Странке & избори

[itebejac]

Ljudi, zna li neko koji je najlakši način da sledećeg izbornog maja odem na ekskurziju u Prag, da usput pratim izbore.
P.s.: Čuo sam da za to daju 300 evra na dan..

[Bad Company]

StOlA kaže: то дељење на образоване, не образоване, чисте и прљаве, раднике и не раднике у политичком смислу не иде, јер сви гласају ипак по личном нахођењу и убеђењу, вери и нади, па чак и у моменту када заокружују опције на гласачком листићу може доћи до предомишљања, што се да видети на гласачким местима.

Vidis Stojo sa moje strane ja neverujem da postoji neka razlika,
Sustina i cilj zivota su i kod tebe i kod mene isti a to je bolji zivot i sve sto se podrazuvema pod tim.
Jedin razlika izmedju mene i tebe lezi u odabiranju puta kako i kojom brzinom da se dodje do tog cilja
A na ovo bi mogao nadovezati prilog sa You Tuba koji pokazuje sta je cena odabiranja pogresnog puta

[itebejac]

Ne znam da li ste primetili, ali nema INSAJDERA od početka izborne kampanje, a ni posle izbore.
...sigurno se čeka nešto... valjda postrojenje političke elite Srbije na poziciju i opoziciju...

[StOlA]

Bad Company kaže: Vidis Stojo sa moje strane ja neverujem da postoji neka razlika, Sustina i cilj zivota su i kod tebe i kod mene isti a to je bolji zivot i sve sto se podrazuvema pod tim. Jedin razlika izmedju mene i tebe lezi u odabiranju puta kako i kojom brzinom da se dodje do tog cilja A na ovo bi mogao nadovezati prilog sa You Tuba koji pokazuje sta je cena odabiranja pogresnog puta

прво превиђаш или не читаш (прекрстио си ме), друго изгледа да врло лако подлежеш пропаганди, тобож једни ће брже у Европу од других.
право да ти напишем НИСАМ ГЛЕДАО ФИЛМ са ју тубе, мрзи ме да гледам такве глупости, али са насловнице видим лика који треба да окарактерише неку друштвену појаву, с тим у вези и написах да тих сличних и истих има свуда на сваком кораку и да са тим социјалним проблемима власт треба дубоко да се позабави.

У.... и немој да ти да мериш којом би ја брзином и где, мислим... то ти је потпуна непознаница, него опиши свој правац, брзину, тачке ослонца и погон, то би било конструктивно, а не ови су златни, а ови не ваљају, ТИ немаш појма, а ето ја све знам...то је дечије препуцавање.
СВИ али СВИ су исти, јер су професионалци и само раде свој посао најбоље што знају, а они "златни" нису у политици директно.

и још... што се тиче брзине постизања циља бољег живота, најбрже ти је да некога опљачкаш...

обрати пажњу Л није Ј и обратно.

[Bad Company]

StOlA kaže: прво превиђаш или не читаш (прекрстио си ме), обрати пажњу Л није Ј и обратно.

Izvinjenje tebi i tvojoj pismenosti

@StOlA и још... што се тиче брзине постизања циља бољег живота, најбрже ти је да некога опљачкаш...

Naveo sam da smo razliciti

[banderash]

ovi izbori su posle 2000te najvazniji, sada ce se odrediti dalji put SRB, idemo li napred, ostajemo u mestu ili se vracamo nazad
s toga ni ne cudi da su tolike tenzije, toliki pritisci sto domaci (tajkuni, NVO, NGO...) sto strani (EU, socInternacionala, russija, sad, turska...), a naravno ni narod nije operisan od desavanja
ocekivanja su velika sa obe strane, kako god se okrene jedna polovina nece biti zadovoljna, ali je pitanje s cim nece biti zadovoljni, da li ce biti nezadovoljni samo zato sto njihova opcija nece formirati vladu ili ....
postavlja se pitanje sta se dobija s jednom, a sta sa drugom opcijom, blokom

[Gogi]

Demokrate? Demokratija u Srbiji?

