Kosmet - oteta zemlja - Strana 40

morrib · Član od: 28.01.2007.

Citat:

maleni kaže:

Pricas o muslimanima, Srbima, Hrvatima, Albancima,...

Oslabile ti baterije, i memorija za razumevanje ti je otišla!
Ovo gore što je napisao Igo treba i razumeti! Ali da te nebi grizla savest, nisi ti kriv. Krivi su ti učitelji koji nisu odavde.

maleni · Član od: 17.01.2008.

Citat:

morrib kaže:

Oslabile ti baterije, i memorija za razumevanje ti je otišla!
Ovo gore što je napisao Igo treba i razumeti! Ali da te nebi grizla savest, nisi ti kriv. Krivi su ti učitelji koji nisu odavde.

Dobro je sto ti razumes umetnika sa trulog zapada...

morrib · Član od: 28.01.2007.

Evo još jedne genijalne priče:
Strani metalni petao kukuriče sa srpskog plota. Dok nas autobus nosi prema Gračanici okupatorski tenkovi i vojnici zaustavljaju autobus, proveravaju da li idemo na miting. Mladi strani ser, dvadesetogodišnjak u uniformi, digao je ruku i stao pred autobusa gledajući nas smešno strašnim pogledom. „Belgijanac“, kaže neko od naših domaćina. Tek posle kratkog razgovora vozača autobusa sa kosovskim policajcem Belgijanac se sklanja s puta. Šta ćeš ovde, Belgijo, zar nemaš drugog posla? Eto i nešto vedrijih, NATO Rumuna. Ne znam se da l’ oni čuvaju borna kola ili borna kola čuvaju njih. Šta ćeš ovde Rumunijo? Šta je to? Susret NATO pravoslavlja sa još uvek pravoslavnim pravoslavljem! Evo veselih crnpurastih Indijaca. „Poludeli svet pazi da normalni Srbi ne polude, ne može tek tako biti lud, za to je potrebna dozvola“, pomišljam gledajući učestale kontrolne punktove na putu prema Gračanici. Razdragani Srbi pozdravljaju autobus. Događaj je to, ej, događaj! Srbima je, uprkos svemu, dozvoljeno da posete Srbiju! Velikodušan je okupator!

U Gračanici preosvešteni Artemije vodi goste u manastirski konak. Kratak, lep susret. A posle toga miting. Nekoliko hiljada Srba sluša Tomu Nikolića, a taj govor snimaju domaće i strane, čak i male NATO kamere sa susedne zgrade. Lep gest. Sve će to, prirodno, otići u izveštaje o srpskim radikalima kojima nikada, nikada, ama baš nikada, ne bi trebalo da vladaju Srbijom i Kosovom, jer su Srbi najsumnjiviji u Srbiji i celom svetu.

Autobus nas iz Gračanice nosi u Kosovsku Mitrovicu. Prolazimo kroz naselja kojima je određena različita budućnost. Izvaljeni spomenici i razrušeno srpsko groblje. „Eto smrtonosnog dokaza da tamo gde mrtvima nije dano da počivaju u miru, živim Srbima ne može biti lako“, pomišljam. A onda, opet, srpsko naselje i veseli susret Srba sa Srbima. Došla Srbija u posetu Srbiji. Smišljam šta bih mogao reći ljudima kad na mene dođe red. Svugde lakše nalazim reči nego na Kosovu. Najavljuju me kao „oštro srpsko pero“, a ja se osećam otupljeno. Znam, kao i drugi, da će famnoznog 11. maja biti, na dug rok određena sudbina Srba i Srbije. Ali, zar to ovi ljudi ne znaju? Ko je više od njih, i na svojoj koži, osetio NATO i šiptarski rukopis koji opisuju njihovu sudbinu. I tvoju, Beograde! Znam da će radikali u koje sam se, pod starost ugurao, učiniti sve da ispune obećanja koja daju u predizbornoj kampanji. Ali, gledajući ove ljude, nisam u stanju da upalim predizbornu vatru u sebi. NJihova je vera, i vatra, jača od moje.

Govorim prilično smušeno. Nameravao sam da im kažem da će oni, zlo ne trebalo, moći da pobegnu iz Srbije u Srbiju, ali gde će se Srbija, zajedno s njima skloniti ako se to dogodi. „Kosovo je Srbija“, kažem sebi, a ne njima, „ali, braćo moja, posle 11. maja videćemo i mi i vi, da li je Srbija još uvek Srbija.“ Srbi me vode na produženi espreso u velikoj šolji, bez mleka, ne dozvoljavaju mi da platim. „Vi ste gost“, kažu.

