Srbija...izbori, Kosovo, EU, Rusija, SAD,...

[Petar II]

Borba demokrata i radikala za predsednika podelila Srbiju

Sever požuteo, a jug poplaveo

Karte koje pokazuju rezultate prvog i drugog kruga predsedničkih izbora na najbolji način ilustruju čiji su glasovi pomogli Tadiću da se domogne još jednog mandata na čelu države

Srbija se, u borbi Borisa Tadića i Tomislava Nikolića za fotelju na Andrićevom vencu, gotovo podelila na sever i jug, ako izuzmemo oazu lidera DS-a u Sandžaku i primat kandidata radikala u pojedinim delovima Vojvodine i Mačve. Karte koje pokazuju rezultate prvog i drugog kruga predsedničkih izbora na najbolji način ilustruju čiji su glasovi pomogli Tadiću da se domogne još jednog mandata na čelu države. Svi glasovi Ištvana Pastora otišli su kandidatu DS-a, a i gro onih koji su poverenje dali Velimiru Iliću sada su glasali za onoga koga je lider Nove Srbije zvao izdajnikom, crnim đavolom i nevernikom. A i dosta je opština na istoku i zapadu Srbije, kao i severu Vojvodine koje su 3. februara požutele. To je slučaj sa Zrenjaninom, Novim Bečejom, Žitištem, Borom, Prijepoljem...

R. BR. OPŠTINA B. TADIĆ T. NIKOLIĆ

1. Beograd 52,58 45,51

Severnobački okrug
2. Bačka Topola 73,47 25,65
3. Mali Iđoš 68,57 30,28
Subotica 76,21 22,89

Srednjobanatski okrug
4. Žitište 54,66 44,35
5. Zrenjanin 55,22 43,37
6. Nova Crnja 54,36 44,02
7. Novi Bečej 52,64 46,10
8. Sečanj 49,06 49,70

Severnobanatski okrug
9. Ada 86,84 12,63
10. Kanjiža 93,04 6,27
11. Kikinda 50,69 47,64
12. Novi Kneževac 58,01 40,36
13. Senta 91,58 7,86
14. Čoka 66,54 32,39

Južnobanatski okrug
15. Alibunar 57,02 41,76
16. Bela Crkva 53,60 44,64
17. Vršac 58,51 40,07
18. Kovačica 70,33 28,46
19. Kovin 50,44 47,93
20. Opovo 45,27 53,54
21. Pančevo 51,15 47,11
22. Plandište 52,24 46,28

Zapadnobački okrug
23. Apatin 50,54 48,09
24. Kula 47,61 50,99
25. Odžaci 39,45 59,30
26. Sombor 53,30 45,39

Južnobački okrug
27. Bač 56,78 41,97
28. Bačka Palanka 44,67 53,82
22. Bački Petrovac 76,75 22,32
29. Beočin 48,67 49,71
30. Bečej 67,77 31,19
31. Žabalj 37,21 61,24
32. Novi Sad-grad 54,75 43,63
33. Srbobran 51,22 47,44
34. S.Karlovci 50,02 48,61
35. Temerin 50,85 47,76
36. Titel 38,96 59,63
37. Vrbas 43,52 54,80

Sremski okrug
38. Inđija 40,88 57,81
39. Irig 45,21 52,88
40. Pećinci 42,79 55,91
41. Ruma 46,37 51,85
42. S. Mitrovica 46,18 52,10
43. Stara Pazova 44,37 53,99
44. Šid 50,21 48,18

Mačvanski okrug
45. Bogatić 36,87 61,25
46. Vladimirci 39,08 58,81
47. Koceljeva 38,96 58,85
48. Krupanj 36,12 61,71
49. Loznica 43,50 54,22
50. LJubovija 39,99 57,53
51. Mali Zvornik 37,83 60,14
52. Šabac 45,25 52,56

Kolubarski okrug
53. Valjevo 52,88 44,32
54. Lajkovac 48,07 49,36
55. LJig 50,35 46,67
56. Mionica 44,44 52,87
57. Osečina 45,14 52,55
58. Ub 44,61 53,02

