Prljavi medijski rat!!

[Petar II]

Intervju: Milivoje Ivanišević, direktor Centra za istraživanje zločina nad Srbima

Srebrenica je primer medijske podvale.

Glavni dokument koji je muslimanskoj strani poslužio kao osnova za priču jeste spisak nestalih sa područja Srebrenice koji je sačinio Međunarodni komitet Crvenog krsta. On je objavljen prvi put u avgustu 1995. a potom je korigovan nekoliko puta. Iz tog spiska je, međutim, otkriveno 3.016 osoba koje su se pojavile na izborima 1996.


Milivoje Ivanišević, direktor Centra za istraživanje zločina nad srpskim narodom, ovih dana ponovo izaziva bes ali i nelagodu među onima u Srbiji koji se zdušno zalažu za "denacifikaciju srpskog naroda", "suočenje sa zločinima", "katarzu", "istinu, odgovornost, pomirenje" i slično. On je, naime, najglasniji u zahtevima da se borcima Vojske Republike Srpske ali i srpskom narodu uopšte skine etiketa "genocidni" dobijena kao rezultat kampanje povodom zločina u Srebrenici. Ivanišević dovodi u sumnju zvanične rezultate bošnjačkih stručnjaka o broju poginulih u Srebrenici, istovremeno podsećajući na zločine Orićevih vojnika u srpskim selima u području Srebrenice.

Beogradskoj štampi on je nedavno dostavio poimenični spisak od 3.262 Srba srebreničkog kraja koje su ubili vojnici 28. divizije Armije BiH. Spisak su objavile samo Večernje novosti .

" Do sada nije izrečena niti jedna godina zatvora muslimanima koji su ubili više od 3.000 Srba. Suđenje Naseru Oriću pred Haškim tribunalom je smejurija jer ga tamo tuže kao nekakvog drumskog razbojnika koji je onako usput, dok je palio kuće, pobio nekoliko Srba. To je strašno ako se zna da Haški tribunal ima relevantne dokaze o masovnim zločinima Nasera Orića i njegovih vojnika", rekao je, između ostalog, Ivanišević u intervjuu za Patriot .

"Patriot": Ovih dana objavili ste knjigu "Zločini nad Srbima", u kojoj tvdite da je na teritoriji Bosne i Hercegovine ukupno nastradalo 34.000 Srba. Do kojih ste još saznanja došli?

Ivanišević: Ovim poslom se bavim intenzivno poslednjih osam godina i došao sam do broja od 330 masovnih zločina nad Srbima u BiH. Pod masovnim zločinom podrazumevam najmanje tri ubistva učinjena u jednom mahu. Konačni broj o broju srpskih žrtava u Bosni i Hercegovini još nemam, mada su moje procene oko 34.000. Teško je doći do preciznih podataka o pobijenim Srbima u Sarajevu, jer su stradale čitave porodice, zbog čega i nemam konačan broj.
Za broj od više od 8.000 ubijenih musilimana u Srebrenici tvrdite da je lažan?

Muslimanski podaci o žrtvama koje su ubijene u Srebrenici su falsifikat. Oni su sve lažno predstavili a naročito da je pobijeno 7.000 civila. Dosad otkopani leševi, njih oko 2.100, potvrđuju da je reč samo o borcima muslimanske armije. Među otkopanima otkriveno je samo jedno žensko telo. Muslimani su, naime, poistovetili ukupan broj nastradalih sa ukupnim brojem nestalih, kojih je 7.500. Otkopanih je 2.100, što znači da je žrtava tri puta manje nego što ih prikazuju. Među 7.500 nestalih svega je 36 osoba ženskog pola. U ovaj broj su uključeni i mnogi živi muslimani. Neke od njih smo otkrili, a među njima je veliki broj zločinaca koji nastoje da zataškaju svoje zločine. Pojedini su u Federaciji BiH a neki su u inostranstvu.

Glavni dokument koji je muslimanskoj strani poslužio kao osnova za priču jeste spisak nestalih sa područja Srebrenice koji je sačinio Međunarodni komitet Crvenog krsta. On je objavljen prvi put u avgustu 1995. a potom je korigovan nekoliko puta. Iz tog spiska je, međutim, otkriveno 3.016 osoba koje su se pojavile na izborima 1996. Neverovatno je da je ovakav spisak iz avgusta 1995. bio ključni dokument prilikom suđenja generalu Krstiću. Odatle sve priče o "genocidu", "masovnom masakru civila" i slično...

