Неостаљинистички терор

[yossarian]

Zoran Grbić

Kleri ili Kviri?

Nedavno sam imao prilike da se uverim da prosečnom članu LDP-a nije jasno zbog čega su se u Arandjelovcu okupili onoliko ljudi oko udruženja ''Naši''. Osnovni stav kojeg imaju je da većina tih gradjana zapravo ne zna šta je ''Peščanik'' i da bi verovatno ostali mirni u svojim kućama da su znali.

Sve je zapravo počelo od karikature Malog Perice kako vrši svoju Malu nuždu. U propratnom tekstu na Queeria blogu, homoseksualac se u svom slobodnom umetničkom tekstu poigravao sa onime što smeta pravoslavnom delu Srbije, izrugujući se tako i ikoni Svetog Save. Da je početak bio sa karikaturom priznaju i sami autori Peščanika, koji su to objavili na svom sajtu. Uz tekst su dodali i podsećanje (zapravo ''upoznavanje'') da na karikaturi nije Mali Perica, nego Mali Calvin, iz stripa Calvin i Hobbes. Dakle, sve je počelo od stripa i da su to znali ''Naši'', verovatno bi se i oni nasmejali dobroj šali i ne bi onako reagovali, barem tako proizlazi iz teksta na Peščaniku.

Pre skoro dve godine, veliki deo sveta digao se na noge zbog karikatura u kojima se prikazuje prorok Muhamed. Ljudi okupljeni oko Peščanika su i tada zauzimali principijelan stav da su karikature deo slobode izražavanja, a ateizam neophodnost koja se mora što doslednije i ažurnije primenjivati u savremenom svetu. Time su podržali ideju da pravo jedinstvo Evrope može da se ostvari samo uz sekularnost koji je oslobodjen religioznih ograničenja koja sputavaju istinsko jedinstvo. Medjutim, veći deo te zvanične Evrope, uključujući i zvaničnike Katoličke i Pravoslavne crkve, ipak je odlučno ustao protiv objavljivanja karikatura. Stav koji je tada zauziman bio je da demokratija i sloboda misli ne podrazumeva objavljivanje nečega što može da ugrozi osnovna prava, vrednosti i osećanja drugih ljudi.

Novinari Peščanika tu pouku izgleda nisu shvatili. Iz svega što se dešavalo, stiče se utisak da pod slobodom misli podrazumevaju samo slobodu svoje misli, dok svaka druga zaslužuje osudu, kao retrogradna. Šta je dakle Peščanik i šta je to što ''Naši'' iz Arandjelovca nisu znali o njima? Peščanik je radio emisija na B92, oko koje se okupljaju članovi i simpatizeri većeg broja nevladinih organizacija, LDP-a i raznih homoseksualnih udruženja. Teza da je šteta što arandjelovčani nisu znali šta je Peščanik, jer onda ne bi izašli na ulice, ne drži vodu. Verujem da je bolje što nisu znali, ako nisu znali. Neutralan slušalac koji bi slučajno čuo neku od emisija bi morao da se zapita šta je to što u Srbiji odgovara autorima te emisije, i da li uopšte postoji nešto što im odgovara? Nije potrebna velika analiza da bi se shvatilo da njima sve smeta. Poznati su kao veliki kritičari i Koštunice i Tadića (Šešelj i Nikolić se podrazumevaju) a ni Vojska Srbije i pravoslavna crkva im nikako nisu po volji. Naravno, srpski narod je ''biološki otpad'' kojeg ne treba pustiti u Evropu. Nakon toliko izrečenih osuda prema svemu što predstavlja državu i većinski narod Srbije, oni su smatrali da je sasvim normalno da naprave turneju medju tim narodom, da bi mu verovatno objasnili zbog čega su oni ''biološki otpad'', zbog čega su im vodje loše, a vera nazadna. I onda je narod ispao kriv što nije pristao da mirno sluša uvrede na svoj račun. Ispalo je da narod zbog toga nije demokratski i da je potpuno nazadan.