Podunavski okrug
59. Velika Plana 41,72 56,70
60. Smederevo 43,13 55,07
61. S. Palanka 48,02 50,06

Braničevski okrug
62. Veliko Gradište 47,31 51,08
63. Golubac 47,69 50,66
64. Žabari 50,60 47,67
65. Žagubica 46,09 52,57
66. Kučevo 49,86 48,53
67. Malo Crniće 49,37 49,24
68. Petrovac 49,10 49,44
69. Požarevac 48,70 49,45

Šumadijski okrug
70. Aranđelovac 43,30 54,64
71. Batočina 41,18 56,55
72. Knić 41,95 56,24
73. Kragujevac-grad 48,65 49,49
74. Rača 52,10 46,25
75. Topola 51,67 45,88
76. Lapovo 44,76 53,16

Pomoravski okrug
77. Despotovac 50,03 48,49
78. Paraćin 43,43 54,74
79. Rekovac 47,18 50,55
80. Jagodina 46,47 51,76
81. Svilajnac 49,73 48,47
82. Ćuprija 44,35 53,94

Borski okrug
83. Bor 49,15 48,98
84. Kladovo 48,37 50,07
85. Majdanpek 51,91 46,61
86. Negotin 56,12 42,40

Zaječarski okrug
87. Boljevac 52,03 46,02
88. Zaječar 48,07 50,15
89. Knjaževac 41,14 57,03
90. Sokobanja 44,32 54,03

Zlatiborski okrug
91. Arilje 45,07 52,71
92. Bajina Bašta 45,38 52,87
93. Kosjerić 52,74 44,97
94. Nova Varoš 44,61 54,43
95. Požega 50,44 47,66
96. Priboj 46,06 52,91
97. Prijepolje 53,06 46,03
98. Sjenica 78,76 20,60
99. Užice 55,26 42,92
100.Čajetina 46,90 51,54

Moravički okrug
101. G. Milanovac 51,53 46,32
102. Ivanjica 43,76 54,92
103. Lučani 46,83 51,25
104. Čačak 52,82 44,75

Raški okrug
105. Vrnjačka Banja 44,49 53,87
106. Kraljevo 44,49 52,34
107. Novi Pazar 81,23 18,07
108. Raška 63,54 34,20
109. Tutin 95,56 04,00

Rasinski okrug
110. Aleksandrovac 48,43 49,74
111. Brus 40,41 57,97
112. Varvarin 44,11 53,85
113. Kruševac 46,71 51,36
114. Trstenik 46,78 50,46
115. Ćićevac 41,74 56,83

Nišavski okrug
116. Aleksinac 39,47 58,73
117. Gadžin Han 32,70 65,37
118. Doljevac 37,87 60,81
119. Merošina 31,84 67,21
120. Niš 48,51 49,57
121. Ražanj 35,45 62,47
122.Svrljig 38,12 60,68

Toplički okrug
123. Blace 39,97 58,37
124. Žitorađa 36,68 61,81
125. Kuršumlija 30,65 68,03
126. Prokuplje 45,14 53,57

Pirotski okrug
127. Babušnica 35,69 62,57
128. Bela Palanka 40,96 56,97
129. Dimitrovgrad 54,07 43,74
130. Pirot 47,26 51,12

Jablanički okrug
131. Bojnik 30,48 68,12
132. Vlasotince 36,26 62,28
133. Lebane 36,44 62,13
134. Leskovac 45,04 53,32
135. Medveđa 38,32 60,46
136. Crna Trava 36,30 62,57

Pčinjski okrug
137. Bosilegrad 48,37 48,26
138. Bujanovac 32,91 65,83
139. Vladičin Han 36,89 61,82
140. Vranje 38,54 60,07
141. Preševo 31,99 66,85
142. Surdulica 48,35 49,82
143. Trgovište 34,48 63,66

Kosovski okrug
144. Kosovo Polje 24,03 74,03
145. Obilić 29,79 69,32
146. Podujevo 11,11 88,89
147. Uroševac 23,53 70,59
148. Štrpce 27,04 71,34

