Sonja Biserko ~ inkvizitorka XXI veka

[FlekicaSkupusom]

Sonja Biserko inkvizitorka



Spisak nepodobnih Srba Helsinškog odbora ocenjen kao nešto najsramnije što je u Srbiji urađeno poslednjih decenija. Na "crnoj listi" HO nalazi se Srpska pravoslavna crkva, ali i desetine profesora pravnog i filozofskog fakulteta, medijske kuće poput "Politike", NIN-a, ali i brojni intelektualci

Spisak "nepodobnih Srba" Helsinškog odbora za ljudska prava u Beogradu koji, osim što su nacionalisti, svojim delovanjem navodno ometaju i evropske integracije, ocenjen je među "prozvanim" kao nešto najsramnije što je u Srbiji urađeno poslednjih decenija!

Na "crnoj listi" HO nalazi se Srpska pravoslavna crkva, ali i desetine profesora pravnog i filozofskog fakulteta, medijske kuće poput "Politike", NIN-a, ali i brojni intelektualci.

Politički analitičar Slobodan Antonić, koji je i sam na "crnoj listi" HO, naglašava da se radi o pravom skandalu!

- Praviti spiskove ljudi, zahtevati da se njihovi radovi cenzurišu autoritarna je mera koja se ne koristi od 19. veka. Javnosti mora da pruži otpor, jer se ovakve stvari ne smeju ponavljati - kaže Antonić.

Glavna i odgovorna urednica lista "Politika" Ljiljana Smajlović kaže da je na meti Sonje Biserko već dugi niz godina, ali da je "veoma ljuta" jer su na udaru HO i drugi novinari "Politike".

- To je sramota! Svetlana Vasović-Mekina dopisnica je iz Ljubljane koja je napravila pravi novinarski podvig jer je došla u posed dokumenta iz koga se vidi da je Slovenija dobijala direktive Vašingtona kako da se ponaša prema drugim zemljama. Tu bezobzirnost i surovost ja ne mogu da shvatim - kaže Smajlović.

Pisac Momo Kapor seća se da je u svoje vreme CK Saveza komunista Hrvatske, na čelu sa Stipom Šuvarom, objavio čuvenu "bjelu knjigu", u kojoj su citirani odlomci iz pesama, humoreski nepodobnih pisaca koji su predstavljali pretnju socijalizmu.

- Sada se pojavila nova ličnost, Sonja Biserko, koja je objavila knjigu sa sličnim sadržajem, što je i normalno jer je ona istaknuti bivši komunista. Teoretski gledano, ja, koji sam spomenut u toj knjizi, mogu od nacionaliste postati kosmopolita, ali gospođa Biserko nikada neće moći od ružne žene da postane lepa - kaže Kapor.

Profesor pravnog fakulteta, koji je za HO "antihaški bastion", Kosta Čavoški kaže za GAZETU da ga sve ovo podseća na Svetu inkviziciju Rimske crkve.

- Sonja Biserko i ljudi oko nje napravili su korak dalje. Naime, oni koji su bili na spisku zabranjenih ljudi tokom Inkvizicije i dalje su slovili za pisce, dok prema mišljenju Sonje Biserko svi oni koji su na spisku treba da budu izopšteni, a njihova dela zabranjena. I to ni manje ni više nego od Helsinškog odbora za "ljudska prava"-kaže Čavoški.

Predsednica HO Sonja Biserko, i pored upornih poziva, juče je za GAZETU bila nedostupna.

Savić: Ne plaše me babe na metlama

Bivši fudbaler Dušan Savić, koji se takođe našao na optuženičkoj klupi Helsinškog odbora, kaže da ga ne plaše "babe na metlama koje ga stavljaju na nekakve crne liste".

- Šta tu ima da se komentariše. To samo govori o prirodi tih fašističkih udruženja koji bi pola Srba poslali u Hag, a pola stavljali na nekakve liste nepodobnih. To me podseća na fašiste koji su se obračunavali sa Srbima i Jevrejima. Takav je i karakter tog njihovog odbora - fašistički - poručuje Savić.

