Srpski lobisti

[Bishop]

„Posao lobističkih agencija nije da proveravaju da li su informacije tačne, već da ih filtriraju i da koriste samo one koje im idu u prilog. Mi nismo plaćeni da morališemo.“ - Izjavio je Dzim Haris ,predsednik agencije "Ruder i Fin" koja je pocetkom devedesetih godina ( u vreme pocetka raspada Jugoslavije) zastupala interese vlada Hrvatske i BiH kao i kosovskih Albanaca u Vasingtonu.

A gde je u svemu tome Srbija ?

Prošlog meseca Vlada Srbije je potpisala ugovor sa agencijom Barbur, Grifit i Rodžers (BGR) vredan 60.000 dolara mesečno.Ova agencija je od strane vise urednika politickih magazina svrstana medju najbolje u Vasingtonu.
Danijel Server iz američkog "Instituta za mir" kaže da je iznajmljivanje firmi postala normalna stvar. „To je deo demokratije. Ovde se vode debate, otvorene diskusije, a na vladi SAD je da odluči da li će da prihvati ideje agencija ili ne“.

Početne korake u razvijaju srpske lobističke mreže u Americi pokrenuo je 2001. godine tadašnji srpski premijer Zoran Đinđić angažujući nezavisnog američkog konsultanta Džejmsa Dentona. Ugovorom je bilo predviđeno da će se Dentonu za usluge isplatiti 120.000 dolara za godinu dana, plus putni troškovi. Detaljan ugovor bio je sastavljen na 22 stranice i njime je precizirano da će u ime Vlade Srbije novac Dentonu uplaćivati biznismen Filip Cepter.

Dve godine kasnije, Vuk Jeremić ,tada savetnik saveznog ministra odbrane Borisa Tadića,angazuje agenciju Rabin, Šivs, Lipkin-Šahak, Birger. Ugovor Jeremića i agencije važio je do prošle godine, iz američkih izveštaja se može videti da je agencija dobijala od 140.000 do 190.000 dolara za šestomesečni angažman. Stručnjaci su smatrali da je izbor ove agencije bio odličan jer je njen osnivač Juval Rabin, inače sin ubijenog izraelskog premijera Jicaka Rabina, čovek sa odličnim vezama među uticajnim jevrejskim lobijem u Americi.

Osim Vlade Srbije, ugovore sa lobističkim firmama potpisivale su i pojedine domaće kompanije, kao i asocijacije i udruženja.
Tako je porodica Karić platila firmi kongresmena Kurta Veldona iz Filadelfije 240.000 dolara „da bi unapredila svoje poslove u Americi“. Ugovor je imala i Asocijacija nezavisnih sindikata, a trenutno se kao aktivan vodi ugovor Srpskog nacionalnog veća Kosova sa agencijom Venable kojoj je za proteklih šest meseci plaćeno nešto više od 27.000 dolara.

[Bishop]

Koliko je znacajno lobiranje kao i samih agencija za odnose sa javnoscu videlo se za vreme raspada Jugoslavije jer Hrvati , Bosnjaci i kosovski Albanci su na vreme shvatili shvatili znacaj lobiranja. Usled toga brojne reportaže na najvažnijim televizijama sveta nisu bile delo novinara, već moćnih PR kompanija.
Prva je na balkansku scenu stupila agencija Ruder i Fin. Za prvih šest meseci 1993. godine njima je uplaćeno 320.000 dolara. U Vašingtonu tvrde da su im Albanci platili preko dva miliona dolara.
Vlada Crne Gore potpisala je februara 2001. ugovor s američkom lobističkom firmom Verner, Lipfer, Bernard, Mekfirson i Hend (skraćeno „Verner Lipfer“), čiji je lider američki senator Bob Dol. Agencija je trebalo da u ime crnogorske vlade obavlja poslove predstavljanja crnogorske spoljne politike američkim vlastima. Za tu uslugu isplaćeno je 120.000 dolara. Slovenci su na vreme naučili lekciju, pa su, iako je Ljubljana bila stopostotno sigurni novi član NATO, za lobiranje u Americi ovim povodom unajmili Boba Dola i njegovu agenciju Verner Lipfert. Prema ugovoru, lično Bob Dol je dobio zadatak da jednom do dva puta mesečno ima sastanke sa slovenačkim ambasadorom u SAD i da ujedno preko svojih veza promoviše interese. Vlada je za te usluge Dolu platila 516.000 dolara godišnje, mada bi prema štampi taj iznos mogao da bude mnogo veći - oko 174.000 dolara mesečno.

[Brainlost]

Bishop kaže: „Posao lobističkih agencija nije da proveravaju da li su informacije tačne, već da ih filtriraju i da koriste samo one koje im idu u prilog. Mi nismo plaćeni da morališemo.“

Jep, nisu plaćeni da morališu.
Kao i ..

Bishop kaže: „To je deo demokratije. Ovde se vode debate, otvorene diskusije, a na vladi SAD je da odluči da li će da prihvati ideje agencija ili ne.

Aha, jesam li to dobro shvatio: " ... ja tebi tutnem neku 'sitnu' lovu, a ti me kao protežiraš kod svoje bagre. ..."

Pa se to onda zove "vodjenje debate & otvorene diskusije", a ne "legalizacija rada na crno" ili "pranje novca". Ne ulazim u to da "demokratija" nužno tako funkcioniše u današnjem svetu, ali mi je uvek zanimljivo na šta se bacaju tuđe pare.

A ja sam mislio da je jedini način legalnog prodavanja muda za bubrege kad se neko bavi posredovanjem nekretnina.

[morrib]

Koliko bi ovi "NASI" trazili da lobiraju za Nas, ili da li bi smeli?