Kako izaci na kraj sa "dragom svekrvom / tastom" ?

[swba]

Znas kako kazu u mom selu... zet se voli ko drugi sin tako da mislim da nece biti problema izmedju mene i moje buduce taste... ako se bude pridrzavala gorepomenutog nacela
Salim se naravno. Kako cu se ponasati prema svojoj tasti???
Sa postovanjem naravno... jer bez nje ja bih bio uskracen za jedno divno bice

[phenix]

Mish kaže: Ima roditelja koji se mešaju u bračni/porodični život svoje dece. Ali, i to do one mere koja im se dopusti. Ukoliko im se na početku stavi do znanja da par to ne dozvoljava (odnosno, ako se sačuva intima braka tj. porodice) biće samo pokušaja uplitanja, odnosno biće mnogo manje razloga za razmirice. I složiću se da je tu reč o elementarnoj komunikaciji.

Zdravo svima, mislim da je ovo sto je Mish rekao vrlo vazno ili najvaznija stavka u jednom braku. Ukoliko se "dragoj svekrvi ili tasti"odredi granica mesanja u njihove porodicne odnose onda nece doci do trzavica.Ukoliko se ta granica ne postavi onda moze doci do velikih poblema pa cak i rastave tog braka.Mlade devojke-momci kad stupaju u brak ,zbog prevelike ljubavi , u pocetku ne primecuju ko su i sta" draga svekrva ili tasta"a kad shvate onda je obicno kasno.Zato dobro otvorite oci i sve odmah postavite na svoje mesto

[djuri64]

Odlicna tema! Ja sam u braku sad vec 22 godine, ali mi smo to na vreme resili, i odnos tasta i zet i odnos snaja i svekrva(?*), ALI (nisu slova slucajno velika) imamo mladi bracni par u porodici. I oni su u velikim problemima. Mislim da obe drage mame preteruju, mozda jedna malo vise i sto je najveci problem u ovakvim situacijama, koliko ja vidim, da mladi izmedju sebe ne znaju da se dogovore/sloze oko odnosa sa dragim mamicama... sloga u braku resava i problem sa tastom, a naravno i sa svekrvom... to iz licnog iskustva govorim!!!

[Mater Vetru]

Sa svojom svekrvom nisam emotivno bliska, ali je jako poštujem. I što je najbolje u celoj priči, to je obostrano.
Par puta su me zaista (zaista, zaista) povredili njeni postupci, reči i reakcije i to nisam prećutala. Rekla sam joj otvoreno kako se osećam i mislim da sam je tom taktikom zbunila, a onda, na brzinu, i pokupila neke "poene" kod nje. (Žena je, naime, dugo bila rukovodilac velike firme i nije navikla na otvoreno suprotstavljanje).
Ono što mislim da je najbitnije je da imam muža koji nije "mamin sin" i što znam da me eventualni mejdžor konflikt sa svekrvom neće koštati bračne sreće. Ni mrvicu.
Elem, trudim se da izbegavam potencijalne konfliktne situacije, pohvalim joj supu ili novu frizuru, ali mi nije problem ni da joj kažem NE.
I tako...

[_SIMONA_]