Preuzeto: časopis NIN

[sa juga]

Da Srbija funkcioniše kao država ta žena ne bi obavljala posao koji danas obavlja. Zbog raznih izjava kojima podupire separatizam u Srbiji platila bi mali milion kazni, mada bi dobro bilo da ide i na hlađenje recimo u Zabelu.

[FlekicaSkupusom]

DULE SAVIĆ: SONJA BISERKO JE FAŠISTA!



Kao što danas Helsinški odbor ubraja neke ljude u nepodobne, isto tako su oficiri Trećeg rajha stavljali Srbe na crne liste!

Izveštaj Helsinškog odbora za ljudska i manjinska prava, u kome je objavljena „crna lista" javnih ličnosti koje se, navodno, protive evropskoj perspektivi Srbije, izazvala je žestoke reakcije prozvanih. Tako je bivši fudbaler Crvene zvezde Dušan Dule Savić optužio predsednicu Helsinškog odbora Sonju Biserko da je „nastavljač fašističke politike".
- Kao što danas Helsinški odbor za ljudska prava, kakve li ironije u nazivu, ubraja neke ljude u nepodobne, isto tako su oficiri Trećeg rajha stavljali Srbe na crne liste! Biserko ima zadatak iz Vašingtona i Brisela da uništi srpski identitet, da ubije srpski narod u pojam! Samo još fali da počne da osniva koncentracione logore za nas nepodobne! - kaže Savić za Press.
Kapor: Smeće od knjige
Slavni reditelj Emir Kusturica, koji se takođe našao na listi „antevropejaca", kaže da mu je neprihvatljivo da bilo ko pravi „crne liste" u Srbiji:
- Nedavno sam javno pitao gde su miševi koji lažu za platu. I evo ih, ovi u Helsinškom odboru su se sami prepoznali - objašnjava Kusturica.
Profesor Pravnog fakulteta Kosta Čavoški, takođe prozvan kao „konzervativac koji Srbiju vuče unazad", napominje da Helsinški odbor ide stazama inkvizicije.

- U srednjem veku su zabranjivane knjige, a sada u 21. veku ovi prave listu ljudi koje bi trebalo izopštiti iz javnog života, zabraniti im pisanje knjiga i članaka. Bravo za napredak koji su napravili u oblasti ljudskih prava - ironičan je Čavoški.
Pisac Momo Kapor ističe da je polaskan što je posle „Bijele knjige" Stipe Šuvara uvršćen u slično štivo Sonje Biserko.
- Ne čudi me što sam proglašen srpskim nacionalistom, ali sam zapanjen spiskom čestitih profesora Pravnog fakulteta! Ne verujem da će se ovo smeće od knjige dopasti gazdama Sonje Biserko na Zapadu, zato što je pokazala neuračunljivu, strašnu mržnju prema svemu što je srpsko i razumno. Teoretski, kao srpski nacionalista mogu da postanem mondijalista, ali Biserko ne može nikad od izuzetno ružne žene da postane lepa - naglašava Kapor.
Inače, u knjizi „Samoizolacija: realnost ili cilj", koju je napisao Helsinški odbor, Pravni fakultet u Beogradu okarakterisan je kao „antihaški bastion", a SPC kao „nosilac velikosrpskog projekta". Takođe, u ovom izveštaju na 526 strana Odbor traži da se mnogim univerzitetskim profesorima, novinarima, piscima, sportistima i rediteljima, koji su okrivljeni za zlo u Srbiji, zabrani učešće u javnom životu!
Smajlović: Dugo me napadaju!
Glavna i odgovorna urednica lista „Politika" Ljiljana Smajlović kaže da je dugo meta istrajnih i upornih napada Helsinškog odbora, od kada je u jednom tekstu napravila paralelu između Gračanice i Visokih Dečana u Srbiji i Bogorodičine crkve u Francuskoj i Eskorijala u Španiji.
- Trebalo bi ih pitati što im smeta kada se toplo govori o Dečanima i Gračanici, kako to Španci i Francuzi govore za svoje svetinje?! Za sebe nisam, ali iznenađena sam besramnim napadom na „Politikinu" dopisnicu iz Slovenije Svetlanu Vasović-Mekinu, koju su proglasili srpskim nacionalistom jer je objavila internu informaciju slovenačkog MSP-a. U izveštaju se tvrdi da je to uradila iz mržnje prema slovenačkom narodu, a žena je bila na crnoj listi u vreme Slobodana Miloševića - priča Smajlovićeva.
Biserko: Samo konstatujem stanje

