|
| Registracija | Uputstvo | Lista članova | Pretraga | Današnje poruke | Označite forume kao pročitane | Kalendar |
![]() |
|||||||
|
|||||||
| Politika Razmenite mišljenja sa političkim neistomišljenicima, učestvujte u VojvodinaCafe parlamentu |
![]() |
|
|
LinkBack | Alati vezani za temu | Vrste prikaza |
Odgovor: Српски одбрамбени ратови 91-99. |
|
Odgovor: Српски одбрамбени ратови 91-99. |
|
Odgovor: Српски одбрамбени ратови 91-99. |
|
|
s vetrom u kosi
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() Offline
Poruke: 1,188
Član od: 02.11.2006.
Poslednji login: 16.10.2007 14:40
Pol: Žensko
Lokacija: Beograd
|
Odgovor: Српски одбрамбени ратови 91-99. -
12.06.2007, 14:39
Citat:
Čekam. I sumnjam da ću dočekati. Malo je jedan ljudski život za to... Do tada, Hrvati imaju svoju domovinu i svoju domovnicu - bez Srba koji su i tako bili genocidni, uglavnom i pre svega prema sebi samima. Do tada se na ovim prostorima rečju "musliman" označava pripadnost narodu, a ne religiji, pa se piše vel'kim početnim slovom "m"... Do tada - ko živ, ko mrtav. Ne biti mrtav nije što i biti živ.
|
|
|
|
|
Odgovor: Српски одбрамбени ратови 91-99. |
|
|
Početnik
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() Offline
Poruke: 189
Član od: 02.05.2007.
Poslednji login: 26.11.2008 21:58
Pol: Muško
|
Odgovor: Српски одбрамбени ратови 91-99. -
12.06.2007, 20:37
коме још увек није јасно ко је, зашто, и из којих мотива почео рат, нека се укључи у садашње програме ХРТ и разјасниће своје заблуде милом или силом.(успех загарантован)
|
|
|
|
Odgovor: Српски одбрамбени ратови 91-99. |
|
|
Snebivljiva Aždaja
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() Offline
Poruke: 11,869
Član od: 13.03.2006.
Poslednji login: danas 01:52
Pol: Žensko
Godine: 33
Lokacija: Mali šator u preriji
|
Odgovor: Српски одбрамбени ратови 91-99. -
12.06.2007, 22:12
Na licu vekova leže duboko urezane godine nepovratne prolaznosti, svaki ožiljak i svaka bora govori o nekom vremenu, koje poput ljudske sudbine ostavlja tragove patnji i stradanja, dok se u nežnijoj puti kao pomične senke iskradaju palisadi mira i blagostanja, kao čovek prema čoveku, kao vek prema desetlećima i godinama.
Iz očiju vekova kao stari kresnici sevaju sablje i jatagani, mačevi i koplja, buzdovani i katapulti, ispod kojih krv i suze teku istim potocima, istim rekama, na rubu okeana večnosti. Po obrazima zapljuskuju uskovitlani virovi časti i dostojanstva, sa kojih odzvanjaju zaglušujući zvonici otadžbinskih pozivara, onih što vapaje pretvaraju u herojstva i one što plemenite živote sade na stazama nepoznatih krajputaša današnjice. Na uzdrhtalim usnama vekovi zovu prošlost, onu lepšu da se vrati i onu grubu budućnost da ne dođe. Ratovi još uvek traju u svojim čarobnim dimenzijama i vremenima, proroci ih vide unapred, ljudi ih doživljavaju, kao stradalnici noseći na sebi ordenje pobeda i groblja poraza. Onaj koji bi želeo da ih doživljava verovatno ima problema sa težinom pameti. Večni svetionici vasione kao da nam šalju iskre za potpaljivanje ratničkih vatri, kiše nas zapljuskuju u rovovima verskih i nemuštih pravila iskonskog primitivizma, iza koga je čovek samo kodirani pion u ratnoj partiji šaha gde su remi i pobeda sasvim isti za onog ko umire. Vek i čovek su sušta komparacija življenja, događaju se jedan drugom, druže se i rastaju, vole se i mrze, a na kraju postaju nerazdvojni ratnici, jedan drugom pomažu da prežive vreme koje im teče u venama, koje im nanosi glavne finese na lik, kao i slikar, kada u golom aktu odeva devicu koja će izgubiti čast u najezdi tatara ili koju će možda sačuvati Džingis kan savremene današnjice, vitlajući arsenalom raketa umesto sabljom, jašući čelične ptice umesto uskovitlanog stampeda konja, sve za slavu prestiža i moći, života i smrti. Kao reke bez povratka prolaze ratovi ostavljajući pustoš u matici ljudske sudbine, one koja je svakom čoveku posađena u potiljak vremenskih kazaljki, gde je pet do dvanaest nekome već prošlo, a nekom tek stiže. Toliko od Squaw, gade mi se ovakve teme. Da je svakome čin i rang bio ljudskost i čovečnost, ne bismo o ovome pričali. Ili sam možda trebala ćirilicom? ![]()
|
|
|
|
Odgovor: Српски одбрамбени ратови 91-99. |
|
|
Zli klerofašista
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() ![]() Offline
Poruke: 2,519
Član od: 18.02.2007.
