Широм света...

[yossarian]

BOLIVIJA: REGIONI STOPAMA KOSOVA
Izvor:B92

Beograd -- U Boliviji, osam od devet regiona želi veću autonomiju od centralne vlasti predsednka Eva Moralesa.

Vođe ovakvih ideja i pokreta, koji se u ovoj zemlji nazivaju seceseionističkim, uglavnom dolaze iz zemalja bivše Jugoslavije. Bolviija je najsiromašnija država u regionu. Kada je pre dve godine predsednik Evo Morales obećao da će biti Švajcarska u Južnoj Americi, a to se nije ostvarilo, regionalne razlike su izbile u prvi plan.

Posebne rasprave se vode oko novog ustava koji bi, sa pozivima za autonomiju, mogli da gurnu Boliviju u novu nestabilnost. Morales hoće to da izbegne.

"Država se ne može deliti, porodica se ne može delliti, jer mi smo svi jedna porodica, a pozovi na autonomiju praktično pozivaju na podelu. Nedavno sam pročitao: Želimo da budemo kao Kosovo. To je smrtno ozbiljno", rekao je on.

Lideri pokreta za autonomiju regiona, većina imigranti iz bivše Jugovslavije, kažu da žele autonomiju, a ne nezavisnost.

"Ne možete porediti Kosovo sa Santa Kruzom. Ne verujem da će Santa Kruz ikada da se otcepi od Bolivije", kaže gradonačelnik Santa Kruza Branko Marinković.

Razlog težnje ka autonomiji je ekonomski i etnički. Naime, Santa Kruz je bogata provincija u siromašnoj zemlji koju uglavnom naseljavaju imigranti, poreklom evropljani, koji sebe ne smatraju istim sa stanovništvom Bolivije.

Bolivijci, poput Moralesa, do pedesetih godina XX veka nisu imali pravo ni da glasaju.

"Problemi između regiona i u državma potiču od religioznih i etničkih razlika. U Boliviji problemi su etničke prirode", kaže hrvatski imigrant Zvonko Matković.

Sadašnji predsenik takav instiucionalni rasizam ne toleriše.

A ima i jugoslovenskih imigranata koji misle drugačije od svojih nekadašnjih sunarodnika.

"Ako sejemo prijateljstvo, žanjemo dobre odnose. Umorni smo od ratova i Balkana ,koji je morao sve te nesrećne situacije da rešava konfliktima", rekao je Robert Jakubek.

Bolivijski secesionisti tvrde da nemaju nameru da ratuju.

[Captain Jack]

Ne verujem da ce ovo nasilno odvajanje Kosova izazvati bujicu istih po svetu.Nezavisnost Kosova je odlucena u Washingtonu i bila je intenzivno pripremana u zadnjih godinu dana,setimo se posete Busha Albaniji,komitet u senatu za odnose sa Kosovom je doneo takvu odluku jos pre sest meseci,tako da je ova lakrdija samo zavrsni cin odluke koja je doneta mnogo meseci ili bolje reci godina unazad.Da li ce postati praksa u medjunarodnim odnosima zavisi samo od spoljne politike Amerike,treba pazljivo pratiti impulse iz DC.Sto nas boli i pece pa to potenciramo jednostavno je samo nas problem...nazalost.U unutrasnje probleme Bolivije nisam upucen ali imam par radnika otuda pa cu vam preneti njihova zapazanja.

[yossarian]

Мени је смешно то што идиоти из бивше Југославије покушавају да балканизују и ту несретну земљу, изделе је, аутономишу, поцепају... иначе, ако знамо да је Ево Моралес добар друг Хуга Чавеса, да Боливија има нешто земног гаса, да га Америка не воли... ето ти сличности.

[Maksa9]

Države se cepaju, tamo gde velike sile upletu prste i gde "štite" svoje interese. Nađu neku grupaciju, šibnu im pare, oružje, daju publicitet, lobiraju u njihovu korist... i to je to.

Da Ameri imaju drugi inters od demokratije i pravde za Kosovo, najbolje govori činjenica da, na tom Kosovu, grade najveću NATO bazu u Evropi. Šta će im tolika sila za tako malo području???

[Petar II]

INDIJANCI SE OTCEPILI OD SAD

http://www.commondreams.org/news2007/1220-02.htm
http://www.canku-luta.org/PineRidge/laramie_treaty.html


Predstavnici naroda Lakota jednostrano povukli potpis sa sporazuma potpisanih sa Vašingtonom u 19. veku

Ovaj istorijski korak preduzeli smo da bismo zaštitili svoj narod i naš način života, da bismo se oslobodili kolonijalnog sistema koji sprovodi vlada Sjedinjenih Država, navodi se u odluci koju su doneli predstavnici indijanskog naroda Lakota.