Sonja Biserko ističe da izveštaj te institucije, u kojem su prozvane pojedine javne ličnost za antievropsko delovanje, ne predstavlja „crnu listu"! Ona za Press kaže da je reč samo o „konstatovanju stanja u Srbiji".
- Mi smo samo naveli ono što su predstavnici „konzervativnog bloka" pisali, peticije protiv Haga i slične dokumente koje su potpisali. Njihova oštra reakcija na taj dokument začudila me je i iznenadila, jer mi ne pozivamo na linč. Samo konstatujemo stvari - ističe Biserko, i dodaje da „samo pokušava da oporavi Srbiju".
- Ne postoji reč linč ili hajka u tekstu! Razlog za ovakve optužbe verovatno je taj što antievropski blok doživljava poraz, pošto su se građani ipak opredelili za Evropu. Naš posao je bio da iznesemo kritički stav u vezi sa nacionalističkim i antihaškim angažmanom takvog bloka, koji unazađuje Srbiju. Ovakva analiza normalna je u normalnim zemljama, i mislim da imamo pravo da iznosimo stavove - ističe Biserko.

Spisak „nepodobnih"

Na listi „nepodobnih" su, između ostalih, „nacionalistički intelektualci": Momo Kapor, Emir Kusturica, Dobrica Ćosić, Brana Crnčević, Rajko Petrov Nogo, Slobodan Rakitić, Miloš Šobajić, Ljuba Popović, Dušan Savić, novinari Slobodan Reljić, Zoran Ćirjaković, Bogdan Tirnanić, Ljiljana Smajlović.

Na spisku je i oko 50 profesora Pravnog fakulteta u Beogradu, među kojima i Kosta Čavoški, Ratko Marković, Slobodan Marković, predavači na FPN-u Mirjana Vasović, Slobodan Samardžić i Radmila Nakarada, kao i Vladeta Jerotić.

Od analitičara pominjuju se Slobodan Antonić i Đorđe Vukadinović.

26.Sep.2008, Izvor: Press Online

[memento]

Sonja Biserko, i ne samo ona, spada u grupu, čini mi se, očekivanih pratilaca ovakvog stanja našeg društva. Dakle, ona i njoj slične osobe i institucije su pre svega posledica jedne loše oragnizoovane države bez dovoljno autoriteta, ali i interesa spoljnih faktora koji se u mnogome ne poklapaju sa našim nacionalnim interesima. Međutim, ta posledica nije pasivna niti bezopasna pojava u našem dobrano izdeljenom društvu, već se sve sigurnije transformiše u profilisanu sintezu jedne nakaradne ideje, koja sve realnije preti da u nekim narednim društvenim promenama postane legalna i potpuno artikulisana teza u novim uslovima koji bi bili, potpuno sam uveren, pogubni za našu državu i sve naše građane, bez obzira šta sada ko misli o Sonji Biserko i ostalim vrlim nam braniteljima pravoverne demokratije, odnosno savremenog društva kako ga oni zamišljaju...

Samo krajnja naivčina može pomisliti da takva suluda upornost u promovisanju svojih neviđeno jednostranih stavova počiva na čvrstini njenog karaktera i snažne vere u ispravnost svoje ideje. Uzroci su mnogo švršći, sa više nula i obično su zelene boje...