Poslednji login: danas 01:08
Pol: Muško
Lokacija: Северни лимес
|
Odgovor: Српски одбрамбени ратови 91-99. -
23.06.2007, 21:34
![]() Петнаест година од битке за коридор Спектакуларном побjедом jединица Воjске Републике Српске и Републике Српске Краjине окончана 42 дана дуга блокада и успостављена веза са Србиjом ПРИJЕ петнаест година, 26. jуна 1992. године, борци Првог краjишког и Источнобосанског корпуса, послиjе дуготраjних, исцрпљуjућих борби прса у прса, пробили су коридор кроз Посавину и тако успоставили копнену везу између западног и источног диjела Републике Српске. Исцрпљени, али поносни на блиставу побjеду над вишеструко броjниjим муслиманско-хрватским снагама, сусрели су се у реjону села Корница и Чардак, на размеђу општина Модрича и Шамац. Загрљаjи Краjишника и Посаваца, честитке, пjесма, сузе радоснице, рафали у ваздух... Била jе то jедна од наjзначаjниjих и наjхуманиjих битака српске воjске у Одбрамбено-отаџбинском рату. Отворен jе копнени пут из Босанске и Книнске Краjине према Сембериjи и даље према Београду и Србиjи. Овом спектакуларном побjедом здружених jединица Воjске Републике Српске и Републике Српске Краjине окончана jе 42 дана дуга копнено-ваздушна блокада тадашње Aутономне региjе Краjина и Републике Српске Краjине. На том простору, одсjеченом муслиманско-хрватском агресиjом, живjело jе више од милион и по Срба. Остали су без хране, оружjа, нафте, лиjекова... На самом почетку рата добро наоружане jединице муслиманске Патриотске лиге и териториjалне одбране, потпомогнуте снагама регуларне воjске Хрватске, готово мjесец и по дана држале су у потпуном оперативном окружењу тадашњу Aутономну региjу Краjина и западне диjелове Републике Српске Краjине. Почетком маjа 1992. године сви путни правци коjи су Добоj, Бању Луку, Приjедор, Книн... спаjали са источним диjелом Републике Српске и Србиjом били су пресjечени. Прекинут jе био и ваздушни саобраћаj. Посљедњи авион из Бање Луке за Београд полетио jе 19. маjа. Становништво се нашло у окружењу и приjетило му jе потпуно физичко уништење. Посебан проблем представљао jе недостатак лиjекова и санитетског материjала. Само у периоду од 22. маjа до 19. jуна 1992. године на Одjељењу за интензивну његу Клинике за дjечиjе болести у Бањоj Луци умрло jе 12 новорођенчади због недостатка кисеоника. Упркос свим апелима, Савjет безбjедности УН ниjе дао дозволу да авион са лиjековима из Београда полети за Бању Луку. Била jе то кап коjа jе прелила чашу. Више ниjе било времена за чекање. Нешто се морало предузети. Тадашњи командант Првог краjишког корпуса, генерал Момир Талић, издао jе средином jуна 1992. године наређење начелнику Штаба Прве оклопне бригаде и команданту Тактичке групе jедан потпуковнику Новици Симићу: "Хоћу коридор ка Србиjи преко Требаве. Наjкраћим путем. Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козиjа стаза. Нећу да дjеца умиру! Поред Талића као главног стратега и креатора операциjе "Коридор", акциjу су планирали и начелник Штаба Првог краjишког корпуса генерал Бошко Келечевић, командант специjалне jединице МУП-а РСК генерал Боривоjе Ђукић, генерал Славко Лисица и тадашњи начелник Штаба Прве оклопне бригаде Новица Симић. Услиjедила jе воjничка акциjа коjа ће остати записана у воjним аналима. Извршен jе пробоj из потпуног оперативног окружења. Aкциjа "Коридор" започела jе 14. jуна 1992. године, када су борци 16. краjишке моторизоване бригаде, под командом потпуковника Милана Челекетића, уз подршку тенковске чете из Добоjа, кренули у битку на jужном диjелу дервентског ратишта. Борбе су поjачане 24. jуна, када jе снажна артиљериjска припрема на широком фронту неприjатељске формациjе навела на погрешан закључак да Воjска Републике Српске жели да заузме Тузлу. Све што се послиjе тога догађало изазвало jе општу пометњу у муслиманско-хрватским редовима, што jе знатно олакшало деjство српским снагама на главним правцима пробоjа коридора. Изненађење jе било потпуно. Коридор живота jе пробиjен два дана приjе зацртаног рока. Мада jе Талић, како jе говорио, планирао да попиjе кафу за Видовдан у Модричи, десило се то два дана раниjе. Српску воjску нико ниjе могао да заустави. Jедан међу многима коjи jе властитим хероjством показао како се бори за своj народ био jе командант батаљона МУП-а РСК Миливоj Рашула. Он jе у своjоj официрскоj торбици понио српску тробоjку, риjешен да jе постави на силос у Оџаку. Стао jе на чело jуришног диjела батаљона. У jедноj паузи између двиjе борбе, са везистом и куриром кренуо jе испред осталих. Било jе то кобно. Покошени су неприjатељским рафалима. Маjор Вељко Леко jе хеликоптерима пребацио више од 600 рањеника за Београд, а командант елитне jединице "Вукови са Вучиjака" Вељко Миланковић jе у jедном тренутку, нашавши се у полуокружењу, повео борце у величанствен jуриш. - За мном, jунаци! - командовао jе Миланковић. Пробоjем "коридора живота" српске краjине су продисале пуним плућима. Из Србиjе су кренули конвоjи са лиjековима, храном, нафтом, цигаретама... Г. ДAКИЋ БРИГAДЕ Да би сприjечиле пробиjање коридора кроз Посавину, муслиманско-хрватске снаге су ангажовале 16 бригада - пет моторизованих и jеданаест лаких пjешадиjских. Моторизоване jединице чинили су припадници регуларне Воjске Хрватске: Прва ЗНГ из Загреба, Друга и 108. ЗНГ из Нове Градишке, Трећа ЗНГ из Осиjека и 153. ЗНГ из Велике Горице. Од лаких пjешадиjских бригада биле су ангажоване 101. ХВО из Брода, 102. из Оџака, 103. из Дервенте, 104. из Шамца (Домаљевца), 105. из Модриче, 107. из Градачца, 110. из Усоре, 111. из Жепча, те муслиманска 207. из Тешња, 201. из Маглаjа и 109. из Грачанице. ГУБИЦИ Према званичним подацима, у операциjи "Коридор" погинула су 293 воjника Воjске Републике Српске и специjалаца МУП-а Републике Српске Краjине, док их jе 1.129 теже или лакше рањено. Губици снага муслиманско-хрватске коалициjе нису познати. Претпоставља се да су били много већи. ПРЕВОЗ БAЊA ЛУКA - Aдминистративна служба града Бање Луке организоваће бесплатан превоз за грађане до Дуге Њиве у недjељу, 24. jуна, када се обиљежава петнаестогодишњица акциjе "Коридор". Обезбиjеђено jе пет аутобуса, а полазак jе заказан у осам часова са старе аутобуске станице. Љ. Р. ...prošlo je dvan'est sati mala, čarolije su nestale...
|
|
|
|