Мржња и нетрпељивост према СПЦ

[Bazarov]

morrib kaže: Dobro je što si se umešao u diskusiju, ali nije dobro što je nerazumeš, pa i tvoj repli nemogu razumeti!? Identifikacija onih koji mrze SPC i netrpeljivost prema njoj, nije unifikacija ili fundamentalizam, jer kroz tvoj odgovor pokušavaš one koji mrze da svrstaš u političke protivnike, da im daš dimenziju ljudi koji svojom "kritikom" misle dobro SPC i vernicima, što znači da se svrstavaš u njihovo kolo, a ne u dobronamerne kritičare, jer tvoji odgovori jasno pokazuju da nemožeš ni S da smisliš od SPC.

Mogu da smislim mnogo više od S, sve do Š... ili Ž, kad već pišem latinicom. Nego, čemu sad ovo: čim vam se neko usprotivi, odmah mu kažete da ne razume? Šta? Time me diskvalifikujete? Izokola pokušavate da mi kažete da ne treba da učestvujem u daljnjoj raspravi? Da u raspravi treba da učestvuju samo vaši istomišljenici? Pa tu onda nema više rasprave, a samim tim ni pomaka. Hajde da se ne prozivamo dalje, da ne govorimo jedni drugima NEMAŠ POJMA, NE RAZUMEŠ, LUPAŠ... Hajde da iznosim ja svoje argumente, ti svoje, pa ćemo donekle stići već.
I nemoj se zavaravati da sam crkvomrzitelj - ne bih se ni uključio u ovu temu da mrzim SPC.

yossarian kaže: мало ми је несхватљиво то пренагљено реаговање на било какав потез свештеника или Цркве, врло лако нас увреде, врло лако нас изнервирају, врло лако помислимо да су нешто што су урадили урадили из некаквих ниских побуда... то ми више личи на однос према некоме кога сматрамо слугом и коме само чекамо грешку него на односе према нечему што поштујемо.

S ovim moram da se složim. Svima nam nedostaje malo tolerancije i dara za praštanje.

[morrib]

Dobro, ne lupaš i nemaš pojma, nisam rekao, pogledaj ponovo moj post. Nisi razumeo onaj post gde sam, po mom mišljenju, svrstao tri grupe ljudi koji ispoljavaju mržnju i netrpeljivost prema SPC, i to kao identifikaciju, a ne kao poziv na linč, mrzost i osvetoljubivost... samo kao identifikovano postojanje takvih ljudi!

[nenad.bds]

Uključiću se u ovu temu iako je nisam uredno pratio, pa je moguće da sam prevideo da je već neko rekao ono što mislim da prvi ukazujem.

1. Koliko znam SPC podrazumeva sabornost, tj. ljude okupljene u svetoj liturgiji ...

U diskusiji se, međutim potpuno izmešalo šta je predmet teme: negativan odnos (mržnja ...) prema veri, prema vernicima, prema sveštenstvu, prema SPC kao instituciji sa svojom organizacijom - hijerarhijom, unutrašnjim pravilima koja se odnose na kler (upotrebljavam ovde ovaj izraz koji se izvodi iz latinskog i koji znači 'odabrani deo (vernika)'); da li je klerikalizam (po definiciji: težnja ka jakom uticaju crkve i sveštenstva na politički život i društvene odnose; iskorišćavanje uticaja crkve u političke svrhe) tema rasprave, ili sve to, ali nešto ipak pretežno.

2. Mnoge od tema na Forumu dodiruju jedno pitanje koje me već duže vremena intrigira, ali nisam osposobljen da u njega uđem a da se u temi ne osećam kao potpuni stranac.

To je: Ovo je vreme sa mnogo otvorenih pitanja ali bez zadovoljavajućih odgovora. U prošlosti su filozofi bili ti koji su otvarali pitanja i nudili odgovore. Zadnji filozofi za koje sam ja, kao 'nestručna javnost' čuo, su bili Bertrand Rasel, Žan-Pol Sartr i Đerđ Lukač.

Očigledno da pitanja koja su prevashodno filozofska u ova vremena otvaraju i zatvaraju drugi. Uveren sam da ozbiljno i nastoje da sačuvaj monopol na idejnost koji su nasilno prisvojili.

Čini mi se da se SPC, bez da je za to osposobljlena i dorasla, našla u ulozi svojevrsnog underground pokreta u globalnom svetskom poretku. Nije uopšte neočekivano da Vladari Sveta ne gledaju blagonaklono na sve što štrči.

Kad kažem 'bez da je za to osposobljlena i dorasla' nije mi namera da potcenjujem i vređam, već se povodim činjenicom da je pogled pretežno okrenut unazad - na tradiciju i odgovore date za neka druga, prošla vremena, odgovre koji su se dokazali, ali u drugim okolnostima. Ni kao društvo nemamo sopstveni idejni koncept, identitet, viziju sopstvene budućnosti. A pošto Crkvu sačinjavaju vernici, tj. članovi društva koji za sebe nemaju te odgovore u društvu, ne mogu ih imati ni u Crkvi. Prema tome, ako Crkvu gledamo onako kako treba - kao sabornost - ona neminovno boluje od svih boljki kao i društvo u celini. I religija, kao i droga i svašta još, je pogodna za bežanje od stvarnosti.

Donji citat sam danas skinuo sa zvaničnog sajta SPC. Čini mi se da početak rečenice više predstavlja želju autora nego ...

