Očuh/maćeha

[mirka7]

Kad se neko nađe u ovakovoj situaciji očuh/maćeha nije lako.S obzirom da djeca danas brzo uče i da vole manipulisati trba jasno postaviti granice da majka ostaje majka,a otac otac kakvi god oni bili.Kad su klinci manji lakše je uspostaviti taj neki drugarski odnos i svoje mjesto u djetetovom životu.A oni stariji klinci kojima se roditelji razvedu ili im sa nametne nekim drugim situacijama očuh ili maćeha su malo osjetljiviji i s njima treba polako...biti pažljiv ali ne dozvoliti da vama manipulišu i da osjećate neku krivicu što ste onaj drugi ili ona druga.
Kad sam bila u osnovnoj školi bilo je troje ljudi kojima su roditelji bili razvedeni,nama je to izgledalo kao da su im ti isti umrli...jer je to bio neki tabu...
Danas ima više razvedenih brakova i svi su u stanju prihvatiti tu situaciju na drugačiji način nego prije.
Već sam negdje ovdje napisala da mi je brat razveden i da ima klinca od šest godina.On je njegovu djevojku prihvatio kao Nenu koja živi sa tatom i ima normalan odnos sa njom,isto tako je i na drugoj strani.
Ako su ljudi normalni i ako poštuju sebe i druge lako će uspostaviti ravnotežu između djece i dati im do znanja da su i oni tu kao neko ko ih voli i razumije a da su roditelji oni koji se vole bezuslovno i da je to neka druga ljubav i sve ostalo.

[kissigirl]

Ja imam i ocuha i macehu. I moj odnos sa njima je sa svakim drugaciji. Dok se sa ocuhom svadjam, i cesto cujem da ne govori bas lepo o meni, sa macehom se odlicno slazem. Iako smo pre bile, sto se kaze "na krv i noz", sada smo kao najbolje drugarice. Bez preterivanja. Ja sam odrasla, sazrela i shvatila neke stvari, i od tada... Pa, sa njom se slazem bolje nego sa mamom.

Pred njom se i smejem i placem, njoj pricam sta sam radila kada sam izasla, ona mi kupuje cigarete, i ona mi salje poruke da jedva ceka da dodjem opet i da me voli. Ne pretvara se da mi je majka, zna da to nikada nece ni biti, ali kao prijatelj je tu.

Eto. Moja maceha nije iz bajke, i drago mi je zbog toga.

[crna ovčica]

Ovaj forum me je i na neki način utešio. Bila sam na nekim drugim i poprilično sam se uplašila. Ima nekih i tipa: Kako maćehi zagorčati život! Naime ja sam mlada maćeha i veoma mi je stalo do dece mog dragog, pogotovo što žive sa nama. Planiramo naše i smatram da neću nikad praviti razliku. Zato me i zanimaju mišljenja dece koji imaju maćehe. Biti prijatelj sa decom partnera je nešto što se gradi godinama i nije ni malo lako.
Pogotovo što ja nisam puno starija od njih. Naravno, imaju svoju majku, a ja tu ni ne pokušavam da se mešam. Samo želim da im budem prijatelj. U početku je bilo strašno teško, plakala sam jer sam bila neprihvaćena, a onda sam shvatila da ja treba da razumem njih a ne da ih na silu teram da prihvataju situaciju. Želim da se borim za njih.
Ako neko ima nešto pametno da mi napiše, prva slična iskustva, please imajte vremena, pišite kako vam je bilo.....