Tvrdite da masakra u Srebrenici nije bilo?

Na otkopanim muslimanskim telima su utvrđene povrede od vatrenog oružja, prostrelne rane od gelera i granata. Za razliku od njih, jednu trećinu srpskih žrtava, pogotovo starijih, nemoćnih osoba i bolesnika, muslimani su ubijali hladnim oružjem. Masakr je kada se ubistva vrše hladnim oružjem, tvrdim predmetom ili nožem.

Spisak nestalih koje je sačinio Međunarodni komitet Crvenog krsta ipak bi trebalo da ima neku "težinu". Kako je moguće da je došlo do takvih grešaka?

O tom spisku, koji je osnova kasnijih manipulacija, niko ne želi da govori a on je nastao na zaprepašćujući način. Nestale muslimane je, naime, mogao da prijavi bukvalno svako, bez elementarne provere. Prijave su podnosili ne samo najbliži rođaci već i komšije, poznanici, saborci. Naravno, imena nestalih su se nizala bez ikakvih dokaza.... Nekoliko nedelja kasnije takav spisak se proglašava definitivnim brojem srebreničkih žrtava. Nedugo potom počinje kampanja, pa tako nestali vojnici armije Nasera Orića prerastaju u "masakrirane muslimanske civile". Niko pri tome ne želi da vidi da na takvom spisku ima drugih veroispovesti, pravoslavaca i katolika, a ne samo muslimana. Kada sam taj spisak kasnije proveravao, našao sam na primer samo prezimena, potom da na njemu ima živih i zdravih, da su pojedina imena i prezimena po nekoliko puta upisivana...

Na osnovu čega tvrdite da nije bilo masovnog zločina nad civilima?

Pa na prvom spisku bilo je svega 36 žena i oko 50 starijih muških maloletnika. Reč je, dakle, o vojnicima 28. divizije Armije Bosne i Hercegovine. Na tom spisku su svi njihovi vojnici koji su poginuli u odbrani Srebrenice ili prilikom proboja kroz srpske linije do Tuzle. Tu je mnogo onih koji su bežeći smrt našli u minskom polju ali i žrtava međusobnih muslimanskih obračuna, o kojima je govorila i Elizabet Ren.
Podsetiću vas još i da su Srbi hranili i odveli do mesta koje su muslimani sami odredili, više od 30.000 muslimanskih civila. Kamo sreće da su tako muslimani postupali prema srpskim civilima kada su napuštali svoja sela.
Kako komentarišete sadašnju atmosferu u Srbiji povodom godišnjice oslobođenja Srebrenice?

Ovo što se dešava je van svake pameti. Na delu su medijske podvale i falsifikati. Sve je postavljeno naopačke. Ubice su žrtve, a nevini zločinci. Ja sam siguran da će kad-tad činjenice nadvladati a da će uskoro ućutati ovaj sadašnji zdušni orkestar onih koji su tokom rata u BiH činili zločine i kojekakvih nevladinih organizacija. Znam da će mnogi iz Beograda zbog izgovorenih laži crveneti.

razgovarao: Nenad M. Stevanović

Link: http://www.patriotmagazin.com/arhiva/0177/media/005.htm

[Petar II]

Časopis ,,Novi voks,, , broj 3, oktobar. 1991. godine, Sarajevo.

U časopisu "Novi voks", koji izlazi u Sarajevu, zastupani su najekstremniji muslimanski stavovi i otvoreno propagiran genocid prema srpskom narodu.

Tako je u broju 3 "Novog voksa" od oktobra 1991. godine na stranici 40, u rubrici "Dokumenti" objavljen članak pod naslovom "Šta sa Srbima u muslimanskoj Republici Bosni i Hercegovini", u kome se, između ostalog, navodi:

"1. Svaki pojedinac Srbin mora biti svijestan odgovornosti cjelokupnog naroda za njegove nekontrolisane postupke. Kazna za učinjena zlodjela biće kolektivna - za jednu srušenu muslimansku kuću biće srušeno deset srpskih, za jednog mrtvog muslimana biće likvidirano 100 Srba. Za jednog ranjenog muslimana ovisno o težini rane 10 do 50 Srba.