Неки чудни и непријатни тонови И Милошевић је користио привидно легална средства када је одбио да призна резултате избора 1996. године. – Демократска странка овим непотребним одуговлачењем у Београду руши сопствену репутацију Неразумна одлука челника Демократске странке да конститутивну седницу београдског парламента одложе за више од месец дана дубоко је онеспокојавајући чин и свакако контрапродуктивна и за саму странку. Објаснићу и због чега. Прво, ова одлука буди немила сећања на сличну, истина много бруталнију, невољност Милошевићевог режима да преда градску власт управо демократама (уједињеним у коалицији „Заједно”) после њихове победе на локалним изборима 1996. године. Демократска странка је, заједно са СПО-ом и Грађанским савезом, предводила тадашње демонстрације и од тог тренутка, и каснијег избора Зорана Ђинђића на место градоначелника Београда, почиње и њен убрзани раст и сазревање као странке. Просто је за неверовање да сада та иста странка – која се с правом борила против покушаја фалсификовања избора – одуговлачењем и сакривањем иза наводних легалних рокова покушава да одложи формирање скупштинске већине. Не улазећи у то да ли је Алимпићево објашњење о одлагању утемељено у закону или не (за то нисам стручњак), треба се подсетити и да је Милошевић користио привидно легална средства када је одбио да призна резултате избора 1996. године. Његова партија је засула приговорима сва изборна места на којима је изгубила изборе и тражила да се гласање, иако никаквих стварних разлога за то није било, понавља. Вероватно би се понављало докле год он не би победио. Београђани су такве трикове прозрели и оно што се касније десило познато је веома добро. Друго, једно од основних обележја демократије јесте смењивост власти. Партије се боре за власт и у тој борби често делују искључиво. Али да би демократски систем функционисао, мора да постоји заједничка свест о минимуму који све странке прихватају, а то је да ће базична правила игре бити поштована: да ће онај ко је на власти, и ко ју је изгубио, такав резултат прихватити (без обзира на то шта мисли о новим победницима). У том погледу, Демократска странка оваквим непотребним одуговлачењем подрива демократију у Србији и руши сопствену репутацију. Треће, ово нису последњи избори у Србији. Ако све странке почну да се служе оваквим триковима, онда у наредном изборном циклусу можемо очекивати да и друге странке почну да се изругују народној вољи и проналазе техничке зачкољице како би што више одуговлачиле с предајом власти. Тада управо Демократска странка може бити губитник. Четврто, много људи је гласало, верујем, за ДС и коалицију окупљену око ње, не само што су они у економском смислу најбоља опција за Србију (што ја заиста мислим), и што имају најквалификованије кадрове (што је такође тачно), и што су проевропски, већ и што су демократска странка (како већ и само њено име каже) те поштују вољу бирача и бране демократију. Оваквим понашањем ДС ће одгурнути од себе неке од таквих бирача. Пето, у изјавама неких челника ДС-а, од избора до овог последњег непримереног геста, преовлађују неки непријатни тонови који се никако не могу назвати демократским. Даћу само два примера. Један од лидера говори о томе да ће „Београђани добити власт за коју су гласали”. То је таутолошки тачно: били су слободни и поштени избори, и било која коалиција да се успостави она ће бити управо та за коју су грађани већински гласали. Али, оно што је неизречено у том исказу, а што се очигледно мисли, јесте да постоји нека скоро русоовска „општа воља”, знање о којој је доступно једино овом функционеру странке, по којој само његова странка изражава ону „праву вољу” за коју су Београђани „заиста” гласали. Овакво третирање бирача подсећа на време комунизма када су наши лидери, на неки наднаравни начин, могли да сазнају шта „масе заиста хоће” без обавезе да их икада о томе заиста и питају. Други пример је, неколико пута направљена, разлика између „стварне” и „аритметичке” већине. Очигледно, у парламентарној демократији једина већина која постоји јесте управо математичка или аритметичка. Неке различите од ње, метафизичке већине нема. Једино је аритметичка већина стварна. Све остало је – то морамо јасно рећи – опасно клизање у ауторитаризам. Овај београдски пример показује нам такође колико је Европа неопходна Србији. Премијер техничке владе, Војислав Коштуница, заиста је био у праву када је рекао да би тешко било могуће наћи пример оваквог поигравања изборном вољом грађана у Европској унији. Али, тај његов исказ само указује на то колико нам је прихватање европских правила понашања насушно потребно. Без Европе, оваквих самовоља можемо имати и више и чешће. Шесто, и веома непријатно за ДС, јесте да су у неким случајевима радикали почели да им држе лекције из поштовања изборног процеса. Овде треба поменути честитку Николића Тадићу у време јануарских избора када још није било потпуно јасно да је Тадић победио (разлика је, сетимо се, била тек нешто изнад два процента) и касније руковање и честитка приликом инаугурације председника. Пре неколико дана Мирчић, један од радикалских првака из Војводине, честитао је коалицији окупљеној око ДС-а заиста велики успех на изборима у Војводини. Такве гестове би требало да зна да цени и узвраћа и Демократска странка и најбољи начин за то, као и за по