Zaceci pocetka

[A6quattro]

U periodima unutarnjih turbulencija iz podsvesti isplivavaju razni obrasci i traze kompatibilne uzroke u vanjskoj stvarnosti ne bi li energetski misaono-emotivni kolopleti uhvatili priliku za razresenje.
E sad, svi smo jednom, davno ili manje davno, dosli na svet na manje-vise slican nacin. Roditelji su nas zaceli i nakon devet meseci (kao sto nalaze zakon prirode) smo se rodili. Neki od nas su se dogodili, neki su bili planirani, a kod nekih je bilo “ako se dogodi”. U vecini glava, tu je kraj price o tome kako smo se rodili.
Medjutim, rodjenje nije uzrokovalo samo zacece, vec i sve ono sto su nasi roditelji u trenutku zaceca bili. Dakle, celi njihovi zivoti.
I ne samo to. Rodjenje je uzrokovala i mesecina, i pesma, i zagoreli rucak, i vriska lastavica na nebu iznad tamo neke katedrale. Mada zvuci kao besmislica, ova konstatacija je vrlo realna.
Povezujuci te besmislene uzrocno-posljedicne odnose, trebalo bi reci, naime, kako jedan dogadjaj moze imati neograniceni broj uzroka.
Dakle, ako se ne zadrzavamo iskljucivo na poznatim uzrocima pojedinih dogadjaja, ulazimo u zonu u kojoj kretanje lastavice na nebu iznad katedrale predstavlja jednako znacajan uzrok rodjenja kao i zacece.
Da romanticni par nije zastao i zagledao se u let lastavica, mozda tog popodneva seksa ne bi ni bilo. Par sekundi zastoja promenilo bi tok njihovih misli, njihovog razgovora, njihovog popodneva.
Ako bi, nezavisno o lastavicama, dete ipak zaceli - kolika je veroatnoca da bi se za oplodnju natecali isti spermiji?
Dakle, neki od nas su se dogodili, neki su bili planirani, a kod nekih je bilo “ako se dogodi”.
Koji su uzorci stvarnosti u podlozi? I ciji su sve zivoti jos od zacetka s nasim isprepleteni? Koja su vasa roditeljska iskustva?

[makilli]

...Dosao je da mi cestita rodjendan.Dan ranije.Iz vojske.Pre toga ga nisam videla tri meseca.Nismo cak ni razgovarali.Hteo je da u ponoc bude prvi.Da se izvini za sve gluposti koje je napravio.Da mi se vrati.Sudbina ili sta vec...Devet meseci kasnije smo dobili bebu.Najlepsi rodjendanski poklon,svakako...

[morrib]

Onog momenta kad zaboravimo na naš egoizam i zadovoljstvo samoživljenja, tada dolazi onaj čarobni momenat začeća budućeg života.Mnoge porodice su ostale bez dece iz razloga što su materijalne interese i svoju samoživost stavili ispred "muke" rađanja i podizanja dece. Kad su. ako su, progledali bilo je kasno.
Ima još jedan, po meni, bitan problem a koji se odnosi na majke, (evo ljutnje na mene),posle rađanja odbiju da doje decu, one koje mogu, zarad lepih grudi. Naravno i očevi to podržavaju, zaboravljajući čije je to dete i da kada vreme prođe sve "Cuce Buce" čitaj ovo zadnje ćirilično.

[A6quattro]

U trebutku dok ovo citate, nebrojeni roditelji sirom "civilizovanog sveta" nagnuti nad svojim novorodjenim bebama, misleci da obavljaju roditeljske duznosti zaparavo jesu uposleni reprodukcijom Masine u svom najcistijem i najbrutalnijem obliku.

Novorodjeno ljudsko bice. bas kao i mladuncad ostalih sisara zivi u jednostavnom svetu nadrazaja satkanom od oscilovanja izmedju gladi zelje za toplotom, dodirom i, snom. Male ruke se krecu nesuvislo u zavisnosti od emocionalnog stanja, telo preplavljuju talasi tenzije ili opustenopsti, usi registruju napetost u glasovima roditelja. Blazenstvo zamenjuje nezadovoljstvo i obrnuto, a mir spavanja prekidaju erupcije placa. I to je uglavnom sve. To "malo" zapravo jeste bogatstvo pocetka zivota. U svetu tek rodjene bebe simboli Masine, kao sto su efikasnost, tacnost ili najprostije – vreme nemaju nikakav simsao i znacenje.

To se za svet njihovih roditelja ne bi moglo reci. Njihov, odrasli, bolesni svet ne odrazava promene organskih stanja. Ne pokrecu njih primarno ni glad ni zedj, ni umor ni san. Civilizovani roditelji zive u svetu kojem dominiraju simboli. Oni zive za "posao", "uspeh", "novac", "usavrsavanje", cesto objasnjavajuci svoje ponasanje zeljom za "dobrobiti sopstvenog potomstva". Dok se ponasanje bebe pokorava racionalnim, zivotnim silama straha i zadovoljstva, gladi i hladnoce, svet odraslih u civilizaciji jeste perverzna i izokrenuta refleksija stvarnog sveta njihovog mladunceta. Oni nisu nista nego psihijatrijski slucajevi u mrezi imaginarnih autoriteta. Oni se "razvijaju", oni se "bave" muzikom ili sportom, oni su umetnici ili pobunjenici, oni mastaju da postanu jednom slavni kao Ce Gevara ili Madona, sanjaju o idealnom letovanju ili o estetskoj operaciji noznih prstiju. Kontakt sa sobom oni nemaju, oni su bas kao sto kazemo za bolesnika, "van sebe". I dok je svet bebe racionalan i logican, svet roditelja jeste iracionalno tacan, efikasan i uredjen apstraktnim vremenskim semama. Ove seme uredjuje sistem proizvodje okrenut profiltu - jedinoj garanciji individualnog razvoja i individualne slobode civilizovanih roditelja.