Pećki okrug
149. Istok 40,58 59,16
150. Klina 48,50 51,50
151. Peć 23,51 75,88

Prizrenski okrug
152. Orahovac 27,08 71,15
153. Gora 71,66 26,67

Kosovskomitrovački okrug
154. Vučitrn 16,69 82,42
155. Zubin Potok 26,29 73,29
156. Leposavić 26,92 71,95
157. Srbica 31,22 67,20
158. K. Mitrovica 28,33 70,26
159. Zvečan 23,14 76,03

Autor:Ekipa Glasa javnosti

Glas javnosti: 06.02.2008

Link: http://www.glas-javnosti.co.yu/clana...o-jug-poplaveo

[Petar II]

Zvanični razlog raspada koalicije Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije politički sporazum sa Evropskom unijom

Pada vlada, slede izbori 11. maja?

Koštunica: Predlog EU da sa Srbijom potpiše politički sporazum, dok unija istovremeno šalje misiju da rasparča našu državu, predstavlja obmanu sa ciljem da Srbija stavljajući svoj potpis na sporazum sa EU zapravo potpiše saglasnost na nezavisnost Kosova i postane prva država koja je indirektno priznala nezavisnost. Koalicija DSS-NS zajedno sa SRS i SPS podnela zahtev za vanrednu sednicu parlamenta, Oliver Dulić zakazao konsultacije za ponedeljak. Na vladinom Odboru za spoljne poslove svađa ministara iz DS-a i DSS-a, još nema odluke o sudbini političkog sporazuma s EU, iako je Brisel zakazao potpisivanje za sutra

BEOGRAD - Vlada Srbije samo što nije pala, a pred Srbijom su vanredni parlamentarni izbori - potvrđeno je Glasu i u DS-u i u DSS-u. Kao jedan od datuma za vanredni izlazak na birališta pominje se 11. maj, za kada su zakazani lokalni i pokrajinski izbori.

- Vlada verovatno pada, al’ ćemo još da vladamo, jer ćemo biti u ostavci - kazao je za Glas visoki funkcioner iz Koštuničinog tabora, koji je pomenuo i da nije nemoguće da na izbore idemo 11. maja.

A jedan od ministara iz DSS-a u vezi sa sudbinom vlade kazao nam je: „Svi smo mi u rukama Gospodnjim“. Ne znamo da li je mislio na Tomislava Nikolića, pošto naši izvori tvrde da Koštunica ima nameru i da pribegne koaliciji sa radikalima. Ali Nikolić i nije baš rad da ga Koštunica ucenjuje, jer bi pre na izbore, pa po odmeravanju snaga da se kalkuliše.

- Teško da će vlada opstati, njen pad je gotovo izvestan, samo je nepoznato kada će biti izbori, pošto je gotovo neverovatno prekomponovanje vladajuće koalicije - potvrđeno nam je i u DS-u.
Ministar za infrastrukturu Velimir Ilić sve manje veruje u opstanak vlade.

- Presudna je sutrašnja sednica vlade, ako do nje uopšte i dođe... Ako je i bude, vlada bi svoj vek produžila još malo. Zaista su male šanse da se prebrodi kriza - naveo je Ilić, jer je potrebno mnogo ustupaka da bi vlada opstala.
On je pomenuo i da bi parlamentarni izbori mogli da budu u paketu sa lokalnim i pokrajinskim.

Ipak, još nije sve kristalno jasno, tim pre što je za sinoć bilo najavljivano više susreta na relaciji DS-DSS, ali i sa opozicijom, zvanično, ali i nezvanično.

HOĆE PREMIJERSKO MESTO

Zamenik predsednika radikala Tomislav Nikolić naveo je da „sukob vladajuće koalicije može rezultirati novim parlamentarnim izborima“, a među radikalima se pominje i da im imponuju izbori i pad vlade u februaru, pošto bi Nikolić pokušao da bude premijer.