U RALJAMA NEŽNE MAME

„Kada za nekoga čujemo da je „mamin sin“ obično pomislimo da je u pitanju razmažena osoba. Međutim, odnos majke i sina može biti i mnogo složeniji.
Majka koja je nezrela i neostvarena žena i supruga, često postaje pijavica koja svom sinu oduzima životnu snagu i sprečava ga da ostvari pun emotivni seksualni i porodični život. Takve majke obično hvale svoje sinove, stvaraju iluziju o njima.
Ako se sin posednički nastrojene majke odvaži na vezu ili brak, ona stavlja u pogon svoju domišljatost, izmišlja raznorazne poslove u kojima joj je potrebna sinovljeva pomoć. Ako ne prigovara, ona ledenim ćutanjem pokazuje koliko je povređena. A njega će preplaviti osećaj griže savesti.
Posesivna majka se ponekad pretvara kao da prihvata devojku svog sina. Čak u početku pokazuje lažnu ljubaznost prema njoj. Međutim kada ta veza potraje, ona počne svom sinu da otvara oči: „Pa pobogu sine gde su ti oči? Šta je ona? Niko i ništa! Samo te iskorištava“... i sl.
Ako sin ipak odoli i oženi se sa devojkom, svekrva poteže drugo oružje. Standardne zamerke za navike i načine na koji snaja obavlja posao, uz to idu otvorene ili uvijene primedbe: „Došla si na moje, moraš da slušaš. Upropaštavaš mi sina...“
Pred sinom svekrva nastoji prikazati sebe kao nevinu žrtve drske i bezobrazne snaje koju je primila sa „iskrenom“ simpatijom, a ona joj nezahvalnica uzvraća nepoštovanjem. Majka jednostavno nemože da podnese da joj sin ne bude stalno na oku i pod kontrolom. Naravno on je njen sin i ona najbolje zna kad i kako šta treba reći, a da on njoj pruži razumevanje.
Ako svim ovim ne uspe da pokoleba svog sina, ljubomorna majka se ne ustručava da okleveće snaju.
Da bi se mladić odbranio od pogubnog uticaja ovakve majke, potrebno je da shvati kakva je to žena i šta je uzrok njenog ponašanja i mržnje. On mora sam da razmisli i da shvati da to prevazilazi sve normale.
Radi se o osobi koja, zapravo, ne ume da voli. A još manje je sposobna za polnu i ljubavnu strast. Svoju nesposobnost za iskreno povezivanje sa ljudima na temelju ljubavi, ona nadoknađuje napadačkim stavom prema njima. Budući da ne ume da zadobije ljubav, trudi se da nekoga podvrgne svojoj vlasti. Naravno, to radi prvo najbližima- mužu i deci.
Skoro po pravilu: ovakva žena se udaje za muškarca koji joj dopušta da mu nametne svoju volju ili barem deci i da domaćinstvo potpuno prepušta njoj, što je za ovakve žene još jedan krunski dokaz kako su svi bezosećajni i da je ona nevina žrtva (u kući i domaćinstvu).
Takva žena nastoji da zadrži decu u doživotnoj vlasti. U njoj nema prave , tople majčinske ljubavi, jer prave majke žele da se njihova deca razviju i grade samostalno život. A ipak, i ovakva majka nosi u sebi potrebu za ljubavlju.
Zbog njene emotivne oštećenosti ceo život joj ostaje prikraćen, zato zavidi svakom ko doživljava ljubav, a najviše mladim ljudima koji su joj najbliži, na žalost- svojoj deci.
No, sinu ne samo da zavidi, nego je i ljubomorna. Ljubomorna majka želi da za svog sina bude jedina osoba kojoj će on pružiti nežnost.
Ona na njega na neki način usredsređuje svu svoju nezadovoljenu polnu želju. Moramo prihvatiti saznanje, ma koliko to bilo bolno mnogim sinovima- da je majčinska ljubomora na snaju, odnosno njen napadački stav prema toj ženi, polne prirode.
Čest je slučaj da mladić koji raste uz majku, iole slične ovoj, izraste u „maminog sina“. Takav muškarac ne ume da izgradi svoje „ja“ u emocionalnom smislu. On se oseća obaveznim prema njoj. Čest je slučaj da su i njegovi životni ciljevi vezani za nju, da su često čak to njeni ciljevi koje je usadila u njega.
U njemu se javlja osećaj krivice čim se odupre majci. No njegova poslušnost nije izraz ljubavi već posledica vlasti koju je ona zadobila nad njim, dugogodišnjim vaspitanjem i osećajnim vezanjem za sebe i razvijanjem u njemu osećaj odgovornosti za njeno fizičo i psihičko dobro.
