Kćerke i sinovi

[irnik]

U okviru istraživanja o tome kakvu predstavu imaju deca o nasilju i zlostavljanju, koje je sproveo UNICEF u sedam opština u Srbiji, urađena je i anketa o položaju muškog i ženskog deteta u porodici. Većina dece smatra da roditelji više vole sinove i da im je mnogo draže kad dobiju sina nego kćerku.

Istraživanje u Novom Pazaru, Prijepolju, Priboju, Novoj Varoši, Sjenici i Tutinu s decom od 10 do 19 godina radila je Silvija Koso, saradnica Unicefove kancelarije u Beogradu. Ona kaže da su tokom razgovora o odnosu roditelja prema deci devojčice i dečaci imali gotovo identične odgovore. "Devojčice su vaspitane da budu poslušne, da rade po kući i sve ono što roditelji od njih traže da izvršavaju. Od dečaka se takva vrsta odgovornosti i pokornosti ne očekuje. Takođe, smatra se da roditelji preferiraju sina, da im je mnogo draže kad dobiju sina nego kćerku i baš zbog toga njemu se više dopušta. Uvek devojčice imaju utisak da dečaci imaju veće slobode i veća prava i u društvu i u porodici. Na primer, navodi se i favorizovanje toga da se sin školuje, da se u kupovini prvo njemu kupuje obuća i odeća, a onda njoj“, kaže Silvija Koso.

Ta neravnopravnost je upadljiva i kad je u pitanju nasledstvo, kaže Silvija Koso. "Od devojčica se očekuje da od malih nogu pomažu u kući, da se uče da rade u kuhinji itd, a onda to rade i za sebe i svoju braću, roditelje, tako da je to prosto neka uloga koja je njima namenjena, za koju se one spremaju da bi se mogle udati. Takva vrsta poslova i uopšte vođenje računa o sebi i o kući nije nešto što se dečacima nameće. I onda će kćerke otići iz kuće, jer se ne očekuje da će one polagati pravo na imovinu roditelja. A onda je sin taj kome sva imovina ostaje“, kaže ona

Na kraju, mladi od 10 do 19 godina iz više mesta u Srbiji kažu da je i dalje jak uticaj patrijarhalnog društva kad su u pitanju seksualne slobode, a da se to još dugo neće promeniti.

(B92)

[Necromancer]

irnik kaže: Istraživanje u Novom Pazaru, Prijepolju, Priboju, Novoj Varoši, Sjenici i Tutinu... (B92)

Zna se koje je vere pretežno stanovništvo u ovim mestima... Verujem da ženska deca sličan "status" imaju i na Kosovu i Metohiji, ali i u pojedinim delovima Nemačke, Švajcarske, Danske itd...

[kati]

Necromancer kaže: Zna se koje je vere pretežno stanovništvo u ovim mestima... Verujem da ženska deca sličan "status" imaju i na Kosovu i Metohiji, ali i u pojedinim delovima Nemačke, Švajcarske, Danske itd...

potpuno se slazem sa tobom.
austrija ima istih problema.

[nattydread]

ja sam zahvalana mojoj mami i ocuhu sto su mene i brata od malih nogu naucili da svatko u kuci treba da radi sve i da zna sve, tako da nije nikakakva rijetkost da ja ponekad zamijenim osigurac, unosim drva ili ugalj, a brat kuha ili brise prasinu. naravno da radimo i obrnute stvari, nego to kod nas ide tako nekako: tko se prvo cega dohvati, to i radi.
a za istrazivanje se uopste ne cudim...jer se zna da je narod dolje konzervativan, ali da ne bude bas da prozivamo ljude po vjeri...u nekim krajevima u dalmaciji, npr. odakle su moji baba i djed, iako su oni hriscani, djevojcice i zene su isto tako odgajane - patrijahat de luxe i dan danas, isto kao u jednom dijelu u sumadiji odakle je moja baba (vidjela sam, pa znam o cemu pricam, zene mojih godina na selu, dvoje - do troje djece, jos same vode seosko domacinstvo, a muzevi locu rakiju u debeloj ladovini), a da ne kazem kad god odem dolje, pametna rodbina samo sto mi ne gleda u zube i namjesta mi nekog lokalnog gabora za udaju, koji je em mator, em celav, em debeo, prdi, podriguje i neznamnijastasvene...i jos se svi krste sto idem na "muski" fakultet...

