Nasilje u porodici

[Mish]

Upravo sam zeleđena pričom sa jednog drugog foruma. Od ranije sam ga pratila i uglavnom znam ko su članovi. Jedan se od članova, uvek optimističan i veseo u postovima, dosta dugo nije pojavljivao. Danas je pokrenula temu "Ja sam žrtva nasilja". Da ne prepričavam, trpela je šta je trpela, ćutala, krila, i na kraju preko istog tog foruma zatražila pomoć. Dobila je i spasila se. Sada joj verovatno sledi psihički oporavak.

Ja na svu sreću nisam imala prilike da spoznam u svojoj porodici nasilje. Znala sam, tu i tamo, da čujem urlike komšinica ili dece iza komšijskih vrata, čula sam tračeve o poznanicima koje tuku njihove žene, znam za slučajeve zapostavljanja dece kao i za slučajeve zapostavljanja starih roditelja.

Nikad ništa nisam uradila da nekom u ovakvoj situaciji pomognem (a niko direktno pomoć od mene nije ni tražio). Najpre zbog onog što su nam još roditelji usadili: "to je njihova stvar, ne mešaj se". Potom iz ubeđenja da sigurno ima pozvanijih od mene (a koji takođe znaju šta ja znam) koji treba da odreaguju pre mene. I ko zna još koliko razloga sam sebi davala da znam, pričam, prepričavam, ali ne reagujem da bih tako nešto sprečila.

Ko su žrtve porodičnog nasilja? Kako ih prepoznati? Kako ih otvoriti da priznaju? Kako ih
podstaći da odreaguju i tome stanu na kraj? Kako im pomoći da se izvuku iz toga? Kako im pomoći kasnije da se psihički stabilizuju?
Šta se dešava sa nasilnicima?
Ko sve i na koji način na ovu spoznaju treba da odreaguje? ...

[Goga]

Mish kaže: Ko su žrtve porodičnog nasilja? Kako ih prepoznati? Kako ih otvoriti da priznaju? Kako ih podstaći da odreaguju i tome stanu na kraj? Kako im pomoći da se izvuku iz toga? Kako im pomoći kasnije da se psihički stabilizuju? Šta se dešava sa nasilnicima? Ko sve i na koji način na ovu spoznaju treba da odreaguje? ...

Uh, teška tema, tužna tema, ali to je na žalost ono što se ''dešava nekom drugom''..

Slučaj za koji znam je ''dugogodišnji''. Nisam ćutala, rekla sam svoje mišljenje - da će za tu gospodju uvek biti mesta pod mojim krovom, ali...
Ne možeš pomoći osobi koja, grubo rečeno, nije da ne želi, možda se plaši da prihvati pomoć ovakve vrste. Jako sam tužna kada pomislim da ona, negde tamo trpi psihičko ili fizičko maltretiranje. Jasno mi je da su u pitanju i godine provedene u braku, strah koji joj je uliven do srži. Na pitanje, ''dokle?'' odgovara sa ''navikla sam''... Dodje kod mene, poigra se sa Kikijem, ''napuni baterije'' i odlazi sa strahom i suzama u očima. I tako... u krug...
Nasilnici, uglavnom prodju nekažnjeno...
mislim da žrtvi nasilja treba pružiti maksimalnu podršku, zaštitu, ali dok ona sama ne ''preseče'' neke stvari, ne raščisti sama sa sobom, može reagovati hiljade socijalnih radnika, isto toliko policajaca, rodjaka, prijatelja...
Meni preostaje da ''budem tu'', a boli...
O deci kao žrtvama nasilja ne smem ni da pomislim.

[Lillith]

Mish kaže: Ko su žrtve porodičnog nasilja?

Zrtve porodicnog nasilja mogu biti bilo koji clanovi porodice jer ne zaboravimo na govorimo samo o fizickom vec i psihickom nasilju koje je i mnogo teze jer i teze se leci...

Mish kaže: Kako ih prepoznati?

