Мржња и нетрпељивост према СПЦ

[Mish]

Samo institucija može da gradi svoj imidž. I da ga ruši. Pitanje koji put je odabrala.
Naravno da svako može da ima svoje mišljenje, pa bilo ono Za ili Protiv.
Gospodo, ako poštujete SPC slobodno je branite i ukazujte na pogrešne stavove onih drugih u vezi SPC. Ali ne napadajte čoveka. Nije hrišćanski. Nije ljudski.

[Bazarov]

Otpadak u totalitarnim režimima je bio svako ko, pokrenut slobodarskom mišlju, taj režim kritikuje. Otpadak od crkve je svako ko iznese i najmanju kritiku njenih kanona koje su uspostavili crkveni poglavari, dakle ljudi (ne Bog), dakle oni koji umeju i da pogreše. Toliko propisa, koji se odnose na svakodnevni život vernika, je donela crkva, da i po zakonu verovatnoće raste mogućnost greške i donošenja neispravnog propisa. Ali onaj ko bilo šta kaže o tim propisima ne smatra se kritičarem ljudskih pravila, već bogohulnikom, nevernikom - otpatkom.

Postoji nešto što se zove konvencionalni vernik. To je onaj ko se krsti na rođenju, ko redovno odlazi u crkvu, ko slavi Božić, Vaskrs, slavu, sve onako kako je propisano, ko izgovara Očenaš pred svaki obrok i pred spavanje, ko nosi raspeće oko vrata... Nije bitno što čini zlo, što je malodušan, što mu je profit jedini motiv u životu, što bi ubio brata za ar zemlje, što onog ko u ovim surovim vremenima nije umeo da muti i da se snađe naziva budalom, a onome s kim se ne slaže govori da je poluartikulisani kreten. Nije bitno što kaže da su npr. Cigani sami krivi zbog svog socijalnog položaja i što se baca kamenjem na njih, ili im udeljuje pokvarena jaja. Nije bitno što je nečovek dok god on nedeljom navraća u crkvu i bestidno ljubi Bogorodicinu ikonu, jer crkva će reći da je on ispravan.
Postoji, međutim, i nešto što se zove hristonosac. Hristonosac ne može da bude neko kome su strane reči iz Hristove Besede na gori. Može da nikada ne prekorači prag crkve, ali ako je čovek, ako je dobročinitelj, ako se moli u tajnosti za sebe i za druge, ako poštuje bolje od sebe, ako pomaže ubogije od sebe, bliži je Bogu nego konvencionalni vernik. A crkva ipak neće reći da je ispravan.

[yossarian]

Mish kaže: Samo institucija može da gradi svoj imidž. I da ga ruši. Pitanje koji put je odabrala.

Ово је на граници да буде увредљиво. Као да не знамо како имиџ може да се прави и да се руши, ко све то може да ради. Може малтене свако ко има знање и новац. Екстремни пример је Јозеф Гебелс, мање познати али не мање одвратни су рецимо ПР агенције Рудер и Фин, комунистички агитпропови, данашње паблик рилејшнс агенције...
И онда некоме против кога се уз помоћ доброг новца и најмоћнијих организација води кампања пуна мржње и деструктивности кажеш да "само он сам може да гради свој имиџ и да га руши". Окривљавање жртве 1/1. Као да Јеврејима кажеш да су сами криви јер имају велике носеве и клемпаве уши.

Naravno da svako može da ima svoje mišljenje, pa bilo ono Za ili Protiv. Gospodo, ako poštujete SPC slobodno je branite i ukazujte na pogrešne stavove onih drugih u vezi SPC. Ali ne napadajte čoveka. Nije hrišćanski. Nije ljudski.

Нисам те нешто видео да си нас бранила од њих као што њих браниш од нас.

[morrib]

Mish kaže: Samo institucija može da gradi svoj imidž. I da ga ruši. Pitanje koji put je odabrala. Naravno da svako može da ima svoje mišljenje, pa bilo ono Za ili Protiv. Gospodo, ako poštujete SPC slobodno je branite i ukazujte na pogrešne stavove onih drugih u vezi SPC. Ali ne napadajte čoveka. Nije hrišćanski. Nije ljudski.

Ako postoje oformljene instirucije koje nemaju za cilj, humanost, toleranciju i razumevanje, a tu instituciju čine ljudi koji rade u njoj, nije li opravdano reći realno kakvo je njihovo ponašanje i cilj?

Ujedno tu je i prateća grupa navijača, pogrešno ili nikako upućenih, pa je prava istina često vrlo bolna za njih, dok je za one koji ukazuju na to jedan normalni čin ukazivanja na nešto što nije uredu, bez cilja da se nanese uvreda.
Dali je uvreda reći lopovu da je lopov?

