Странке & избори

[morrib]

Moj prilog kampanji za izbore, a u cilju lakšeg odlučivanja za koga glasati:

Dragan Đilas, kandidat DS za gradonačelnika Beograda, rekao je da je pre 150 godina Zemun bio deo Evrope, što u to vreme nije bio slučaj sa drugim delovima Beograda. Reagujući na tvrdnje svog protivkandidata Aleksandar Popović, kandidat DSS za prvog čoveka Beograda ocenio je da Đilasova izjava predstavlja „najgori vid potcenjivanja i Beograda i Srbije“.

- DS bi morao da zna da je pre 150 godina u Zemunu bila tuđinska, austrougarska vlast, i da je žalosno tvrditi da prisustvo tuđinske vlasti označava pripadnost Evropi - rekao je Popović i naglasio da Zemun pripada Srbiji, koja je evropska zemlja, pa je samim tim i Zemun evropski grad.
Predsednik Skupštine opštine Zemun Gordana Pop-Lazić takođe smatra da je Đilasova izjava za svaku osudu.

- Zaista sam očekivala da će se kandidat DS za gradonačelnika Beograda izviniti građanima Zemuna, ili je možda reč o nepoznavanju istorije. Proglasivši austrougarsku okupaciju Zemuna evropskim dostignućem on je uvredio svakog stanovnika Zemuna - istakla je Pop-Lazićeva.
Ona je dodala da opština Zemun slavi 5. novembar kao dan opštine.

- To je dan kada je srpska vojska 1918. ušla u Zemun i oslobodila ga od austrougarske okupacije. Ceo period do tog datuma mi smatramo okupacijom, tako da je Đilasova izjava za svaku osudu. Mi još uvek čekamo izvinjenje - poručila je predsednica SO Zemun.

Još jedan Đilasov protivkandidat, Aleksandar Vučić iz SRS, užasnut je izjavom funkcionera DS.
- Toliko sam šokiran elementarnim nepoznavanjem istine od strane čoveka koji želi da bude na čelu grada od dva miliona ljudi da ne znam šta bih rekao. Poručujem Beograđanima da pažljivo prate izjave onih koji im „dobro misle“ - istakao je Vučić.

Istoričar Čedomir Antić smatra da su ovakve izjave sasvim uobičajene u vreme predizbornih kampanja.

- Ova debata suštinski pokazuje predrasude koje i danas postoje kod nas. Krajnje je besmisleno govoriti da je Zemun bio deo Evrope, a Beograd nije, kad imamo u vidu da su ta dva mesta toliko geografski blizu i da ih naseljava isti narod. S tim što je Beograd, naravno, bio veći od Zemuna i bio je glavni grad jedne zemlje koja je imala više od milion stanovnika. Srbija u to vreme nije bila međunarodno priznata, ali je imala svoju vladu, vojsku, činovništvo, veliku školu... Mislim da je ovde s jedne strane u pitanju dodvoravanje onim građanima Zemuna koji ne žele da se pomire s tim da je Zemun tek jedna opština u Beogradu, a s druge strane građanima Srbije koji veruju da smo mi ne samo ravnopravni sa ostalim narodima nego da smo i malo „iznad“ - pojasnio je Antić.

On smatra da DS ovakvim izjavama stoji iza ideja da je Srbija ušla u Evropu tek stvaranjem jugoslovenske države i da su u sukobima između Austrougarske i Srbije u izvesnoj meri sadržani i sukobi između Evrope i Orijenta. Dragan Đilas juče je bio nedostupan za eventualno pojašnjenje svoje izjave.

[maleni]

Daj morribe vise kazi nesto, samo citiranja, citiranja i citiranja...

[morrib]

maleni kaže: Daj morribe vise kazi nesto, samo citiranja, citiranja i citiranja...