To ga opterećuje i muči pa je često prema njoj razdražljiv i svadljiv, jer se oseća nemoćnom da ostvari svoju ljubav, odnosno bračni život. Ali to kratko traje, jer on u sebi ne nalazi snage da joj se dosledno odupre. S jedne strane u tome se nalazi strah od majke i osećaj krivice prema njoj, a sa druge strane nedovoljno samopouzdanje i osećaj nesigurnosti u ljubavnom životu. Sinovi ovakve majke su na izgled hladni i temperamentni, nedodirljivi... ali zapravo to nije tako.
Majčin dugogodišnji uticaj usadio je u njega nepoverenje prema ženama, pa čak i strah. Zato on prema njima ne zna da se odnosi na prirodan način bez unutrašnjih kočnica.
Stepen razapetosti između suprotnih polova može biti vrlo različit, pa samim tim i ponašanje ovakvih muškaraca. Ako je muškarac pravi „mamin sin“ onda on u potpunosti veruje njenim savetima. Takav muškarac nesvestan tog uticaja izbegava osećajno povezivanje sa svojom ženom pa čak i seks. To ponekad maskira lažno samouverenim, ironičnim pa i prezrivim ponašanjem prema ženi. Takav muškarac ima želju da se prepusti i preda, a sa druge strane oseća u sebi da mu nešto ne dopušta.
Neki „mamini sinovi“ se odluče na seksualni život tek u poodmakloj dobi. Jedan muškarac se odlučio na to tek nakon što mu je majka umrla. Ali nije mu pošlo za rukom. Vlast ljubomorne majke nad njim nastavila se i posle njene smrti.
Postoje „mamini sinovi“ koji su toliko zakočeni da se u dodiru sa ženama uopšte ne uzbuđuju iako žele žensko društvo, a nisu ni homoseksualci, ni bolesni.
Neki se muškarci pred majkom nikad ne usuđuju da pokažu ni najmanju nežnost prema devojci. To im je odbrana od dubljih osećaja. Ili odjednom prema njoj počnu da se ponašaju sa toliko potcenjivanja i vređanja da ih žena na kraju ostavi.
Većina „maminih sinova“ pre ili kasnije osnuje brak. Ali, čitav niz sumnji, strahova i otpora koje nosi u sebi otežavaju im zajednički život sa ženom.
Uglavnom, posle svake posete majci vraća se neraspoložen i ponaša se grubo prema svojoj ženi. Bilo šta da se kaže, on ističe kako je njegova majka divna žena i kako se ona žrtvovala za njega i posvetila svoj život.
Ali zar to ne čini svaka majka? Svaka majka daje sve za svoju decu, ulaže napor i trud da ih odgoji i izgradi.
Normalnu i zdravu ženu ne zadovoljava polni odnos bez nežnosti. Pre ili kasnije počeće da prigovara svom suprugu. To će njemu pojačati unutrašnji sukob, jer će ga uveriti da je majka imala pravo kad mu je govorila kako su npr. „žene grimzive i nezasite“. Ako žena ne iskazuje svoje nezadovoljstvo rečima, pokazaće ponašanjem jer se nezadovoljstvo ne može sakriti. Biće razdražljiva, svadljiva, mrzovoljna što opet pojačava otpor „maminog sina“ prema ženama.
Nekad muškarac doživi svoj odlazak od majke kao težak greh, proganja ga osećaj krivice. I taj greh mora okajati uskraćivanjem odnosa sa ženom.
Normalna žena redovno gubi utakmicu sa majkom „maminog sina“. Majka je ta koja uvek daje više, koja bolje zna i razume, koja je nežnija, koja je uvek na usluzi. Takva majka se ulaguje svom sinu, ponekad se ponaša kao služavka. Ona ga oslobađa svih dužnosti, a naročito kućnih poslova koje on sprezirom naziva „ženskim poslovima“. Majka u svom društvu neumorno ističe njegove vrline i kako ga niko ne voli kao ona, i kako ni jedna nije kao ona. Trudi se da pročita želje iz njegovih očiju. Vrlo rado mu poverava svoje „tajne“ i probleme. Često se u njegovim očima pokazuje kao nesrećna žrtva muške sebičnosti, grubosti i bezobzirnosti. Naročito često ponavlja kako se ona za njega „žrtvovala“.
Navedeno je niz simptoma, primera i slučajeva koji dokazuju da neke majke zauzimaju prema sinu nezdrav, vlasnički stav. No, za dijagnozu nisu potrebni svi ti znaci. dovoljno je samo nekoliko njih. Čim ih mladić uoči, mora shvatiti da ga čekaju nevolje, veoma složene, psihičke, fizičke, emotivne i da se hitno treba zaštititi od njih. To će postići ako se uporno i odlučno suprotstavi majčinim „savetima“, zastrašivanjima, pretnjama i drugim pritiscima kada je u pitanju njegov ljubavni život, i da shvati da ponašati se prema svojoj voljenoj polovini nežno, predano, pažljivo nije greh, i da nije sramota činiti lepe stvari i odnositi se lepo prema voljenoj osobi.
