State of VOJVODINA ?

[yossarian]

valter kaže: -U vezi BG-Pozega; Velja je obecao auto-put do Cacka i tako ima da bude. Istina, Ibarska magistrala jeste cesto zagusena kamionima na delovima puta sa jednom trakom i treba jedna "jaca" veza sa i sa Valjevom (put od odvajanja sa Ibarske preko Lajkovca do Valjeva je katastrofalan) i Uzicem (gde se dosta radi kol'ko cujem), al' to nije tema. Tema je, da li je (zakonski jeste zakon je "BG") u redu dati nesto sto su finansirali gradjani jedne teritorije ocekujuci povracaj kroz naplacivanje putarine i od iste graditi druge (preko) potrebne saobracajnice da bi se gradila neka druga jer je ministar obecao.

Држава треба да одлучује о питањима ауто-путева, јер је то питање од државног, а не покрајинског или општинског значаја. То што је организација СФРЈ била накарадна (а та држава је зато и завршила како је завршила) па је покрајина имала толике надлежности је ствар историје.
Кострешове приче о томе како Војводина нешто губи су чиста демагогија - јер путарину не наплаћује Војводина већ ЈП "Путеви Србије", које се стара о државним путевима, државној својини у општој употреби, општим добрима.
Држава треба да се брине о развоју путне инфраструктуре, дакле да гради нове путеве. Они су изабрали овај начин - да уступе наплату путарине на једном делу полузавршеног полуаутопута како би довршили тај аутопут и направили још један који је преко потребан.
Питање је да ли је то најбољи начин за изградњу, да ли је било могуће рецимо узети кредит па правити тај пут тим средствима или издвојити средства из буџета, а не да ли је у питању "пљачка Војводине".
Европска унија је испланирала коридоре по целој Европи, а код нас генијалци тврде да би о томе требало да одлучује општина Беочин... Државни путеви су у надлежности државе, није их баба оставио Кострешу да он убира путарину и распоређује по свом нахођењу.
Путну инфраструктуру Србије треба развити, а правити неке проблеме типа "опљачкаше Војводину" и минирати развој земље је недопустиво.
Правац према Бару је поред Коридора 10 тренутно најважнији правац Србије, а Кострешова прича о "пљачки Војводине" вероватно служи само томе да се промовише Костреш као "бранилац Војводине", не би ли се ЛСВ помакла са 7 места од 120 у покрајинској скупштини.

Vojvodina ima prirodniju vezu sa Zapadnom Srbijom, preko Sapca i Valjeva. Sabac je cvoriste puteva: i Bosna i BG i Z.Srbija. Toliko!

Хоћеш да кажеш да је правац Нови Сад - Ужице преко Руме, Шапца и Ваљева, тренутно прометији и битнији за Србију од овог који се прави? Које је то размишљање, "веза Војводине и западне Србије"? Шта је битније, интерес државе или интерес једне покрајине или једног села? Прави се пут који је најбољи за државу, најпрометнији, најисплативији, за привреду најисплативији, стратешки најважнији... то што би нама било ближе до Ужица стићи преко Шапца и Ваљева не значи ништа. Много више се гледа кад се прави пут.

Jerry021 kaže: Što se tiče Hrvatske , županija Istra ima čak i svoju himnu , a to nikome ne smeta , a njihove županije imaju veća ovlašćenja nego sadašnja Vojvodina .

Србија има своје околности, Хрватска своје. Сем тога, не знам баш за надлежности жупанија.
Устав Републике Хрватске:

Članak 133.

Jedinice lokalne samouprave su općine i gradovi i njihovo područje određuje se na način propisan zakonom. Zakonom se mogu ustanoviti i druge jedinice lokalne samouprave.
Jedinice područne (regionalne) samouprave su županije. Područje županije određuje se na način propisan zakonom.
Zakonom se može glavnom gradu Zagrebu utvrditi položaj županije. Većim gradovima u Republici Hrvatskoj zakonom se mogu dati ovlasti županije.
U naselju ili dijelu naselja mogu se, u skladu sa zakonom, osnivati oblici mjesne samouprave.

Članak 134.
Jedinice lokalne samouprave obavljaju poslove iz lokalnog djelokruga kojima se neposredno ostvaruju potrebe građana, a osobito poslove koji se odnose na uređenje naselja i stanovanja, prostorno i urbanističko planiranje, komunalne djelatnosti, brigu o djeci, socijalnu skrb, primarnu zdravstvenu zaštitu, odgoj i osnovno obrazovanje, kulturu, tjelesnu kulturu i sport, zaštitu potrošača, zaštitu i unapređenje prirodnog okoliša, protupožarnu i civilnu zaštitu.
Jedinice područne (regionalne) samouprave obavljaju poslove od područnog (regionalnog) značenja, a osobito poslove koji se odnose na školstvo, zdravstvo, prostorno i urbanističko planiranje, gospodarski razvoj, promet i prometnu infrastrukturu te planiranje i razvoj mreže obrazovnih, zdravstvenih, socijalnih i kulturnih ustanova.
Poslovi lokalnog i područnog (regionalnog) djelokruga uređuju se zakonom. Prilikom dodjeljivanja tih poslova prednost će imati ona tijela koja su najbliža građanima.
Prilikom određivanja djelokruga jedinica lokalne i područne (regionalne) samouprave mora se voditi računa o širini i prirodi poslova i o zahtjevima učinkovitosti i ekonomičnosti.