[nattydread]

nikada, ali nikada ga nisam zazvala tim mrskim nazivom, pa necu ni sada. i bio mi je ne kao otac, nego otac. u ovom slucaju, yebem biologiju u potpunosti. biologija je ostavila:prezime, tapsanje po ramenu, kako cemo - lako cemo, mene i mamu na ulici - i to bukvalno, a B. mi je dao samoga sebe: ujutro mi je on pravio dorucak, popodne me je on docekivao iz skole, mojim rodjendanima se valjda veselio vise nego ja sama, on mi je objasnjavao matematiku, on je posudjivao pare da bi ja upisala faks, prvo se moja soba sredjivala kad smo se selili pa sve ostalo, on me zvao malim harambashom, beskonacni osmijesi, ljubav i toplina - iskrena. glupo mi je da govorim kog vise volim, volim ih obojicu, samo jednoga iznimno cijenim i postujem, a drugoga i dan danas potapsem po ramenu.

[kristina-cica]

Ja imam macehu.
Nikad se nisam protivila brakovima mojih roditelja.
Sa macehom sam extra prijatelj, druzimo se, izlazimo zajedno ponekad. Bolje se slazem s njom nego s ocem. S njim nikako ne mogu da se dogovorim, pa je cesto ONA ta koja nas povezuje i zblizava.
Ne zovem je maceha ni u ludilu, zovem je imenom, i ona u stvari dodje kao neka dobra vila u kuci mog oca....

Ocuha sam imala, ali vise ne, tako da nije ni bitan.

[Andjelak]

veliki deo mog zivota imam ocuha kog nikad nisam tako oslovila,to mi zvuci nekako jako strasno...taj covek me je odhranio,izveo na put kojim se ponosim,a i sada je uz mene...nikad nisam razdvajal ljubav prema njemu i prema mom ocu...kao dete sam imala pravog i ne pravog tatu sto je cesto zbunjivalo okolinu...hiljadu puta mi je ispricao scenu u kojoj sam mu pozelela dobrodoslicu...umesto poljupca i zagrljaja dobio je ogroman samar od trogodisnjeg deteta...ne zato sto ga nisam volela nego zato sto mi je prisao s ledja da vidi sa cim sam se zaigrala,a ja mali djavo zum pa po sred face ....
Nikola je covek koji ce uvek biti moj otac (pored mog tate)...u svakoj zivotnoj prekretnici bio je uz mene i vecno cu mu na tome biti zahvalna...

[crna ovčica]

Samo da dodam.........
Postoji velika razlika kada postanete ocuh/maceha velikoj deci a kada postanete maloj deci. Manja deca lakse prihvataju nove partnere roditelja. Veci je problem kada neko od 16, 17 godina mora da prihvati da mu roditelji vole nekog drugog...

[kristina-cica]

Jao ovcice, meni je tebe zao.
Ta djeca su onda sebicna i nerazumna....
I ja sam imala 16g i tad mi nije smetalo, ni sad, uskoro cu imati opet ocuha, pa vazno mi je da su oni srecni (roditelji) kao sto je vazno i njima da mi budemo.

[bojana999]

Zivela sam do pete godina sa tatom.Od moje sedme znam ocuha jer je tad poceo da se vidja sa mamom.
To je covek koji je milion puta vise vodio racuna o meni nego rodjeni otac.
Ne kaze se za dzabe nije otac ko te napravi vec ko te podigne.
I sad,kad imam 22 godine on je uvek tu ako zapne negde ili bilo sta.Desavalo se da osetim tu razliku ali vrlo malo a to je ipak normalno.
Ne razumem a pogotovo ne nekog od 16-17 godina da to ne prihvata.Svaki roditelj ima pravo da nastavi zivot sa nekim.

[tiguan]

Nikada ranije mi nije palo na pamet da razmisljam o pitanju OCUH-MACEHA ziveli smo bezbrizno,ali sudbina je htela majka mi je umrla pre 4 godine otac zivi sam.Posto sam daleko nemogu da mu pomognem a da dode da zivi kod mene u belgiju nece ,nasao je sebi prijateljicu.Nije mi prijatno jer ipak je to kuca moje majke a da sada neka druga tu bude,a opet za ljubav oca moram precutati jer sada bar nije sam,ali iskreno da vam kazem neznam kako da se ponasam ako ste imali slicna iskustva rado bih cula vase misljenje.