su ih ubijali od batina, a sada ih nije uopste dobijao, pa je shvatao da ne radi nista pogresno. Ali, zamisli, sada ce ti bar polovina njegovog odeljenja reci da im je on najbolji drug.

Radili su vezbu pre neki dan... trebalo da odgovore sa "yes" ili "no"... zvao me je da bi me pitao "A ovo, Are you happy?... to se misli na sad?" Klimnula sam Sagnuo je glavu da upise "yes" i promrmljao "... jer pre nisam bio..."

[Mish]

'Lebe, Propeleru, tema je usvajanje dece. Ako pored toga imate još o čemu da prodiskutujete (npr. o forumskim saveznicima i sličnim temama), nađite na forumu za to adekvatnu temu ili se poslužite pp.

Meggy, priča o tvom đaku me je dirnula. Mislim da je velika hrabrost usvojiti desetogodišnjaka (on je ipak dobrim delom već izgrađeno dete) i svaka čast ljudima koji su ovom detetu doneli osmeh na lice.

Vremena usvajanja se niko nije dotakao.
Znam da je najveći broj zainteresovanih za usvajanje beba. Već dete preko 5 godina jeste rizik usvojiti (psiholozi će ispraviti ovu moju tvrdnju ako nisam u pravu, ali čini mi se da dečija sećanja (time i eventualne traume) počinju od neke 3-4 godine života). Adolescentima obično preostaje hraniteljske porodice.
Kad bih se odlučila na usvajanje, mislim da bih i ja htela htela bebu i jako, jako, jako dobro bih razmislila da li bih usvojila starije dete.

[SQUAW]

Ček' da se i Indijanac zapiški još jedared.

Mish kaže: Vremena usvajanja se niko nije dotakao. Znam da je najveći broj zainteresovanih za usvajanje beba. Već dete preko 5 godina jeste rizik usvojiti (psiholozi će ispraviti ovu moju tvrdnju ako nisam u pravu, ali čini mi se da dečija sećanja (time i eventualne traume) počinju od neke 3-4 godine života). Adolescentima obično preostaje hraniteljske porodice. Kad bih se odlučila na usvajanje, mislim da bih i ja htela htela bebu i jako, jako, jako dobro bih razmislila da li bih usvojila starije dete.

Evo šta o tome npr kaže dr Spok:

U kom uzrastu treba da bude dete koje se usvaja Za detetovo dobro, sto je mladje to je bolje. Istrazivanja pokazuju da se i starija deca mogu uspesno usvojiti. Neki ljudi su zabrinuti zbog naslednih osobina i kako ce one uticati na detetovu buducnost. Sto se vise saznaje o razvoju licnosti, ukljucujuci i inteligenciju, sve je jasnije da je najvazniji cinilac SREDINA u kojoj dete raste, narocino ljubav koja mu se pruza i osecanje prpadnosti. Nema dokaza da se nasledjuju drustvene nenormalnosti, kao sto su nemoral, prestupnistvo, neodgovornost.

Zviz:

I pre svega smatram da nabrajanja misljenja, kao na vecem delu foruma nisu produktivna. Moj stav je da covek nije human, ako kaze da bi bio human ili je nehuman ako kaze da nebi pomagao.

Pa ništa, idemo svi sutra grupno da usvojimo po jedno, da bi bili produktivniji ili da ne bi bili lažno humani. In fact, ja ne znam zašto ovi forumi uopšte i postoje

Ja ne znam ko je tebi rekao da nisi human. Uporno se trudim da to negde pročitam, ali mi ne ide.

Ali sustinski to dete ima prava da zna ko su mu roditelji. Kakvi god bili ili sta se god sa njima desilo.

