Nesrećni brakovi

[makilli]

Sve cesce smo svedoci ovakvih brakova,nazalost .Niko sa sigurnoscu ne moze tvrditi da i njegov brak jednog dana nece postati nesrecan. Pocevsi od manjka tolerancije,komunikacije,preko zahladjivanja odnosa i nedostatka ljubavi,nesredjene materijalne i stambene situacije,a onda i do nasilja svake vrste,jednostavnog "razilazenja" u svemu,...a sve vodi ka nesrecnom braku i jos jednoj prici koja nema happy end .

Koji su glavni pokazatelji nesrecnog braka?Kakav brak mozemo definisati nesrecnim?

Ukoliko imate licnog iskustva ili poznajete nekog iz svog okruzenja,podelite to sa nama.Mozda nekom svojim savetom i pomognete .

[JasnaBGD]

Parafraziraću Tolstoja... da svi srećni brakovi liče jedan na drugi, a svaki nesrećan - nesrećan je na svoj način.

Kao što ne postoji recept za sreću, tako i nesreća dolazi niotkuda, nenajavljeno, ponekad kao uragan - pustošeći sve pred sobom, ponekad lagano, a uvek sa bolnim, mučnim i teškim posledicama. Koji simptomi mogu ukazati na put u nesrećan brak...? Eh. Osim onih koje si navela, dodala bih - nedostatak poštovanja i samopoštovanja, postavljanje visokih zahteva svom bračnom saputniku, inertnost, nedovoljno ispoljavanje emocija - kakve god da su, ćutanja... ćutanja... zatvaranja u sebe... ambivalentnost... Pa, eto, to su putokazi u nesreću.

[A6quattro]

Objektivna teorija realnog bez potki iz cudesnog, a koje je primarni poriv ljubavi sto brise ruznu stvarnost. Ljubav nije stvar realnog koliko brak, a bez njega nema smisao jer nije utvrdjena odgovornoscu, stabilnoscu pa haos caruje. Cista laz su slobode stvarnog, mada je zivot isuvise patnja da bi bio laz i time promasaj. Ali ipak...

Ljubavi nema bez da se ponesto otrpi, bez kompromisa, prilagodjavanja, bez gubitaka laznih sloboda. Da, bez mazohizma, gde cemo cuvati druge od sebe, pa ako je ljubav potreba zivota onda je mazohizam nacelo svemira. Sva mudrost je reci neka bude.

A ljubavi pocesto nema u brakovima jasno je, ali to ne obavezuje na njegovo ukidanje. Naprotiv. Ljudi ce biti jos pogubljeniji bez braka, odnosno bez sebe, jer ko pronadje sebe i svoju sustinu znace da mora ziveti za druge, da ako ima imalo dobrote, svesnosti u sebi, znace da treba sa drugim da podeli. A to ne moze fantazerskim zivotom Keri Bredsou da se ucini, danas je jase jedan sutra drugi, gace ko reseto a ona kao, sposobna i dalje za ljubav sa velikim Lj?! Kako?! To je obrnuto proporcionalno, rekli bi matematicari. Iako uteha njene samoce, tuzne samoce koja bude bolna osecanja.

Gubi se cistoca, pravi osecaji se zatiru tako, a bez njih je svaki covek upropasten. Pre ili kasnije nece imati mogucnost da prepozna ni sebe a voljenu/voljenog pogotovo. Postoje praporci u nama koji mogu umreti zbog modernizama, stalne promene odnosno staticnoscu ako necemo da se prilagodjavamo, zrtvujemo.
Mada se mnogo sta moze okajati, ali tesko povratiti bez ekstrema suprotnog od dotadasnjeg nacina zivota. A takvih nema mozda 1 procenat, pa ako se desi, cudo jeste. I Loto je cudo, samo prizemnog...

Brak, hm, nije za mnoge koji lazno misle da su tu zastitu nasli, ali je cesto jedini put da potpuno ne izlude, iako on kao nije lek za ljutu bolest. Egocentrizam, gordost, sujeta ubijaju ljubav. A ja, jeste da sam neki priuceni hriscanin, ali stvarno ne vidim drugi nacin da se borim protiv takvih ekstrema nihila do Svetim Jovanom Lestvicnikom: Poslusanje - Smirenje - Rasudjivanje, bas tim redom, a onda jednog dana stici i u ljubav, jer bez tog reda je jednostavno nema. Kao sto niko nema mogucnost da je pronadje u ovom otvorenom sistemu zracenja kosmickih besmislica koje lede i metafizicki uzrok postojanja, a kamoli nakaradni umisljaj traganja smislom permanentne avanture.Volja Tvoja - ljubavi, a ne Moja, a to da bi se reklo istinski brak mora postojati, a pre njega mora biti hriscanskog poslusanja kao vrline ( nehriscanske vrline valjda ne postoje, iako se nekad dele sa nekim? ), jer bez poslusanja nema svesti! Da zelim slusati, sluziti svoju voljenu iznad svega. A to je mnogo tesko! Zelim se ograniciti, jer ce me strasti, animalno ubiti pre ili kasnije. Moram se zastiti njenom cistotom kroz sebe. Uh, tezak put, naporan, dug, ali jedini. Postoji u narodu izreka: ko god je ljubio, isao je jednim putem.Svojim, jedinstvenim a ujedno zajednickim, kojim su prethodno njih hiljade prosli.