2. Svi Srbi rade radno vrijeme od 12 sati na dan, plate su im srazmerne lojalnosti svih zaposlenih i u pravilu su za 30% niže od plata muslimana na istom radnom mestu…...

...9. Dobar Srbin je živ i poslušan Srbin; ili mrtav neposlušan Srbin...".
Na naslovnoj strani ovog časopisa br. 3 koji je izašao pola godine pijre nego što je u aprilu 1992. godine proglašena takozvana Republika BiH uz najavu "Sprema se Handžar divizija" dat je crtež u boji naoružanog muslimanskog vojnika ispod koga se nalaze odsječene glave srpskih rukovodilaca Karadžića, Koljevića, Miloševića i Šešelja, s tim što muslimanski vojnik drži jednu podignutu nogu na Karadžićevoj odsječenoj glavi.

Handžar divizija je bila vojna jedinica sastavljena od muslimana iz Bosne i Hercegovine koja se za vrijeme Drugog svjetskog rata, pošto je prethodno prošla specijalnu obuku u Francuskoj i Njemačkoj, borila na strani fašističke Njemačke, a ostala je zapamćena po ratnim zločinima koje su pripadnici ove divizije počinili nad srpskim narodom.

Ova naslovna strana bila je najava onoga što će početi da se događa Srbima godinu dana kasnije, kada je na prostorima bivše BiH otpočeo građanski rat.
Dolazi do masovnog genocida nad srpskim narodom, koji se posebno ispoljava u ubistvima izvršenim odsijecanjem srpskih glava, što je bilo karakteristično za turski period vladavine na ovim prostorima, kada su takođe Srbima bile odsijecane glave. To je opisano i u djelima Ive Andrića koji je rođen na ovim prostorima i koji je jedini jugoslovenski posac koji je dobio Nobelovu nagradu.

[Petar II]

,, “mi nismo plaćeni da budemo moralni”, ali “ako vi želite da dokažete da su Srbi stvarno žrtve možete me slobodno pozvati!” (i platiti). ,, …Džejms Harf!

.. - Jan 13, 2004 17:00 (*.telia.net)
Slavili smo bombardovanje)
Pozovi i plati

Agencija “Ruder Fin” samo u periodu od pola godine, 1992/1993 za “svoje usluge Albancima na Kosovu i Metohiji” od albanskog lobija dobila 250 hiljada američkih dolara

Malo je poznata činjenica da je glavni gazda i čovjek iz sjenke koji vuče konce agencije “Ruder Fin”, pojavljujući se rijetko u javnosti, njen nominalni vlasnik i osnivač Dejvid Fin, punog imena David Finkelštajn. Dejvid Fin je za direktora, glavnog realizatora i inspiratora strategije odnosa sa javnošću “Ruder Fin” postavio Džejmsa Harfa kao “spin doktora” - maestralnog virtouza u spletkarenju.

Četvrto pravilo “spin doktora” - stručnjaka za PR i oblikovanje javnog mnjenja, eksperta za manipulisanje medija i javnosti glasi: “Ako događaja nema, stvoriti ga”. Uprošćavanje - simplifikacija smatra se obaveznom. Sve mora da bude šematizovano, shvatljivo s nogu i svarljivo pred spavanje nakon TV vijesti saobraženih strip-psihologiji.

Ovakav rad agencije PR “Ruder Fin” i njenog direktora Džejmsa Harfa naveli su uglednog americkog novinara Pitera Bruka da kaže da je “svjetsko novinarstvo, posebno zapadno, na kraju XX vijeka, doživilo moralni krah kada su u pitanju Srbi”. U časopisu “Forin polisi”, Piter Bruk je napisao da dugo radi u novinarstvu ali da “nikada nigdje nije vidio toliko odsustvo profesionalnog odnosa i etike kao u američkim medijima” u kojima je prisutan “izuzetno neprofesionalni stil izvještavanja”. Posebno je u opisu događaja na Balkanu, rekao je Bruk, “uništen profesionalni model novinarstva”.