I ovo nisam uspela nigde da nađem. Ko je rekao da od dece treba kriti da su usvojena? Od samog početka treba sa detetom razgovarati o tome otvoreno i napraviti takvu atmosferu da dete uvek može da pita sve što ga interesuje u vezi toga... Treba se potruditi samo da oba roditelja podjednako žele da usvoje dete, da se ne ponašaju tako da to dete slučajno zažali što je usvojeno, i nikada ALI NIKADA i ni pod kakvim okolnostima ne napustiti to dete po drugi put. Kada dete oseti prirodnu i iskrenu ljubav, onu od srca, ono će je i vratiti, bez obzira kojeg je uzrasta bilo kad je usvojeno. I to mu je najveća sigurnost.

Da tako svi oce da usvajaju, nebi bilo brdo dece u sirotilistima. I sprecavaju vas finansije jedino. Gluposti.

Evo ja nisam "kao" humana. veruj mi na reč. A i ne moraš. Finansije mi ne predstavljaju problem. Nemam komplekse niti bih dete usvojila da bi me okolina proglašavala humanom, niti bih to radila da zadovoljim neki svoj trip, niti zato što to radi Anđelina Džoli, već iz najiskrenije namere. Na moju veliku sreću imam dete, a da nisam mogla da ga imam sigurno bih već bila duboko u papirologiji i procesu, koliko god on trajao i to bih radila sa većim ushićenjem nego što bih išla na produvavanje jajnika, da bih dobila svoje. Dakle, mene konkretno sprečava jedna stvar ( stabilna sam psihički, nije to ) koju i ne bih da iznosim, a kad bih je mogla rešiti, iz ovih stopa bih odmarširala u Zvečansku, i pored toga što imam dete. I ne maštam o zlatokosoj devojčici, bez problema bih mogla da usvojim ono koje mi daju, bez i da znam kako izgleda.

Time što te citiram ne nabijam krivicu na tvoje rečenice, tako se ovde a i na drugim forumima, diskutuje. Dakle, ja stvarno nemam problem sa tim što ti ne želiš da usvojiš dete. Niti mislim da nisi ili jesi human zbog toga. Ali, ne mislim brate ni da si nešto produktivniji od mene, da znaš.

[HLEBmaster]

Mish kaže: 'Lebe, Propeleru, tema je usvajanje dece. Ako pored toga imate još o čemu da prodiskutujete (npr. o forumskim saveznicima i sličnim temama), nađite na forumu za to adekvatnu temu ili se poslužite pp.

Od teme se nismo udaljili, chovek mi javno osporava kompetentnost da neshto kazem u vezi teme kao i iskrenost u vezi nje i ja javno branim svoj stav. Pravilnik postoji da se ne bi pravio haos, a haosa ovde nema.

[marco_194]

zao mi je to me nije bilo ranije ovde,al citajuci ove postove posle mog zadnjeg boravka ovde zgrozio sam se.Čast pojedincima al ubedjen sam da neki ne da nerazmišljaju "pozitivno"na ovu temu već jednostavno nisu upućeni u "problematiku usvajanja ili hraniteljstva ili još bolje rečeno problem ovoga našeg drustva sa decom bez roditeljskog staranja.Napori su veliki i traže se rešenja koja su najbolja za tu decu koja ne svojom krivnjom se nalaze u situaciji u kojoj se nalaze.Nebih da citiram pojedine postoive al uveravam vas da je toj deci svugde bolje nego u domovima za nezbrinutu decu,kada kazem svugde mislim na hraniteljsku porodicu ili na usvojiteljsku porodicu.Ja kada pisem pisem vise o hraniteljstvu nego o usvajanju i nadam se da me moderatori nece koriti da sam promasio temu.Mnogii brkaju hraniteljstvo i usvajanje.Al usvajanje nije moralni čin.Na usvajanje se odlučuju ljidi koji iz bilo kojeg razloga nemaju decu i to cesto posle tamo petnaest godina braka i bezuspesnih pokusaja trudnoće na ovaj ili onaj način.Ja sam hranitelj zajedno sa suprugom.Imamo dva rodjena brata jedan sada ima tri godine a stariji četiri ipo godine.Kako sada objasniti sta nas je navelo da u kuću dovedemo "tudju"decu deca koja nemaju predstavu sta je mama sta je tata misle da je to ime????Mi smo u godinama ja imam 52g supruga 49 g,mogu da zamislim nečije komentare za naš motiv.Mišljena su različita lai da u okruženju ili u bliskoj familiji nekoga koje usvojen ili je usvojio ili hraniteljske porodice i da vidite kako žive i kako rastu tadeca verovatno bi mislisli isto za razliku od onih koji toiskustvo nemaju.Svako ima pravo na svoje misljenje i ja to ne osporavam,al tako isto i ta sva deca imaju pravo da zive neki normalan život u nekom normalnom okruzenju.Niko njemu ne krade ili menje indentitet.on je ono sto jeste a to je dete bez roditeljskog staranja kako mi obicno kazemo al to dete ima pravo na zivot na detinjstvo i odrastanje.Ta deca nemju nista od ovoga naseg prepucavanja ,naseg teorisanja.To su mala ljudska bica kojima treba pažnja ljubav i razumevanja i to vise nego sopstvena deca.Razmislite malo i o tome.Usvajanje i hraniteljstvo su jako bliski i vezani a jedno i drugo se svodi da se toj deci obezbedi prav i siguran put u život i sopstvenu buducnost.Ponestaje mi reci pa vas pozdravljam sve i probajte da se stavite onako figurativno u kozu te dece .....??????????