Evo nažalost, opet citat.
Ali tebi nema pomoći, vidiš-nevidiš, čuješ-nečuješ, razumeš-nerazumeš, pa ja sa mojim koificijentom intelegencije, koji nije na zavidnom nivou, kao da ti objasnim, kad numem da se spustim na tvoj nivo!(Ili umem, ali mi je ispod časti)

[maleni]

morrib kaže: Evo nažalost, opet citat. Ali tebi nema pomoći, vidiš-nevidiš, čuješ-nečuješ, razumeš-nerazumeš, pa ja sa mojim koificijentom intelegencije, koji nije na zavidnom nivou, kao da ti objasnim, kad numem da se spustim na tvoj nivo!(Ili umem, ali mi je ispod časti)

Nazalost...
Kako nema pomoci?
Sta to vidim-nevidim, cujem-necujem i sl.
Vidim za koeficijent...
Moj nivo? Nemas ti balls za njega a ne cast...

[Kal_el]

super se vi ovde zabavljate

[StOlA]

не да се забављају, него је због дотичног тупавца читава дискусија на свим политичким форумима дојајна.

[morrib]

Nazalost...
Đura stolar je, po ugledu na rusku narodnu radinost, koja proizvodi suvenir babušku, napravi srpskog „dedušku“, sačinjenog od figura Srba koje se, kao iz kutije, izvlače jedna po jedna. Neki mu je slikopisac, koji uz to ume da rezbari u drvetu, pomogao. U kafani „Idu dani“ prva predstava. Đura skida sa dva spojena kafanska stola jagnjetinu i prasetinu i stavlja na sto drvenu figuru vodećeg srpskog prijatelja, gospodina Džordža Buša. U kafani „Idu dani“ svi slute da je Đura pripremio nekakvu zajebanciju, ali ne znaju kakvu. Da stvar bude još tajanstvenija, Đura je najmio glumca koji igra mađioničara. Crni plašt, čarobni štapić i leptir mašna. Glumac traži dva pomoćnika, javljaju se dobrovoljci koji odvrću Bušovu figuru u struku, a mađioničar iz Bušove figuru vadi lutku Mlađu. Aplauzi, čestitanja i tako to. Mađioničar rukom smiruje gledaoce, odvrće Mlađu u pasu i iz njegove utrobe vadi gospodina Božu, koji na nacrtanom sakou ima dugmence. Mađioničar pritiska dugmence, a iz lutke se čuje glas „Ne pominji mi majku, ne diraj mi majku“. Smeh, aplauzi, čestitanja Đuri i mađioničaru. Zanet pohvalama, Đura stolar lično odvrće Božu i iz njega vadi Borisa.

Našao se među gostima Borisov obožavalac, nije istrpeo uvredu, zviznuo je šamar Đuri stolaru, a Đura ga je okrznuo šrafcigerom. Pale su dve-tri kapi srpske krvi na pod. Hoće Srbin na Srbina. Previli ranjeniku ruku, naterali Đuru i ranjenika da se pomire i rukuju. Rečeno, učinjeno. „Što si, bre, ošamario čoveka“, ljuti se mađioničar na ranjenika.

Ranjenik objašnjava da bi podneo predstavu u kojoj bi mađioničar iz Borisa izvukao Mlađu, a iz Mlađe Božu. Mađioničar mu kaže da ne bi u tome uspeo. „Hajde, probaj sam“, nudi ranjenika. Ranjenik pokušava da u Borisa ugura Mlađu, a u Mlađu uvek, čak i u drvetu, nasmejanog Božu, i ne uspeva.

„U tome je stvar, manje ide u veće, a ne veće u manje“, kaže mađioničar. Uvređeni ranjenik je zviznuo mađioničara i neko je pozvao policiju.

Performans se prekinuo, a policije nema, pa nema.

Nastavite predstavu, izvadi nešto iz Bože, zahteva publika. Mađioničar pakuje polomljene naočari, vadi iz džepa rezervne, klanja se publici i lično otvara Božu u struku. Evo Žarka, prirodno žut čovek, a ne kao oni koji menjaju boju, čas su žuti, čas crveni. Aplauzi. Mađioničar pritiska dugmence na Žarkovom ramenu, a odnekud se čuje Žarkov glas: „Kad bih ja, Božo progovorio, svašta bi se dogodilo.“

Predstava je tekla mirno. Ranjeniku je svejedno što je mađioničar iz Bože izvukao Žarka, i da je učinio obrnuto, ranjenik bi i to podneo.