Postavlja se pitanje zbog čega autori koji stoje iza Peščanika, kao i grupe koje ih podržavaju, osećaju toliku potrebu da nešto objasne onima koje vredjaju? Takvo ateističko misionarenje neodoljivo podseća na poznat nagon homoseksualaca da kroz ''Parade ponosa'' i javne istupe iznesu svoja seksualna opredeljenja. Kao što heteroseksualcima nije jasno zbog čega bi se neko ponosio homoseksualizmom, zbog čega bi ih ubedjivao da oni imaju pravo koje niko ne spori i zbog čega se gej promoviše kao nešto što je ''u trendu'', tako je i nejasno odakle tolika potreba ateistima iz Peščanika da ''raskrštavaju vernike'', da nekoga ubedjuju da su jedino oni u pravu, a da je publika kojoj se obraćaju otpad koji mora da sluša šta mu se govori, a nejasno je i zbog čega se Peščanik promoviše kao nešto što je ''trendi'' i alternativa.

Koliko je Peščanik rasistička emisija najbolje se vidi u izjavi ''Nama je potrebna naša sopstvena transformacija, nama nije potrebno da kao neki biološki otpad zagadimo Evropsku uniju na onaj način na koji je Evropska unija povremeno bila primoravana na određene geostrateške ustupke, pa je primala Grčku, Kipar, Bugarsku i Rumuniju'' (Nikola Samardžić, peščanik, 14. septembar). Izjava koja čak i nije uperena samo protiv Srba, nego protiv polovine Balkana, potpuno je tolerisana i podržana u emisiji. U emisiji novinarke Svetlane Lukić gostovao je i anonimni gastarbajter, umetnik iz Irske, koji je neometano ispričao svoju morbidnu ideju kako bi (do u detalje objašnjeno) odsekao glave Nikoliću, Vučiću, Koštunici i Tadiću i od njih napravio ćele-kulu, neke druge bi nabio na kolac i od svega toga napravio muzej.

To je nešto što se zove ''sloboda izražavanja'', a crtež i tekst na Queeria blogu su ''sloboda umetničke misli''. Mogu li ti ljudi onda da prihvate i slobodu tudje misli?

Čini se da ne mogu. Veran Matić, glavni i odgovorni urednik B92, morao je nedavno da uputi javno izvinjenje udruženju Queeria, samo zbog toga što je u toku dvadesetčetvoročasovne emisije Veliki brat, neko u dve rečenice izjavio nešto protiv pedera. Ta izjava je povredila osećanja homoseksualca. Sajt medijske kuće na kojoj Peščanik ima emisiju, na svom čuvenom delu sa VIP blogovima ne dozvoljava više slobodnu registraciju bez pozivnice već postojećeg člana. Forum iste kuće, i pored toga što su postavili novi forum i nove urednike, ponovo ne dozvoljava slobodnu registraciju a postojeće ''sumnjive'' naloge bez obrazloženja briše. Pre dva meseca u geografskom ''krugu dvojke'' trebalo je da se održe dve tribine, Peščanikova promocija u Jugoslovenskom dramskom pozorištu i ''Kampanja za život'' u Narodnom pozorištu, u organizaciji Dveri srpskih. Jedna od te dve, ona koja se optužuje da promoviše klerikalizaciju, je zabranjena kao politički nekorektna.

Čak i pored toga, u poslednje vreme su sve učestalije izjave protiv takozvane ''klerikalizacije Srbije''. Koalicija za sekularnu državu (nekoliko nvo, Žene u crnom i Kvirija centar) održala je 10. decembra performans na Trgu republike, kojim je započela kampanju kojom žele da gradjanima Srbije skrenu pažnju na klerikalizaciju za koju veruju da je počela. Peščanik na svom sajtu pre tog dogadjaja dramatično najavljuje da su ''Obraz i Stormfront najavili svoj dolazak na Trg Republike u isto vreme''. Na forumu Strormfronta u istom trenutku vidi se da nekoliko ljudi poziva na skup, jer su isprovocirani izabranim datumom dešavanja za kojeg su verovali da je namerno odabran, a ne samim dešavanjem. Rezultat je da su nakon dogadjaja u svim vestima mala grupa navijača predstavljena kao opasna po slobodu izražavanja. Naravno, ni malo ne podržavam parole koje su uzvikivali, ali to su ipak klinci sa političke margine, koji su verovatno fudbalski navijači i kojima će se hormoni smiriti posle dve godine. Oni, bez dinara u džepu i bez ikakve političke podrške, su tako predstavljeni kao opasnost po slobodu misli koju promovišu bogate nevladine organizacije koje imaju podršku moćnih država. Da li je onda u toku klerikalizacija ili kvirijalizacija države? Kleri ili Kviri?