[Lady in red]

Moj otac i brat su tipicni primri Balkanskog muskarca. Zenski poslovi su peglanje, spremanje, kuvanje (mada i oni nekad kuvaju, priznajem), pranje sudova, brisanje prasine... Zeni se naredjuje a zena slusa. Imaju tu nesrecu sto ja i mama na te stvari ne gledamo kao i oni, ali kada oni nece da spreme za sobom neko mora... Iako sam odgajana u takvoj porodici nisam usvojila “pravila” i smatram da su najobicnija glupost. Ako mama radi a mene boli stomak (recimo) nijedan od njih nece uzeti da opere sudove nego ce tako prljavi stojati do uvece. Naravno, ima nekih poslova koji su zenski ili muski, ali imam nekoliko drugara/poznanika koji pomazu svojim majkama u pranju sudova, usisavanju, brisanju prasine... i ne mislim da je to sramota vec da je za svaku pohvalu!!!

[goldie]

Ono sto je nattydread napisala mogu da potvrdim sve od reci do reci. Svako treba sve da radi i sve da zna sto se tice poslova u kuci. Ne mogu sebe da zamislim da mi crkne osigurac i da sam sama kuci i da sedim u mraku (bez kompa ) i cekam da se neko od muskaraca vrati kuci i namesti osigurac. Tako da to treba svako da zna. A strafciger mi je redovan alat koji stoji pored kompa. A sto se tice pranja sudova, pa ljudi postoje i masine za pranje sudova , sto bi se to rucno radilo? Tako da masinu u mojoj kuci svi pune posle jela i svi je ukljucuju.

[blueella]

u mojoj kuci svi sve znaju da rade i nista nije moj ili njihov posao..radi ko sta stigne..dobro,ne bukvalno..ali zavisno od situacije...ide ono sto je prioritet..pa ko se bas tad zatekne u kuci...mora da se prihvati..i niko se ne buni...moji roditelji su tako odgajani, pa tako i ja.... hvala Bogu!

[gerbes]

Mislim da ipak stari ljudi nisu bili glupavi kad su delili polove na žene koje treba da rintaju i muškarce da uživaju.


A sad idem da operem sudove, i malo veša da opeglam, uhvatiće me jutro, a kuhinja i spavaća u haosu...

[Doti]

Ja mislim da je sladje da zajedno uradimo neke stvari i posle da uzivamo u slobodnom vremenu.

[jeti]

Imam ćerku i sina. Ćerka je starija šest godina i jedino je žensko dete i u mojoj i u muževljevoj familiji. Ali, time nije imala nikakvu privilegiju. Vaspitavana je kao i svako drugo dete (iako je bilo tendencija ka razmaživanju, kojima sam se žestoko suprotstavljala). Kada se rodio njen brat, po njenoj želji, vaspitavali smo ih da budu privrženi i posvećeni jedno drugom. Uspeli smo u tome.
Moj muž i ja smo se pre pet godina preselili na selo, a ćerku, koja je tada imala 22 godine, i sina koji je imao 16 godina, ostavili smo da sami žive u Beogradu.
Odlično su funkcionisali od samog početka. Brat je uvažavao stariju sestru, slušao njene savete i kritike. Otac i ja smo mu, nekako, došli kao drugari. Čak je, u šali, znao da kaže: "Sestra mi je sad kao majka, a majka kao sestra".
I dalje žive zajedno, završili su škole, slušajući jedno drugo, potpomažu se.
Sve je stvar vaspitanja. Braća i sestre treba sebi da budu najpreči (naravno, dok ne dobiju svoju decu). Roditelji će jednog dana nestati sa ovog sveta, a oni ostaju (ako Bog da).