Kurdsko pitanje

[HLEBmaster]

Kurdi su zaista zanimljiv fenomen u svetskoj politici, kao ogledno polje principijelnosti i nepincipijelnosti medjunarodne politke. Dok su na jednoj strani u Iraku praktichno deo saveznichke koalicije, nekada tiranisani od Sadama, u Turskoj oni su pobunjenici, nad kojima je svaka akcija drzzave naizgled dozvoljena, jer je Turska otvoreni saveznik Amerike...

Zanima me da li je to tako, shta je njima uskracheno, a shta nije? Shta je cilj "pobunjenika"? Iskreno govorechi, nemam pojma o stanju u Turskoj i nemam stav, a vishe vidjenja i mishljenja, pa i masovnije Googlanje mozze pomoch...

[Lillith]

Kurdi su separatsiti koji zele da odcepe deo Turske i stvore Kurdistan...Glavno oruzje su im bombaski napadi...
kao sto si lepo primetio ima ih i u Iraku...Sto se tice prava imaju ih kao gradjani Turske ali oni ne zele da zive u Turskoj kao ni u Iraku i tu je problem...

[nattydread]

evo ovako, imam druga bas iz turske, obrazovan, sekularan. nema nista protiv kurda, ali ga to bas i ne zanima. covijek zivi u istanbulu, radi za stranu firmu, juri pare, provod, bole ga u principu dupe za politiku i za kurde. bivsi sef mi je kurd, koji je radio za austrijsku firmu. pricala sam sa njim o tome. sto se njega tice, njima ne treba nezavisnost, nego samo da ih turci priznaju kao narod, tj. da imaju skole na kurdskom jeziku, literuru i sve ostalo, neka najosnovija prava. ne podrzava ekstermiste i misli da sve treba da se rijesava regularnim politickim putem. e sad, ovo su samo dva individualna misljenja. niti zivim tamo, niti ikome zelim da solim pamet. ali, cinjenica jeste da taj narod ne smije da bude nevidljiv, takodjer da ne treba da rjesavaju probleme bombama nego da sjednu za stol i da se dogovore.

[yossarian]

Курди су народ који насељава своје подручје неколико хиљада година уназад. Није јасно да ли су дошли са Аријцима пре 4000 година или су потомци још старијих Хетита.
Наравно, како су долазиле и одлазиле империје тако су их покоравале. Последња која их је покорила била је Отоманска империја која их под окупацијом држи и данас.
Турска империја је била империја као и друге, и под својом влашћу је држала многе народе, бар то знамо.
Процес ослобађања од турске окупације трајао је дуго, на истоку Анадолије било је то после Првог светског рата. Према уговору из Севреа, Ирак и Палестина су припали Енглезима, Либан и Сирија Французима, Јерменија је требала да добије независност, а Курди су требали да одрже референдум о својој будућности.
Међутим, пошто је Кемал паша Ататурк извршио државни удар, напао је Грке, Јермене и заузео Курдистан. Грке су истерали, а успут истерали и побили на хиљаде Грка, староседилаца источне обале Егејског мора. Над Јерменима су геноцид починили још представници старог режима. Јерменију су поделили са Совјетским Савезом.
Турски устав признаје три мањинска народа - Грке, Јевреје и Јермене, а и то јер их на то обавезује уговор из Лозане из 1923. Колико се поштују права мањина говори недавно убиство новинара Хранта Динка, Јермена који се усудио да пише о мањинским правима и геноциду над Јерменима.
Члан 66. турског устава проглашава све држављане Турске, сем тих мањина, Турцима.
Забрањиван је турски језик, људи су хапшени због тога што су друге учили курдски језик (лично знам неке примере), јер су деци давали курдска имена, јер су се залагали за права Курда...
Турска идеја о свим грађанима Турске као Турцима, уз забрану мањинских језика и испољавања идентитета јако личи на идеје бошњачких екстремиста у Босни, где се идејом о једној државној нацији покушава обезбедити доминација најбројнијем народу. За разлику од Босне, у Турској је то успело јер су били довољно јаки. Турска је држава која је дуго времена била под војном управом, а војска је фанатична у слеђењу идеја Кемал паше, који је и успоставио Турску само за Турке.
Дезмонд Фернандез (Desmond Fernandes), који истражује геноцид над Курдима, каже да турска влада има програм геноцида над Курдима, који за циљ има асимилацију ове заједнице у етничке Турке. Често су инжињери уништења Курда били исти људи који су уништавали Јермене пар година раније. Турска геноцидна политика се огледала у три категорије према Фернандезу:
(1) Програм насилне асимилације - забрана турског језика, негирање постојања Курдске историје, насилна пресељења Курда у некурдске области Турске због асимилације, индоктринација Курда преко школског система, радио и телевизијских канала.
(2) Забрана легитмине опозиције програмима владе Турске, нпр. курдске културне организације, политичке странке, курдских медија...
(3) Насилно сузбијање било каквог Курдског отпора - стотине хиљада Курда су убијене од стране турске државе у последњих осамдесет година. Од Араратског устанка Шејха Саида 1920их, крвавог сузбијања Дерсим устанка у 1930их, као и кампању Радничке партије Курдистана (ПКК) која и данас траје. Турска је послала у затворе Курдске чланове Турског парламента, разне активисте за људска права, академике који су се залагали за курдска права, као што је социолог Исмаил Бешикчи (Ismail Besikçi). Фернандез тврди и да је турска влада одговорна за убијање већег броја новинара и интелектуалаца током година.