[Mish]

@ Yossarian
Ja uopšte ne bih čak ni pomislila da Jevreji imaju velike noseve i klempave uši. Samim tim ne bih rekla ni da su sami krivi za to. Poređenje je smešno, neumesno i za Jevreje uvredljivo.

Ne branim ja nikog. Zapravo, , mislim da ipak branim vernike, prave vernike. One koji daju maksimum u građenju pozitivnog stava prema religiji i SPC.
I koji su, nažalost, očigledno u senci onih "vernika" koji svojom verom manipulišu u ime "viših ciljeva".

Da li možemo očekivati da nema mržnje i netrpeljivosti prema instituciji koja pod svoje okrilje prima i takve?

A sada moram udaviti sa jednom pričom.
Čovek kojeg poznajem i koga smatram pravim vernikom to je bio i kad baš nije bilo "moderno" biti vernik. Od uvek mu se u kući slavila slava i popa je bio za slavu u kući. Uvek je stizao u isto vreme. I dobijao je uvek isto: 100 nemačkih maraka.
Došla su druga vremena, i popovima sinulo, smešilo im se više posla i više novaca. I jedne godine nema pope u "njegovo" vreme sa obrazloženjem: Mnogo se izvinjava, imao je mnogo posla, morao je da ide kod nekih mnogo bitnih ljudi,... ali stiće i kod starog znanca sutra.
Svečar reče "malo sutra".
I dalje je vernik. I dalje slavi slavu. Ali ne poštuje popove i SPC.

Da li takav čovek zaslužuje da dobije epitet otpadnika?

[Bazarov]

morrib kaže: Moje svrstavanje se odnosi realno na one koji mrze i izražavaju netrpeljivost prema SPC, opis njihovih karaktera, a ne moja mržnja i netrpeljivost prema njima, dali si ti to razumela ili ne to je stvar tvog saznanja i razumevanja! U svim kategorijama pa i u društvu postoji otpad, društveni otpad, što neznači da ja taj otpad mrzim, već ga razumem, zašto je takav, jer tema nije bila zašto se stvorio taj deo koji mrzi, pljuje i nerazume, pa nemam potrebe o tome da pišem.

Fundamentalizam, težnja da svima nametnemo isto (svoje) mišljenje, da nema onih koji se razlikuju, ili, kako ih ti nazivaš, "otpada", da ceo svet bude hrišćanski, ili islamski, ili ateistički je ono što je najpogrešnije u svakoj religiji. Čim težiš da sve pretvoriš u ISTO, to znači da ne priznaješ DRUGAČIJE. Čim nekog ne priznaješ, ti poričeš njegovo pravo na postojanje, a ako to radiš, ne možeš reći da si tolerantan. Ako nisi tolerantan prema "otpadu", onda ne možeš reći da ga razumeš. A kada bi razumeo "otpad", shvatio bi da on ne mrzi, da samo kritikuje.

[yossarian]

Bazarov kaže: Otpadak u totalitarnim režimima je bio svako ko, pokrenut slobodarskom mišlju, taj režim kritikuje.

Опет, свако ко се не слаже са данашњим врлим напредњацима и либералима се пореди са заосталошћу, болешћу, животињом, нижом расом... две Србије и тако то.

Otpadak od crkve je svako ko iznese i najmanju kritiku njenih kanona koje su uspostavili crkveni poglavari, dakle ljudi (ne Bog), dakle oni koji umeju i da pogreše. Toliko propisa, koji se odnose na svakodnevni život vernika, je donela crkva, da i po zakonu verovatnoće raste mogućnost greške i donošenja neispravnog propisa. Ali onaj ko bilo šta kaže o tim propisima ne smatra se kritičarem ljudskih pravila, već bogohulnikom, nevernikom - otpatkom.

Ма тако је, Црква је друга Легија странаца... ово нема везе с истином.

Postoji nešto što se zove konvencionalni vernik. Postoji, međutim, i nešto što se zove hristonosac.

И не постоји ништа између...

A crkva ipak neće reći da je ispravan.

Наравно да неће рећи да је добар верник. Да би неко био добар верник мора да се понаша као добар верник. Наравно да неко може бити добар човек а да није верник. Али тврдити да Црква не треба да поштује своје догме и да треба да је призна да је неко ко је добар човек уједно и добар верник, иначе дискриминише људе, то је бесмислица.
Ако хоћеш да будеш добар верник, слушај Цркву.
Ако нећеш, не мораш, ал немој да тврдиш да те Црква дискриминише јер се држи својих правила. Штавише, шизофрено ми је тражити од некога кога си одбацио да пређе преко тог одбацивања и признаје те као да се ништа није десило. Ако хоћеш да те Црква признаје као доброг верника (мада је ово и бесмислица, јер нема признања за доброг верника као за примерног војника), поштуј је. Ако одбациш Цркву, шта те брига шта Црква тврди о теби. Ни на шта те не присиљава.

[Bazarov]