Предрасуде о неистомишљеницима

[yossarian]

Ова тема је инспирисана СКВОиним прилогом на теми Какве мушкарце треба избегавати, Muškarci za izbegavanje , где је изјавила:

SQUAW kaže: Ja mislim da bih sa svakim mogla da izađem na kraj osim sa ljubomornima. Begam glavom bez obzira A da, i sa radikalima, i tako slično orijentisanim tipovima... zapušten može da se sredi, iseče nokte i kupi sapun, stavi zube, šta znam..., al' kad šljuneš u glavi, teško E, ja recimo takve najviše izbegavam

Ценим искреност, већина људи мисли слично али се или прави или никад не би признали овакво нешто, ћути и тера по своме.
Како се понашате и шта мислите о политичким неистомишљеницима, да ли их уважавате као личности, или се кад чујете њихове ставове према њима односите као према некоме ко се није окупао и то се примети? Да ли имате резерву према њима, само у неким питањима или у свим? Наравно, ту не мислим на старе пријатеље већ првенствено на људе које познајте површно или тек упознате. Али да ли се дешава да се с пријатељем удаљите због политичких ставова? Сматрате ли их удареним у главу, заосталим, примитивним, залуђеним, заведеним, наивним... ?
Да ли бисте се забављали са радикалом/чедистом? Да ли бисте дозволили детету? Да ли бисте одговарали пријатеља/пријетељицу? Постоји ли у Србији тихи апартхејд, политичка искључивост, као ономад, "немој с њим он је из четничке породице"?

Да ли сте осетили предрасуде према вама због ваших ставова? Да ли сте присталица теорије "мање радикала/чедиста, мање и политичке мржње"?

[Kunic]

Pošto sam na drugoj temi o predrasudama već rekao da imam određene, ovde ću nastaviti o političkim predrasudama. Pošto nemam čisto političko opredeljenje i ne pratim slepo pravac neke stranke, ne mogu ni imati političke protivnike, tj. neistomišljenike. Neslaganje po pitanju nekih tema ne znači automatsko neslaganje po svim pitanjima. Evo konkretnih primera - nisam se složio sa SilentBobom po pitanju Garde Cara Lazara, ali smo posle toga jako lepo ispričali na PC Igrama. Sa tobom se isto ne slažem po svim pitanjima, ali me to ne sprečava da te podržim na drugim temama. Tako da jedno neslaganje ne implicira neslaganje u svim sferama.

Udarenim u glavu i poremećenim smatram ljude koji slepo slede program svoje stranke, čak i kada stranka nije u pravu. I kada pokušaš da im argumentovano objasniš neke stvari, oni tebe počnu da vređaju. A puna im usta demokratije i različitosti mišljenja. Nazivati nekog fašistom/izdajnikom/stranim plaćenikom jer ne glasa za istu opciju je u najmanju ruku umobolno. Na žalost, toga ima i ovde.

Trenutno sam u vezi sa devojkom sa kojom se po većini političkih pitanja ne slažem, pa nam to ne predstavlja problem da budemo više od dve godine zajedno. Sigurno neću jednog dana ispitivati momka/devojku od svoje dece za koga glasaju.

Takođe sam osetio predrasude zbog mojih političkih stavova (bio sam nekoliko puta nazvan fašistom i dobio par pretnji putem PP).

A predrasude imam prema ljudima koji dođu na zabavni forum i ne pomere se sa politike non-stop ponavljajući jedan te isti stav. Meni to nije normalno. Sa takvim ljudima ne bih mogao da se družim u stvarnom životu iz prostog razloga jer meni politika nije na prvom mestu u životu. Po bitnosti za izbor prijatelja/devojke možda na nekom 3.956 mestu. Ne bitno kojoj opciji pripada, ako mu je svaka druga u vezi politke - iš sotono.

Nemam ništa protiv razgovora sa neistomišljenicima, ali samo bez vređanja.

[SQUAW]

Ali zašto sam znala da ćeš poduzeti nešto povodom tog posta? Predrasude možda? Enivej, lepo je kad si nekom inspiracija Hvala, hvala.

Predrasuda imamo svi, pokušava da ih se oslobodi veliki broj ljudi pa među njima i ja, mada teško osećanja možeš promeniti, pre će biti da je lakše promeniti uverenja. E kada u tome uspeš, onda ti spadne 3 tone sa leđa Ja ih nešto gotovo i nemam, pričala sam već o tome na temi o predrasudama, pa čak ih nešto ni iz porodice nisam ponela, poštovala se uvek različitost čegagod itd... mada ponekad kod sebe prepoznam neki stereotip, nije da nije, ali se trudim da sebe uvek nešto novo naučim Ima ljudi koji se trude, ali im ne ide do kraja... poriču rasizam na primer a gade se negde u sebi kad se rukuju sa crncem/crnkinjom. I takvih primera koliko hoćeš.

