Београдизација Србије

[morrib]

To je ono što sam na kraju rekao;Ostaje nam samo da se nadamo.
Što se tiče zakona i same njegove razrade u detalje, stvarno dobro urađeno, sami instrumenti primene takođe dobro postavljeni, sama realizacija svega toga videćemo... Ako dođe do pravilne primene samo će u startu veliki gradovi osetiti to što je uzeto od njihovog kolača, mislim da će jačanjem i razvojem manjih i nerazvijenih celina, doći vrlo brzo do povraćaja sredstava, jer ravnomernijim razvojem se uvećava i količina novca koji će na razne načine doći nazad, što je vrlo pozitivno jer se krug ojačava i retroaktivno gledano, od tanke crte koja je povezivala veće centre sa manjiim sredinama(nerazvijenim ili slabo razvijenim), stvara se velika traka kruga za kretanje novčanih tokova.
Setih se reči jednog mog prijatelja; voleo bih da je celo selo bogato a jedini ja siromašan, onda bi imalo i za mene koliko toliko. Tako je sa lokalnim samoupravama, bolje je da nema siromašnih, naravoučenije ne treba.
Dali je ovo utopija ili realnost budućnosti, videćemo, ali treba se boriti i biti optimista bez obzira na sve, ne pružiti đavolu mogućnost da organizuje igranku po našim leđima.

[BaneK]

Ustav je donešen, lokalnim samoupravama se garantuje pravo na svojinu. Očekuje se razrada ustavnih normi kroz nove zakone. Da li će one doprineti nešto ravnomernijem reginalnom razvoju ostaje da se vidi.

Dobro je primećeno da je Beograd, kao celina, najveće biračko telo i da se u njega najviše ulaže, što je i normalno jer je reč o prestonici, niko i ne treba da bude protiv toga, međutim i ostalim gradovima se mora pružiti šansa za razvoj. Neke promene su učinjene u tom pravcu kroz prenošenje (tj. vraćanje) lokalnim samoupravama određenih fiskalnih prihoda (porez na imovinu), ali one nisu zaživele u praksi. Tendencija decentralizacije postoji, videćemo kako će se sprovesti. Teško se država odriče onoga što je stvaranjem centralističkog sistema 90-te godine oduzela opštinama.

[StOlA]

BaneK kaže: Teško se država odriče onoga što je stvaranjem centralističkog sistema 90-te godine oduzela opštinama.

Надам се да ће и локалне самоуправе бити довољно зреле да прихвате и траже одговорност у складу са новим обавезама.
Мислим да и повећана одговорност локалних самоуправа може представљати проблем у нашем друштву, јер ретки су они који желе да одговарају и за промашаје и грешке које су неизбежне ако се нешто ради, лакше поступати по упутствима.

2000-1990=10 година, 2007-2000=7 година. (јбт. замало нечије пунолетство)
по овој простој рачуници се види да аргументима проблема 90-тих не можемо објашњавати данашњицу, већ се садашњи проблеми постављају, решавају и утичу на догађаје и развој друштва у наредне три до четири године, а предстваљају превиде и грешке у протекле три-четири године.

[BaneK]

Ne možeš poreći činjenicu da je centralizacija izvršena 90-godine Ustavom RS (koji je skoro promenjen). Nije se ni mogla vršiti decentralizacija bez najvišeg pravnog akta, zašto je tek sad skoro donešen, da ne ulazimo u to. Slažem se da se za 7 godina moglo mnogo toga uraditi a nije, zato sam i napisao da će se država teško odreći nasleđenog sistema.

[Gogi]

masada kaže: Pajtic je jak u DS - u pa sto nesto ne poradi po tome ?

Он ми је баш мутна појава, нит' смрди нит' мирише, врло несигурно ми изгледа за оно чиме се бави... А питање је на месту.

[Jerry021]

Prvo bi trebalo promeniti ustav , pa tek onda ići u decentalizaciju Srbije !Eto , opet se mora ići po mišljenje u BG , pa tek onda rešavati pitanje npr. Vojvodine , a ako se nekome ne svidi kako radi skupština Vojvodine ili IV Vojvodine , on je može ukinuti u skupštini Srbije (po ustavu) .Tako , ako SRS dobije preko 50 % glasova u Srbiji , a u Vojvodini imaju manjinu oni mogu ukinuti Vojvodinu kao pokrajinu i proglasiti centralizovu Srbiju kako jedinstvenu državu bez ijedne pokrajine (koja je preostala) !

