Ja vragolan, i moj deda

[Mish]

Koja bi trebala biti uloga baba i deda u životu unučića?

Moji baba i deda živeli su na 15 minuta od mene. Nisu me čuvali, nisu me vaspitavali niti školovali, ali su oni najzaslužniji za moje srećno detinjstvo. Živeli su za mene i sestru, mazili nas i razmazili (što je bila muka roditelja da nas dovedu u red kada se vratimo od njih, ali tako se valjda i gradi autoritet). Kada smo već dovoljno odrasle da više nam više ne treba njihova briga, pažnja, njihovo vreme, obasili bi nas džeparcem znajući da se deca dok su mala kupuju pažnjom, a kada su veća poklonima. Bili smo im ponos, sestra malo više babin, ja malo više dedin.
I danas, na slavama, o praznicima, o svim porodičnim okupljanjima imam utisak da su tu negde. I uvek, ali uvek imam osećaj da gde god da su, da me vide, prate, da sa mnom i dalje se raduju, tuguju i ponose.

I sutra, da imam svoje dete, zadužila bih moje da budu ne oni koji će mi decu čuvati i odgajati, već oni koji će ih razmaziti pružajući im vreme, pažnju i ljubav oslobođenu one roditeljske odgovornosti.

[euridika]

Moji bake i deka su živeli daleko do 1995, samo bih odlazila njima na raspustima i nekako se podrazumevalo da su tu i da ništa ne moram da dobijem niti dam, samo da sam negde u njihovoj blizini. Te 1995 godine smo se svi sabili u malo prostora i počeli da se upoznajemo. Ja sam već bila dovoljno odrasla da nisam više mogla da izgradim taj kult, ostali su mi samo kao neki dragi ljudi koje sam oblizalila godinama unazad. Nikada se nisu mešali u vaspitavanje mene i mog brata, jednom kada me je baka čuvala kao malu umalo ne iskočih kroz prozor pošto ona nije bila tu kada sam se probudila a obećala je da će biti. Od tada više nije pokušavala da me čuva. Deka je bio najmudriji čovek koga sam ikada upoznala, tople bistre plave oči i malo biranih rečenica, koje bi uvek pogađale pravo u metu. On jeste uvek uz mene, i biće dok je mene.

Mish kaže: I sutra, da imam svoje dete, zadužila bih moje da budu ne oni koji će mi decu čuvati i odgajati, već oni koji će ih razmaziti pružajući im vreme, pažnju i ljubav oslobođenu one roditeljske odgovornosti.

Ovo je upravo onako kako sam htela da završim!

[Lillith]

Ja sam odrasla kod dede,tacnije do 13 godine i on je najvaznija osoba u mom zivotu...Zahvaljujuci njemu sam danas ono sto jesam i zauvek cu mu biti zahvalna za sve...

U principu mislim da bi bake i dede trebale da imaju tu neku sporednu ulogu,vaznu ali sporednu,da se ne bi trebali petljati u odgoj ali da bi svakako trebali biti tu i pruziti detetu ljubav i paznju...
Autoritet ipak treba da predstavljaju roditelji...

[nattydread]

nismo zivjeli u blizini mojih baba i dida (ja sam ih imala malo vise, jer racunam i one od ocuha - i bili su mi kao moji), ali smo ih sve bar jednom godisnje posjecivali. i svatko je na svoj nacin ostavio traga. i svi su brata i mene mazili i pazili i znam da su mi stosta dozvolili sto mojima ni u snu ne bi padalo na pamet. imali su strpljenje, blagost i onu djecju crtu u njima. hvala im za sve lijepoga i veseloga, a babine oblatne, koka ispod peke i riba na gradele - e to je vec jedna posebna prica za sebe.

[BaneK]

ja vragolan i moj deda...

Deda mi je bio bećar i nosio je šešir na krivo, žao mi je što ga nisam upoznao jer sam imao dve godine kada je umro. .
Imam gomilu požutelih fotografija i video sam da se ludo zabavljao.

[mariposa]

Kako je sve to lepo,i ja porasla pored babe i dede,ziveli su pored nase kuce,ali celi dan smo bili kod njih,baba me ucila puno stvari,s dedom isla na pijac da prodajemo breskve....
Dusa mi boli sto to moja deca nikada nisu mogli imati........

[ZOE]

Secam se svojih babe i dede. I dan, danas, iako sam premasila 40 ja ih se setim.
Deda je umro kada sam imala 10-tak godina, baba je zivela do 1990. i umrla sa 72. Bila sam dedina ljubimica - volela sam da sedim u njegovom krilu i da idem u setnju sa njim, jer bi mi tom prilikom uvek kupio, neku lizalicu, stapice ili tako, neku sitnicu. Znao je da mi tepa Buba-mara iz Pazara (ne znam zasto iz Pazara, valjda samo zato sto se rimuje),
i jos me je zvao Daskalaska.
Kada sam krenula u skolu, pomagao mi je i uvek kontrolisao moje domace zadatke. Volela sam da idem sa njim na reku, jer je on bio strastveni pecaros. Ucio me je da pecam, ucio me je kako cu na osnovu boje neba znati da prognoziram vreme, ucio me je koje su zmije otrovne, koje ne, od njega sam naucila mnogo toga o divljini.
Baba je opet bila druga prica. Ona je bila vise privrzena mom bratu, koga je zvala Bakina Ruza, sto moj brat bas nije mnogo voleo... ali, baki za dusu, nikada joj to nije prebacio.
Volela bih da znam kakva cu ja baba da budem - najverovatnije da cu svoje unuce paziti i maziti. Niko ne ume da razmazi unuce kao baba i deda.
Srecni su svi oni koji su imali "privilegiju" da deo svog detinjstva, deo svog zivota podela sa njima.

[makilli]

Nazalost,jedino sam imala prilike da upoznam babu po majci,ostali su umrli pre nego sto sam se ja rodila.Baba je bila zakon!Jos uvek pamtim one nase zajednicke nestasluke i duge razgovore o najblesavijim stvarima na svetu.Nedostaje mi...

[JasnaBGD]

Ja još uvek imam baku koju obožavam, kod koje sam odrastala i koja mi je značila - i znači mnogo. I danas, kada je pogledam, onako sićušnu i bolešljivu, setim se svih onih lepih trenutaka bezbrižnosti koje sam pored nje provela.

Bake i deke imaju ogromnu ulogu u životima svojih unuka i sreća je kada imamo jedni druge... Roditelji su uvek prezauzeti, prestrogi, preokupirani... A bake i deke su tu da pruže nežnost, strpljenje, toplinu.

[_SIMONA_]

Pogledajte ih mislim sta reci. On je zapravo pradeda, moj deda a tata mi je pricao kako je kao roditelj bio strog, nije se dao maziti ili razneziti , ni prema meni i mojoj sestri nije bio tako naklonjen dok smo bile male, a saaad