Grupa američkih starosedelaca, potomaka legendarnih ratnika Bika Koji Sedi i Ludog Konja, proglasila je u sredu otcepljenje od Sjedinjenih Američkih Država i jednostrano se povukla iz ugovora koje je sa vladom u Vašingtonu potpisala u 19. veku.


„Mi više nismo građani SAD, a svi koji žive u pet saveznih država koje obuhvata naša zemlja slobodni su da nam se pridruže”, rekao je Rasel Mins, dugogodišnji vođa Lakota i borac za prava Indijanaca na konferenciji za novinare u glavnom gradu jedine svetske supersile. Kako prenosi AFP, ispred Minsa bila je šačica reportera i ambasador Bolivije, zemlje čiji je predsednik Evo Morales potomak starosedelaca američkog kontinenta.

Predstavnici Lakota poslali su u ponedeljak poruku Stejt departmentu o svojoj odluci, a zatim su posetili ambasade Bolivije, Čilea, Južnoafričke Republike i Venecuele, najavivši da će svoju diplomatsku misiju nastaviti narednih nedelja i meseci obilaskom „prijateljskih zemalja”.

Oni tvrde da su bili primorani da žive u „sistemu kolonijalnog aparthejda”, zbog čega su preživeli „kulturni i fizički genocid” čije posledice osećaju i danas. „Životni vek muškaraca je manji od 44 godine, stopa smrtnosti novorođenčadi je pet puta veća od američkog proseka, u rezervatima Lakota ima osam puta više obolelih od tuberkuloze nego u SAD, 97 odsto nas živi ispod granice siromaštva, stopa nezaposlenosti u rezervatima je 85 odsto, stopa samoubistava mladih je jedan i po put veća nego u SAD, a naš jezik je na ivici nestanka”, navodi se u saopštenju ovog naroda.

Rasel Mins, poznat i po ulozi u filmu „Poslednji Mohikanac”, kaže da će nova država izdavati svoje pasoše i vozačke dozvole i da nijedan njen stanovnik neće morati da plaća porez, pod uslovom da se odrekne američkog državljanstva. Sporazumi potpisani sa Vašingtonom u prošlosti, objašnjavaju Lakote, „bezvredne su reči na bezvrednoj hartiji”, jer su „stalno kršeni kako bi nam se ukrala kultura, zemlja i sposobnost da očuvamo svoj način života”, a Mins kaže da je povlačenje iz njih potpuno legalno.

Ovaj politički vođa tvrdi da je tek sada stvorena „kritična masa za borbu protiv kolonijalizma”, iako su Lakote svoju „deklaraciju o stalnoj nezavisnosti” izdale još 1974. godine. Jedan od ključnih događaja u borbi za osamostaljenje desio se u septembru, kada su Ujedinjene nacije usvojile neobavezujuću deklaraciju o pravima starosedelačkih naroda – iako su se tome protivile Sjedinjene Države, tvrdeći da je ta deklaracija u suprotnosti sa američkim zakonima.

„Mi ne želimo da posramimo SAD, već nastavljamo borbu za našu decu i unuke”, izjavila je Filis Jang, koja je bila jedan od organizatora prve konferencije o pravima starosedelaca održane u Ženevi 1977. Ona ne veruje da će bitka za državu Lakota biti izvojevana za njenog života.

Ipak, neki, kao pleme zvano Ružin pupoljak, neće se pridružiti inicijativi Rasela Minsa. „Mi se borimo za poštovanje sporazuma i stalno podsećamo Kongres na to”, kaže predsednik tog plemena Rodni Bordo. Njega i druge Indijance koji se protive otcepljenju od SAD Mins naziva „višijevcima”, poredeći ih sa francuskom vladom koja je u Drugom svetskom ratu sarađivala s nacistima.

Bik Koji Sedi i Ludi Konj

Lakota je narod sastavljen od sedam plemena koja žive u delovima Nebraske, Južne Dakote, Severne Dakote, Montane i Vajominga. Najzapadnija su grupa Sijuksa i u bliskoj su vezi sa Dakotama i Nakotama iz Minesote, a u američkoj istoriji zapamćeni su po masakru Sedme konjice koju je u bici kod Litl Big Horna 1876. godine vodio potpukovnik Kaster. Usledio je dugogodišnji progon Lakota, koji je gotovo doveo do njihovog istrebljenja. Tada su bili primorani da potpišu sporazum kojim su predali veći deo svoje zemlje Vašingtonu.