[nattydread]

hajde da i ja probam da kažem neku pametnu, mada moja tema nije direktno vezana za usvajanje ili hraniteljstvo, ali je po meni vrlo slična, pa je ne bih razdvajala. evo dakle, moj biološki otac, nije on uopšte loš čovijek (ne bih da netko krivo shvati - nije siledžija, alkoholičar i nikad nije digao ruku na mene) samo je tako nekako - kako sad da vam objasnim - sve što od njega možete da "dobijete" jeste tapšanje po ramenu i hvalisanje na sva usta kako mu je kćerka to, to i to. a sa druge strane moj B (koji mi nije bio ni biološki otac, a ni hranitelj), ali je on bio taj koji me podigao, odgojio, hranio, oblačio, nasmijavao, vježbao sa mnom pjesmice i matematiku, učio me da vozim bicikl i da vežem pertle, a poslije zajedno i cirkao pivce u pauzi sitnih građevinskih radova u i oko kuće - ja bih držala letve, ili eksere, asistirala uglavnom (ja bih ga nazvala pravim ocem). od biološkoga oca sam naslijedila prezime, nacionalnost i neke fizičke osobine, od B-a nisam nasljedila ništa zvanično, ali ono nezvanično je neprocijenjivo, ne može se opipati i fizički mu se ne može ući u trag. hoću da kažem da otac i "otac" mogu da budu dvije potpuno različite stvari (kao što je bilo u mom slučaju). B nažalost već duže vrijeme ore nebeske njive, nisam mu se htigla dovoljno zahvaliti, ali vjerujem da negdje od gore zna da sam mu bezgranično zahvalna za sve. mislim da nije bitno da li su vas "roditelji" "usvojili", ili su vam "hranitelji", ili su vam "maće*a" ili "oč*h" (moja najomraženija riječ, koju sam u životu izgovorila samo par puta da bih nekome objasnila situaciju), bitno je da vam budu otac i majka u pravom smislu te riječi. ja sam nekako to ovom pričom pokušala da objasnim, mada sam se i sama zapetljala. valjda ste shvatili.