Na zahtev publike mađioničar otvara Žarka u struku, iz Žarka vadi Čedu, i tek da bi ubrzao stvar ,otvara Čedu u struku i iz njega vadi Bebu.

Ranjenik opet potegao na mađioničara, ali ovaj je očekivao napad. Zviznuo je ranjenika prvi i ovaj pada na pod.

„Dokle da te bijemo, budalo“, pita mađioničar. „Ti stvarno ne razumeš umetnost, da li si ikad bio u pozorištu?“

„Bio sam u pozorištu i znam šta je umetnost“, kaže ranjenik i vadi iz džepa dve pozorišne karte.

„Šta si gledao?“, proverava mađioničar.

„Gledao sam dramu gospođe Biljane, to je ona dama koja se kandiduje za gradonačelnicu.“

I eto novog skandala. Sin Đure stolara prilazi i bez reči udara ranjenika ispod desnog oka. Skolili ljudi momka. Što udari čoveka? „I ja sam gledao tu dramu na HRT“, kaže momak u svoju odbranu.

U međuvremenu stigla policija. Gazda ih vodi za šank. Lažna uzbuna, kaže. Svratilo lutkarsko pozorište i mađioničar, a publika se malo uskomešala. Dva policajca se opredelila za votku, a najmlađi za pozorišnu predstavu. Publika zahteva da se program nastavi. Mađioničar polako, ritualno, odvrće struk one lutke Bebe i iz Bebine utrobe vadi onu lutku Natašu. Klanja se i kaže da je predstava završena. „Ua“, viče publika, „otvori i tu lutku da vidimo ko je u njoj.“ Mađioničar odvrće lutku Natašu oko struka, okreće je naglavce, i iz lutke niko ne ispada. Publika se uskomešala. Mađioničar ih smiruje i poziva mladog policajca da potvrdi da je lutka Nataša prazna.

Policajac uzima lutku Natašu u ruke. Istresa je i iz nje ništa ne ispada. „Lutka je prazna“, saopštava neopozivo.

Mađioničar vraća svaku lutku na svoje mesto, Natašu u Bebu, Bebu u Čedu, Čedu u Žarka, Žarka u Borisa, Borisa u Božu, Božu u Mlađu, Mlađu u Buša. „Vidiš, prijatelju“ kaže ranjeniku, „redosled je važan. Manje se stavlja u veće, a ne veće u manje.“

Mađioničar je popio dva-tri pića, stavio pod mišku onu lutku Buša i otišao. Kud ode čovek, pita publika Đuru stolara.

„Radi čovek, namerio je da predstavu pokaže celoj Srbiji“, kaže Đura stolar.

BRANA CRNČEVIĆ

[yossarian]