Klerikalizacija, vladavine crkve nad državom, smešno je i podsećati, ne postoji ni u dalekoj najavi. Sveštenici se ne pojavljuju u skupštinskim klupama, nema ih u javnim odborima, ne zauzimaju političke funkcije. Pravoslavni sveštenici učestvuju kao gosti u televizijskim emisijama, onda kad ih pozovu, isto kao što se na televizijama vide i sveštenici drugih veroispovesti. Ako se nekome učini da je učešće pravoslavnih sveštenika veće, to je zbog toga što je pravoslavlje i dalje dominantna religija u Srbiji. U svakom slucaju, takve posete televizijama nemaju uticaj na vlast, i radi se samo o slobodi govora. U školama se ravnopravno uče veronauka i ''gradjansko vaspitanje'', a deci se nastanak sveta i čoveka jedino objašnjava kroz Darvinovu teoriju, a ostale se i ne spominju.

Sa druge strane, jedina prava ''zaštićena vrsta'' u Srbiji su nevladine i gej organizacije koje jedine imaju pravo na punu slobodu govora. Nevladine organizacije smeju da održe promociju onda i tamo gde pravoslavne ne smeju. Čak i tamo gde nvo ne mogu da govore od okupljenog naroda, dobijaju punu podršku svih stranaka, medija i zvaničnika države. Gej grupe su toliko moćne da dobijaju i zvanično izvinjenje direktora velike tv kuće, samo zbog izgovorene rečenice u ''živoj'' emisiji. U Srbiji je smenjena ministar prosvete zbog toga što je iz biologije za osmi razred izbacila jedan čas, posvećen čovekolikom majmunu. Na internet forumima koje kontrolišu takve organizacije nemoguće je registrovanje neistomišljenika. Gde je onda sloboda misli na koju se pozivaju?

Da li je u toku klerikalizacija ili ''Peščanizacija'' i ''Kvirijalizacija'' Srbije?

[yossarian]

НОВИ САД - Новосадска ТВ Мост саопштила је да је њиховој новинарки Зорици Б. претио функционер Градског одбора Лиге социјалдемократа Војводине Зоран Петаков, и да је рекао да ће ако дође до нове револуције, та телевизија бити шеста на списку оних који ће бити запаљени, а да он носи пиштољ којим је увек спреман да реагује
Секретаријат за информисање ЛСВа извинио се Телевизији Мост због "непромишљене изјаве и коментара" запосленог у том телу странке.
- Изречени став свакако није став ЛСВа и молимо да га новинарка не схвати лично. Због његовог понашања запослени ће сносити санкције - наводи се у извињењу ЛСВа упућеном ТВ Мост.
Председник ЛСВа је Ненад Чанак, а директор и главни уредник ТВ Мост Душан Бајатовић, који је и потредседник СПСа и председник Покрајинског одбора ове странке. Чанак и Бајатовић су посланици у Скупштини Србије. (С.К.)

[yossarian]

Латинка Перовић: Најмоћнија баба Србије?

Предобар текст!

Zoran Ćirjaković

Majka druge Srbije

Žena ima malo u srpskoj politici. U zemlji koja je prethodnih decenija promenila jednog vožda i nekoliko očeva nije bilo mnogo mesta za žene. One najaktivnije su javno blaćene i proglašavane vešticama ili izdajnicama. Prvu (privremenu) predsednicu republike odlikovao je fatalni nedostatak harizme i talenta za politiku. Otkad su, posle 5. oktobra, Mira, Vesna i Danica nestale sa javne scene, muška dominacija politikom je postala još veća nego pod Miloševićem. Srbija kao da se odrekla svoje polovine. Dakle, ko je danas najuticajnija Srpkinja?