Što se tiče političkih neistomišljenika, pa nemam ja tu sad neki stav ne znam kakav. Ne otpisujem ljude a priori, specijalno one koje ne poznajem i taman posla da ih mrzim, o tome nema govora, jednostavno, dosadašnje iskustvo (eto, to onda nije neznanje) mi je takvo da sa ljudima koji su orijentisani kako su orijentisani, tj krajnostima, nemam baš neki zajednički jezik. Niti sam ja njima zanimljiva niti oni meni. Ispostavilo se uvek da su netolerantni, u bilo kom pogledu. I da jednostavno imaju isti algoritam. Onaj koji meni ne odgovara. I onaj koji ja smatram malo pomerenim, šljunutim, kako se i izrazih. Možda je sebično, ali volim da sam okružena ljudima koji mi prijaju.

Ne udaljavam se od prijatelja sa kojima nemam isti politički stav, ne bih se zabavljala sa radikalom ili spsovcem ukoliko ne pokaže neke čovekolike osobine koje mene privuku, al' kako kažem dosadašnje iskustvo kazuje drugačije, a i možda je malo kasno da se zabavljam, zauzeta sam trenutno, ne bih ništa branila detetu, ne bih odgovarala prijatelja... itd

Nisam ja toliko politična da bih prema nekome gajila mržnju, verovatno iz istog razloga nisam osetila predrasude prema meni zbog mojih stavova. Umorna sam od politike, a umorili me oni koje navedoh kao one za izbegavanje, pa eto... ako je zaključak da je to predrasuda, onda je imam

[JasnaBGD]

Ne robujem predrasudama.
Tolerantna sam po prirodi - a malo sam toj prirodi i pomogla, red je, ne može priroda sve sama da odradi...
Politika kao sudbina - reče Esad Ćimić, onomad.
Život delim sa autohtonim Crnogorcem, Cikotićem. Šta reći... U stavovima je rigidan i nimalo fleksibilan. Tako - ili nikako. Sreća, pa nam se to njegovo "tako" u većini slučajeva poklapa... Za onaj mali deo, ćeramo se nekako. I ćeraćemo se još...
Napravila sam mali uvod da bih ilustrovala svoj odnos prema političkim neistomišljenicima. Prvi je baš taj - moj bračni drug. Ja, kao njegova bračna drugarica, itekako "gutam knedle" kad raspali po "mojim žutaćima" (DS, prim. a.)...
Kada ocenim da moj novopečeni sagovornik 'vata opciju kojoj sam nesklona, iznesem svoje mišljenje, opredeljenje, šta već, saslušam šta mi ima reći i - menjam temu. Pod hitno. Ne mogu da slušam dugačka naklapanja, ubedjivanja, insinuacije, poluistine i polulaži o "onima drugima" koji nisu u njegovoj orbiti. Ni hvalospeve o njegovim favoritima...
Ne srčanim. Ne penim. Ako sam baš primorana, izgovorim par protivargumenata... čisto da moj sagovornik sagleda da znam o čemu priča...
Nikada ne manipulišem površnim saznanjima stečenim na sumnjive načine - od komšinice s petog sprata ili od taksiste koji je "baš malopre čuo od čoveka iz Službe ... to i to..."
Na sve one sa čijim političkim opredeljenjima se ne slažem, ne gledam kao na bića niže rase i klase. Neokupane. Neuredne. Daleko od toga. Svako ima pravo da odabere ono što je blisko njegovoj prirodi, načinu poimanja sveta oko sebe, doživljavanju vizije života kakvim bi želeo da živi. Ne mislim, pri tome, da je iko od svesnih i savesnih ljudi "zaveden", "zaludjen" ili šta već. Prosto, izbor je na svakom od nas i u potpunoj je srazmeri sa stepenom naše emocionalne zrelosti, intelektualnosti, obrazovanja, opštih saznanja.
Na kraju krajeva, to je i izraz naših težnji, a to već spada u neku drugu nauku - politika je u ovom slučaju samo povod za ispoljavanje nas kao socijalnih bića.
I shvatila sam odavno da nema mesta ubedjivanju i raspravljanju.
Niti ja mogu nekog da ubedim u svoje stavove, niti mene može neko da ubedi u nešto u šta ne mogu da poverujem, nešto čemu se protivim i što ne prihvatam kao svoj izbor.
Ljude prihvatam onakve kakvi jesu, bez želje da ih menjam. Možda, ponekad, promenim svoj odnos prema njima - u smislu koji ne vredja i koji nije napadan.