Ahtisari na severu Bačke
J. Simić - J. Bekić, 19.04.2008 18:34:08 Ocena:
1.88 (Glasova: 1
[Oceni] Komentara: 0 [Postojeći komentari]
DOK se srpski jug i dalje grčevito bori da dođe do daha od posledica Ahtisarijevog plana, ledeno-beskrupulozni Finac (ne)očekivano je „iznikao“ na severu Vojvodine, u mekoj zelenoj ravnici Bačke. Istina, Ahtisari je prisutan samo u predizbornim nastupima Šandora Pala (DZVM), koji etničko-teritorijalnu autonomiju za osam opština na severu Bačke priželjkuje, upravo, po Finčevoj kosovskoj formuli.
Centar zamišljene autonomije u već autonomnoj Vojvodini bila bi Subotica, drugi grad po ekonomskoj snazi u Pokrajini i još sedam okolnih opština u kojima su Mađari većinski živalj - Kanjiža, Bačka Topola, Senta, Ada, Mali Iđoš, Čoka i Bečej. Teritorijalno mereno, to je gotovo petina Vojvodine.
Kao treći ravnopravni član Mađarske koalicije, koju čine još Andraš Agošton (DSVM) i Ištvan Pastor (SVM), Pal je odranije poznat kao političar bez dlake na jeziku. Nije ga pokolebala ni lavina optužbi za „otvoreni seperatizam“, pristigla iz redova dugogodišnjih koalicionih partnera DS i LSV, koji Mađarskoj koaliciji oštro zameraju da etničko-teritorijalnim planom pokušava da obesmisli i zaustavi težnje, naročito izražene u poslednjih osam godina, za što širom autonomijom cele Vojvodine.
- U Srbiji se olako dobija etiketa separatiste, a mi, oslanjajući se na aktuelni Ustav, želimo samo da sever i jug Srbije budu politički i etnički usklađeni - kaže Pal, navodeći da Mađari na severu Srbije traže „samo ono što se zahteva za Srbe na severu Kosova“.
Dok samo Pal otvoreno pominje Ahtisarija, trostepena autonomija zajednička je svoj trojici mađarskih političkih prvaka i ona, u njihovom programu, ustanovljenom posle nedavnih predsedničkih izbora u Srbiji, podrazumeva personalnu, političku i teritorijalnu autonomnost za osam opština u kojima živi oko 52 odsto njihovih sunarodnika, od ukupno 290.207, koliko ih je na poslednjem popisu evidentirano u Vojvodini.
Mađari bi ovde, u okviru svoje Skupštine, sami birali vlast, a svoje predstavnike imali bi i u pokrajinskom i republičkom parlamentu. U podeli vlasti učestvovale bi i ostale manjine. Posebno je simptomatično da bi Srbi, koji u Vojvodini čine ubedljivu većinu, 70 odsto stanovništva, u severnom delu Pokrajine, automatski, došli u poziciju - manjine!
To bi bila refleksija političke autonomije, dok bi se personalna ogledala u potpunom definisanju položaja i uloge Nacionalnih saveta i njihovoj brizi za očuvanje nacionalnog identiteta.
Najosetljivijem pitanju, teritorijalnoj autonomiji, Pastor, Pal i Agošton, po sopstvenoj tvrdnji, ne naginju iz političkih, već isključivo organizacionih razloga koji bi poboljšali kvalitet života stanovništva u ovim opštinama. Sve zbrojeno, govori da je ovde reč o svojevrsnom širokom povlačenju granice oko subotičkog regiona.
Centar Subotice, grada sa 150.000 duša, dvadesetak dana uoči izbora, i dalje odiše onim svojim poznatim, ravničarskim spokojem. Ljudi lepi i doterani, ne preterano užurbano, idu za svojim poslom. Vizuelni doživljaj nadaleko, po lepoti, čuvenog centra Subotice, donekle narušavaju skele oko zgrade pozorišta koje se pod ehom žestokih političkih prepirki renovira gotovo od temelja.
Baš tu je koncetrisana predizborna stranačka borba. Svaki pedalj ograde oko Talijinog hrama prelepljen je plakatima svih boja. Dominiraju plavo-crveni-beli, „Srpskog bloka“, koji su, svesni važnosti predstojećih izbora 11. maja, prvi put u poslednjih osam godina ovde uspeli da zajedno oforme SRS, DSS, NS i SPS. Drugi blok su DS i G 17 plus, a treći Mađarska koalicija. Sve procene govore da će rezultat biti ujednačen i da niko neće moći da računa na apsolutnu većinu.