Žene su najaktivnije u “drugoj Srbiji”. To je fluidan pojam koji za razne ljude ima različita značenja. Neki bi tu ubrojali i Demokratsku stranku, pa čak i G17+. Ali izraz se obično koristi za NVO, nekoliko “nezavisnih” medija, malene građanske stranke koje nikada nisu pregovarale ili sarađivale sa Miloševićevim režimom i njihove pristalice. Stvoren je utisak da je reč o jedinstvenom bloku, umnogome kao posledica prljavih napada u režimskim medijima za vreme Miloševićeve vlasti kad su ove grupe klevetane kao nepatriotske i izdajničke. U ovom marginalnom, ali politički izuzetno uticajnom segmentu srpske političke scene krije se i Latinka Perović, već godinama bez konkurencije najuticajnija žena u Srbiji.

Latinka Perović (72), jedna od naših najuglednih istoričarki, po drugi put učestvuje u kreiranju srpske sudbine. Ona je početkom sedamdesetih bila najmoćnija žena u Srbiji. Tada je, kao sekretar Centralnog Komiteta SKS, bila najbliži saradnik Marka Nikezića, predvodnika “srpskih liberala” i druga najmoćnija ličnost u Srbiji. Latinka, inteligentna, vredna i ambiciozna žena – u opskurnom svetu titoističkih koridora moći, iako bez boračkog staža u “revoluciji” – napravila je meteorsku karijeru koja joj je već tada obezbedila mesto jedne od najmoćnijih žena u istoriji i jedne od retkih čija pozicija nije bila rezultat braka sa moćnijim muškarcem. Danas je Latinka lider najekstremnijeg krila “druge Srbije”, žena čiji je uticaj doveo do toga da smo posle 5. oktobra pored ultranacionalističkog, dobili i “građanski” ekstremizam.

“Mi ovde imamo sukob dva ekstremizma. Šešeljevog nacional-boljševizma, što nije ništa novo, naći ćete to u mnogim zemljama, i Latinkinog staljinističkog liberalizma. I jedno i drugo se oslanjaju na socijalno radikalne koji veruju da se može preskočiti deset stepenika i predstavljaju odgovor na najprizemnija očekivanja”, kaže ugledni beogradski istoričar. Latinka jedva da postoji na javnoj sceni u Srbiji, ona se retko pojavljuje u medijima i drži se daleko od očiju javnosti. Građani Srbije njene stavove ne čuju iz njenih usta.

“Sve radi iz senke i pušta druge da govore u njeno ime.. Krug u kome ona izigrava gurua širi crno-belu sliku, a takva slika nikada nije istinita. Ona produbljuje laž o Srbiji... Oni su doprineli zabludama Zapada i davali materijal onima koji su hteli da spreče stvaranje racionalne slike o Srbiji. Time što su govorili o nama da smo crna rupa, da smo ljudi mraka, da smo ljudi mržnje, ne samo da su ugrozili Srbe već i ceo region... Danas govore Evropi da treba takve da ostavi iza sebe”, kaže za NIN direktorka ugledne nevladine organizacije. “I jedan (Šešeljev) i drugi (Latinkin) ekstrem Srbiju guraju s one strane normalnosti. Ti ekstremi jedni druge podupiru, sužavaju taj prostor normalnosti.”

Putevi kojim Latinkina politika i shvatanja danas utiču na naše živote su krajnje opskurni. “Ona je poluvidljiva, kao sfinga, netransparentna... Sva je zakulisana sa većom moći nego što se sluti”, kaže nekadašnji njen saradnik.

Latinka uticaj ostvaruje prvenstveno preko grupe odanih “građanskih mudžahedina”, kako ih je nazvao jedan NIN-ov sagovornik, koji je apsolutno obožavaju. Ona nije toliko uticajna zato što je stvorila nešto veliko, već zbog onoga što je u Srbiji marginalizovala i paralisala i zbog uticaja koji njena interpretacija, obično prenesena pomoću vernih saradnika, ima u međunarodnoj zajednici.

Glavni Latinkini glasnogovornici i igrači su u Čedinom LDP-u i u Helsinškom odboru i česti su gosti u radijskoj emisiji Peščaniku, glavnom glasilu ove grupe. “Njeni ključni ljudi su histerični, agresivni i samouvereni. Ona je ostavila kosti u biblioteci, a oni su pročitali tri knjige, dva sajta i nekoliko predgovora. Sve što umeju da kažu biračima jeste: kad pobedite nacionalizam, biće vam bolje”, smatra bivši funkcioner Građanskog saveza. “Posle pada Miloševića oni su sami sebe nokautirali.

