Razvesti se od dece

[Mish]

Postoje razvodi. Razvodi se brak, razvode se supružnici, ne razvode se roditelji od svoje dece.
Ono što me proganja u poslednje vreme su slučajevi razvoda od dece. Odnosno, sa razvodom braka ne samo da neko prestaje da bude supružnik već i roditelj.
Pitam se koji su ljudski porivi za to?
I priznaću, imam predrasudu. Strašno mi je kad otac prestaje da bude otac, ali još mi je strašnije i neshvatljivije kad majka prestaje da bude majka.
Susrela sam se sa razvedenom decom. Njihovi mali životi su dobrim delom uništeni. U očima im se trajno uselio strah da će biti napušteni od svih onih koji im pretstavljaju neku sigurnu luku. Uvek me duboko potrese i unesreći pogled u njihove strašljive, nesigurne oči.
Još mi je strašnije kad se bivši roditelj tu i tamo pojavljuje u dečijem životu, tek da mu donese nadu, a onda opet nestane brišuću sve tragove svog postojanja do neke nove prilike kada traže šansu da skrpe deliće svog života. Svoje krpe, pa opet cepaju, a dečije tlo ostaje trajno da podrhtava.
A onda se pitam imam li prava da osudim takvog roditelja?
Uvek se držim onoga "Nikad ne reci nikad". Šta da to sutra učinim ja? Šta da to sutra učini neko od mojih najmilijih?
Kako bih onda reagovala?
Ali, opet, samo pogled u dete mi ponovo probudi svu osudu, svo nerazumevanje, svo gnušanje ka takvim postupcima roditelja.

[baggio]

Svaki razvod je tragican kako za supruznike tako i za njihovu okolinu, ali je sasvim sigurno da deca placaju danak. Poticem iz veoma srecnog brka sa puno ljubavi. Moji roditelji su sve to preneli na mene i moga brata, a njihovi zivoti su se zavesili preparnom smrcu jednoga od njih. U svakom slucaju, kao sto rekoh, smatram da su deca uvek i neizostavno zrtve razvoda. U drugu ruku, trpeti nekoga prema kome ne osecas nista, svakodnevno se svadjati i praviti cirkus isto nije resenje. I tada ostaju oziljci na deci koja odrastaju u takvoj atmosferi.

Osim toga, retko kada se srecu razumni ljudi koji rese svoje probleme na taj nacin da deca to ne osete. Reko je videti da se ta deca "dele" na ravne delove. Obicno je u pitanju bes jednog od partnera, a to se neminovno prenosi na decu.


U svakom slucaju, zalosno, trajno i uglavnom ne traumaticno.

[Neron]

Dotice me ovo,krenuo sam vec,ali moram da prozborim koju,jer tesko da cu se setiti ili moci da ista kazem kada se vratim.

Moj slucaj: razveo se,cerka od 17 god ostala kod mene,a mali tada ni 7 godina sa majkom kod njenih 500 m dalje od nas.
On dolazi svakog vikenda da spava sa mnom,cesto i preko nedelje posle skole na par sati...kako stariji sve vise i ucestalije.
Bolji smo ex zena i ja sada kada ponekad razmenimo po koju nego za vreme braka,ona dobra sa mojom kevom kako je vazda i bila,ja njenog oca i sada svakoga petka vozim kod mog prijatelja doktora na terapije u Klinicki.

Deca ostaju nasa i mi njihovi,pa vidjali se ne vidjali,govorili ili ne ili ma s kim ta ista deca zivela.

Da li i koliko neko moze da bude otac ili majka mislim da pre svega zavisi od civilizovanosti ljudi koji su tu decu napravili,jer znam mnoge obrazovane,kulturne koji ni na formalnom sudskom razvodjenju nisu mogli da stisaju strasti i odglume bar civilizovane i urbane likove.Nama je sudija posle 10 minuta rekao da ne ide da nam za razvod cestita,ali moram rece jer za 10 godina staza niko se kulturnije nije razveo,na sta je meni bivsa sapnula ''ne zna da si popio bar 3-4 viskija ili viljamovke pre nego si usao'' i tako...nekako osecam i nju i njene i sebe kao porodicu koja ce postojati uvek ma kako nasi putevi daleko otisli i razliciti bili.

Isti ti posle teraju inat bivsima preko ledja decijih ni sami svesni koju im medvedju uslugu cine.

