Rodbina

[Mish]

Nemam rođenu tetku, ujaka niti strica i nemam rodbinu sa kojom sam bliska. Viđamo se na svadbama i sahranama. Imamo korektan odnos. Sa mlađom, tj. svojom generacijom se uredno pri svakom susretu ponovo upoznajem ili prepoznajem.
Nekad mi je jako drago što je tako. Ne moram da slušam rodbinska olajavanja, nemam onih koji zapitkuju i guraju nos i u moj život.
S druge strane, nekako sam uvek zavidela prijateljicama koje su imale tetke sa kojima su bile bliske, koje su im bile druge mame, kod kojih su uvek mogle da odu sa nekom pričom koja baš i nije bila za roditelje, a ipak je bila za starije. Takođe, danas na nekim okupljanjima kod prijatelja gde se nađe i njihova rodbina često me uhvati tuga što i ja tako veliku porodicu sa kojima ću biti tako bliska.
Kakvo je vaše rodbijanje?

[euridika]

Ja, hvala Bogu, imam mnogobrojnu rodbinu. Mama i tata imaju po nekoliko rođene braće i sestara, svako od njih po nekoliko dece (uglavnom moji vršnjaci, par godina levo desno) i sada već mnogi od njih imaju svoju decu (koja su moji najdraži članovi!!!!). Mi smo jako bliski, odrastala sam sa mnogima od njih, to je, negde, bilo moje društvo iz kraja, onda smo porasli, izgradili se u različite, najrazličitije ljudske jedinke, ali je ljubav ostala, divna duboka ljubav! Moju strinu zovem "mama", sve moje drugarice je zovu "mama", to je žena uz koju sam odrasla, moji roditelji su radili a ona me je čuvala, i ostale smo u najbližem mogućem odnosu. Ima, naravno, i slučajeva "turanja nosa u moju intimu" od strane nekih ali naučila sam da živim sa tim i da se ne uzbuđujem i ne doživljavam to lično, samo se nasmejem i kažem:"Da, da u pravu si" i zaboravim na to u roku od odmah. Mnogo, mnogo sam srećna što ih imam!

[Kunic]

Svako ko ima veliko familiju, prirodno bi trebao da bude srećan. E sad, ako te ta familija samo koristi, onda je svaki primerak iste veliko zlo. Mislim, koja je svrha familije da te zove kada upadnu u dugove, ti im pozajmiš, oni nikad ne vrate, a posle se ne sete ni da ti čestitaju npr. rođendan. Ili upišeš faks, a kada se negde sretnete, oni te pitaju - jesi odlučio u koju ćeš srednju. Ili kada ti pozvone u 10 uveče na vrata sa osmehom "Eto, mi navratili". Ma nosite se u majčinu. Naravno, ako nisu takvi odnosi, onda je svaki rod zlata vredan. Od celokupne moje familije, ja priznajem samo par ljudi. Ostale, jok!

[Lady in red]

Rodbina mi je toliko mnogobrojna da je prosto nemoguce roditi se i biti blizak sa svima. Zato se vidjam, cujem itd. samo sa najrodjenijima. Svaki put kada se sretnem sa bracom i sestrama (kojih je, verujte mi, mnogo) shvatim koliko je moj zivot bogat

[nattydread]

imam masu rodbine sa kojima namjerno nisam bliska jer...uglavnom svi kukaju na nekoga ili nesto, tracare i ogovaraju druge clanove rodbine (na to sam posebno alergicna), iznose stavove i misljenja koja su za mene neprihvatljiva i iz toga razloga se ne upustam u diskusiju sa njima, a mrzi me da budem samo nijemi posmatrac a opet mi je glupo da se raspravljam jer su mi rod. a kao slag na tortu dolazi cinjenica da su moji rastavljeni (jos od davne 1976, mislim moji su vec i zaboravili da su bili zajedno), ali eto to moju rodbinu ne sprijecava da svaki put jedan po jedan meni iznose teorije zavjere njihovog razvoda, sto mene nevjerojatno zasmijava ali i smara, tako da se trudim da odrzavam samo pristojne odnose. tu naravno ima izuzetaka. imam jednu tetu sa kojom sam nevjerojatno bliska, ukljucujuci i njenu porodicu. jeste da je malo daleko, ali se koliko toliko trudim da je posjecujem koliko okolnosti dozvoljavaju. za nju i njenu porodicu imam samo rijeci hvale. to vam je jedna topla, nesebicna, zanimljiva i dobra osoba, bas onako prava teta...na obostranu srecu...

[Sanja]

Nemam veliku rodbinu, odnosno raseljeni smo sto po drzavi, sto po svetu, pa smo jedni drugima verovatno izgubili trag.
Ono malo rodbine sa mamine strane vidjam na svadbama, slavama, proslavama diploma i ostalim prigodnim zgodama i zaista se iskreno obradujemo jedni drugima kada se vidimo. Interesantno, svaki put kada se vidimo pitamo se zasto se ne vidjamo cesce, kada se tako lepo slazemo. Ko zna, da se vidjamo cesce, verovatno se uopste ne bismo tako lepo slagali.
Da, cesto mislim kako je lepo ljudima koji imaju mnogobrojnu rodbinu, ali me te misli vrlo brzo prodju i shvatim da treba da cuvam ovo malo sto imam i da mi vise od toga i ne treba.

[morrib]

Mozes biti srecna i nesrecna, sto se rodbine tice, mozda mnogo manje boli to sto ih nema blizu,nego sto bi zabolelo od njih da su tu, jer posle izvesnog vremena maske padnu pa se ogoli i ono sto itekeko moze da povredi do dna duse.

[sladoledzija]

Imam dosta veliku rodbinu, malo mi je krivo što neke osobe viđam jako retko "samo na saranama" što bi rekla mja baba. Kako koji neki su mi dragi neki malo manje, generalno me nervira ona rodbinska kuknjava i ogovaranje, kad je neki normalan razgovor postao misaona imenica.

[mariposa]

...rodbina.....ponekad je bolje biti daleko.....

[Zvonchica]

Moj tata ima pet sestara i dva brata. Mama dva brata i sestru.
Znaci sest tetki, dva strica i dva ujaka plus njihova deca, a i neki od njih su vec roditelji. To je eto da kazes najbliza rodbina.
A gde su oni malo dalji? Na primer, tatin brat od tetke i njegova deca?
Jeste da je gadno reci ali ja pola rodbine ne poznajem. Na svadbi nisam imala pojma ko je ko i ko mi sta dodje. Sramota.
Odrzavam kakav takav kontakt sa onima koji su mi bas bas dragi (nije da drugi nisu) ali nesto sa ovima imam bolji odnos.
Ne volim kad odem kod neke tetke pa mi onda pocne pricati sve redom, ko sta radi, zasto, kako... Ta ogovaranja bas mrzim, a skoro pa svi to rade.
Mozda zato imamo takav odnos kakav imamo.