Momci iz Kosovske Mitrovice vode nas na ručak. Toma Nikolić se, već iz Banjske, umoran uputio u Beograd. U kafani televizor. Televizija pokazuje predizbornu borbu socijalista i LDP. Jedni se trude da dokažu da je upokojeni Slobodan Milošević življi nego što njihovi protivnici misle, drugi dokazuju da im je upokojeni Zoran Đinđić obeležio put u budućnost s kog neće, ni po koju cenu, skrenuti.

Ogovaramo govornike, nisu naši.
U pet ili u 17 časova evo Tome Nikolića na „Pinku“. „Plaćeni termin“, piše na ekranu. Radikali najčešće govore u okviru plaćenog termina, protivnici govore koristeći oba termina, i plaćeni i potplaćeni“, pomišljam. Srbija će 11. maja ponovo imati priliku da dokaže da li postoji ili ne postoji.
E, pa sa srećom!
Preuzeto od prijatelja

maleni · Član od: 17.01.2008.

Citat:

morrib kaže:

Znam da će radikali u koje sam se, pod starost ugurao, učiniti sve da ispune obećanja koja daju u predizbornoj kampanji.

Preuzeto od prijatelja

Obecanje?

Daj pitaj prijatelja koja su to obecanja...

morrib · Član od: 28.01.2007.

Citat:

maleni kaže:

Obecanje?

Daj pitaj prijatelja koja su to obecanja...

Ili da čekaju ova obećanja koja im se najavljuju od zapada i ove lepe međunarodne koalicije(naši i zapad zajedno)?

Incident od 17. marta direktno su isprovocirali Unmik i Kfor i to bez ikakvih razloga, u potpuno mirnoj situaciji. Zabrinjavajuće je da za taj incident deo srpske vlasti osuđuje srpski narod i ministra za Kosovo, što još više ohrabruje svetske moćnike u pokrajini da nastave sa provokacijama i insceniranim neredima. NATO je već pokazao da je dobar režiser. Ovde se pre petnaestak dana spekulisalo da spremaju hapšenje lidera kosovskih Srba. Iskreno, od tada smo na oprezu - kazao je Ivanović. Kao još jedan od razloga zašto veruje da će NATO pokušati da sprovede svoj krvavi plan, on je naveo i „mlaku reakciju naše države na pokušaj etničkog čišćenja 17. marta“.

- Nešto je trulo u državi Srbiji - dodao je on. Da je realno očekivati da će NATO inscenirati još veći incident u pokrajini smatra i prof. dr Radoslav Gaćinović, stručnjak za bezbednost i međunarodni antiterorizam. Kako je rekao, NATO, u pokušaju da stvori svoju državu na Balkanu, neće birati sredstva da do svog cilja i dođe.

- Severnoatlantska alijansa nastoji da se stacionira tamo gde ima podršku lokalnog stanovništva, a Kosmet je jedina tačka na zemaljskoj kugli gde su Amerikanci dobrodošli, pa je zato i ovakav scenario o kome je govorio kanadski novinar, veoma realan. Takođe, rovita politička situacija u Srbiji, u kojoj gotovo i da ne postoje bezbednosne i respektabilne vojne snage, olakšava da NATO sprovodi svoj plan. Postoje, verovatno, mnoga iznenađenja od NATO, pa se može i očekivati novi pogrom na Kosmetu u njihovoj režiji - rekao je Gaćinović.

A profesoru sa Fakulteta za bezbednost Zoranu Dragišiću, kako nam je rekao, ovakav plan deluje potpuno suludo jer bi takav scenario otvorio nove probleme koji godinama ne bi mogli da budu rešeni

maleni · Član od: 17.01.2008.

Citat:

morrib kaže:

Ili da čekaju ova obećanja koja im se najavljuju od zapada i ove lepe međunarodne koalicije(naši i zapad zajedno)?

Koja su to obecanja ?

morrib · Član od: 28.01.2007.

Citat:

maleni kaže:

Koja su to obecanja ?

Teško ti je da razumeš, nažalost nemogu ti pomoći, daleko smo.

maleni · Član od: 17.01.2008.

Citat:

morrib kaže:

Teško ti je da razumeš, nažalost nemogu ti pomoći, daleko smo.

Vidim, daleko je Srbija od Srbekistana...

kuta · Član od: 28.06.2007.

Citat:

maleni kaže:

Vidim, daleko je Srbija od Srbekistana...

daleko je i Srbija od pasaluka!

vrsac14 · Član od: 21.05.2007.

Citat:

kuta kaže:

daleko je i Srbija od pasaluka!

Zamislimo sebe za jedno Dvadeset god. Albanaca šest-sedam miliona stanovnika,na spram Pet-šest mil.Srba.Sa ovim natalitetom albanaca.
Srbi manjina 2030 god.A zna se Vćina vladaju.