Latinka Perović je skromna žena i koliko god to Srbima zaraženim teorijama zavere izgledalo neverovatno, ljudi iz njenog kruga nisu plaćenici, profiteri ili izdajnici. “Tu ima izuzetno sposobnog i pametnog sveta, finih ljudi koje je ponela frustracija i bes i koji su podlegli mržnji. Oni su sada izgubljeni potencijal u zemlji koja ipak ide napred. Mnoge zbunjuje činjenica da su neka vrata danas ipak otvorena”, kaže NIN-ova sagovornica. “Nažalost, najglasniji među njima su intelektualni i moralni patuljci, ljudi koji su svojom isključivošću i glupošću oterali Srbe od druge Srbije.”

Velika većina iskreno veruje u crno-belu sliku Srbije iako je ona često bila onoliko jednostavna koliko i lažna, po oslanjanju na poluistine sasvim miloševićevska, ne samo štetna po demokratsku Srbiju već po svojim posledicama ponekad fatalna za žrtve srpskih zločina. Milošević je pao s vlasti ne zbog, nego uprkos njihovom delovanju. Oni na svet gledaju iz “flaše” od stakla zamračenog Latinkinom pesimističkom vizijom u koju zraci svetlosti ulaze samo pošto su prelomljena kroz prizmu Radomira Konstantinovića i Hane Arent. Ali oni su, kako kaže jedna sagovornica, Hanu Arent čitali s amovima. Zlo koje vide samo ovde postoji na još mnogo mesta. Ovo je važno istaći ne kao opravdanje za sramotne srpske zločine već kao mogućnost da iz tuđih iskustava naučimo lekcije i lakše modernizujemo zemlju koja mnogima deluje
nepopravljivo. (...)

“Oni više mrze Koštunicu i Tadića nego što mrze Šešelja. To je taj njihov strah od normalnosti. Oni znaju da za njih nema prostora u normalnoj Srbiji... Oni nam govore da nema izlaza. To je budalaština, opasna, baš opasna budalaština. Ne znam situaciju da društvo nema izlaza. Danas tvrde da nemamo izlaza zbog nazadnih tendencija. Pa ti ljudi su ranije tvrdili da se nikada nećemo osloboditi Miloševića. Sve je to strašno slušati... Bez demokratskog bloka, bez Tadića i Koštunice nema demokratizacije i normalnosti u Srbiji. Koliko god da se ja ne slažem sa njima, koliko god da bih sama volela nešto drugo, ali toga nema, a Srbija mora da ima izlaz iz ekstremizma”, kaže NIN-ova sagovornica iz ugledne nevladine organizacije.

“MeĐu onima koji govore da nemamo izlaz najglasniji su ljudi kao Latinka, koji nisu bili samo funkcioneri u jednopartijskom sistemu, već su bili srećni funkcioneri.... Suđenja su organizovana, ljudi su hapšeni za njenog vakta, ali ona nikada nije rekla da joj je žao zbog toga. Oni nije rekla mea culpa... Zato ne mogu da verujem da se promenila”, kaže ova NIN-ova sagovornica. “Oni godinama gube bitku za bitkom, pa kažu ti Srbi ne vrede, moraju da odumru, tu prosto nema pomoći. Kad ne možemo da budemo odlični, onda ne treba ni da postojimo”, smatra nekadašnji Latinkin saborac. “Latinka je vešta i opasna. Nemojte zaboraviti da je sedamdesetih bila drugi čovek u jednom ogromnom sistemu. Ona ume da organizuje svoje sledbenike... Ali oni nisu večni. To je kao čir, pre ili kasnije će morati da pukne.”

Остатак на:
http://www.nspm.org.yu/PrenetiTeksto...j_latinka1.htm

[maleni]

yossarian kaže: Латинка Перовић: Најмоћнија баба Србије? Предобар текст! Zoran Ćirjaković Majka druge Srbije Остатак на: http://www.nspm.org.yu/PrenetiTeksto...j_latinka1.htm

Neostaljinisticki teror?
LDP = ekstremizam? Samo u Srbekistanu!
E moj Joso , nikad ti neces moci izjednaciti normalno sa nenormalnim ma koliko god se trudio...

