Мржња и нетрпељивост према СПЦ

[yossarian]

Колико, кад, како, у шта верујем... је моја приватна ствар. Али рецимо да Српску Православну Цркву сматрам својом "верском организацијом".

Почетке ширења мржње и нетрпељивости према СПЦ памтим из ратних времена, од стране муслиманске и хрватске пропаганде.

Али последњих година све више тога видим и у Србији. Мржња, нетрпељивост, омаловажавање, вређање, пљување, оптуживање за разноразне гадости.... све то усмерено према Српској Православној Цркви.

Црква се проглашава за највећу опасност по ово друштво, за фашисте, оптужује се малтене за свако зло које постоји, зла укорењена у нашем друштву и народу се проглашавају за последицу утицаја СПЦ... Ствара се слика да је СПЦ некад била као инквизиција, да је наносила зло овом народу и осталим народима, малтене као Хитлер у Немачкој.

Постлао је малтене доказ напредности и свести вређати СПЦ и њене вернике.

Као православни верник због вређања и оптуживања моје вере и Цркве, те због ширења мржње према мојој вери и Цркви, што све схватам и као напад на моју личност и моја људска и уставом загарантована права.

Устав Републике Србије Члан 21. Пред Уставом и законом сви су једнаки. Свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације. Забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, a нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Не сматрају се дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима. Члан 23. Људско достојанство је неприкосновено и сви су дужни да га поштују и штите. Свако има право на слободан развој личности, ако тиме не крши права других зајемчена Уставом. Члан 43. Јемчи се слобода мисли, савести, уверења и вероисповести, право да се остане при свом уверењу или вероисповести или да се они промене према сопственом избору. Нико није дужан да се изјашњава о својим верским и другим уверењима. Свако је слободан да испољава своју веру или убеђење вероисповедања, обављањем верских обреда, похађањем верске службе или наставе, појединачно или у заједници с другима, као и да приватно или јавно изнесе своја верска уверења. Слобода испољавања вере или уверења може се ограничити законом, само ако је то неопходно у демократском друштву, ради заштите живота и здравља људи, морала демократског друштва, слобода и права грађана зајемчених Уставом, јавне безбедности и јавног реда или ради спречавања изазивања или подстицања верске, националне или расне мржње. Родитељи и законски стараоци имају право да својој деци обезбеде верско и морално образовање у складу са својим уверењима. Члан 49. Забрањено је и кажњиво свако изазивање и подстицање расне, националне, верске или друге неравноправности, мржње и нетрпељивости.

Да ли мислите да је у Србији присутно ширење мржње и нетрпељивости према СПЦ, православним верницима, кршење људских права и устава, и шта мислите да би држава требало да предузме по том питању?

[pero_M]

Jednom sam napisao da su na vlasti jos uvek "Titovcici", pa sa tim i pocinjem razjasnjavanje ove "misterije".
Rodjen sam u vreme komunizma i krsten u Pravoslavnoj crkvi, iako to nije bilo preporucljivo (hvala mojim roditeljima). Secam se prica prijatelja mojih roditelja koji su sa gnusanjem pricali kako su komunisti "jahali popove" (SPC) i za to su bili politicki nagradjivani.
Pravoslavne crkve su u to vreme bile poluprazne za vreme bogosluzenja, unutra su se mogli naci samo starci, a kada sam dosao u Suboticu i ugledao sav taj svet na bogosluzenju ostao sam zapanjen. Komunisti su nas odvracali od crkve (nas, mislim na Srbe), a kada sam pitao jednog "velikog" komunistu sta misli o Katolickoj crkvi rekao mi je da su oni "zatucani".
I tako mi nismo "zatucani", mi smo napredni i sad smo tu gde smo.
"Titovcici" tj. komunisti osnovase partije, i sad se zovu nekim drugim imenima ali navike ostase iste i tendencije ostase iste.
Sta oni u stvari zele? Zasto su protiv SPC?
Crkva im je "neprijatelj" jer bi okupila sve Srbe oko zajednickog interesa, interesa ocuvanja Srpstva. Kada bi se svi Srbi sakupili zajedno i okrenuli oko sebe, ugledali bi svoje "politicke neprijatelje" i vise im ne bi bili neprijatelji pa bi se onda politicka borba svela na realne cinjenice i narod bi progledao. To nikako nije u interesu "Titivcica". Oni mogu da vode ovu drzavu sve dotle dok se mi izmedju sebe mrzimo (setite se samo da crkva propagira ljubav - voli bljiznjega svog...). Kada politicari odu na godisnji odmor (kao u ovih prethodnih nekoliko dana) onda nastupaju mediji pa nas zasipaju reprizama politickih emisija koje imaju za cilj da nas podsete da ne zaboravimo nase opredeljenje. Prikazuju emisije u kojima su svaka od politickih partija "uspela najbolje".
Najbolji dokaz da je SPC nepozeljna u politici je da jos uvek nije dospela u medije kao pozitivni cinilac zivota, nego samo ako se nesto negativno desi. Ako nekog popa okrive za zlocin i sl. (Ajd, ima i prenos iz crkve na vece crkvene praznike).
Nastavila se stara praksa, nemozes da verujes u Boga i u Partiju. Ako verujes u Boga onda ces biti "dobar" kad odes na nebo, a ako verujes u Partiju onda si odmah "dobar".
Posto smo mi Srbi nekada imali mnogo Bogova, izgleda da se istorija ponavlja, sada kod nas ima Bogova taman toliko koliko ima politickih partija.