Устав Републике Србије:
Član 183.

Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i svojim statutom, uređuju nadležnost, izbor, organizaciju i rad organa i službi koje osnivaju.
Autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom, uređuju pitanja od pokrajinskog značaja u oblasti:

1. prostornog planiranja i razvoja,

2. poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva, lova, ribolova, turizma, ugostiteljstva, banja i lečilišta, zaštite životne sredine, industrije i zanatstva, drumskog, rečnog i železničkog saobraćaja i uređivanja puteva, priređivanja sajmova i drugih privrednih manifestacija,

3. prosvete, sporta, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite i javnog informisanja na pokrajinskom nivou.

Autonomne pokrajine se staraju o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava, u skladu sa zakonom.
Autonomne pokrajine utvrđuju simbole pokrajine i način njihovog korišćenja.
Autonomne pokrajine upravljaju pokrajinskom imovinom na način predviđen zakonom.
Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i zakonom, imaju izvorne prihode, obezbeđuju sredstva jedinicama lokalne samouprave za obavljanje poverenih poslova, donose svoj budžet i završni račun.

A što se tiče koncesija one se daju i uvek i samo uvek kad je nešto dato za izgradnju ,a ne za gotovo i nešto što se već koristi. Znači nije koncesija nego dar ili mito.

Концесије се дају кад се то исплати. Концесија је дата за изградњу ауто-пута, ауто-пут Хоргош-Београд није завршен, а све и да јесте може се дати у концесију да се направи још нешто.
Даш им да ти доврше аутопут, направе још 122 километра, и да наплаћују путарину. То није дар ни мито.

A zašto je put samo do Požege i šta tamo ima , to treba pitati Velju Selju.

Ауто-пут се не прави да би повезао Пожегу са Београдом, већ се прави јер је то важан и прометан правац.

U Crnoj Gori je tek sada odobren tender za izgradnju 2 autoputa, jedan je u jadransko-jonskom pravcu, znači povezivanje sa Hrvatskom i Albanijom do Grčke, i jedan u pravcu pruge BG-Bar.Što znači da bi taj put trebao da bude do Prijepolja, a ne do Požege.I Crna Gora je uzela kredit od Svetske banke.

Ауто-путеви се не праве да би се повезало са иностранством, већ свугде тамо где је то потребно због развоја неког подручја, због обима саобраћаја, потреба привреде...
Требало је до Пријепоља, али очигледно да није било новца у овој фази. Направљено је докле је било новца - дакле до Пожеге.

[yossarian]

SilentBob kaže: Mozhda da, a mozhda i ne. To necemo saznati dok ne pokushamo. Hrvatska, kada vec spominjemo susedne zemlje, ima zhupanije, koje imaju svoj rachun, svoj budzet, i koje su autonomne u svojim poslovima koliko i Vojvodina (ako ne i vishe). Mogu po svom nahodjenju planirati stavke budzeta, raspisivati tendere, a imaju i, o uzhasa, svoju (zhupanijsku) policiju, grb i zastavu. I, niko od njih ne misli da je Hrvatska time ugrozhena.

Као што већ рекох, сети се како су велике силе решиле проблем националне мањине која хоће да се одцепи у Хрватској а како би да га реше у Србији. Србија је пуно више под нападима од Хрватске, пуно више мора да се пази. Не приметих баш да се у Хрватској негде јављају идеје какве у Србији просипа Чанак, немају ни причу о угрожености Мађара, немају ни вехабије...

To ne menja chinjenicu da je tako neshto radjeno dosta ranije...

На лош начин. Не мења.

Rekao sam 'uz pravo na korishcenje'. Neko drugi ce ubirati putarinu sa puta koga smo mi izgradili.

Зато што нам је потребно још аутопутева. Или мислиш да Србија треба да остане на једном аутопуту, наплаћујемо путарину лепо у наредних сто година, и Бог да нас види?

Naziv "Autoput Bg - Pozhega" je opshteprisutan i opshteprihvacen. Nigde nisam nashao da se naziva drugachije. Mozhda ce jednom i ka moru. Mozhda na neku drugu stranu. A, mozhda nece nigde dalje, ko zna. Ako se ozbiljnom stranom investitoru nije isplatilo da produzhi deonicu dalje, ka moru, nece se isplatiti nikom.