[marco_194]

Nisi pogresila temu ,sustina je ista ,hranitelji su ti koji pokusavaju da toj deci pruze ono sto nemaju,porodicu ljubav i samopouzdanje za koracanje u zivot.Nekada na zalost bioloski roditelji ne pruzaju dovoljno svojoj deci ali to se kasno ili nikada ne shvati.Nmoguce je neke stvari objasniti ali zdrav odnos u porodici zavisi od roditelja od njihovog vaspitanja koje su stekli od svojih roditelja.Sta je zdrava porodica? tu definiciju je tesko objasniti pa covek tek kada odraste i stekne svoju porodicu moze da sumira u kakvoj porodici je odrastao.Ali nazalost cesto deca koja odrastu u "nezdravoj" porodici u vecini slucajeva steknu uslove da imaju takodje porodicu koja ne gaji zdrave odnose.Temu smo malko skrenuli ali sve je to povezano.Kada se dete nadje u braku koji je razoren i dobije "ocuha" ili "macehu" to mu skoro dodje kao da je na hraniteljstvu ali nije tako.to je iz nuzde.a usvojioci i hranitelji to rade iz svojih motiva i ljubavi prema deci u vecini slucajeva.Verujem da kada bi mladi roditelji i buduci roditelji prosli edukaciju sa strucnim timovima kao sto proleze hranitelji i buduci usvojioci da bi shvatili sta je zdrav odnos u porodici i nebi doslo do konfliktnih situacija na zadovoljstvo deteta koje odrasta u takvoj porodici.Toliko za sada .pozdrav svima koji ovo citaju.

[Neuhvatljiva_]

Kunic kaže: Da li biste usvojili dete?

Pa pošto planiram da imam svoju decu, ne bih bih pristupila usvajanju...Medjutim da su drugačije okolnosti u pitanju svakako bih...
I grozno mi je kad čujem razmišljanje ljudi koji nemaju decu : "pa necu da usvajam, radije cemo biti sami nego tudjem detetu da ostavim nasledstvo"

[morrib]

U pomoravskom selu Miloševac, 5km. udaljeno od mog sela, postoji centar za porodični smeštaj dece bez roditeljskog staranja. Od završetka drugog svetskog rata pa do danas, prošlo je više hiljada dece, Sistem je da se deca smeštaju u odabrane porodice(u smislu pouzdanosti i uslova), gde ostaju od pelena, ili malo veća, pa do završetka srednje škole, ili fakulteta.Većina hraniteljskih porodica ima svoju decu, i ništa manje ne voli tu decu koja su dodeljena njima. Do skora je nadoknada za izdržavanje i negovanje te dece bila maltene simbolična. Od nedavno za svako dete se dobija novčana nadoknada u visini oko 22000 dinara, i plaćen radni staž za jednog člana hraniteljske porodice, ovo se odnosi za prvo dete, za drugo ili treće je manja, normalno ako su u isto vreme na čuvanju i negi.
Ovaj iznos porodicama slabijeg imućnog stanja dosta olakšava svakodnevni život.
Stalno praćenje i nadziranje, čuvanje i nege date dece pokazalo je da, izuzev vrlo, vrlo retkih slučajeva, ta pažnja i nega dodeljene dece je mnogo veća i nije vezana za materijalni momenat nadoknade. Rezultat toga je i da su mnoga deca ostala u Miloševcu i okolnim selima, gde su uz svesrdnu pomoć hranitelja oformili porodice, napravili kuće, i mnogo se bolje brinu o nametnutim roditeljima, nego njihova biološka.Posebno je lep zajednički susret, kada je proslava godišnjice osnivanja doma.
Ima i tužnih trenutaka kada socijalna ustanova koja je uputila decu na smeštaj donese odluku, da su biološki roditelji dostigli nivo da se mogu brinuti o svojoj deci, suzama nigde kraja i kod dece a posebno kod ljudi koji su se dotad brinuli o njima.
Dosta je dece ostalo da živi sa svojim starateljima pored njihove dece i ima hleba za sve.
Zadnjih godina sve više sredovečnih ljudi, a u dobroj životnoj formi, se odlučuje za preuzimanje dece na čuvanje i negu, i divno je videti tu neizmernu ljubav i pažnju koja dok se ne vidi nemože se opisati.

Pa zbog čega ja sve ovo napisah, zato što je oprobano pravilo i istinito, ako nešto nisi probao nemoj da daješ ocenu, bitno je imati želju i široko srce!