Nema smisla da se raspravlja sa majkom, da joj nešto dokazuje. Od toga nema koristi jer majčini postupci se ne temelje na zdravom razumu, znanju ili životnom iskustvu već na emocionalnom ustrojstvu njene ličnosti, a to je teško prihvatiti. Na to ustrojstvo ne možemo uticati nikakvom logikom, dokazima, uverenjima i postavkama zdravog razuma, jer njen razum je njoj samoj najzdraviji. Zato ljubomorna majka ne prihvata ni najdobronamernije izjave svog sina ukoliko on pokuša da opravda svoj ljubavni život ili odbrani devojku ili suprugu jer „mama zna najbolje“.
Majčine postupke treba naprosto nevideti, ne reagovati na njih. Ako to ne pomogne, ako ljubomorna majka pojača svoje napade na sinovljev ljubavni život i njeno ponašanje postane nepodnošljivo, jedini mu je izlaz da se zaposli u drugom gradu, da napusti roditeljski dom i uticaj. Što dalje to bolje.
Takav raskid olakšaće mu saznanje da ga majka ne pokušava vezati za sebe iz velike ljubavi, nego iz sebičnosti. On je njoj potreban kao osoba na koju će iživljavati svoje posedničke strasti. Sin takve majke treba da bude načisto, a to je zaista bolno prihvatiti, da ga majka ne voli pravom majčinskom ljubavlju, jer da ga majčinski voli ne bi uporno nastojala da mu onemogući životnu sreću.
Bez sreće u ljubavnom i bračnom životu teško je ili nemoguće postići puno životno zadovoljstvo. Svaka prava ljubav, pa i majčinska nastoji da voljenu osobu, pre svega nesebično učini srećnom.
Osobi koja nam unesrećuje život, koja nas psihički opterećuje i time čini nesretnim, ništa nismo dužni. Nikakvu obzirnost, nikakvu osećajnu obavezu. Ali prema sebi imamo obavezu da se što pre uklonimo iz kruga takve osobe. To nam nalaže prirodna potreba da se u životu potpuno ostvarimo, da živimo potpuno, sa svim svojim mogućnostima. A to možemo samo kada smo samostalne, psihički nezavisne osobe, kada smo spremni da sami odlučujemo o svom životu i sami snosimo odgovornost za njega.
Žrtvovanje željama posednički nastrojene majke ne samo da nema opravdanja, nego je i potpuna besmislica. Takva majka neće postati ni zdravija, ni smirenija žena ako se njen sin odrekne ljubavnog ili bračnog života. Zapravo ne treba ni da ga se odriče, ako ništa ne preduzme, žena će ga sama napustiti jer razumno zdrava osoba to ne može podneti. To dokazuju sva istraživanja.
Požrtvovanost njenog sina nemože izmeniti odavno okamenjeno ustrojstvo njene ličnosti. Taj sin nemože očekivati ni to da će mu majka biti do groba zahvalna za njegovo odricanje i gubitke. Naprotiv, što je starija ona će ga sve više mučiti svojom džangrizavošću, bezobzirnošću i sebičnošću. Jer u njoj će se roditi želja za unučićima, kako bi dobila nove žrtve svoje posedničke strasti. Kad muškarac prepozna u sebi znake „maminog sina“ biće mu potrebno mnogo snage da raskine ovakvu vezu i počne da živi normalnim životom. Toliko dugo dok živi sa majkom ili blizu nje neće moći ništa da uradi. Zato je neophodno da ode od nje. Ako nemože drugačije, makar i u podstanarsku sobicu, samo što dalje. Zatim potrebno je da ograniči svoja viđanja sa majkom. Ako je oženjen, ne sme dozvoliti nikakve primedbe i mešanje sa njene strane, ma kako dobronamerne izgledale. Treba da izbegava majčinu pomoć čak i kad mu je potrebna. Ne sme da naseda majčinim žalopojkama i žalbama na njegovu nezahvalnost. Na njih jednostavno ne treba reagovati i upuštati se u raspravu. Ne treba je uveravati ni u šta jer je gluva i slepa za sve što nije u skladu sa njenim stavom o životu. Njegovi dodiri sa majkom treba da se svedu manje-više na formalnost, odnosno na poneku tehničku uslugu majci.
Takvo emotivno udaljavanje od majke nije lako, ali je moguće i potrebno zbog njega samog. Uz uslov da je čovek uporan, dosledan i siguran u ispravnost onoga što čini. Tu sigurnost steći će ako skupi snage da se u potpunosti okrene svojoj ženi,jer one trpe snažno psihičko i emotivno maltretiranje, zbog čega dolaze do očaja i nemoći... i da prihvati saznanje o pokretačima majčinog ponašanja prema njemu. Važno je imati na umu da ta majka nije sklona nikakvoj promeni svog stava. Zato on nemože očekivati da će se njihov odnos jednog dana normalizovati tj. da će se pretvoriti u prirodan odnos majke i odraslog sina.
Sva istraživanja dokazuju da se to vrlo retko dešava.“