Не видим потребу да се правиш луд, зна се да је то правац Београд-Бар, зна се да је то аутопут који повезује западну Србију са Београдом и даље Европом, зна се чему аутопутеви служе... ако хоћеш да тврдиш да тај пут служи да Пожежани иду у Београд и обратно, само настави.
Све и да се не настави до мора, иде до западне Србије. Па и до Новог Сада имаш аутопут рецимо, а од Новог Сада до Буковца немаш. Јел то значи да не треба правити ни до Новог Сада? Или значи да тај до Новог Сада не олакшава рецимо пут до Буковца?
Што се тиче исплативости, то су два мерила.
Приватни инвеститор хоће да му се новац врати у одређеном року, у одређеном износу, да заради, динара кроз јединицу времена.
Држава хоће да развије одређени крај, па онда и дотира део пута на одређено време, јер зна да ће развој инфраструктуре довести и до развоја тог дела земље, а самим тим ће се повећати и саобраћај и тај пут исплатити, али на дужи рок.
Страног инвеститора не интересује развој Србије, државу интересује. Не знам шта је ту нејасно.
Сам процес изградње је нека врста јавних радова, а јавни радови су рецимо опоравили Немачку после Првог светског рата и били су основа Њу Дила у Америци.
Дакле, имамо концепт развоја Србије и Кострешов концепт напретка Војводине преко наплаћивања путарине до бесвести.

Ako ce mo biti precizniji, onda ce mo kazati 'za dovrshenje druge trake NA DELU autoputa Bg-Horgosh"

На добром делу аутопута.

Sve je to OK. ALi ostace izgleda nedorecheno sledece: Ako je deonica o kojoj je rech (Bg - Pozhega) ekonomski isplativa, zashto je nismo MI gradili? Malo iz NIP-a, malo iz kredita, malo iz ovoga-onoga, skupilo bi se... Mislim, ako je stranom investitoru to isplativo, na istom digitronu bi rachunica pokazala da se i nama isplati. Ili da pojednostavim: Kako se Shpancima neshto isplati da grade , a nama ne? I oni ce da uzmu neku kredu, nece graditi keshovinom...

Зар се не би свело на исто, уз више петљања, крпљења, више бирократије, тендер за сваку деоницу, јер држава нема своју грађевинску фирму, овако ти остаје новац из НИПа за друге сврхе, не задужујеш се кредитно...

Jesi. Ako si spomenuo bilo chije, spomenuo si samim tim i moje. Dakle, svako ima pravo da se izjasni kako god zheli, i to se ne mozhe dovesti u vezu sa destabilizacijom Srbije. Destabilizaciji Srbije vode pokushaji da se to pravo ospori. Ustav Republike Srbije kazhe sledece: Član 47. Izražavanje nacionalne pripadnosti je slobodno. Niko nije dužan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti. Dakle, nemoj biti veci katolik od Pape i chuvati drzhavu od nje same.

Волим ове велике поштоваоце Устава. Па зашто се онда буниш против аутопута, кад држава ради у домену онога што је њена уставна надлежност? Ниси већи католик од папе, не чуваш државу од ње саме?

Ја не доводим у питање ничије право да се изјасни како год жели. Ја говорим о смишљеним акцијама измишљања нових нација, потпомогнутих од страних агентура и владиних организација. То није исто што и слободно изјашњавање.

Jeste. Reformisan je. Koliko vishe? Kako ce centrala da 'amortizuje' taj manjak? Uzece na drugoj strani. Dakle, efekat je......estetski.

Можда уопште није потребно да узима на другој страни да то надокнади.

[Liturgija]

Да само кажем коментар, не читајући ваше пређашње коментаре јер су стварно дугачки а и тек сам се регистровао.

Наиме, најлакше је рећи - било би нам боље а да смо при томе то чули на телевизији од људи који су плаћени да то кажу. Не постоји пример у историји да су се земље одвојиле (а да је исти народ у питању) и да им је било боље узимајући наше услове у обзир (величина, бројност, економска снага, И НАРАВНО ПРЕТЕНЗИЈЕ ДРУГИХ НА ТЕ ТЕРИТОРИЈЕ).


Наравно да смо сви свесни да пола земаља окружења хоће утицај на Војводину, а да им смета што је то Србија. Времена нестабилизације Србије су прошла и можемо бити мирни - војводина је србија и србија је војводина !!!

[neshonja]

Samo bih citirao onu narodnu"... nicija sveca nije do zore gorela..." a necija gori vec 100 godina, da budem precizniji od 1918

[yossarian]

neshonja kaže: Samo bih citirao onu narodnu"... nicija sveca nije do zore gorela..." a necija gori vec 100 godina, da budem precizniji od 1918

Ко хоће да науди Србима у Војводини, нека подвеже па нек покуша.