SUPROTNO REZOLUCIJI 1244

Dokument o pravnoj i finansijskoj osnovi za slanje misije EU na Kosovo i Metohiju suprotan je Rezoluciji 1244 SB UN i Rusija ga ne može prihvatiti, kao ni ostale države koje uvažavaju povelju UN - izjavio je juče predsednik spoljnopolitičkog odbora ruske Dume Konstantin Kosačov i ponovio da je osnova za promenu statusa Pokrajine samo odluka SB UN.

PROCEDURALNI DOKUMENT

Kristina Galjak, portparol visokog komesara EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane, izjavila je da je usvojeni dokument o slanju misije EU na Kosovo veoma proceduralan, da to nije nikakva formalna odluka i da predstavlja samo jedan korak u dugačkom procesu koji će na kraju rezultirati slanjem osoblja Unije na Kosovo, te da nema veze sa izborima u Srbiji.

Zvanični kamen spoticanja Vojislava Koštunice i Borisa Tadića je pravna odluka Evropske unije o slanju misije na Kosmet i politički sporazum sa Unijom, čije potpisivanje je zvanični Brisel najavio za sutra.

Koštunica je juče poručio kako je taj sporazum „obmana“ i zatražio da se Skupština Srbije odmah sastane i izjasni o njemu i najavljenoj misiji EU, za šta je odmah skupljeno više od sto potpisa DSS-a, NS-a, SRS-a i SPS-a. A predsednik parlamenta Oliver Dulić zakazao je konsultacije šefova poslaničkih grupa u vezi sa zasedanjem Skupštine za ponedeljak.

- Predlog EU da sa Srbijom potpiše politički sporazum, dok EU istovremeno šalje misiju da rasparča našu državu, predstavlja obmanu sa ciljem da Srbija stavljajući svoj potpis na sporazum sa EU zapravo potpiše saglasnost na nezavisnost Kosova i postane prva država koja je indirektno priznala nezavisno Kosovo - naveo je premijer i dodao da Skupština treba da se sastane pre jednostranog proglašenja nezavisnog Kosova, jer je odluka EU o slanju misije „pouzdana najava“ toga.

U predlogu koalicije DSS-NS stoji da „odluka EU o protivpravnom slanju misije na Kosmet predstavlja najgrublje kršenje Rezolucije 1244, Povelje UN i Ustava Srbije“. „Evropska unija odlukom o slanju Misije neposredno ugrožava suverenitet, teritorijalni integritet i ustavni poredak Srbije. Skupština Srbije nalaže Vladi Srbije da ne potpisuje privremeni politički sporazum o saradnji između EU i njenih članica i Srbije, kao ni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, sve dok EU u potpunosti ne ukloni razloge zbog kojih se Vladi Srbije nalaže da ne potpisuje navedene sporazume sa EU“, navodi se u predlogu odluke.

Inače, u političkom sporazumu nema ni reči o Kosovu i njegovom budućem statusu, potvrdila je pomoćnica šefa diplomatije Milica Delević-Đilas.
Netrpeljivost između DS-a i DSS-a kulminirala je juče na sednici Spoljnopolitičkog odbora vlade, kada su se posvađali ministri iz te dve stranke. Koštuničin ministar Slobodan Samardžić, koji je i predsednik Odbora, odbio je da na dnevni red stavi politički sporazum, za čije potpisivanje je vicepremijeru Božidaru Đeliću neophodno ovlašćenje vlade. Uzgred, uvek je moguće preglasavanje u Nemanjinoj 11, gde bi DS i G17 plus imali većinu za potpis. Ali je pitanje čemu bi to vodilo i ima li uopšte svrhe, tim pre što ne bi postojala skupštinska većina za ratifikaciju. Pošto je Samardžić bio nepopustljiv, usledilo je glasanje, posle čega je ministar za Kosmet zajedno sa kolegom Aleksandrom Popovićem ostao u manjini. Samardžić je potom prekinuo sednicu, a šef diplomatije Vuk Jeremić preuzeo predsedavanje i nastavak sednice zakazao za sinoć. Sednica nije bila počela do zaključenja ovog izdanja našeg lista.