Kako prepoznati...To su extremna ponasanja ovisno o vrsti nasilja i naravno mentalnom sklopu ugrozenih..
Neko ce reagovati tako sto ce se povuci u sebe,uvek imati strah u ocima,setni osmeh,obicno odeca koja prekriva celo telo u slucaju fizickog nasilja,cesto mrsavost,nemaju drustva jer sve izbegavaju,uvek zure kuci...
Drugi extreme je preterana extrovertnost,uvek osmeh,uvek su vani,sklonost narkoticima,retko alkoholu(mada ovisno od slucaja do slucaja ali kod roditelja alkoholicara deca izbegavaju alkohol),gojaznost(dosta cesta kod psihickog zlostavljanja),no kad malo bolje pogledate videcete da je se to samo maska...

Mish kaže: Kako ih otvoriti da priznaju?

Laganim pristupom,pricom o tamo nekom drugom,o clanku iz novina,objasnjavajuci bas njihovu situaciju,mozda na kraju im i reci da znaju da su u istoj situaciji...Najbolej prvo potraziti savjet strucnjaka u slucaju da imate ili znate nekoga ko je zrtva nasilja...

Mish kaže: Kako ih podstaći da odreaguju i tome stanu na kraj? Kako im pomoći da se izvuku iz toga?

Pokusati razgovorima doprijeti do njih,objasniti im koliko gube trpeci zlostaljanje,objasniti im da imaju podrsku...
Najcesce se lom ipak desi kada se desi neka katastrofa
Pruziti ima skloniste ili potraziti alternativno,obratiti se polciji i centru za socijalni rad,organizacijama za brigu o zlostavljanim(ovisno o kojoj vrsti nasilja ej rec)...
Ma kako to iluzorno zvucalo ipak se moramo obratiti drzavnim organima i tu potraziti zastitu...

Mish kaže: Kako im pomoći kasnije da se psihički stabilizuju?

Potraziti pomoc strucnjaka,u ovom slucaju psihijatra,pruziti im ljubav i nikako sazaljenje vec im pomoci u jacanju samopouzdanja...

Mish kaže: Šta se dešava sa nasilnicima?

Najcesce se izvuku i svoje nesilnistvo nastave na nekom drugom,na zalost takav nam je kazneni zakonik....

Mish kaže: Ko sve i na koji način na ovu spoznaju treba da odreaguje?

Pa svi oni koji zele pomoci,koji primete nasilje jer te zrtve trebaju pomoc,podrsku zato sto u 99,99 % slucajeva ne mogu same da se suoce sa nasilnikom...

[Savannah]

Odrasla sam sa time. Bila bih tada zahvalna da je netko od susjeda reagirao na ono sto se desavalo u nasoj kuci godinama. Da nije sve zavrsilo samo navlacenjem zavjesna na prozor ...Ljudi imaju gadnu naviku ulaziti u tudje zivote onda kada to nitko od njih ne trazi , ali zato zatvaraju oci kod takvih stvari. Molim vas ako znate za takve slucajeve , a pogotovo kada su djeca u pitanju ponudite pomoc.

[deks]

Nazalost,zivimo u takvom vremenu kad je uobicajeno da svi okrecu glavu i da "gledaju svoja posla".Zaista mi je zao svih ljudi koji su imali ili jos uvek imaju takav problem,ali mislim da od sto ljudi kojima se obratis za pomoc mozda dvoje ili troje ce pomoci a svi ostali ce biti samo"moralna podrska"!Da li se svi ti ostali plase neke osvete ili zajebancije sa zakonom,mislim na razna svedocenja,povlacenja po sudovima i kojekakvim institucijama?

[Mish]

Danas je Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. Otkada se javno progovorilo o porodičnom nasilju i otkada se po zakonu takvo ponašanje kažnjava, mnoge žrtve su se ohrabrile i počele da prijavljuju nasilnike. Ipak, mnoge žene se teško odlučuju da napuste svoju porodicu i dom, zbog dece, ali i zbog teške ekonomske situacije.

Žene žrtve nasilja doživljavaju višegodišnje psihičko i fizičko maltretiranje. "Ovde se nasilje trpi godinama. Po našim istraživanjima prosek koliko žena trpi nasilje pre nego što se obrati za pomoć je između 15 i 20 godina. To su alarmantni podaci", kaže koordinatorka Savetovališta za borbu protiv nasilja u porodici, Vesna Stanojević. (B92)


15-20 godina? Ne mogu ni da pomislim kako bi mi bilo da 20 godina trpim da budem maltretirana.