[JasnaBGD]

Šta reći... Jagodina - sa Fabrikom kablova koja je nekada žarila i palila ne samo po Srbiji, nego po svetu, sada je prepuna butika u kojima niko ništa ne kupuje, kafića u kojima sede dokoni momci i devojke - zato što nemaju posla! Ćuprija - nekada jak zdravstveni centrar, sa školom za muzičke talente, nadaleko poznatom, sada je - takodje. Paraćin - Prva srpska fabrika stakla, fabrika štofova koji su izvoženi širom sveta - takodje. Zaječar - takodje. Pirot - kataklizma. Niš - nešto se koprca... slabo je to... O Boru, Majdanpeku - da ne govorim. Sablasna tišina.
O okolnim selima - nema se šta reći: pustoš i praznina...

[broj310]

мислим да је крагујевац први што се тиче социјале... град са толико становника а са руинираном индустријом тотално... погрешна политика,дефинитивно,најлакше објашњива са овим насловом-
београдизација србије

[yossarian]

Intervju: Tražimo pokrajinu sa sedištem u Nišu

BOŠKO RISTIĆ, ČLAN PREDSEDNIŠTVA DS-a

Član Predsedništva DS-a, narodni poslanik Boško Ristić najavljuje u razgovoru za „Dnevnik“ stalnu inicijativu u Skupštini Srbije za donošenje zakona o autonomnim pokrajinama i regionalnim autonomijama, koji bi definisao uslove i postupak za njihovo formiranje, a centar jedne od novoformiranih pokrajina u Srbiji bio bi Niš. Uz ovaj zakon, kako objašnjava Ristić, Republika bi trebalo da donese strategiju ravnomernog regionalnog razvoja i decentralizacije sistema državne vlasti.


– Zakon o teritorijalnoj organizaciji, koji treba uskoro da bude donet, može delimično da otvori put novom konceptu regionalizacije i decentralizacije Srbije, jer mogu da se prenesu ovlašćenja s centralnih na niže organe vlasti i započne fiskalna decentralizacija, kod koje je bitno na kojim računima će te pare da završe i ko će o njima da odlučuje – objašnjava Ristić, uz opasku da za svoju inicijativu lobira u DS-u i prema ministrima svoje stranke u Vladi Srbije. – Ali tražimo i partnere u okviru drugih stranaka, koje smatraju da je to platforma delovanja u budućnosti, naglašava naš sagovornik.

Na sednici GO DS-a ste rekli da bi umesto Ministarstva za dijasporu bilo bolje da je osnovano ministarstvo za Srbe van Vojvodine i Beograda?
– Da, jer sam hteo da skrenem pažnju na način života građana Srbije koji ne žive u Vojvodini i Beogradu, posebno na one iz istočnog i jugoistočnog dela zemlje, koji žive s veoma malim ličnim prihodima, pa se za isti posao u Svrljigu prima deset puta manje novca nego u Apatinu. Smatram da lokalne samouprave nemaju dovoljan kapacitet da rešavaju mnoga krupna pitanja od važnosti za građane Srbije, a posebno da preuzmu odgovornost za lokalni ekonomski razvoj i lokalnu ekonomsku incijativu. Zato siromaštvo živi baš na jugu i istoku Srbije i ukoliko želimo da se borimo da stvorimo strategiju za borbu protiv siromaštva, to bi značilo da moramo da krenemo u iskorenjavanje siromaštva u pomenutim delovima. Takođe je važno promeniti to što ne postoje regionalne institucije, koje bi artikulisale interese građana u određenim regijama, s obzirom na to da se mnogi projekti i problemi rešavaju po regionalnom principu. Pojedina sela u opštini Majdanpek su po sto kilometara udaljena od najbližeg šaltera na kojem građani mogu da overe zdravstvenu knjižicu, tako da je tačno da je zakon jednak za sve, ali građani nisu jednaki pred zakonom jer im pristup institucijama nije omogućen na istovetan način. Lokalne samouprave bez sopstvene imovine nemaju šanse za odgovarajući ekonomski razvoj. Način koji definiše privatizaciju je takav da će Vojvodina, kao autonomna pokrajina, dobiti mnogo više para od privatizacije NIS-a nego što je Niš dobio od privatizacije DIN-a.