Kada su francuski novinar Žak Merlino (pisac nekoliko knjiga o tragediji na Balkanu, među kojima je i knjiga “Istine o Jugoslaviji nisu sve za priču” - Pariz, 1993. godine) i Rumunski novinar nedeljnika “Romania Mare”, u odvojenim razgovorima, upitali Džejmsa Harfa kakve sve posljedice može da ima bujica (dez)informacija o Srbima, Harf je cinično odgovorio, i Francuzu i Rumunu, “mi nismo plaćeni da budemo moralni”, ali “ako vi želite da dokažete da su Srbi stvarno žrtve možete me slobodno pozvati!” (i platiti).

To je i navelo Vladimira Volkova da u zanimljivoj i vrijednoj knjizi “Mala istorija dezinformacija - od trojanskog konja do Interneta” - Pariz, 1998, ukaže da u savremenom svijetu više ne postoji ni istina ni neistina, već samo mogućnost da se u dolarima plati, kupi ili proda mišljenje, stav, informacija, koja ima upotrebnu vrijednost i domet shodno svojoj tržišnoj cijeni.

Pomenuo bih da je agencija “Ruder Fin” samo u periodu od pola godine, 1992/1993 za “svoje usluge Albancima na Kosovu i Metohiji” od albanskog lobija dobila 250 hiljada američkih dolara. To je i navelo izraelski list “Džeruzalem post” da napiše da su svi ljudi iz agencije za odnose s javnošću “najbogatije osobe na planeti posle onih stvarno bogatih”.

Tačna je konstatacija Njemačke novinarke Mire Beham (autora briljantne knjige o ulozi medija pod nazivom “Bubnjevi rata”) da je Džejms Harf u najnovijem intervjuu “malo spustio loptu” u odnosu na ono što je ranije govorio. Spuštanje lopte Džejmsa Harfa po mojoj procjeni znaci da sprema udarac sa penala. Dokaz toga je Harfova misao o njegovoj kosmičkoj sreći kada se ostvari projekat “Ruder Fin” o nezavisnom Kosovu na čijem “ostvarenju godinama rade sa Albancima”.

Mislim, međutim, da se zaista ovoga puta radi o “spuštanju lopte” kod stavljanja znaka jednakosti između Srba i nacista, po Čemu su “Ruder Fin” i njen direktor Džejms Harf, svojevremeno posebno postali poznati svjetskoj javnosti.

Tragičnu bosansku sagu o koncentracionim logorima koje Srbi otvaraju u Bosni ispričao je Džejms Harf, kako je rekao kao “cilj koji je sam sebi zadao”. “Ruder Fin” je, objasnio je Harf, u ostvarivanju toga cilja sve izveo majstorski, između drugog i petog avgusta 1992. godine. Angažovali smo, objašnjavao je Harf, tri važne jevrejske organizacije: američko-jevrejski kongres, američko-jevrejski komitet i američko-jevrejsku ligu protiv kleveta. Predložili smo im da objave prilog u “Njujork tajmsu” i da organizuju protestni skup pred zgradom na Ist riveru (OUN). “Blef je strašno uspeo” i jevrejske organizacije su ušle na stranu Muslimana. Odmah smo uspjeli da u javnom mnjenju stvorimo sliku znaka jednakosti između Srba i nacista. Izjednačavanje Srba sa nacistima bio je složen posao koji smo mi pojednostavili pričom o dobrim i zlim momcima. Pobijedili smo, jer smo gađali pravo u metu, jevrejsku publiku (targeting jenjish audience). Odmah je nastupila osjetna promjena jezičkog registra u medijima uz upotrebu izraza sa veoma jakim emotivnim nabojem, kao što su etnička čišćenja, koncentracioni logori itd, što je sve prizivalo u svijest poređenje sa nacističkom Njemackom, gasnim komorama i Aušvicom. Pogodili smo pravo u metu, rekao je Džejms Harf.

Da su pogodili pravo u metu potvrdilo je i pisanje američkog “Nešnal džornal”, vec 15. avgusta 1992. godine da je pristajanje jevrejskih organizacija da brani muslimansku stvar bio “maestralni potez” agencije “Ruder Fin”. U pojedinim komentarima objavljenim poslije paklenog plana na izjednačavanju Srba i nacista, rečeno je da je vlasnik i osnivač agencije “Ruder Fin”, Dejvid Fin (David Finkelštajn), čovjek jevrejskog porijekla, bio “duboko” angažovan u animiranju jevrejskog lobija u Americi, posebno u američkom establišmentu, kao i pomenute tri jevrejske organizacije koje su organizovale miting pred zgradom Ujedinjenih nacija, avgusta 1992. godine.