A Đelić je juče, pre sednice Odbora, rekao da će kasnije razgovarati sa koalicionim partnerom - DSS-om o političkom sporazumu. Upitan da prokomentariše Koštuničinu tvrdnju da je potpisivanje sporazuma obmana kako bi Srbija dala saglasnost za nezavisnost Kosova, rekao je da će se o tome razgovarati nešto kasnije.

- Sada žurim na sednicu Odbora za inostrane poslove vlade, na kojem će biti razmatran tekst političkog sporazuma - bilo je sve što je rekao čovek čije mastilo za potpisivanje političkog sporazuma se osušilo u iščekivanju Koštunice.

Autori:Jelena Jevremović,T. Nikolić

Glas javnosti: 06.02.2008

Link: http://www.glas-javnosti.co.yu/clana...izbori-11-maja

[Petar II]

Вашингтон тајмс: Косовско звоно упозорења

Наметнуто решење за Косово и тражење поделе суверене територије Србије без њеног одобрења, нису у интересу САД и америчка политика према Косову мора без одлагања да се преиспита, оценила су у ”Вашингтон тајмсу„ тројица бивших високих америчких функционера.

Оптимистичка претпоставка америчке политике да би девет година релативног мира било довољно да уљуљкају Србију и Русију да измене своје ставове према конфликту који траје вековима - показала се као крајње наивна, оценио је аутор текста Џон Болтон, бивши амерички амбасадор при УН. ”Америчка политика према Косову мора без одлагања да се преиспита„, упозорили су аутор Болтон, као и бивши амерички државни секретар Лоренс Иглбергер и некадашњи помоћник секретара одбране Питер Родман. ”Инсистирамо да Бушова администрација јасно стави до знања да ће се до резултата таквог преиспитивања уздржати од признавања независности Косова и да неће подстицати косовске Албанце да предузму такав корак„, наведено је у ”Вашингтон тајмсу„.

Садашња америчка политика се заснива на неубедљивој тврдњи да је Косово ”јединствен„ случај и да неће бити преседан за друге кризне регионе, оценили су бивши амерички функционери.

Они су упозорили да би признавање независности Косова, без пристанка Србије, био преседан са далекосежним и непредвидивим последицама по многе друге регионе широм света.
”
На косовски модел већ се позивају присталице баскијског сепарартистичког покрета у Шпанији и турског дела Кипра„ а ”ни Савет безбедности, нити било које друго међународно тело нема моћ нити овлашћење да наметну промену граница било које земље„, нагласили су аутори.
Болтон је навео да је можда најпроблематичнији аспект садашње политике ”презрив став према руском противљењу„ независности Косова.

САД не треба да подстичу непотребну кризу у руско-америчким односима, јер постоје хитна питања због којих морају да сарађују са Москвом, укључујући иранске нуклеарне амбиције и нуклеарне капацитете Северне Кореје, нагласио је он.
”Оваква сарадња би била минирана америчким потезима да неутралише легитимну забринутост Москве због Косова„, наведено је тексту.

Болтон је упозорио да, ако Америка пожури са признавањем Косова, пасивност Москве не треба да се прихвати као готову чињеницу. Данас не би било паметно одбацити спремност и способност Русије да помогне Србији.

Да ли је због питања од малог значаја за САД вредно потрошити значајан политички капитал који имамо с Русијом, питају Болтон, Иглбергер и Родман.

”Наша политика према Косову је готово подједнако проблематична и нашим пријатељима и савезницима у Европи„, констатовали су они.

”Иако неке европске земље, пре свега чланице ЕУ, можда осећају обавезу да нам се придруже у признавању независности Косова, један број земља ће то урадити против своје воље због непопустљивости и инсистирања Вашингтона„, оценили су аутори.

”Ни Европа неће имати никакве користи од конфронтације са Русијом, која се може избећи„, сматрају Болтон, Иглбергер и Родман и указују да, чак и ако Косово прогласи независност, она ће бити нефункционална и та држава биће ”штићеник„ међународне заједнице.