Ne znam da li cu jos imati klinca kojeg ili klincezu,verovatno hocu u maju,do sada sam se trudio da deca za moje partnere ne znaju,cerka da,jer smo kao drugovi,ali znam da moj izbor moze da ih povredi,pa sam def. resio necu se nikada zeniti,potpisivati,ako negde budem ziveo isto cu ako ne i vise ovima biti otac,sve ostalo sto uradim radicu zarad njih,ako nesto i zamere to ce biti kratkorocno,ali na duze staze znam da ce znati da je to bilo i za njihovo dobro...

Moja kuca je kuca moje dece,ne shvatam niti vidim sebe da nekoga volim vise od Nikole i Jovane,ali ako dobiju negog polubrata ili polusestru nece im skoditi kada budu saznali (Jovana vec zna) ali sam uredio tako da se nista skoro u mom zivotu promeniti nece,pa tako ni oni nece lupati glavu sta to znaci ili sta ce biti...

Naravno time ne potcenjujem to trece dete i njemu sam otac,majka tog deteta je znala pre nego je sanjala o trudnoci (mislila je da ne moze i nije nikda zatrudnela do sada) da ja necu ziveti nigde za stalno do ovde pored ovih dvoje gde sam i sada i znaju i njeni,tako da nikom ne cinim lose ili bar niko nije prevaren ili izneverenih ocekivanja...

A dece nikada nije dosta...starost ukoliko je docekamo ume da bude duga,ma koliko nam se zivot cinio kratkim...

p.s. ogradjujem se ovim od imbecila kojima zaljubljivanje ili dokazivanje koje su propustili u mladosti bude vaznije od zivotica malih koje su napravili,od zene koja im je decu rodila i u koju su takodje bili zaljubljeni...mada i muskarci i zene prave sranja od zivota zarad one stvari,ali ne sebi sranja vec svojoj deci utiru time tuzne sudbine za neko buduce vreme i neke rane koje se zaleciti ne mogu

[TVO.JA_]

Od dece se ne razvodi,dete će vas, samim svojim postojanjem, zauvek povezivati sa osobom koju ste možda čak i zamrzeli. Od muža ili od žene se možete razvesti, ali od deteta ne možete.

Deca su živi dokaz da je brak postojao. Ona su spoj svojih roditelja, rezultat njihove ljubavi, strasti, nekakve veze. Njihovo zajedničko delo. Čak i ako u svom detetu ne prepoznajete nikakvu sličnost sa bivšim mužem ili bivšom ženom, ili ako se pretvarate da nikakvu sličnost ne prepoznajete, da je dete stoprocentno vaše, ipak vas to dete podseća na to da je veza postojala; i da se nikada ne može u potpunosti okončati - možete se vi i vaš bračni partner razvesti, možete se oboje ponovo venčati s nekom drugom osobom, ali ovo dete ili ova deca ostaju. Na papiru možete biti venčani s nekim drugim, možete imati decu i sa tom drugom osobom, ali ni onaj prethodni brak nije gotov, ne zaista!
U trenutku razvoda je najteže biti dobar roditelj ali deca moraju da znaju šta se dešava. Možete da pomislite da će ako krijete svu surovost trenutka u kom živite zaštititi decu, ali ako se ne objasni dobro deci novonastala situacija ona će ih zbunjivati i može ih otuđiti od vas zbog osećaja da ne mogu da vam veruju.
Najgori izgovor za ostanak u braku koji ne funkcionise su deca!
Zasto bi dete bilo zahvalno zbog toga sto su mu roditelji ostali u braku u kome postoji netrpeljivost?!Mislim da je bolje da sazreva u jednoj zdravoj sredini i porodici,pa makar se ta porodica sastojala samo od deteta i jednog roditelja.Ako su svi na broju,ne znaci automatski da je to za dete bolje...
kvalitet ne kvantitet!
Nije sebicno ostaviti dete bez jednog roditelja,sebicno je podizati ga u paklenoj atmosferi u kojoj su svadje neminovne ako vec nema sloge i ljubavi...
Toliko sto se tice dece...
A posmatrano cisto teoretski,situacija se razlikuje od slucaja do slucaja...
Jednom pokusati je u redu...Ako se pitanje(ostati ili ne ostati)ponavlja iznova i iznova...nema se tu sta spasiti...
Zivot je jedan,bolje prelomiti,ako vec ne ide...
Interes mog deteta je ispred svih mojih interesa, ja sam ga rodila i moja je duznost da mu to obezbedim... ako ja to ne uradim, niko nece...!!!