Decenijska “obrada” balkanskog prostora agencije “Ruder Fin” još uvijek traje. To je i potvrdio u posljednjem intervjuu Džejms Harf. Informativno-edukativnom metodom “Ruder Fin” i osnovnom strategijom o “misiji utvrđivanja činjeničnog stanja” na prostorima bivše Jugoslavije, koju je još februara 1992. godine projektovao Džejms Harf, kao da je oživljena Hegelova misao. Veliki Njemački filozof je naime, na primjedbu da njegovi stavovi ne odgovaraju činjenicama, duhovito odgovorio “utoliko gore po činjenice”.

[Petar II]

NOVI ISKAZ RANTE: U RAČKU UBIJENO I VIŠE SRPSKIH VOJNIKA
SVET - Nedelja, Januar 18, 2004 13:10 RTS

Finski stručnjak za sudsku medicinu, Helena Ranta ocenila je da Tribunal u Hagu nije dovoljno ispitao detalje koji ukazuju da su u noći između 15. i 16. januara 1999. godine na području sela Račak na Kosovu vođene teške borbe između srpskih snaga i pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova.

U intervjuu za vikend izdanje lista ,,Berliner cajtung,, , Helena Ranta, koje je bila šef tima forenzičara koji je uoči intervencije NATO-a u Jugoslaviji istraživao ovaj slučaj, navodi i da je u Račku bilo ubijeno i više srpskih vojnika.

Ranta je izrazila čudjenje, to jest nerazumevanje za činjenicu da se Tribunal nije više angažovao da rasvetli tragediju koja se pre pet godina desila u Račku.

Ubistvo 40 ljudi u Račku, gde su kao žrtve bili označeni albanski civili, a kao počinioci pripadnici srpskih snaga, mnogim političarima na Zapadu, i u Nemačkoj, poslužilo je kao argument kojim su javnostima svojih zemalja obrazlagali nužnost otpočinjanja bombardovanja Jugoslavije.

Za ,,Berliner cajtung,, Ranta sada kaže da ,,zna da su u blizini Račka bili sahranjeni pripadnici OVK,, . ,,Ja sam još tada dobila informacije koje dokazuju da je tamo [u Račku] ubijeno i više srpskih vojnika. Nažalost broj Srba koji su izgubili život u toj noći po svoj prilici nikada nećemo saznati,,, rekla je Ranta dodajući da bi ,,trebalo pitati Tribunal zašto se ne zanima za tu brojku,,.

Istovremeno je finska forenzičarka ocenila kao negativno to što se deo haške optužnice protiv Slobodana Miloševića koji se odnosi na slučaj Račak, zasniva prevashodno na verziji o tom dogadjaju koji je dao ondašnji šef misije OEBS-a na Kosovu Vilijam Voker.

Taj američki diplomata je neposredno nakon ubistva u Račku saopštio da je reč o masakru, odnosno da su srpske snage iz neposredne blizine streljale 40 albanskih civila.

,,Kada ambasador Voker kaže da se u Račku dogodio masakar, ta izjava nema nikakvo pravno dejstvo. Ja sam još tada istakla da su posmatrači OEBS-a zaboravili da preduzmu sve korake koji se normalno očekuju kada treba obezbediti poprište nekog dogadjaja - na primer izolovanje mesta, zabrana pristupa osobama bez posebne dozvole kao i skupljanje dokaza', rekla je Ranta.,,

Istovremeno je zatražila da se, pored postojećih fotografija koje su načinili posmatrači OEBS-a, objave i fotografije koje su u Račku napravila dvojica drugih fotografa i to pre dolaska posmatrača.

Na njima se, kako navodi Ranta, jasno vidi da je ,,najmanje jedno telo naknadno pomerano, a taj leš se na slikama OEBS-a ne vidi,,.