[klenovsek]

smatram da je brak prevazidjena institucija

[carobnica]

A6quattro kaže: Objektivna teorija realnog bez potki iz cudesnog, a koje je primarni poriv ljubavi sto brise ruznu stvarnost. Ljubav nije stvar realnog koliko brak, a bez njega nema smisao jer nije utvrdjena odgovornoscu, stabilnoscu pa haos caruje. Cista laz su slobode stvarnog, mada je zivot isuvise patnja da bi bio laz i time promasaj. Ali ipak... Ljubavi nema bez da se ponesto otrpi, bez kompromisa, prilagodjavanja, bez gubitaka laznih sloboda. Da, bez mazohizma, gde cemo cuvati druge od sebe, pa ako je ljubav potreba zivota onda je mazohizam nacelo svemira. Sva mudrost je reci neka bude. A ljubavi pocesto nema u brakovima jasno je, ali to ne obavezuje na njegovo ukidanje. Naprotiv. Ljudi ce biti jos pogubljeniji bez braka, odnosno bez sebe, jer ko pronadje sebe i svoju sustinu znace da mora ziveti za druge, da ako ima imalo dobrote, svesnosti u sebi, znace da treba sa drugim da podeli. A to ne moze fantazerskim zivotom Keri Bredsou da se ucini, danas je jase jedan sutra drugi, gace ko reseto a ona kao, sposobna i dalje za ljubav sa velikim Lj?! Kako?! To je obrnuto proporcionalno, rekli bi matematicari. Iako uteha njene samoce, tuzne samoce koja bude bolna osecanja. Gubi se cistoca, pravi osecaji se zatiru tako, a bez njih je svaki covek upropasten. Pre ili kasnije nece imati mogucnost da prepozna ni sebe a voljenu/voljenog pogotovo. Postoje praporci u nama koji mogu umreti zbog modernizama, stalne promene odnosno staticnoscu ako necemo da se prilagodjavamo, zrtvujemo. Mada se mnogo sta moze okajati, ali tesko povratiti bez ekstrema suprotnog od dotadasnjeg nacina zivota. A takvih nema mozda 1 procenat, pa ako se desi, cudo jeste. I Loto je cudo, samo prizemnog... Brak, hm, nije za mnoge koji lazno misle da su tu zastitu nasli, ali je cesto jedini put da potpuno ne izlude, iako on kao nije lek za ljutu bolest. Egocentrizam, gordost, sujeta ubijaju ljubav. A ja, jeste da sam neki priuceni hriscanin, ali stvarno ne vidim drugi nacin da se borim protiv takvih ekstrema nihila do Svetim Jovanom Lestvicnikom: Poslusanje - Smirenje - Rasudjivanje, bas tim redom, a onda jednog dana stici i u ljubav, jer bez tog reda je jednostavno nema. Kao sto niko nema mogucnost da je pronadje u ovom otvorenom sistemu zracenja kosmickih besmislica koje lede i metafizicki uzrok postojanja, a kamoli nakaradni umisljaj traganja smislom permanentne avanture.Volja Tvoja - ljubavi, a ne Moja, a to da bi se reklo istinski brak mora postojati, a pre njega mora biti hriscanskog poslusanja kao vrline ( nehriscanske vrline valjda ne postoje, iako se nekad dele sa nekim? ), jer bez poslusanja nema svesti! Da zelim slusati, sluziti svoju voljenu iznad svega. A to je mnogo tesko! Zelim se ograniciti, jer ce me strasti, animalno ubiti pre ili kasnije. Moram se zastiti njenom cistotom kroz sebe. Uh, tezak put, naporan, dug, ali jedini. Postoji u narodu izreka: ko god je ljubio, isao je jednim putem.Svojim, jedinstvenim a ujedno zajednickim, kojim su prethodno njih hiljade prosli.

GLUPOST!!!!!!sve glupost,jer iz iskustva znam da brak bez ljubavi,postovanja...nije vredan brakom da se zove,u takvom braku dusa umire a sto se menjanja gaca tice i to se moze i u braku desiti.

[robi]

makilli kaže: Koji su glavni pokazatelji nesrecnog braka?Kakav brak mozemo definisati nesrecnim?

Nazalost nesrecni brakovi se lako prepoznaju, i nazalost ima ih puno.
Medjutim cinjenica je da niko i nista nemoze da pomogne osim samih bracnih parova, naravno potrebna je obostrana volja i zelja, a ako toga nema bolje je razici se nego decu ucitio losim navikama, jer takav brak vec prelazi u naviku, i cak pojavljuje se nasilje i mrznja, a to deca upijaju, i postaju pravi mali predatori....