[Mish]

Možda treba da pojasnim "razvod od dece".
On rezultira time da otac 6 godina ne vidi i ne pita za svoje dete.
On rezultira time da majka napušta svoje dete i gradi neki novi život u kom za njeno dete nema mesta.
On rezultira time da majka nudi ocu čuvanje zajedničke dece uz nadoknadu kakva bi se platila i nekoj nepoznatoj ženi koja bi čuvala decu.
........

Nabrojala sam po nešto iz tri slučaja koje znam.
Da li treba još da nabrajam?

[biterlemon]

Da nemam decu, odavno bi se vec razveo.
Ovako sam spremam da trpim jer ako nema vecih svadja a brak ipak funkcionise, jeste u interesu dece, jer za zdrav psihicki razvoj deteta portebna su oba roditelja i to do 17. godine zivota.

Ne verujem u price da je dobar razvod bolji od loseg braka. Nije! Deca pate.

Ustvari postoje dobri razvodi, gde se dete posecuje od oba roditelja svakodnevno. Ali sta ako se on ili ona nadje novog partnera? Da li ce taj partner imati razumevanja za tako nesto.

Mislim da ce se pravi roditelj zrtvovati zarad svoje dece. Tako su to radili i nasi roditelji a i njihovi...

[makilli]

biterlemon kaže: Da nemam decu, odavno bi se vec razveo. Ovako sam spremam da trpim jer ako nema vecih svadja a brak ipak funkcionise, jeste u interesu dece, jer za zdrav psihicki razvoj deteta portebna su oba roditelja i to do 17. godine zivota.

A da li su deca spremna da trpe roditelje koji su braku,bez većih svadja u braku koji je privid istog?

biterlemon kaže: Ne verujem u price da je dobar razvod bolji od loseg braka. Nije! Deca pate.

U lošem braku ne pate? Nije nego...

biterlemon kaže: Ustvari postoje dobri razvodi, gde se dete posecuje od oba roditelja svakodnevno. Ali sta ako se on ili ona nadje novog partnera? Da li ce taj partner imati razumevanja za tako nesto.

Hoćeš da kažeš da se po tebi definicija dobrog razvoda meri količinom ljubavi i poseta?Ako novi partner nema razumevanja onda ne treba to ni da bude

biterlemon kaže: Mislim da ce se pravi roditelj zrtvovati zarad svoje dece. Tako su to radili i nasi roditelji a i njihovi...

I tako,iz generacije u generaciju,trebamo da učimo naše potomke da ipak nije loše živeti u lošem braku jer to tako treba...

Žrtvovati se za dete znači voleti ga,usmeravati na prave vrednosti,izvesti na pravi put a ne ograničavati na shvatanje da je brak njegovih roditelja dobar i održiv iako tu nema ljubavi,...ali to je žrtva...

[biterlemon]

Sada bi trebalo da citiram sebe i da potvrdim receno ili bi trebao da citiram tebe i da tvrdim da nije dobro receno?

Stojim iza svog posta, zadovoljan sam svojim zivotom i moja deca su maksimalno zadovoljna nama kao roditeljima.

Stvarno ne vidim smisao ovakvih citiranja.
Mislim jesu ljudi budale i to im treba dokazati ili nemamo svoje ideje a mozemo pisati samo ako nekog citiramo recenicu po recenicu?

[makilli]

biterlemon kaže: Sada bi trebalo da citiram sebe i da potvrdim receno ili bi trebao da citiram tebe i da tvrdim da nije dobro receno? Stojim iza svog posta, zadovoljan sam svojim zivotom i moja deca su maksimalno zadovoljna nama kao roditeljima. Stvarno ne vidim smisao ovakvih citiranja. Mislim jesu ljudi budale i to im treba dokazati ili nemamo svoje ideje a mozemo pisati samo ako nekog citiramo recenicu po recenicu?

Koliko sam ja obaveštena nigde ne postoji ograničenje citiranja nečijih postova.Isto tako,svrha citiranja je slaganje ili neslaganje sa nečijim stavovima iznetim u pomenutom postu.Nazivati nekog budalom je krupna stvar,naročito od strane sagovornika koji očigledno smatra da niko nije ni prineti njegovom britkom umu...pa samim tim proizilazi da na ovom forumu ima 99,9 % budala,naravno ne računajući njega samog...Ni ja u mnogo čemu ne vidim smisao pa mi to ne daje za pravo da bilo koga vredjam ili prozivam.Sama poenta foruma je iznošenje mišljenja i diskusije na date teme,prema tome treba isti prihvatiti kao takav ili se povući.