[PropelerZviz]

Nije lako uskociti u neciju pricu, jer cesto tada i zrtve reaguju zastitnicki u odnosu na nasilje. Da se nebi saznalo! Neko jednostavno ne shvata, da je jedno udaranje (maltretiranje) zene/muskarca/deteta nasilje i da ne reagovanje sa njihove strane, ohrabruje nasilje. Dok je cekanje da se neko promeni, pokusaj ostanka u proslosti koja je bila normalna, bez nasilja. Nasilnici jednostavno, ne prestaju i to je oblik sadizma. Batine su jedno, a zlostavljanje drugo.


Mislim da sumnju, da nasilje postoji, treba javiti nekome, ko je strucnjak. Ko ima vise razradjenih pristupa i iskustva.

Postoji razumljiv problem ne reklamiranja ovakvih i slicnih tema, koje bi dodatno pritiskale stanovnistvo. Politika je takva. Zamori ljude svojim temama, a oslobadja ih od realnosti.

http://www.womenngo.org.yu/

Znate li za jos neki link? A da nije lokalnog karaktera.

[Lady in red]

Evo do cega nasilje nazalost moze da dovede

Niš - U Nišu odnedavno radi SOS telefon za žrtve porodičnog nasilja romske nacionalnosti koji je, prema dostupnim podacima, jedini te vrste u Evropi. Od njegovog osnivanja, februara ove godine, na ovaj SOS telefon, koji službeno koristi romski i srpski jezik, pomoć je zatražilo 40 žrtava porodičnog nasilja, od kojih su 33 Romkinje, a ostatak žene i muškarci srpske nacionalnosti. Niška Romkinja, koja želi da ostane anonimna, kaže da se javila na SOS telefon jer njena dva unuka, kako tvrdi, još trpe zlostavljanje od svog oca, zbog kojeg je njena 28-godišnja ćerka prošle godine izvršila samoubistvo. A možda bi bila živa da je prošle godine postojala pomoć ove vrste za Romkinje i decu žrtve nasilja.

Preuzeto sa www.danas.co.yu

[Mish]

OTVORENA SIGURNA ŽENSKA KUĆA

Trideset žena, žrtava porodičnog nasilja, konačno ima smeštaj, jer je juče otvorena Sigurna ženska kuća. Portparol Centra za socijalni rad Vesna Dereta kazala nam je da je kuća u potpunosti opremljena i u njoj će žene moći da organizuju život kao da su u svojoj kući.

- Kuća maksimalno prima 30 osoba. Ne znamo da li će to biti dovoljno, jer su se do sada žene žrtve nasilja sporadično javljale. Predviđeno je da žene budu u kući do tri meseca, a za to vreme socijalni radnici i psiholozi će raditi sa nasilnikom, kako bi žene nakon ta tri meseca mogle da se vrate u svoju porodicu - navodi Dereta i dodaje da se ženama mora obezbediti povratak u sigurnu sredinu.

Brojevi telefona

Sigurna ženska kuća još uvek nema telefon, tako da se žene, žrtve porodičnog nasilja mogu javiti na broj Centra za socijalni rad 421-166. Tamo će kao i do sada prihvatati te žene, posle čega će ih odvoditi na zaštićenu lokaciju sigurne kuće.

Lokacija sigurne ženske kuće je tajna, a postoje velike mere obezbeđenja. Dereta kaže da kuća ima video nadzor, kao i kućepaziteljsku porodicu koja će tu živeti. Opremljena je najkvalitetnijim nameštajem i žene će u njoj moći da organizuju život kako žele. Predviđeno je i da deca koja s majkama borave u Sigurnoj kući, mogu redovno da pohađaju nastavu i idu u školu.

Gradska vlast će u potpunosti finansirati rad i troškove kuće, kao što je platila i izgradnju. Dereta navodi da je novosadska sigurna kuća deveta takva ustanova u Srbiji, a dogovorena je saradnja između njih, kako bi mogli da prihvate žene iz drugih gradova za koje nema trenutno mesta u njihovoj sigurnoj kući.
Radnici Centra za socijalni rad juče su preuzeli ključeve od gradonačelnice Maje Gojković, a danas će prvi put obići lokaciju. Za sada još uvek nema žena koje čekaju smeštaj u ovakvoj ustanovi.

preuzeto sa net-a