[yossarian]

maleni kaže: Neostaljinisticki teror? LDP = ekstremizam? Samo u Srbekistanu!

No comment.

E moj Joso , nikad ti neces moci izjednaciti normalno sa nenormalnim ma koliko god se trudio...

Читај бре можда научиш нешто.

[Petar II]

maleni kaže: Neostaljinisticki teror? LDP = ekstremizam? Samo u Srbekistanu!

Sporan tekst:

…Samo u Srbekistanu!…

KRIVIČNA DJELA POČINJENA NA PODRUČJU REPUBLIKE SRBIJE,
ZA ČIJE PROCESUIRANJE JE NADLEŽNA REPUBLIKA SRBIJA, JER JE
KRIVIČNO DJELO POČINJENO NA NJENOJ TERITORIJI.

KRIVIČNI ZAKON REPUBLIKE SRBIJE

KRIVIČNA DELA PROTIV ČASTI I UGLEDA

POVREDA UGLEDA REPUBLIKE SRBIJE… : Član 98.

Ko javno izloži poruzi Republiku Srbiju ili drugu republiku u Saveznoj Republici Jugoslaviji, njihovu zastavu, grb ili himnu, ili predsednika republike, skupštinu ili vladu, predsednika skupštine ili predsednika vlade u vezi sa vršenjem njihove funkcije,

kazniće se zatvorom do tri godine.


UVREDA: Član 93.

Ko uvredi drugog, kazniće se novčanom

kaznom ili zatvorom do tri meseca.

(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem štampe, radija, televizije, drugih sredstava javnog informisanja i komuniciranja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu,

učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.

OMALOVAŽAVANJE PREBACIVANJEM ZA KRIVIČNO DELO: Član 95.

(1) Ko u nameri da drugog omalovaži ovom prebaci da je učinio kakvo krivično delo, ili da je osuđivan zbog kakvog krivičnog dela, ili to u istoj nameri nekom saopšti,

kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri meseca.

(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem štampe, radija, televizije, drugih sredstava javnog informisanja ili komuniciranja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu,

učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.


KRIVIČNA DJELA PROTIV REPUBLIKE SRBIJE

Prekršaj po članu 98.

,, Ko javno izloži poruzi Republiku Srbiju,,

Prekršaj po članu 93.

,, Ko uvredi drugog…,, (Uvreda upućena narodu Republike Srbije)…,,Srbekistanu…,,


KRIVIČNA DELA PROTIV JAVNOG REDA I PRAVNOG PORETKA

ŠIRENJE LAŽNIH VESTI: Član 218.

(1) Ko iznosi ili pronosi glasine za koje zna da su lažne, sa ciljem da se time izazove teže narušavanje javnog reda i mira, pa takvo narušavanje i nastupi,

kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem štampe, radija, televizije ili drugih sredstava javnog obaveštavanja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu,

učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine.


SAMOVLAŠĆE: Član 225.

(1) Ko samovlasno pribavlja neko svoje pravo ili pravo za koje smatra da mu pripada,

kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.

(2) Ako je delo učinjeno na štetu građana, gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi.


KRIVIČNA DJELA PROTIV DRŽAVE I PRAVNOG PORETKA

Prekršaj po članu 218.
,, Ko iznosi ili pronosi glasine za koje zna da su lažne…,,

Prekršaj po članu 225.
,, Ko samovlasno pribavlja neko svoje pravo…,, (Samovlasno daje novo ime državi)

[maleni]

Petar II kaže: Ko javno izloži poruzi Republiku Srbiju ili drugu republiku u Saveznoj Republici Jugoslaviji, njihovu zastavu, grb ili himnu, ili predsednika republike, skupštinu ili vladu, predsednika skupštine ili predsednika vlade u vezi sa vršenjem njihove funkcije, kazniće se zatvorom do tri godine.

Koliko su radikali dobili zatvora zbog ovakvih stvari nazivajuci predsednika, premijera i narodne poslanike ustasama i stranim placenicima?
Petre, ocisti prvo svoje dvoriste...