Они су подсетили да су корупција и организовани криминал узели маха, да привреда, ако се изузму међународна помоћ и криминалне активности, не може да се одржи, а да ред и закон, интегритет судова, заштита људи и имовине и други предуслови државности, практично не постоје.

”Иако се ови неуспеси често правдају неизвесним статусом Косова, једнострано проглашење независности које ће признати неке земље, а одбити многе друге, тешко да ће поправити чињенично стање„, наведено је тексту.

Болтон сматра да ће последица бити нови замрзнути сукоб, а статус Косова и даље нерешен, а да би ризик од обновљеног насиља још више успорио развој Косова.

Бивши високи амерички функционери су указали да је Србија направила велике кораке у демократском развоју и економској ревитализацији од пада режима Слободана Милошевића и
констатују да садашња политика према Косову ризикује да поништи ове успехе.

”Суочена са избором између западног партнерства и одбране своје суверене територије и устава, мала је неизвесност какву одлуку ће Србија донети„, наведено је у тексту, уз оцену да ”садашњи позитиван тренд могао да посрне пред политичком радикализацијом и могућом унутрашњом дестабилизацијом„.

Болтон пише да би односи Србије са земљама које буду признале Косово били нарушени и да би се Србија неизбежно приближила Русији као свом једином заштитнику.

”Ми не потцењујемо тешкоће и комплексност косовског питања, нити сугеришемо да статус кво може да траје у недоглед. Будући да оваквих мучних питања има широм света, одржива и трајна решења треба да резултирају из преговора и компромиса„, навели су аутори текста.

Такав исход је миниран америчким обећањем косовским Албанцима да ће њихови захтеви бити удовољени ако остану постојани и не постигну договор са Београдом, констатовали су они.

Болтон, Иглбергер и Родман сматрају да се овакво обећање не може правдати тврдњом, коју често наводе заговорници независности, да стрпљење Албанаца истиче и да независност мора да им се да без одлагања.

”То није ништа друго до смиривање претње насиљем„, указали су они, додајући да је преиспитивање америчке политике према Косову требало одавно да се догоди.

”Ако преиспитивање почне сада, надамо се да ће оно моћи да предупреди политику која би поставила веома опасан међународни преседан„, нагласила су тројица истакнутих политичара.

”У међувремену, императив је да се не предузима никаква неоправдана и брзоплета акција која би сада релативно мали проблем претворила у велики„, упозорили су некадашни високи амерички функционери.

ИСТИНА број 165 Беч, 1. фебруар 2008

[maleni]

Pančevo najzagađenije u Evropi
7. februar 2008. | 06:57 -> 23:28 | Izvor: B92, Beta
Beograd -- Najviši parametri zagađenja vazduha u Evropi izmereni su upravo kod nas, u Pančevu.

Veoma loša ekološka situacija je i u Beogradu, gde je glavni zagađivač saobraćaj, i u Boru, gde se prerađuju rude bakra. Veoma su zagađena i većina mesta u kojima rade termoelektrane s pepelištima, fabrike metala i hemijska industrija, upozorili su stručnjaci na skupu o bezbednosti i zaštiti životne sredine.

U vazduhu, zemljištu i vodi u Srbiji najčešće se nalaze amonijak, gvožđe, mangan, metan, karboni i ugljen-dioksid, ističu stručnjaci.

Ekspert za hemiju Rade Biočanin kaže da su uzroci zagađenja mnogobrojni, od lokalnih ekoloških katastrofa, pa do globalne situacije.

“Moramo poći pre svega od urbanog zagađenja, to su: saobraćaj, fizički zagađivači, kao buka, zatim proizvodnja, nažalost, naše fabrike ne rade kao nekada, pa je manje industrijsko zagađenje, tu je otpad. Moramo to posmatrati u korelaciji odnosa i parametara koji utiču na ovo”, rekao je Biočanin.

Najčešće posledice zagađenja su bolesti disajnih organa, alergije i porast malignih bolesti.

Otpad, bilo industrijski, hemijski ili nuklearni, jedan je od najtežih zagađivača i problem koji zahteva hitno rešenje, smatra Miodrag Pantelić, profesor Tehnološkog fakulteta u Čačku.