Lakote su kod Litl Big Horna predvodili poglavice Bik Koji Sedi (Tatanka Ijotanka) i Ludi Konj (Tašuka Vitko, bukvalni prevod „Njegov konj je lud”).

Link: http://www.srpskadijaspora.co.yu/vest.asp?id=9442

Australija:

Karadžić i Mladić na etiketi vina!

http://www.politika.co.yu/rubrike/exyu/t43795.sr.html

[bleiburg]

Petar II kaže: INDIJANCI SE OTCEPILI OD SAD http://www.commondreams.org/news2007/1220-02.htm http://www.canku-luta.org/PineRidge/laramie_treaty.html Predstavnici naroda Lakota jednostrano povukli potpis sa sporazuma potpisanih sa Vašingtonom u 19. veku Ovaj istorijski korak preduzeli smo da bismo zaštitili svoj narod i naš način života, da bismo se oslobodili kolonijalnog sistema koji sprovodi vlada Sjedinjenih Država, navodi se u odluci koju su doneli predstavnici indijanskog naroda Lakota. Grupa američkih starosedelaca, potomaka legendarnih ratnika Bika Koji Sedi i Ludog Konja, proglasila je u sredu otcepljenje od Sjedinjenih Američkih Država i jednostrano se povukla iz ugovora koje je sa vladom u Vašingtonu potpisala u 19. veku. „Mi više nismo građani SAD, a svi koji žive u pet saveznih država koje obuhvata naša zemlja slobodni su da nam se pridruže”, rekao je Rasel Mins, dugogodišnji vođa Lakota i borac za prava Indijanaca na konferenciji za novinare u glavnom gradu jedine svetske supersile. Kako prenosi AFP, ispred Minsa bila je šačica reportera i ambasador Bolivije, zemlje čiji je predsednik Evo Morales potomak starosedelaca američkog kontinenta. Predstavnici Lakota poslali su u ponedeljak poruku Stejt departmentu o svojoj odluci, a zatim su posetili ambasade Bolivije, Čilea, Južnoafričke Republike i Venecuele, najavivši da će svoju diplomatsku misiju nastaviti narednih nedelja i meseci obilaskom „prijateljskih zemalja”. Oni tvrde da su bili primorani da žive u „sistemu kolonijalnog aparthejda”, zbog čega su preživeli „kulturni i fizički genocid” čije posledice osećaju i danas. „Životni vek muškaraca je manji od 44 godine, stopa smrtnosti novorođenčadi je pet puta veća od američkog proseka, u rezervatima Lakota ima osam puta više obolelih od tuberkuloze nego u SAD, 97 odsto nas živi ispod granice siromaštva, stopa nezaposlenosti u rezervatima je 85 odsto, stopa samoubistava mladih je jedan i po put veća nego u SAD, a naš jezik je na ivici nestanka”, navodi se u saopštenju ovog naroda. Rasel Mins, poznat i po ulozi u filmu „Poslednji Mohikanac”, kaže da će nova država izdavati svoje pasoše i vozačke dozvole i da nijedan njen stanovnik neće morati da plaća porez, pod uslovom da se odrekne američkog državljanstva. Sporazumi potpisani sa Vašingtonom u prošlosti, objašnjavaju Lakote, „bezvredne su reči na bezvrednoj hartiji”, jer su „stalno kršeni kako bi nam se ukrala kultura, zemlja i sposobnost da očuvamo svoj način života”, a Mins kaže da je povlačenje iz njih potpuno legalno. Ovaj politički vođa tvrdi da je tek sada stvorena „kritična masa za borbu protiv kolonijalizma”, iako su Lakote svoju „deklaraciju o stalnoj nezavisnosti” izdale još 1974. godine. Jedan od ključnih događaja u borbi za osamostaljenje desio se u septembru, kada su Ujedinjene nacije usvojile neobavezujuću deklaraciju o pravima starosedelačkih naroda – iako su se tome protivile Sjedinjene Države, tvrdeći da je ta deklaracija u suprotnosti sa američkim zakonima. „Mi ne želimo da posramimo SAD, već nastavljamo borbu za našu decu i unuke”, izjavila je Filis Jang, koja je bila jedan od organizatora prve konferencije o pravima starosedelaca održane u Ženevi 1977. Ona ne veruje da će bitka za državu Lakota biti izvojevana za njenog života. Ipak, neki, kao pleme zvano Ružin pupoljak, neće se pridružiti inicijativi Rasela Minsa. „Mi se borimo za poštovanje sporazuma i stalno podsećamo Kongres na to”, kaže predsednik tog plemena Rodni Bordo. Njega i druge Indijance koji se protive otcepljenju od SAD Mins naziva „višijevcima”, poredeći ih sa francuskom vladom koja je u Drugom svetskom ratu sarađivala s nacistima. Bik Koji Sedi i Ludi Konj Lakota je narod sastavljen od sedam plemena koja žive u delovima Nebraske, Južne Dakote, Severne Dakote, Montane i Vajominga. Najzapadnija su grupa Sijuksa i u bliskoj su vezi sa Dakotama i Nakotama iz Minesote, a u američkoj istoriji zapamćeni su po masakru Sedme konjice koju je u bici kod Litl Big Horna 1876. godine vodio potpukovnik Kaster. Usledio je dugogodišnji progon Lakota, koji je gotovo doveo do njihovog istrebljenja. Tada su bili primorani da potpišu sporazum kojim su predali veći deo svoje zemlje Vašingtonu. Lakote su kod Litl Big Horna predvodili poglavice Bik Koji Sedi (Tatanka Ijotanka) i Ludi Konj (Tašuka Vitko, bukvalni prevod „Njegov konj je lud”). Link: http://www.srpskadijaspora.co.yu/vest.asp?id=9442 Australija: Karadžić i Mladić na etiketi vina! http://www.politika.co.yu/rubrike/exyu/t43795.sr.html