Замислимо да ни први ни други српски устанак нису успели - и да се 150 година касније Срби и даље боре против турске окупације. То је дефиниција курдског проблема.
Данас је Турска због свог геополитичког положаја члан НАТО пакта и савезник Америке - а тада је све дозвољено. Рецимо, израелски авиони по споразуму користе турски ваздушни простор за вежбе својих авиона, јер је небо над Израелом мало, један пример сарадње америчких савезника.
Тако се у борби против народноослободилачког курдског покрета у делу Курдистана под турском окупацијом користе разне мере, као што је спаљивање села, насилно протеривање и пресељавање Курда у градове, где их је лакше контролиати и где ће се под контролом државе лакше асимиловати.

[masada]

Pa to pitanje ako postavimo na istorijsku osnovu bilo bi, da je početkom dvadesetih godina ovog veka, Turska silom sprečila sprovođenje odluke mirovne Konferencije u Sevreu o državi za Kurde, te je predviđeni Kurdistan podeljen između Turske i Iraka. Režim Kemala Ataturka kao i ostalih turskih predsednika posle ( u dvadesetim i tridesetim godinama ) ugušili više kurdskih oružanih ustanaka. Kurdi su 1946. proglasili svoju republiku i otcepili se od Irana, ali je šah to krvavo ugušio nakon što su Rusi povukli svoju pomoć pobunjenicima, čiji je vođa Muhamed Kazi potom obešen.

[yossarian]

http://www.ihd.org.tr/repspec/omctihd/researc.htm
Курдске борце за слободу Турска држава је прогласила терористима. Један од метода борбе против ПКК је и уништавање села насељњних Курдима. Људи се силом терају да приступе "сеоским стражама", ако одбију, њихове куће се пале и имања уништавају.
Курди нису имали прилику да развијају своју државу, тако да су њихова подручја у великој мери заостала, а народ сиромашан и примитиван. Кад се том народу супротставе слике културне и развијене Турске, посебно богатог Истанбула или приморских летовалишта, није тешко закључити зашто могу да их представе као терористе.
Турска држава је неупоредиво јача од Курда, тако да има бескрајан избор механизама за остваривање својих циљева. Ако неко хоће да живи нормалним животом, мора да се пресели у крајеве где Курди нису већина, да користи језик средине (пример, не би баш пуно успео у многим пословима неко ко у Новом Саду прича рецимо само арапски), а с обзиром на третман курдског језика и мањине, већ следећа генерација гарантује асимилацију.
Новинар Готфрид Штајн (Gottfried Stein) позива се на бившег поручника турске војске Јенера Сојлуа (Yener Soylu) док описује процес убеђивања сељана да приступе сеоским стражама:
"Дали смо им избор, да се прикључе сеоским стражама или ће бити пресељени у друге провинције. Увече, инсценирали бисмо сукоб са герилцима ПКК, пуцали смо у прозоре и пуцали на села из тешког наоружања. С обзиром да су људи зависили од својих усева и животиња, уништавали смо њихова поља и убијали животиње. Ако ни то не би успело, опколили бисмо село и послали унутра контрадиверзантске јединице."

Плате сеоских стражара су око 200 долара месечно. Људи који су приморани да приступе сеоским стражама приморани су да буду лојални Турској, јер их ПКК сматра издајницима, а они немају другог извора прихода. У том случају се окрећу многим противзаконитим активностима, као што су пљачке, изнуда, отмице, сексуално злостављање...

Турска злочиначка политика тера Курде да ратују једни против других, а онда то у медијима представља као борбу лојалних грађана чак и курдске националности против терористичке организације.
Звучи познато, сетимо се тзв. "Алијиних Срба", за које су муслиманске власти у БиХ тврдиле да представљају босанске Србе уместо представника Републике Српске. Представнике који ни на једним послератним изборима нису успели да уђу у било коју скупштину, било у ФБиХ било у РС. Међутим, босански муслимани нису победили у БиХ, Турска држава контролише све полуге власти у Турској, тако да им је пуно лакше да спроведу своје намере у дело.