“Mislim da vrlo malo poklanjamo pažnje, da to odlažemo za nove generacije. Oni treba da reše pitanje nuklearnog otpada, tu nismo ništa uradili, pitanje drugog otpada, jer takav otpad, koji je štetan i po bakteriološkoj i virusološkoj liniji, zagađuje nam zemljište i vodu, a preko lanca ishrane dolazi u naš organizam, tako da je naš organizam zagađen”, ovjašnjava Pantelić.

Slobodan Nešković, iz Centra za strateška istraživanja nacionalne bezbednosti, smatra da je neophodno doneti strategiju nacionalnih interesa, s novim konceptom nacionalne bezbednosti kako bi se rešio problem zagađenja.

Taj novi koncept u prvi plan bi postavio bezbednost pojedinaca, a u strategiju bi bili ugrađeni koncepti održivog razvoja i ekološke bezbednosti.



"Na berzi manje stranih ulagača"
16:42 -> 08:42 | Izvor: B92
Beograd -- Direktor poslovnih operacija Beogradske berze Siniša Krneta kaže da je povećan broj stranih ulagača koji se povlače sa berze.
Veliki rast indeksa u ponedeljak rezultat euforije posle predsedničkih izbora
Krneta je kazao da je od početka godine učešće stranih investitora u prodaji akcija na Beogradskoj berzi dostigao 50,4 odsto, što je veliko povećanje u odnosu na 2007. godini u kojoj je njihovo učešće na strani prodaje bilo 29,7 odsto.
On je istakao da je to znak da se strani ulagači povlače sa berze i da je to veoma zabrinjavajuće.
Prema rečima Krnete, učešće stranih investitora u kupovini je neznatno opalo u ovoj godini, sa 54,3 odsto na 52 odsto.
Govoreći o jučerašnjem padu indeksa berze, on je kazao da je celo tržište proporcionalno snažno palo, ali da su najveći pad ostvarile akcije banaka, koje prednjače u indeksu belex15.
Promet u sredu je bio na nivou ovogodišnjeg prosek, a koji je upola niži od proeka u 2007. godini, što takođe zabrinjava, rekao je Krneta.
Prema njegovoj oceni, politička kriza mnogo više utiče na domaće investitore, što se pokazalo i u utorak, kada su posle rasta indeksa u prvom satu, upravo domaći ulagači povukli tržište na niže nakon što su počele da stižu vesti o političkim problemima u vezi sa dolaskom misije EU na Kosovo i sa potpisivanjem sporazuma sa EU.
Krneta je istakao da su procene ekonomista i berzanskih stručnjaka da Beogradska berza ima veliki potencijal za rast i da se radi o jednom od najpotcenjenijih tržišta jugoistočne Ervrope.


Rekordan trgovinski suficit Češke
08:51 | Izvor: Tanjug
Prag -- Češki izvoznici su prošle godine ostvarili rekordni trgovinski suficit od 86,1 milijarde kruna (3,35 milijardi evra).
Prošle godine je izvoz porastao za 15 odsto, a uvoz za 13,1 procenat
To je, prema podacima Češkog statističkog ureda, više nego dvostruko povećanje u odnosu na rezultate u 2006, preneo je praški dnevnik "Lidove novini".
Za poboljšanje trgovinskog bilansa najzaslužnije je povećanje izvoza mašina i saobraćajnih sredstava, u vrednosti 4,4 milijarde kruna, smanjenje deficita u trgovini mineralnim đubrivima i pozitivni bilans u trgovini sirovinama.
Trgovinski bilans je pogoršan u prometu hemijskih proizvoda, poluproizvoda, materijala i prehrambenih proizvoda, naveo je list.
Spoljnotrgovinska razmena u 2006. je imala pozitivan bilans od 39,8 milijardi kruna, a veći izvoz od uvoza Češka je prvi put ostvarila 2005. godine, od kada suficit raste.
"Ukupan rezultat trgovinskog bilansa je zadovoljavajući s obzirom na rekordne cene nafte i zemnog glasa. Jačanje krune prema evru i naročito prema dolaru doprinelo je da češka privreda ne oseti negativan uticaj skupih sirovina", prokomentarisao je ostvarene rezultate analitičar "Čehoslovačke privredne banke" (ČSOB) Petr Dufek.
Prema njegovom mišljenju, 2008. će biti godina daljeg poboljšanja trgovinskog bilansa zemlje.
"Postoji velika šansa da suficit spoljne trgovine ove godine premaši magičnu granicu od 100 milijardi kruna i tako ponovo pomeri na gore istorijski rekord", dodao je Dufek.