Knjigu napisao:

Dr. Marian Košiček
„Muškarac u škripcu“

[mariposa]

Najbolje da se niko ne mesa u niciji zivot,neka svako vodi svoju politiku,jer inace moze da pukne gde se ne ocekuje

[JasnaBGD]

Imale smo par, da kažem, konfliktnih situacija, medjutim, nisu to bili sukobi koji ne mogu da se prevazidju. Imamo korektan odnos, malo distanciran, ali, Bože moj... Ona je osoba koja nije u stanju da proizvede toplinu ni za svoju decu, pa kako onda da očekujem da ima topline za mene...?! Prosto, takva je. Hladna, autoritarna, bespogovorna... S obzirom da donekle liči na moju majku - lepo je što se ne gledamo baš često!

[xti]

Ok, napisacu nesto o ovome. Predugo me je mucilo, a sada sam prevazisla i vise mi ne mogu nista!
Samo je Sunce iznad nas!...
Toliko su me puta njegovi roditelji povredili, i uvredili.
Iz nekog razloga analiziram njegove postuke i sa svakim narednim potezom sve vise mi lici na svoje roditelje. Zalosno je sto se posle toliko vremena pitam sta ce mi takav covek, i kako ranije nisam otvorila oci...?
Trenutno sam se toliko distancirala, i prekinula svaki kontakt sa njegovim roditeljima pa mu je jako tesko da balansira, a meni je potpuno ravno sta ce od svega ispasti. Ok i ako se razvedemo.
U poslednje vreme me je najvise pogadjao lazni moral, i licemerje.
Kao sve fino i kulturno, a kroz svaku recenicu provejava ironija i po koja nevina uvredica, a kada se ukaze prilika povracaju po meni.
Pokusala sam da budem tolerantna, i predjem preko lavine uvreda, i samo sam pogazila sebe, i ispala slabic, a njima dala prostor da nastave.
Moj muz je sin mojih ne prijatelja.
Zivot je kratak i dragocen da bih ga tako potrosila!

[lav71]

...ja imam savršenu taštu....