,,U danima pred početak NATO napada na Jugoslaviju bilo je jasno da je čitav niz vlada zainteresovan za verziju dogadjaja iz Račka po kojoj bi odgovornost bila samo na srpskoj strani.

Medjutim, takvu verziju ja nisam mogla da im ponudim, rekla je Helena Ranta. Ona je, kako prenosi 'Berliner cajtung', navela da je ,,instrukcije dobila od nemačkog diplomate Paulsa,, koji ju je, kao predstavnik zemlje koja je tada predsedavala Evropskom unijom, zamolio da pripremi pismenu izjavu. ,,Potom sam morala tu ličnu izjavu da pokažem Vilijamu Vokeru, koji je, kada ju je pročitao, bio sve samo ne oduševljen,,, navela je Ranta koja je ipak pristala da učestvuje na konferenciji za štampu 17. marta 1999. u Prištini.

,,Tom prilikom sedela sam zajedno sa nemačkim ambasadorom u Beogradu Gruberom i jednim finskim diplomatom. Nadala sam se da će me njih dvojica podržati, ali to nažalost nije bio slučaj'.

,,Pre sam imala osećaj da su me ta dva gospodina ostavila na cedilu,,, navodi sada Helana Ranta svoje utiske sa konferencije za štampu na kojoj je dominirao Voker sa svojim procenama i posle koje je ubrzo usledilo bombardovanje Jugoslavije.

U završnom izveštaju finskih stručnjaka za sudsku medicinu, objavljenom početkom 2001. godine, u časopisu 'Forenzik Sajens Internešenel', a koji je tada preneo i 'Berliner cajtung', ne nalaze se dokazi da je u selu Račak na Kosovu u noći izmedju 15. i 16. januara 1999. masakrirano albansko civilno stanovništvo.

[Jerry021]

Što je bilo , bilo . Nad prosutim mlekom se ne plače.

[Petar II]

Koliko su novinari poznavali geografiju?
Dionica Kumanovo-Skoplje, nalazi se u Makedoniji.

Komentar Henrika Augusta Angela iz Norveške.

,,U evropskoj štampi se često moglo čitati o Greueltaten - nedjelima i najgorim zlodjelima koje su činili srpski vojnici. Posebno se sjećam da je dopisnik iz Budimpešte u jednom velikom engleskom listu izvijestio o hiljadama masakriranih Albanaca na potezu između Kumanova i Skoplja.

Povješani su tako da vješala čine pravu aleju. Taj dopisnik je slagao s vise nego uobičajenom drskošću. Jer između Kumanova i Skoplja jedva da ima grma dovoljno velikog da se na njega objesi mačka.
Oko Kumanova ima tuce jablanova, ali na njima nije visio ni jedan Albanac u trenutku u kome je o njima sanjao dopisnik iz Budimpešte.,,
Henrik August Angel, Norveška!

[Svetlana]

Pa Pero svaka čast.Skoro mi se nije desilo da naidjem na nekog sa čijim se mišljenjem u potpunosti slažem.
Žalosno je samo to što se istine otkrivaju tek sada i što mi od toga i nemamo neke koristi.Američki izgovor za oduzimanje Kosova je navodno ogroman broj ubijenih,raseljenih i proteranih Albanaca.Svaki život je važan i vredan i nije dobro ubijati ali isto tako nije dobro ni igrati se sa živima i mrtvima a to se upravo čini tom manipulacijom sa brojem žrtava.Uostalom ako bi se princip oko broja ubijenih primenjivao onda bi mnoge države morale da se odreknu dela svoje teritorije zbog ubijanja ili proterivaranja manjinskih naroda.Što se pak genocida tiče ako bi se i taj princip takodje primenjivao onda bi na prvom mestu morala da se ukine Amerika jer je ona nastala na genocidu pa se čak taj genocid i slavi kao Dan zahvalnosti.Uostalom šta su španski osvajači uradili sa stanovnoštvom Južne Amerike kada su tamo stigli i ne samo oni...Stanovništvo Afrike se i dan danas perfidno ubija raznorazni boleštinama i tako u nedogled...
Uostalom jako je teško dokazati neke istine o nama kad imamo masu Nataša,Biljana i njima sličnih i kada te prosto teraju da priznaš nešto što nisi uradio...

