Ziveti sa roditeljima?

[novi]

Andjelika kaže: Od 14-te godine zivim sama. S tim shto sam i pre toga zivela skoro sama pohto nikad nikog nije bilo u kutji. Ipak, zelela sam da pochnem samostalan zivot i tako sam i uradila.

svaka cast, vrlo hrabro

Ja sam sa mojima dosta dugo ziveo i zao mi je sto nisam ranije otisao od kuce. Mislim da je tako bolje... bar nemoram da objasnjavam ono sto ni sam ne mogu. Dobiju informacije profiltrirane i problema nema...

[shacky]

...zivim sa suprugovim roditeljima u istoj kuci ali smo fizicki odvojeni, njihov stan je u prizemlju kuce a nas na spratu, sa posebnim ulazom itd...
...svaka podrska sa njihove strane je neprocenjiva ali prosto nekada pozelim da zivimo 1000km udaljeni jedni od drugih...
...mislim da svako dete treba da se u nekom periodu svog zivota odvoji od roditelja i bar da pokusa da zivi samostalno da bi sagledao zivot i svoju licnost,da pokusa da se izbori za sebe bez icije pomoci...

[simke]

Odlučivši se za brak, moja ljubav i ja, osnovali smo porodicu ... uz svo uvažavanje i poštovanje njenih i mojih roditelja pronašli smo stan i u startu dogovorili formulu druženja, ponašanja i svega potrebnog u odnosu na naše roditelje ...

Mi smo uvek bili jedna ekipa a oni su naši dragi i najmiliji. Razmišljali smo mi i o situacijama ne daj Bože, gde bi moglo doći do nekih neslaganja, pa je svako od nas bio zadužen za svoje ... naravno da nismo imali prilike nikada da intervenišemo i da branimo jedno drugo i to je jako dobro a dovoljno govori i o njima samima ...
ali razmišljali smo o svemu i o svemu smo razgovarali i imali određene dogovore unapred.

Vremenom se desila situacija da smo morali godinu i nešto da živimo sa njenim roditeljima. Za to vreme smo renovirali i sredjivali svoj prostor. To je vreme kojeg ću se uvek rado sećati jer mi je bilo više nego lepo i prijatno. Majka moje supruge je predivna žena, puna razumevanja i ljubavi za svoje bližnje pa i za druge osobe. Sa njom sam se slagao uvek više nego što je to uobičajeno, znali smo da dugo razgovaramo i pre nego što sam se oženio sa njenom ćerkom ... bez veze bi bilo reći da me je prihvatala kao svoje dete ali sam uvek osećao bliskost i njenu naklonost.

Roditelje moje ljubavi sam poznavao duže nego nju, sa njenim ocem sam čak nešto malo i sarađivao ni ne sluteći tada da ima ćerku ...

Deda je bio posebna priča, čovek pun iskustva koji je poznavao ljude, život, kafane i sve što je dostupno živom i zdravom čoveku ... da ne kažem da je nekada bio opasan mangup i ujedno dobar domaćin.
Slagali smo se dobro, nismo se nešto preterano družili jer ja nisam nikada nešto posebno voleo pivo i vino, to mi je previše vodnjikavo i kabasto za ošamućivanje ali smo znali da razgovaramo ozbiljno i korektno kada je to god bilo potrebno. Uvek je bio fer i sasvim OK lik prema meni iako mi se čini da mu je neko vreme bilo potrebno da prihvati da sada tamo neki klošar voli njegovu mezimicu, te da ju je odveo iz njegove kuće ... mislim da su tate osetljivije.

Sa mojima bi takođe mogli da živimo, ali tehnički uslovi to ne bi mogli da dozvole jer žive u stanu.

Dopala mi se poruka koje je SQUAW napisala,
mislim da bi mi mogli da živimo i sa jednima i sa drugima u istoj kući ... naši roditelji su se isto pronašli i uvek su bili više nego veliki prijatelji ... baka i deka na žalost odavno nemamo, odnelo ih je vreme ... a sada nam fali i jedan od roditelja (deda o kojem sam pričao) koji nam svima jako nedostaje pa ga često pomenemo.

[orhidejaorhidej]

svaka cast starijima i mi cemo ostariti ali verovatno necu praviti takve greske koje sad dozivljavam.Trudicu se da od pocetka zivim odvojeno od buducih snaha .bice vise ljubavi i postovanja sigurno.Sukob generacije nije prevazisao niko do sad pa nece ni ubuduce.Mladim bracnim parovima savetujem da sami grade svoju srecu i svoj kutak!

[Skorpija85]

Joj nikada.....
Mi zivimo sami ali povremeno preko vikenda dodje njegova mama pa prespava kod nas i od toga mi je muka a ne da zivim sa njom!

[believer]

ko od dvadesetpete ne zivi s roditeljima taj nikad nece znati sta je istinski pakao....

[Ca blues]

....ah kako ja volim kad mi tata nađe posao...pa me mama ujutru budi da ne zakasnim...usput mi trpa usta zalogaje toplog sendviča i drži šolju sa toplim mlekom....dok mi tata zagrejava auto i sluša radio izveštaj o stanju na bgd ulicama.....


...to be continued....

[alokin74]

Svoje roditelje volim.

Volim i njene.

Od kada živimo sami volim ih još i više.

Nadam se da i oni mene obožavaju jer zovu svaki dan, i jedni i drugi.

Svaka čast svima, ali lepše i mirnije je ovako. Svako na svoju stranu. Oni su pomagali nama u početku. Još uvek pripomognu. A doći će vreme kada ću im to vratiti. Remi.

[morrib]

Jednom rečju, samo kad se mora (pa i nije baš jedna reč). Dosta je ispričano i ispisano, ali ko može bolje odvojeno nego zajedno. Startni problem koji se javlja roditeljima kada dođe snaha ili zet u kuću je kod prve čarke mladih supružnika da se uzdrži da nebude navijač, a dali to može? Pa teško, i ako se i uzdrži biće kriv što nebrani stranu koja je u pravu, a obadve su upravu, i eto početka problema koji kasnije postane problemčina. Sve je to rezultat načina i uslova življenja, jaz među generacijama je toliko veliki, da i kada hoće neko nekome da se približi i prilagodi, ispada sasvim drugačije, a sve u stilu hoće da mi se uvuče, a šta on ili ona ima da traži kad smo generaciski vrlo daleko.

[Buba Erdeljan]

Sto reče G-din Ca: maženo, paženo, jedino njihovo dete.
A kad to dete poželi da odgaja svoje dete, pod istom krovom...eeee...to treba doživeti. Vrhunska ugodnost svakog Božjeg dana. Majke mi.

Prekorim dete i iste sekunde me prekore k'o dete.
Naravno da roditelji znaju bolje, pri tom se ja ne računam u iste
A saveti? Bračni, poslovni, FINANSIJSKI

ja sam do tvojih godina već kuću izgradio



Ma idi.
Da se rešim bede od privatnog vrtićax2 i dovidjenja.
Kakva kuća, kakva sloboda - odoh da robijam u svom malom stanu!!