Prevencija prestupničkog ponašanja

[makilli]

Gordon Freeman kaže: Kakvi roditelji, takva deca. Klinci se ugledaju na roditelje, i mislim da samo njih mogu kriviti za prestupnicko ponasanje svoje dece. Ima i lose drustvo uticaja, ali ni priblizno kao roditelji. Samo zdrav stav i ponekad cvrsta ruka.

Ko kaže da deca moraju biti nužno loša ukoliko su im i roditelji takvi? Milion je primera gde deca ne krenu stranputicom iako imaju sve "predispozicije" da žive tako.Ukoliko dodje do prestupničkog ponašanja,odgovornost snose svi,a ne malo društvo a puno roditelji . Zdrav stav,svakako,ukoliko je zaista zdrav,a što se tiče čvrste ruke,nisam baš sigurna...pre će stvoriti kontra efekat.

[Sokica]

Mislim da sa decom treba puno pričati i to o svemu otvoreno,bez tabu tema,jer ono o čemu roditelji ćute,ne ćuti društvo.Svakako treba decu motivisati da se bave nekim sportom.Pored toga,ako si deci roditelj,a ne drugar,mislim da si učinio dovoljno i kroz svoj primer ukazao detetu pozitivne strane.A sa društvom mora da nauči da se izbori za svoj pravilan stav!

[morrib]

Najbitnije je, iz mog iskustva, razviti kod dece umnost i razumnost, da mogu da nađu svoj unutrašnji život, da pronađu sebe u svetu u kom žive i da shvate realnost tog istog života. I još jedna važna stvar, netruditi se da vaša tumačenja i komentari budu jedina preporuka za shvatanje života. Sport i hobi je takođe bitan momenat za mlade ljude jer višak energije će se pozitivno usmeriti, što će imati kreativni rezultat.

[NSdjanka]

To koliko roditelj kao roditelj može i utiče na svoje dete već je otprilike rečeno... Daješ mu osnov, pružaš mu sebe kao model ponašanja, učiš ga moralnim vrednostima, upoznaješ ga sa svetom iz svog ugla,a onda, jednoga dana, ono ti pusti ruku i krene samostalno, još uvek tu i tamo "gurkan" s tvoje strane kada krene gde ne treba... E, onda dođe pubertet, doba kada klinci pomisle da o životu i svetu znaju sve, da su najpametniji, najsamostalniji, naj... U svemu... Problem zapravo tu nastaje... Ne zato što roditelj ne može da se izbori s adolescentskom tvrdoglavošću, ili zato što je loš roditelj, ili zato što ga je baš briga, već zato što je DETE danas u našem sistemu, našem društvu samo i isključivo roditeljska briga... Ne tvrdim ja da neko drugi treba da nam odgaja decu, niti prebacujem krivicu na višu silu, ali se pitam šta ta naša deca mogu da rade ,a da im ne bude dosadno... Kakvi sadržaji su im ponuđeni? Škola? Naravno, ali i školstvu ovakvom kakvo je treba jedna dobra reforma, svi znamo kako smo rangirani... Sport? Od sveg srca... Ali, koliko naše društvo ulaže u sport? Kako da plate treninge oni koji jedva sastavljaju kraj sa krajem?.. Koliko dečjih igrališta je u funkciji? Koliko terena za basket ili mali fudbal?.. Koliko i kako je osmišljena zabava mladih ljudi, koliko su valjano animirani za pozorište, za muzej, za koncerte umetničke muzike?... Mi još nikako da se otmemo od koncepta 90-tih... Pri tom mislim i na nas odrasle... Svi sanjaju o brzoj i lakoj zaradi bez kvalifikacija, bez truda... Ljudi koji vode ovu zemlju, zabavljeni su ličnom afirmacijom i fućka se njima što ovaj problem ne tinja, nego gori i razbuktava se... Divljaštva na utakmicama, krađe, silovanja, ubistva, tuče...I u sve umešana maloletna deca... Droga ljudi, ne na ulici, već na izlazu iz kuće... I kako onda da ih zaštitimo kada ulica i njeni zakoni izgleda nemaju alternativu?...Raspisala sam se bez želje da nekom solim pamet, jer sve to što sam napisala je manje-više poznato... Prevencija... Jedna velika, korenita promena na svim nivoima i u svim dimenzijama celokupnog društva... Ili nas čekaju još mnogo, mnogo gore stvari...

[Angus]

YouTube - Specijalno vaspitanje (3)

......

[memento]

NSdjanka kaže: ... Mi još nikako da se otmemo od koncepta 90-tih... Pri tom mislim i na nas odrasle... Svi sanjaju o brzoj i lakoj zaradi bez kvalifikacija, bez truda... Ljudi koji vode ovu zemlju, zabavljeni su ličnom afirmacijom i fućka se njima što ovaj problem ne tinja, nego gori i razbuktava se... Divljaštva na utakmicama, krađe, silovanja, ubistva, tuče...I u sve umešana maloletna deca... Droga ljudi, ne na ulici, već na izlazu iz kuće... I kako onda da ih zaštitimo kada ulica i njeni zakoni izgleda nemaju alternativu?...

Не занемарујући остале факторе ови су по мени тренутно најакутнији. Систем друштвених и моралних вредности је врло лабилан. Стари је срушен, а нови никако да се осови. Транзиција је у нашем друштву оставила заиста дубоке трагове, снажно појачане нерешеним бројним државним питањима. Код нас је све релатизовано, мешају се бабе (наравно не ова наша са форума) и жабе, изједначује се криминал са успешношћу, лаж са прагматизмом, суровост са животном потребом, а љубав и толерантност са наивношћу и неспособношћу...

У тако прокламованом, дакле флуидном, систему вредности све постаје теже са социјалног аспекта, па тако и васпитавање деце. Често, родитељи у својој борби, да направе људе од свог потомства, личе на Дон Кихота или промотере научне фантастике, јер је реалност битно другачија од онога што они причају...