Ostati u braku zbog dece

[Mish]

Svoje roditelje nisam čula da se svađaju. Ali se sećam perioda (pre njihovog razvoda) kada apsolutno nisu razgovarali. A onda su se razveli, a ja i dalje imam i majku i oca, a nemam one mučne situacije u kući. Često sam u razgovoru sa prijateljima rekla da mi je mnogo draže što moji nisu mislili na decu pa su se razveli nego što su njihovi roditelji mislili na decu koja do god iz roditeljske kuće nisu izašli su bili svedoci i neretko i učesnici svih propratnih stvari koje donosi neuspeo brak.
Da li roditelj zaista ostaje u braku zbog dece?
Jednom je moj drug objašnjavao zašto svaki muškarac treba da ima tri deteta. Njegovo tumačenje je sledeće: Sa jednim detetom žena se oseća jakom, samostalnom. Može da juri za karijerom i primanjima i da istovremeno bude dobra majka. U tom slučaju muškarac mora jako dobro da pazi da ne pravi s*anja u braku jer majka jednog deteta nije spremna da trpi. Majka dva deteta ima i mnogo više obaveza, manje vremena joj ostaje za sebe, karijeru, jurenje za parama, više se oslanja na supruga, i u toj situaciji muškarac može nešto lakše da diše. Majka tri deteta možda ima i posao i neka primanja, ali joj porodica i deca uzimaju suviše vremena da bi izgrađivala neku jaku samostalnu egzistenciju. To znači da suprug treba da napravi jako, jako, jako veliko s*anje da bi se ona odvažila na razvod.
Kasnije mi je ovakav stav potvrdila koleginica koja imama izuzetno nesređen brak rečenicom:"Da, sigurno da bih se razvela da nisam rodila treće. Ma koliko mi znači moje najmlađe dete, ono me je prikovalo za moj nazovi brak."
Da li roditelji rečenicu "Ostajem u braku zbog dece" koriste kao izgovor za svoju neodlučnost, slabost ili šta već ili je to zaista i jedini razlog što trpe loš brak? Odnosno, ako je gore iznešena teorija tačna, da li roditelji jednog deteta misle manje na njega od roditelja dva deteta, odnosno tek od roditelja tri deteta?
Hm Pre sam sklona da mislim da je to samo loš izgovor. I sve jače zabijanje glave u pesak. Ne kažem da deca ne treba da budu dodatni stimulans da se uloži napor da poljuljani brak ponovo profunkcioniše. Ali ako se u tome ne uspe, zar nije bolje za decu da im se omogući zdravija, makar i krnja porodica?

[silvia]

Iskerno mislim da ako vec brak ne funkcionise bolje se razvesti nego ostati u istom, jer ako ne funkcionise i deca to osete i te kako. A zasto bi oni trpeli sve to?

[mariposa]

U losem braku svi pate,i nema veze koliko imas dece,ako nije ti dobro najbolje je razvod,deca ce to razumeti,ali ziveti u istoj kuci kao u pakao,to bogami nije zdravo.

[Cezar]

Slazem se sa silviom i mariposom...

[mariposa]

Ma jeste,zasto muciti se zajedno,kad se moze lepo razvesti i gotovo,neka svako ide svojim putem,a ne podrzavati jednu odvratnu situaciju sa svim svadjama,ili ne govoriti,pocinje neka uzasna psikoloska situacija,nije to dobro nikome a kamoli decama,eto ja se spremam za ono,i nadam se da ce se sve lepo svrsiti na civilizacijski nacin,mada cisto sumnjam,ali za to je sud nek oni odluce kako treba ovo da ide,hvala Bogu moja deca su velika,razumeju sve,i takodje nije im prijatno,jer kazem nije ovo zdravo nikome.

[nattydread]

ako je već dotle došlo da se se više ne može živjeti zajedno, svakako sam za dobar razvod nego za loš brak. dobro, ovo malo pričam iz iskustva, jer su moji razvedeni - naravno da to nije bio smak svijeta, kod tate sam i kao mala išla kad god sam htjela, tj. kad god bi on poželio da se vidim sa njim. i mama i tata su mi se opet vjenčali, tako da sam navikla na "dvije" porodice i hrpu rodbine. to možda ne funkcioniše kod svakoga glatko, ali u svakom slučaju, bolje i razvod, nego svađa, lomljava i urnebes u kući - i to baš zbog toga što je djete na prvom mjestu i ne bi trebalo da odrasta u takvoj porodici (u principu, onda ja to i ne bi nazvala porodicom).