Verujem da u Srbiji, nažalost, postoji tihi aparthejd. I ne baš tako tihi. Srbija, valjda, ne može bez podela... Ili su to karadjordjevićevci i obrenovićevci... Ili partizani i četnici... Ili komunisti i monarhisti... Ili stambolićevci i dražićevci... O današnjim podelama, da ne govorim ...

[yossarian]

SQUAW kaže: Ali zašto sam znala da ćeš poduzeti nešto povodom tog posta? Predrasude možda? Enivej, lepo je kad si nekom inspiracija Hvala, hvala.

Пих, отварање нове теме... јако предузимање... немаш појма шта је све било у разматрању Предрасуде, шта друго
Што се тиче инспирације, шта сад, као ниси знала досад да си многима инспирација?

Nisam ja toliko politična da bih prema nekome gajila mržnju, verovatno iz istog razloga nisam osetila predrasude prema meni zbog mojih stavova. Umorna sam od politike, a umorili me oni koje navedoh kao one za izbegavanje, pa eto... ako je zaključak da je to predrasuda, onda je imam

Како би рекао бесмртни Клаудио Каниђа: Ако је кокаин дрога, онда сам ја наркоман?

[Mish]

Nije bitno ako ne mislimo isto, bitno je da mislimo.
Sa političkim neistomišljenicima mogu da kontaktiram, da se družim, da se zabavljam... Ako se u priči dotaknemo politike to nije kamen spoticanja, već zapravo sukob i/ili razrada mišljenja, mala, često žustra debata, ali na koncu svega ipak konstruktivna.
E, pa imam predrasuda prema političkim tzv. neistomišljenicima jer te koje sam do sada susretala zapravo ne razmišljaju. Sposobni su da pridikuju, razradjuju do u nedogled tudje reči, parole, i najčešće pri tome ubace i "ono malo što ima za cilj da te dirne u dušu", često su vrsni retoričari, i sve to jeste možda njihov stav, ali ne i potkrepljen procesom razmišljanja i najčešće nepotkrepljen životnim iskustvom.

Kunic kaže: A predrasude imam prema ljudima koji dođu na zabavni forum i ne pomere se sa politike non-stop ponavljajući jedan te isti stav. Meni to nije normalno. Sa takvim ljudima ne bih mogao da se družim u stvarnom životu iz prostog razloga jer meni politika nije na prvom mestu u životu.

I da, imam i ja predrasuda prema ovima, a još većih prema onima koji krenu od politike pa se kao zaraza šire po drugim oblastima unoseći u njih istu demagogiju i isti razdor koja je stvorena na politici.

Kunic kaže: Sa takvim ljudima ne bih mogao da se družim u stvarnom životu iz prostog razloga jer meni politika nije na prvom mestu u životu.

Ne bih ni ja, ni sa tima o kojima ti govoriš ni sa ovima o kojima ja govorim. Jer da bi mi neko u stvarnom životu bio blizak on mora imati neku širinu, a čini mi se da obe grupe o kojima govorimo nisu još dotakli pravi život.

[euridika]

yossarian kaže: Како се понашате и шта мислите о политичким неистомишљеницима, да ли их уважавате као личности, или се кад чујете њихове ставове према њима односите као према некоме ко се није окупао и то се примети?

Ja sam više apolitična nego politična i kao ličnosti uvažavam sve one koji mi do sada nisu dokazali da to ne treba da radim.
Takvih koje ne uvažavam kao ličnosti, ima svuda, u svim političkim strukturama, ima ih možda većinski među radikalima, ako se od mene traži da nekoga ovde posebno imenujem.

yossarian kaže: Да ли имате резерву према њима, само у неким питањима или у свим? Наравно, ту не мислим на старе пријатеље већ првенствено на људе које познајте површно или тек упознате.

To da li imam rezervu ili ne opet je vezano za pojedinačne slučajeve, nisam pristalica toga da su svi ljudi koji pripadaju jednoj političkoj partiji loši a svi drugi dobri, mada sam pristalica toga da su ideje koje proklamuju određene partije suicidne po društvo i nas kao pojedince. Možda, ako se radi o nekom javnom nastupu ljudi iz različitih stranaka, možda ću sa više simpatija očekivati da čujem šta neko od njih ima da kaže, ali ću sa velikom pažnjom saslušati šta manje simaptični imaju da kažu.