[Gogi]

Та мржња је у главном изражена у градским срединама, а по мени највише долази из породица са комунистичком прошлошћу. Међутим најзанимљивији су ми омладинци лдп-а, бар пар њих са којима сам дошао у контакт који пене као бесни пси на помен СПЦ и Патријарха Павла, те они управљавају државом, финансијама, отимачи пара, те су они злочиначка ратна организација, они шире злочиначку пропаганду и зло међ' народом и гомила сличних срања над којима не постоји ни коментар, можда само водокотлић да се пусти вода! Шупљоглави клинци су пали на приче да су им црква и "зли" Патријарх криви што немају пара ко блата! А убедио их је у то и у многа друга срања онај који се дружио и талио са овековеченим злотворима, крвницима, хладнокрвним убицама премијера и многих других, лоповима, рекеташима, нарко дилерима, мафијашима, шверцерима - Земунцима! А шта предузети, за сада те дијаболе игнорисати, мишљење те скупине је ирелевантно за државу, а и за СПЦ...

[codr]

Ne mogu da verujem da se neko usudjuje tako generalizovati stvari, i ne drzati se cinjenica. jedno je biti dobar vernik, a sasvim drugo je politicko opredeljenje koje, po vama, korespondira sa verom, tj. crkvom..
Neznam sta je bolje: tito i pun dzep, ili pak ovi posle koji nam dadose nacionalno dostojanstvo i prazne rafove u samoposlugama

U opstem ludilu 90-ih sigurno ni crkva nije bila zaobidjena, kao bitan faktor nacionalnog budjenja. Garantujem da manje od 10% srba veruje u Boga, a 90% slavi slavu, koja se uvek pretvori u politicke rasprave

[yossarian]

codr kaže: Ne mogu da verujem da se neko usudjuje tako generalizovati stvari, i ne drzati se cinjenica. jedno je biti dobar vernik, a sasvim drugo je politicko opredeljenje koje, po vama, korespondira sa verom, tj. crkvom.. Neznam sta je bolje: tito i pun dzep, ili pak ovi posle koji nam dadose nacionalno dostojanstvo i prazne rafove u samoposlugama

Најбоље је и добар стандард и људска права и слободе. Не видим зашто би морали да бирамо између два зла.
Него, то није тема.
Не знам о каквом генерализовању говориш, али стоји да следбеници одређених политичких опција предњаче у ширењу верске нетрпељивости.

[Gogi]

У новије време међу покондиреним «Европејцима» у Србији одомаћио се израз «православни фундаменталисти», којим они пежоративно означавају верујуће црквене људе. Тако, ако данас у Србији идете на службу у цркву, постите, молите се Богу и настојите да живите хришћански, уздржавајући се од порока, ви сте «православни фундаменталиста». Ви сте опасност за европски пут Србије у светлу и срећну будућност. Када сам пре три године радио у Лондону, видео сам у српској цркви тадашњег српског амбасадора у Британији Владету Јанковића, заједно са стотинак британских Срба, великим бројем доктора, професора, уметника, цењених грађана Велике Британије, а «православних фундаменталиста». У Британији је сматрано за нормално да политичка и интелектуална елита иду у цркву. Српску цркву. У Србији то, изгледа, још није довољно схваћено ни прихваћено. Владика Његош је аутор чувених стихова: «Ко на брдо ак' имало стоји, више види но онај под брдом». Ако народна елита стоји на брду, бар малом брду, и види мало даље од већине народа, онда није природно да се та елита у својој интими не пита о природи тога што види, о оностраном, да нема неки поглед на свет, који, бар код њеног духовнијег дела, добија пуну зрелост у религиозности. Данас у Србији приучени «Европејци», који су Европу видели само у дводневним протоколарним посетама и «тренинзима» демократије, протурају некакву верзију атеистичког и нихилистичког европејства заснованог на јакнама, патикама и пуном стомаку. Такво простачко и обездуховљено «европејство» је фикција. Оно није својствено старим дубоком културом прожетим европским земљама. Осим што такав пролетерски атеизам не постоји нигде међу озбиљним европским светом, он се по својој природи никад и не «лепи» за праву елиту, већ само за покондирену и у свом корену инстиктино пролетерски задојену и руралну квазиелиту.

Александар Фатић, Вечерње новости