[makilli]

Mislim da je to najgore moguce resenje.Sta se ustvari dobija iz takvog braka?Hrpa problema,nerazumevanja,tuge,suza...Deca nam mozda i ne bi rekla sutra,hvala,sto smo zbog njih ostali u nikakvom braku.Kakav primer bi im uopste i dali?Cuti i trpi,dok ne svisnes?Hmmmm

[euridika]

Mish kaže: Da li roditelj zaista ostaje u braku zbog dece?

Ne! Ostaju u braku zbog slabosti, sebičluka, "šta će reći svet" stava itd... Moje je mišljenje da se, nažalost, retko kada razmišlja o deci, osim o svojoj ličnoj projekciju kroz njih (moje divljenje časnim izuzecima!). Deca ljudima dođu kao izgovori pred samim sobom, kada ih naprave onda su ponosni građani planete, podarili nove živote, ispunili misije, bla, bla, ali kada počnu da se ređaju problemi, onda su deca uglavnom štitovi i neki loši izgovori za odluke koje ljudi nisu u stanju da donesu i da preuzmu odgovornost za iste. Koliko samo ima nesrećne dece na planeti? I ko je najčešće odgovoran za tu nesreću?

Mish kaže: Jednom je moj drug objašnjavao zašto svaki muškarac treba da ima tri deteta. Njegovo tumačenje je sledeće: Sa jednim detetom žena se oseća jakom, samostalnom. Može da juri za karijerom i primanjima i da istovremeno bude dobra majka. U tom slučaju muškarac mora jako dobro da pazi da ne pravi s*anja u braku jer majka jednog deteta nije spremna da trpi. Majka dva deteta ima i mnogo više obaveza, manje vremena joj ostaje za sebe, karijeru, jurenje za parama, više se oslanja na supruga, i u toj situaciji muškarac može nešto lakše da diše. Majka tri deteta možda ima i posao i neka primanja, ali joj porodica i deca uzimaju suviše vremena da bi izgrađivala neku jaku samostalnu egzistenciju. To znači da suprug treba da napravi jako, jako, jako veliko s*anje da bi se ona odvažila na razvod.

Ovde ću samo da primetim da je neko rekao da muškarac treba da ima decu iz nekog razloga. Nije mi jasna ova konstrukcija. Ja spadam u one bolesne iluzioniste koji misle da deca trebaju da se rađaju kao plod ljubavi i da oni, onda kada se rode pripadaju čitavoj planeti, roditelji su tu da ih usmere, ohrabre, oforme u divne nove zadovoljne ljude koji nisu ničije vlasništvo osim svoje sopstveno.

[_baba_]

U oba slucaja deca ispastaju i pate.

1. Brak ispunjen svadjama, uvredama, ponekad i fizickim nasiljem.
Sa detetovog aspekta takvo ponasanje roditelja postaje 'normalno' i ono pocinje da se ponasa isto tako kad je sa svojim vrsnjacima.
Definitivno ostaju posledice u njegovom daljem razvoju. Postoji velika sansa da izraste u nasilnika.

2. Razvod.
'Mama i tata se vise ne vole? Mozda to znaci da ne vole ni mene?'
Dete pati.
A roditelji su u takvim situacijama cesto sebicni, jer gledaju samo sebe i svoja osecanja. Zaborave svu ljubav zbog koje su (uglavnom) i stupili u brak. Zaborave sve ono sto je bilo lepo, sve planove za zajednicku buducnost...

Zaborave da ih svo vreme posmatraju preplasene i zbunjene okice njihovog deteta, koje jedino zeli da ga mama i tata vole, jer i ono njih voli neizmerno i podjednako i da se ujutro budi i uvece leze sa osmehom, da se igra i da raste u zdravom okruzenju, a ne na prvoj liniji fronta maminog i tatinog propalog braka.

I zato, ako zbog tog deteta ne mozemo da se ponasamo kao ljudi, civilizovano i kulturno,
progutamo ponos i potrudimo se da se promenimo i prilagodimo da bi nase dete raslo normalno i zdravo,
onda nismo dobri ni sebi samima i ne treba da se razmnozavamo i upropastavamo zivote najdivnijih bica na svetu. Dece.

Izuzetak su ipak alkosi i nasilnici, iskompleksirane budale, koji biju svoje zene da bi "dokazali svoju muskost".
Takve treba zakljucati i baciti kljuc.
Ja sa takvim ne bih ostala u braku ni po koju cenu.

[mariposa]

_baba_ kaže: U oba