[FlekicaSkupusom]

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ ПОВОДОМ ИЗВЕШТАЈА ХЕЛСИНШКОГ ОДБОРА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У СРБИЈИ ЗА 2007. ГОДИНУ

Поводом Извештаја Хелсиншког одбора за људска права у Србији за 2007. годину, Управа, наставници и студенти Правног факултета Универзитета у Београду са жаљењем констатују да су се аутори Извештаја неистинитим и непоткрепљеним тврдњама, олако изреченим оценама и неоснованим квалификацијама укупних активности и рада Правног факултета, између осталог, грубо огрешили о етику јавног говора и тиме нанели непроцењиву штету не само угледу Правног факултета већ и држави којој припада, и то у години у којој се обележава 200 година високог образовања у Србији и у којој званична државна политика успешно савлађује озбиљне препреке у изградњи модерног европског демократског идентитета.

1. У Извештају (на стр. 29) се наводи да Правни факултет Универзитета у Београду не признаје Међународни кривични трибунал за бившу Југославију (Хашки трибунал), те да због тога ову тему и не обрађује у свом наставном програму, односно у уџбенику из Међународног јавног права.

Ова материја, иначе, спада у Међународно кривично право, па се сходно томе у уџбенику из овог предмета на странама 162-176. разматрају теме организације и рада два ad-hoc трибунала (Трибунал за бившу Југославију и Трибунал за Руанду), као и у уџбенику из предмета Људска права, и то на странама 115-122. Такође, на вежбама из Међународног јавног права више пута су гостовали стручњаци из мисије ОЕБС у Србији који се баве ратним злочинима и који су са нашим студентима организовали радионице о раду Хашког трибунала. Радионице су подразумевале, сасвим у складу са неговањем слободе мишљења и духа толеранције на овом факултету, разматрање и позитивних и негативних правних аспеката рада овог тела, као и аспекте његове политизације које уочава и значајан број уважених теоретичара међународног права и неки званичници Tрибунала. Уз то, само пре неколико месеци, наши студенти су се у великом броју одазвали позиву за учешће на такмичењу у писању кратких есеја на тему „Међународни судови у Хагу: Разлика између Хашког трибунала и Међународног суда правде и њихов допринос развоју међународне владавине права из перспективе жртава“. Не само да су студенти показали завидно знање из ове области и зрела размишљања на ову тему, већ је и пет најбољих студента имало прилику да отпутује у Хаг, заједно са студентима из Сарајева и Загреба, према одлуци стручног жирија чији је члан био и професор са Лајденског универзитета (Гроцијусовог центра за међународне правне студије).

У склопу стручне сарадње нашег Факултета са међународним институцијама, или као део студијских посета који Факултет самостално организује, периодично се организују посете наших студената Хашком трибуналу (Видети билтен Правног факултета: Acta Diruna бр. 21, aприл/мај 2008, стр. 32-33; и Acta Diruna бр. 19, децембар/јануар 2007-08, стр. 11, доступни на www.ius.bg.ac.yu/bilten/acta_diurna.htm). Најзад, о добром познавању ове материје сведоче и успеси наших студената на стручним такмичењима из ове области, међу којима се посебно издвајају: прво место на националном такмичењу из људских права 2006. године, два друга места на регионалном такмичењу из људских права 2007. и 2008. године, треће место на међународном такмичењу из међународног кривичног права 2006. године, као и прво место на националном такмичењу из међународног хуманитарног права 2008. године.

2. Правни факултет Универзитета у Београду је у овом Извештају (на стр. 66) означен као упориште српског националистичког пројекта, што се, између осталог, доказује чињеницом да на Правном факултету делује студентско удружење Номоканон.