GOOO CHINA

[biterlemon]

Kako sam shvatio. Lakote ce osnovati drzavu koja nece prikupljati porez, jedino od Amerikanaca, a koji nemaju pravo da placaju porez osim SAD.
I tada ce SAD blokirati granice sa tim lakotama i oni ce umesto da primaju turiste koji ce ih hraniti kao medvede, uz zamenu za fotografisanje, polako pocrkavati od gladi.
Mudro, svaka cast...

A ima Vodke i sa Staljinovim likom, mislim da je jedino jos Adolf zasticen od zloupotrebe.

[MaNemoj]

Maksa9 kaže: Države se cepaju, tamo gde velike sile upletu prste i gde "štite" svoje interese. Nađu neku grupaciju, šibnu im pare, oružje, daju publicitet, lobiraju u njihovu korist... i to je to. Da Ameri imaju drugi inters od demokratije i pravde za Kosovo, najbolje govori činjenica da, na tom Kosovu, grade najveću NATO bazu u Evropi. Šta će im tolika sila za tako malo području???

Verovatno da grade tu bazu, a sem tog interesa, verovatno da imaju jos neke interese tu. Ne brini, sateliti su sve dobro snimili u zadnjih 30 godina, i prikupila se gomila informacija, koje je Pentagon dobro izanalizirao i zakljucio da im to sve treba.

A nagadjam da je ono sto Kosovo cinim idealnim za vojnu bazu (pogotovo
aerodrom) geografska pozicija, koja je idealna... relativno blizu tromedje Evrope, Afrike i Azije (Bliski Istok) ...a blizina sredozemnog mora je takodje odlicna, ono ce verovatno biti krcato podmornicama i nosacima aviona.

Interes je interes, a sila je sila, sta dalje pricati.
Mislis da je ijednoj zemlji na svetu interes da nekoj drugoj
pomaze, eto zato jer su im oni tamo simpaticni, i vole ih ??
To ne postoji. Danas vec treci put kuckam o tome, i zavrsio sam,
i vise necu, stvarno!

Verovatno je nekad nekim nasim politicarima nudjen dogovor od strane Amera, sto si tice Kosova i americkog uticaja tu, ali smo im pokazali
prst... a Albancima dobro doslo, i pao dogovor.

[maleni]

MaNemoj kaže: A nagadjam da je ono sto Kosovo cinim idealnim za vojnu bazu (pogotovo aerodrom) geografska pozicija, koja je idealna... relativno blizu tromedje Evrope, Afrike i Azije (Bliski Istok) ...a blizina sredozemnog mora je takodje odlicna, ono ce verovatno biti krcato podmornicama i nosacima aviona.

Ma da, Kosovo je centar sveta. Da su samo napravili aerodrom 100 km. dalje u Albaniji ili Makedoniji ili Bosni ili Hrvatskoj pa i Bugarska nije daleko...
Ne moze nista bez srpske zemlje pa to ti je...