Partijske ili pare NIP-a

– Način na koji su u prethodnom periodu trošene pare iz NIP-a odudara od onog principa za koji se mi zalažemo, jer su novci transferisani prema partijskoj pripadnosti nosioca čelnih funkcija u lokalnim samoupravama. Vrlo često su trošeni za ono što nije prioritet u lokalnoj sredini – ukazuje Ristić.

Demokrate ne traže promenu Ustava

Da li DS traži promenu Ustava Srbije?
– DS ne traži promenu Ustava, ali pojedini ljudi iz stranke traže primenu ustavnih garancija i sada važećeg Ustava. Ovo o čemu pričamo jesu grancije trenutno važećeg Ustava, i u tom okviru ljudi koji žive van Beograda i Vojvodine traže svoja prava.

Puna decentralizacija Vojvodine

– Mi želimo da i gradovi budu decentarlizovani, pa i sama Vojvodina. Nije dovoljno da Novi Sad nekome zameni Beograd, već je bitno da i unutar Vojvodine imate decentralizaciju do najnižih organizacionih jedinica – objašnjava Ristić, i dodaje da bi jugoistočna Srbija „bila zadovoljna ingerencijama i ovlašćenjima i izvornim prihodima koje sada ima Vojvodina“. On kaže da je jugoistoku Srbije „Vojvodina uzor, po ekonomskom potencijalu, istorijskom i kulturnom nasleđu, multikulturalnom društvu, koje je primer za istok Srbije, gde žive Vlasi i Bugari, i jug, gde žive Albanci“.

I šta vi predlažete?
– Nije suština u tome da Niš dobije ministra ili državnog sekretara i tako lokalne sredine budu zastupljene u centralnim organima vlasti, već je potrebno da se stvori sistem za finansiranje regionalnog razvoja, kako bi se on uravnomerio. U evropskim zemljama, kada postoji disproporcija između regija u razvoju za 50 posto, to se smatra neravnomernim razvojem i odmah se reaguje podsticijanim fondovima, a u Srbiji su razlike među regionima i do deset puta veće. I zato je potrebno doneti strategiju regionalnog razvoja, ali i strategija za decentralizaciju, što znači da bi neka buduća, ako ne već i ova vlada, morala da ima ministarstvo za decentralizaciju. To znači da bi jedan ministar koji sedi u Vladi morao da uzima sav onaj višak ovlašćenja koja imaju druga ministarstva, a koja su im nepotrebna i koja mogu po principu supsidijarnosti da se rešavaju na nižim organima vlasti. Zatim, novi Ustav je otvorio mogućnost stvaranja autonomnjih pokrajina, kao jednog od načina decentralizacije i izgradnje posebe vrste autonomije, ali je nejasan u tom delu i zato je nužno da se donese zakon o stvaranju novih autonomnih pokrajina u Srbiji. Najznačajnija politička pitanja i odluke, kao što su bezbednost, monetarna politika, zaštita celovitosti i integriteta Srbije, naravno da bi ostale na nivou centralnih državnih vlasti. Ali, sve što nije od državnog i nacionalnog značaja, a važno je za građane Srbije i njihov život, treba da se spusti na niže organe vlasti. Zakonodavna i izvršna vlast bi bile na različitim nivoima, što znači da bi regionalne autonomije morale da imaju svoje predstavnike direktno birane od građana i izvršnu vlast koja bi na osnovu izvornih prihoda i nadležnosti mogla da bez uplitanja centralne vlasti utvrđuje probleme prioritne za rešavanje. Recimo, u oblasti socijalne zaštite, jer ti centri moraju biti što bliži građanima, korisnicima usluga. Nema potrebe da se za svaki zahtev iz najudaljenijih krajeva Srbije