Познато је да Правни факултет, у складу са међународним стандардима, позитивноправним прописима и сопственом традицијом не ограничава слободу студентског организовања и самим тим ''подржава'' на једнак начин рад свих студентских организација основаних у складу са законом, укључујући и рад Студентског парламента на Факултету. Једна од тих организација је и Номоканон. Али не и једина. Поред Номоканона на Факултету је активно више од десет студентских организација, које се за права студената залажу на законом допуштен начин и које воде студентску политику у складу са својим начелима и програмима. Један од начина рада је и организовање студентских трибина на начин допуштен Статутом Правног факултета и законом. Управа Правног факултета није овлашћена, а у складу са основним демократским начелима ни спремна, да врши претходну цензуру говора најављених учесника трибине. Студентима је, дакле, препуштено самостално организовање студентских трибина, уз претходну сагласност Студентског парламента, чији се представници годишње бирају на слободним студентским изборима, и одобрење декана или продекана (чланови 115. - 117. Стандарда рада на Правном факултету Универзитета у Београду. Доступно на веб сајту Правног факултета на адреси: http://www.ius.bg.ac.yu/standardi rada na PF.htm). Од посебног је значаја истаћи да се у документу Стандарди рада на Правном факултету изричито забрањују злоупотреба наставе у политичке сврхе (чланови 15. и 19), политичко организовање на Факултету (чланови 114. и 115) и дискриминације по било ком основу, па и политичком (чланови 27, 105, 110, 114).

У сваком случају, недопустиво је идентификовати рад више хиљада студената са радом само једне њихове организације. Не само домаћој, већ и међународној јавности је познато да су студенти нашег Факултета опредељени за слободу дијалога, о чему сведочи и допис немачког професора Френка Мунзела, који је упркос отвореном залагању за независност Косова био позван на Конференцију ’’Косово као глобални проблем’’. Ову Конференцију је организовао Студентски парламент Правног факултета Универзитета у Београду новембра 2007. године, а проф. Мунзел, будући да није могао да учествује на Конференцији, захвалио се студентима на позиву и честитао на залагању да се обезбеди плурализам ставова о статусу Косова.

На Конференцији је учествовао велики број научника, државника и студената из преко 15 земаља света, а о намерама организатора да буду заступљена различита мишљења сведочи и чињеница да су у њеном раду учествовали амбасадор Републике Турске Хасан Сервет Ектем и проф. Чарлс Купчан са Универзитета у Џорџтауну, а био је позван и г. Шкељзен Малићи. Позив је упућен и великом броју домаћих невладиних организација које се боре за заштиту људских права, али се оне, нажалост, нису одазвале позиву.

3. Не само за упориште национализма, Правни факултет је оптужен и за антиевропску кампању (стр. 66). Сасвим супротно томе, Правни факултет свим својим стручним активностима потврђује европско опредељење.

Већ једанаест година Факултет организује специјалистичке студије из права Европске уније у сарадњи са Европским универзитетским центром француског Универзитета Нанси, а уз подршку Министарства иностраних послова Француске. Иначе, ова материја се обрађује на редовним студијама из предмета Право европских интеграција. Од 2006. године Факултет у оквиру Темпус пројекта развија и курс Мастер из европских интеграција који је ове године примио своју прву генерацију студената. Периодично се организују и кратки курсеви на ову тему у сарадњи са Центром за право ЕУ и Deutsche Stiftung fur Internationale Rechtliche Zusammenarbeit e.v. (видети: Acta Diruna бр. 18, окт/нов. 2007, стр. 25), а 2007. године је организована и Летња школа европских интеграција у сарадњи са Европским форумом Алпбах (видети: Acta Diruna бр. 17, јун/септ. 2007, стр. 1-5 и 22-23). Допринос придруживању Европској унији Факултет је остварио организовањем 2007. године курса ’’Закон, законодавство и законодавна политика’’ у сарадњи са ОЕБС-ом. Додатно, Факултет своје најбоље студенте шаље и на семинар Европског форума Алпбах у Аустрију.

Сви наставници и сарадници Факултета укључени су у дугогодишњи пројекат Развој правног система Србије и хармонизација са правом ЕУ- правни, економски, политиколошки и социолошки аспекти. Додатно, један број наставника и сарадника учествује у пројекту Министарства науке под називом Правни капацитети Србије за европске интеграције.

О опредељењу за европске вредности говори и модернизација наставе на Правном факултету у складу са болоњским процесом, чији квалитет потврђују и резултати на многобројним међународним, регионалним и националним такмичењима на којима учествују студенти Правног факултета. Поред освојених награда из области међународног права (наведених под тачком 1), наши студенти су 2007. године заузели и треће место на међународном такмичењу из међународног привредног и арбитражно&