Bliskost sa braćom i sestrama je lekovita

[Mish]

a imam sestru. Bez nje bi mi bio život mnogo siromašniji.
Razlika u godinama je relativno mala (3) što nam je omogućilo da uvek budemo bliske.
Ne živimo zajedno već jedno 2-3 godine, ali moramo se svakodnevno čuti. U slučaju da negde odputujem i ne čujemo se, negde peti-šesti dan pred spavanje ozbiljno počinje da mi "kuva" u stomaku i prvo što uradim kad ujutru otvorim oči je trčanje do govornice. I po pravilu, javi mi se onako, punih ustiju (mrzim kad nešto jede dok razgovaramo) i u prvoj minuti se posvađamo , a razgovor ne traje duže od 3 minute. Ukoliko se nismo videle 5-6 dana, naš divan će trajati barem jedno 3-4 kafe (u prevodu: 5-6 sati).
Naravno, sa nekim godinama je razlika u godinama apsolutno postala nebitna, pa tako sasvim lepo funkcionišemo u društvu koje nam je godinama postalo više-manje zajedničko.
Jedna drugoj smo sve, i sestre, i roditelj, i najbolji prijatelj.
I da ne zaboravim da kažem, ako neko može da me iznervira to je ona. Sa njom su svađe najžešće. A tuče? Mislim da smo se pošibale poslednji put pre jedno 6 godina (matore koze ).
Ipak, ne zabadamo nos u život jedna drugoj. Apsolutno cenimo privatnost one druge. Obe poštujemo stav: "Šta ima da mi kaže, reći će mi."

[kristina-cica]

imam brata mladjeg 4 godine i sestru mladju 20 godina... sa bratom sam naravno odrasla u svadji i u ljubavi i dan danas je tako... cuva mi dete kad treba da izlazim... ne odbija mi pomoc nikada... a seka... ona mi je omiljeno stvorenje (zensko) na svetu... ona se rodila kad sam se ja vec bila osamostalila i zivela odvojeno od roditelja...ona je moja mala princeza...

[Tami80]

Imam brata koji je 5 godina mladji od mene.Kada sam cula da cu dobiti brata,zivot mi se pretvorio u pakao.Sta ce biti samnom?Vise nece samo mene voleti.....ALI onda....kada sam ga ugledala...postao je bice koje ne bih dala ni za sta na ovom svetu.

[Danka]

Brat, 3 godine stariji , je neko bez koga ne mogu da zamislim zivot... uvek me je podrzavao, bio tu da mi pomogne,da me saslusa .Iako je stariji uvek me je vodio svuda sa sobom,nikada me nije tretirao kao " dosadnu mladju sestru", iako sam ja znala da budem naporna , cak i kada je on bio srednjoskolac a ja klinka u osnovnoj skoli ... a kada sam prolazila kroz "teenage" fazu, kada sam bila jednom recju uzasna, pravi , brat koji nikada nije pravio probleme roditeljima je bio taj koji je ostao uz mene. Posledica danas: jedina osoba koju poslusam bez prigovaranja je moj brat...i jos uvek pravim gluposti a on je jos uvek tu da mi pomogne, posavetuje, kao pravi stariji brat.

[shacky]

Imam brata 3 godine mladjeg od mene, ratovali smo dok nismo malo porasli , a onda smo poceli da izlazimo zajedno, da se poveravamo jedno drugom, da imamo neke samo nase momente npr. redovan odlazak na bilijar nedeljom poslepodne i sl., od kada sam se udala i kako ne zivimo vise zajedno mnogo manje vremena provodimo zajedno i jako mi nedostaje ta bliskost koju smo imali dok smo ziveli u istoj kuci. Uvek mi je bio najvaznija osoba u zivotu i jos uvek je, znam da uvek mogu da racunam na njega, idalje imamo bezgranicno poverenje jedno u drugo.