- Postoji pogrešno uverenje da u Subotici ubedljivo dominira mađarsko stanovništvo, ovde živi 38 odsto Mađara i 32 odsto Srba - kaže Tomislav Veljković, sa liste „Srpskog bloka“. - Zato nam je žao što sa nama nisu i DS i G 17 plus, jer ovo su presudni izbori za ovaj deo Vojvodine, teritorijalna autonomija nije nimalo naivna stvar.
Borba tri bloka za svaki glas već sada je bespoštedna. Demokratski blok „Za evropsku Srbiju“ javno je, ovih dana, „prozvao“ Mađarsku koaliciju da u tajnosti priprema postizborni savez sa „Srpskom listom“. Na to su Pastor, Pal i Agošton odgovorili kontraoptužbama kako se demokrate javno zalažu za Evropu, a tajno priželjkuju podelu vlasti sa „Srpskim blokom“.
Sudeći po dosadašnjoj političkoj praksi u nas, najnerealnija postizborna kombinacija je upravo ona između dva srpska bloka. Zbog legendarne srpske neusaglašenosti, ključ je u rukama mađarskih lidera, a oni će, u zavisnosti od rezultata na izborima, odlučiti da li će prihvatiti ponudu „demokratskog“ ili „srpskog“ bloka. To potvrđuje i Ištvan Pastor, naslednik Jožefa Kase na kormilu najuticajnije mađarske partije u Vojvodini - Saveza vojvođanskih Mađara.
- Na predsedničkim izborima nastupili smo ujedinjeni, prvi put posle 14 godina, i osvojili 93.000 glasova. Zaključili smo da su naši birači tako velikom izlaznošću pozdravili našu ideju o ujedinjenju i zato se nadamo još ubedljivijem broju glasova 11. maja, a onda ćemo videti koja opcija je spremna da podrži našu težnju za teritorijalnom autonomijom - otvoren je Pastor u svojim političkim planovima.
Pastor, po obrazovanju pravnik, narodni poslanik u bivšem sazivu Skupštine Srbije, ne haje za kritike svog prethodnika Kase, koji je izneo javne kritike na račun „pogrešno odabranog momenta za iznošenje zamisli o teritorijalnoj autonomiji za Mađare“. Po rečima Kase, u trenutku kada Srbija vrvi od kosovskog problema, cela stvar miriše samo na predizborni marketing. Ipak, i Kasa misli da je teritorijalna autonomija pitanje koje je, kad-tad, moralo da dođe na red.
- Kasa je prošlost, on je 14 godina bio prepreka ujedinjenju mađarskih partija, a „pravi trenutak“ u Srbiji je teško odabrati, jer se ovde prečesto nižu istorijski događaji - kaže Pastor, navodeći da je ideja o autonomiji na stolu, o njoj treba razgovarati, „a nama nije toliko važno da li će se ona realizovati za godinu, pet ili deset“.
Lider SVM, za razliku od kolege Pala, ne misli da bi baš Ahtisarijev plan bio najpogodniji za ostvarivanje mađarske autonomije. Na osam bačkih opština, po mišljenju Pastora, mogao bi se primeniti model italijanske oblasti Južni Tirol. Svejedno, kaže prvak SVM, iza teritorijalnog koncepta mađarske koalicije ne stoji želja za internacionalizacijom mađarskog pitanja u Vojvodini, niti „mađarsko pitanje“ treba upoređivati sa Kosovom i Metohijom.
- Nikako, jer za razliku od Albanaca, Mađari aktivno učestvuju u političkom životu Srbije, nismo nikada bojkotovali izbore, u vlasti smo u Vojvodini, a u kabinetu premijera Đinđića imali smo čak i svog potpredsednika Vlade Jožefa Kasu - objašnjava Pastor i već sada ponudu radikala da SVM u novoj Vladi Srbije „časti“ mestom ministra policije, karakteriše kao nedovoljno ozbiljnu.
Ujedinjeni mađarski politički prvaci, naime, već 12. maja očekuju mnogo više od ministarskih pozicija.

PREPREKA SARADNjI

DEMOKRATSKA opcija u Subotici, na poslednja tri izborna testa (parlamentarni 2007, izbori za mesne zajednice jula prošle godine i nedavni predsednički) ostvarila je tri „vezane“ pobede. Na tim rezultatima Saša Vučinić (DS), aktuelni predsednik SO Subotica, temelji svoj optimizam uoči narednih izbora.
- Ostvarićemo, verovatno, još ubedljiviju većinu, ali nedovoljnu da bismo sami vladali - kaže Vučinić i podseća da DS i SVM još od 2004. godine dele vlast.
Vučinić prognozira da su „demokratski blok“ i mađarske stranke u Subotici najbliže postizbornoj koaliciji, ali i naglašava da bi nastavku te saradnje ozbiljna prepreka mogla da bude upravo ideja o teritorijalnoj autonomiji.