[Jerry021]

Svetlana , gde ode čak u vreme konkvistadora ?Da nije bilo njih ne bismo imali ovo što sad imamo.
Ne mislim na drogu , nego na USA , najrazvijenu državu na svetu koja je uzor demokratije.Doduše, ne bi imala ni PC nego bi pisala na papiru i samo bi mali broj ljudi znao za tebe.I uopšte glupavo postavljaš post , da nije te USA ne bi bilo ni naizmenične struje jer je Tesla ipak otišao tamo , a nije ostao u Austro-ugarskoj i uopšte napretka tehnološkog.I izgleda da si ti za sve krive NGO , a ne primitivci koji su ubijali nedužan narod od Vukovara, preko Sarajeva do Srebrenice i Kosova.

[Petar II]

Svetlana kaže: Što se pak genocida tiče ako bi se i taj princip takodje primenjivao onda bi na prvom mestu morala da se ukine Amerika jer je ona nastala na genocidu pa se čak taj genocid i slavi kao Dan zahvalnosti.Uostalom šta su španski osvajači uradili sa stanovnoštvom Južne Amerike kada su tamo stigli i ne samo oni...Stanovništvo Afrike se i dan danas perfidno ubija raznorazni boleštinama i tako u nedogled...

Tačno!

Jerry021 kaže: Svetlana , gde ode čak u vreme konkvistadora ?Da nije bilo njih ne bismo imali ovo što sad imamo.

Tačno, da nije bilo njih, ne bi imali ni ovo sada: okupacije (Irak, BiH, Avganistan…),
Agresije (Srbija, RS,…), Medijske podvale(Račak, Markale, Srebrenica,…)…itd.

Jerry021 kaže: nego na USA , najrazvijenu državu na svetu koja je uzor demokratije

Od kada je USA najrazvijenija država na svijetu,…a ovo ,,uzor demokratije,,…
E, TOME ĆU DA SE SMIJEM NAJMANJE MJESEC DANA!

Jerry021 kaže: Doduše, ne bi imala ni PC nego bi pisala na papiru i samo bi mali broj ljudi znao za tebe.

Prouči malo tu materiju, ko je prvi napravio teorijsku postavku čipa, ko je prvi
npravio ,,Čip,, , ko je prvi napravio računar, i koliko godina nakon toga je
IBM razvio PC, (Otvoreni sistem računara).
Da to nije napravio IBM, napravio bi neko drugi, naročito su u Kini i Koreji radili
na tome.
Znači imala bi računar, zvao bi se drugim imenom, što je i nebitno, a ovo tvoje
o računarima je čisti primjer nepismenog lupanja.

Jerry021 kaže: I uopšte glupavo postavljaš post…

Njen post je sasvim na mjestu, TVOJ JE RIJETKO GLUP!

Jerry021 kaže: da nije te USA ne bi bilo ni naizmenične struje jer je Tesla ipak otišao tamo

Da nije bilo Tesle ne bi bilo naizmjenične struje, slučajem okolnosti on je otišao u SAD, to im ne daje nešto posebno na važnost, jer država USA nije pomagala Tesli u tom projektu.

Jerry021 kaže: I izgleda da si ti za sve krive NGO , a ne primitivci koji su ubijali nedužan narod od Vukovara, preko Sarajeva do Srebrenice i Kosova

U Vukovaru su civile ubijali Hrvati, U Sarajevu su ubijali Muslimani i Hrvati, Na području Srebrenice su ubijali Muslimani i Hrvati (jedinica u sastavu SFOR-a, likvidirali preko 1200 Muslimana u Srebrenici 95) ., Na Kosovu su ubijali: Albanci, Amerikanci, Britanci, Njemci, Francuzi, Španci, Turci, …

Ovo su odgovori na tvoje ,,bijesne,, komentare, no nisam negdje primijetio da imaš komentar na postove koji se odnose na temu, nemaš i ne možeš da imaš, jer su svi podatci u postovima tačni, i sam znaš da bi komentari na te postove bili lupanje u prazno, pa si našao da svoje frustracije liječiš na postu člana ,,Svetlana,, , čiji komentari imaju
veze sa temom, i imaju svoje utemeljenje na činjenicama, samo tvoja ograničenost ih nikada neće da apsolvira.