[Petar II]

U EMISIJI na slovenskom radiju "Hit", predsjednički kandidat Zmago Jelinčič, u sučeljavanju s kandidatom Mitjom Gasparijem, iznio je niz uvreda i optužbi na račun Hrvatske.

Upitan za komentar odnosa između Hrvatske i Slovenije, Jelinčič je govor započeo od raspada Austro-Ugarske i ulaska u Državu Srba, Hrvata i Slovenaca pri tome konstatirajući kako Hrvatska nije ni postojala do kraja Drugog svjetskog rata, a Istra je pripadala Sloveniji.

Dodao je i kako se Hrvatska tijekom rata svrstala na stranu Hitlera te je provodila nacističku politiku u ustaškoj državi. Podsjetio je i kako je, nakon stvaranja Jugoslavije, Jadransko more pripalo Jugoslaviji, a ne samo Hrvatskoj te smatra da je potrebna međunarodna mirovna konferencija kako bi se riješilo pitanje mora.

Protukandidat Gaspari smatra kako more mora biti otvoreno, a Ekološka ribolovna zona je način kojim se Hrvatska želi približiti Italiji, zemlji članici Europske unije. No, smatra da nisu potrebni sukobi Slovenije i Hrvatske te da se svi međudržavni problemi mogu mirno riješiti.

"Hrvati kupuju naklonost europskih političara"
Jelinčič je, odgovarajući na Gasparijeva razmišljanja, iznio tezu po kojoj vodeći ljudi Hrvatske kupuju strane političare te tome u prilog spomenuo počasni doktorat Doris Pack i kuću Carla Bildta na Korčuli.

Spomenuo je i nedavno istraživanje o tome koga bi Slovenci više voljeli vidjeti u Europskoj uniji, Srbiju ili Hrvatsku. Kada su predsjednika Mesića upitali da prokomentira rezultate po kojem bi Slovenija radije da u EU uđe Srbija, Mesić je, smatra Jelinčič, s visoka samo prokomentirao "tko će uopće pitati Slovence". Jelinčić smatra kako ta izjava pokazuje da se Hrvati ponašaju kao da su oni u Uniji, a ne Slovenci.

Na kraju izlaganja o Hrvatskoj, Jelinčič je zaključio kako je pravi trenutak da se Hrvati pogledaju u ogledalo i shvate da su stoka.

Radio: ,,HIT,, "Hrvati kupuju naklonost europskih političara"
Jelinčič je, odgovarajući na Gasparijeva razmišljanja, iznio tezu po kojoj vodeći ljudi Hrvatske kupuju strane političare te tome u prilog spomenuo počasni doktorat Doris Pack i kuću Carla Bildta na Korčuli.

Spomenuo je i nedavno istraživanje o tome koga bi Slovenci više voljeli vidjeti u Europskoj uniji, Srbiju ili Hrvatsku. Kada su predsjednika Mesića upitali da prokomentira rezultate po kojem bi Slovenija radije da u EU uđe Srbija, Mesić je, smatra Jelinčič, s visoka samo prokomentirao "tko će uopće pitati Slovence". Jelinčić smatra kako ta izjava pokazuje da se Hrvati ponašaju kao da su oni u Uniji, a ne Slovenci.

Na kraju izlaganja o Hrvatskoj, Jelinčič je zaključio kako je pravi trenutak da se Hrvati pogledaju u ogledalo i shvate da su stoka.