''Верујем да је наш православни народ, на неки начин, боље сачувао своје православље него наши теолози и наши теологија, тачније академска теологија, боље него поједини вођи Цркве, духовни вођи, било да су то проповедници, духовници или било шта друго.''

Митрополит пергамски
ЈОВАН Зизиулас

PS
Nisam religiozan, pre bi se moglo reći ateist, ali bih ipak više voleo kad bi i nevernici i vernici diskutovali argumentovanije i tolerantnije.

[Bazarov]

Yossarian, samo da dodam: da je Isus poštovao pravila koja su važila u njegovo vreme, da je radio sve ono što mu je njegova crkva tada govorila da radi i da nije prekršio poneko pravilo za koje je smatrao da je pogrešno, hrišćanstvo ne bi ni nastalo, a da je Sveti Sava poštovao u njegovo vreme postojeća pravila, još bismo bili pod Ohridskom arhiepiskopijom.

[yossarian]

Bazarov kaže: Yossarian, samo da dodam: da je Isus poštovao pravila koja su važila u njegovo vreme, da je radio sve ono što mu je njegova crkva tada govorila da radi i da nije prekršio poneko pravilo za koje je smatrao da je pogrešno, hrišćanstvo ne bi ni nastalo, a da je Sveti Sava poštovao u njegovo vreme postojeća pravila, još bismo bili pod Ohridskom arhiepiskopijom.

Ни мање ни више него си нашао да се поредиш са Исусом и Светим Савом?

[Bazarov]

yossarian kaže: Ни мање ни више него си нашао да се поредиш са Исусом и Светим Савом?

Znao sam da ćeš to reći. Ne poredim se, samo sam time pokušao da kažem da crkvu nisu smatrali nedodirljivom ni oni koji su nam najsvetiji; računao sam da njima veruješ i poštuješ ih i da će ti nešto reći to što su se i oni dizali protiv crkvenih pravila.

[yossarian]

Bazarov kaže: Znao sam da ćeš to reći. Ne poredim se, samo sam time pokušao da kažem da crkvu nisu smatrali nedodirljivom ni oni koji su nam najsvetiji; računao sam da njima veruješ i poštuješ ih i da će ti nešto reći to što su se i oni dizali protiv crkvenih pravila.

Па јесу, само што је први био Син Божји а други је био архиепископ српски. То су ипак извесне квалификације за питања вере.

[itebejac]

yossarian kaže: Па јесу, само што је први био Син Божји а други је био архиепископ српски. То су ипак извесне квалификације за питања вере.

Da niste možda vi teolozi da ovako raspravljate o ovoj temi?
Kako sam razumeo tu bi trebalo da se raspravlja o sledećem:
1. loš odnos pojedinaca ili grupa prema SPC
pa posle ovog se otvara i tema:
2. uzrok tog lošeg odnosa
što nas navodi da razmislimo:
3. ko je u pravu

Nakon ovih rasprava treba da se dozovemo pameti, da smo trebali proučavati Sveto Pismo ne kao hobi, nego da stremimo pri tom teološkom obrazovanju, jer Sveto Pismo nam kazuje ko je jedino ispravan.

U ovoj temi se raspravlja i izgleda mi da svi sebe smatraju kompetentnim. Ali sam mnogo gluposti pročitao i o hrišćanstvu i o SPC. Mislim da malo ima istine pri vašim komentarima.
Mnogi od vas bi da nam predstave SPC, ali je pogrešno predstavljate. Ona uopšte nije takva, kakvoj je prikazujete. Ona je hrišćanska, a u ovoj temi je prikazana kao jednonacionalna, čak ste je prikazali kao nacionalističku (moderan izraz za ovo je - patriotska - u sadašnje vreme pogrešno korišćena reč), SPC je prikazana kao pretežno klerikalna-tradicionalistička u kojoj je po vama važno samo to učenje crkve koje odgovara narodnjačkim stremljenjima.
Ako biste otišli na bilo koju bogosloviju SPC, zbog ovih tvrdnji protresli bi vas za uši.

yossarian kaže: Не можеш ти да бираш шта ћеш да поштујеш а шта не, и да тражиш да се Црква прилагоди теби. И ја радим исто, бирам шта поштујем а шта не, али не тврдим да је све што ја радим добро а све што ми се не свиђа да није добро. Јер ту онда нема вере, онда ја постајем мера свега. Имаш ли ти довољно ауторитета да мењаш Црквена учења?

Naravno da čovek može imati dovoljno autoriteta da menja Crkvena učenja. Čovek ne može da ima autoriteta da menja Božje učenje, ali za crkveno da. Ovo je teološko pitanje i zato je važno da jasno naglasimo da pričamo o Božjem učenju crkve, a ne o crkvenom učenju.

Све зависи од кога очекујемо да нам да то право. Ако ћемо да се држимо позитивног права, онда свако има право да одлучи за себе шта ће да поштује, па и да мења вере ако хоће, или да пропагира прелазак на своју веру. Док нема присиле или манипулације, све је законито.

Veru ne možeš da menjaš. Po Sveto Pismu vera je jedna jedina i večna. Ona je božji dar. Ti ne možeš da imaš veru sam od sebe, ne možeš da je stekneš. Ti je dobijaš od Boga. Samim tim na svetu ne može ni biti više vrsta vera. Osnova (uzročnica) i garancija vere je ljubav Božja prema čoveku.
Vera ne može da se uči, ne može da se nasleđuje. Ako ti veruješ u Boga Oca, Sina i Svetoga Duha onda za tebe ne postoji druga vera. U ovih zadnjih devet rečenica sam pisao o veri, koja je prevod grčke reči "pistis".