Neka im daleka srbija lepo nam i bez njih

	(#393 (permalink))
morrib uhvatio i popustio Offline Poruke: 1,412 Član od: 28.01.2007. Poslednji login: 06.09.2008 00:30 Pol: Muško Godine: 57 Lokacija: Krnjevo kod Velike Plane	Odgovor: Kosmet - oteta zemlja - 14.04.2008, 20:58 Evo još jedne genijalne priče: Strani metalni petao kukuriče sa srpskog plota. Dok nas autobus nosi prema Gračanici okupatorski tenkovi i vojnici zaustavljaju autobus, proveravaju da li idemo na miting. Mladi strani ser, dvadesetogodišnjak u uniformi, digao je ruku i stao pred autobusa gledajući nas smešno strašnim pogledom. „Belgijanac“, kaže neko od naših domaćina. Tek posle kratkog razgovora vozača autobusa sa kosovskim policajcem Belgijanac se sklanja s puta. Šta ćeš ovde, Belgijo, zar nemaš drugog posla? Eto i nešto vedrijih, NATO Rumuna. Ne znam se da l’ oni čuvaju borna kola ili borna kola čuvaju njih. Šta ćeš ovde Rumunijo? Šta je to? Susret NATO pravoslavlja sa još uvek pravoslavnim pravoslavljem! Evo veselih crnpurastih Indijaca. „Poludeli svet pazi da normalni Srbi ne polude, ne može tek tako biti lud, za to je potrebna dozvola“, pomišljam gledajući učestale kontrolne punktove na putu prema Gračanici. Razdragani Srbi pozdravljaju autobus. Događaj je to, ej, događaj! Srbima je, uprkos svemu, dozvoljeno da posete Srbiju! Velikodušan je okupator! U Gračanici preosvešteni Artemije vodi goste u manastirski konak. Kratak, lep susret. A posle toga miting. Nekoliko hiljada Srba sluša Tomu Nikolića, a taj govor snimaju domaće i strane, čak i male NATO kamere sa susedne zgrade. Lep gest. Sve će to, prirodno, otići u izveštaje o srpskim radikalima kojima nikada, nikada, ama baš nikada, ne bi trebalo da vladaju Srbijom i Kosovom, jer su Srbi najsumnjiviji u Srbiji i celom svetu. Autobus nas iz Gračanice nosi u Kosovsku Mitrovicu. Prolazimo kroz naselja kojima je određena različita budućnost. Izvaljeni spomenici i razrušeno srpsko groblje. „Eto smrtonosnog dokaza da tamo gde mrtvima nije dano da počivaju u miru, živim Srbima ne može biti lako“, pomišljam. A onda, opet, srpsko naselje i veseli susret Srba sa Srbima. Došla Srbija u posetu Srbiji. Smišljam šta bih mogao reći ljudima kad na mene dođe red. Svugde lakše nalazim reči nego na Kosovu. Najavljuju me kao „oštro srpsko pero“, a ja se osećam otupljeno. Znam, kao i drugi, da će famnoznog 11. maja biti, na dug rok određena sudbina Srba i Srbije. Ali, zar to ovi ljudi ne znaju? Ko je više od njih, i na svojoj koži, osetio NATO i šiptarski rukopis koji opisuju njihovu sudbinu. I tvoju, Beograde! Znam da će radikali u koje sam se, pod starost ugurao, učiniti sve da ispune obećanja koja daju u predizbornoj kampanji. Ali, gledajući ove ljude, nisam u stanju da upalim predizbornu vatru u sebi. NJihova je vera, i vatra, jača od moje. Govorim prilično smušeno. Nameravao sam da im kažem da će oni, zlo ne trebalo, moći da pobegnu iz Srbije u Srbiju, ali gde će se Srbija, zajedno s njima skloniti ako se to dogodi. „Kosovo je Srbija“, kažem sebi, a ne njima, „ali, braćo moja, posle 11. maja videćemo i mi i vi, da li je Srbija još uvek Srbija.“ Srbi me vode na produženi espreso u velikoj šolji, bez mleka, ne dozvoljavaju mi da platim. „Vi ste gost“, kažu. Momci iz Kosovske Mitrovice vode nas na ručak. Toma Nikolić se, već iz Banjske, umoran uputio u Beograd. U kafani televizor. Televizija pokazuje predizbornu borbu socijalista i LDP. Jedni se trude da dokažu da je upokojeni Slobodan Milošević življi nego što njihovi protivnici misle, drugi dokazuju da im je upokojeni Zoran Đinđić obeležio put u budućnost s kog neće, ni po koju cenu, skrenuti. Ogovaramo govornike, nisu naši. U pet ili u 17 časova evo Tome Nikolića na „Pinku“. „Plaćeni termin“, piše na ekranu. Radikali najčešće govore u okviru plaćenog termina, protivnici govore koristeći oba termina, i plaćeni i potplaćeni“, pomišljam. Srbija će 11. maja ponovo imati priliku da dokaže da li postoji ili ne postoji. E, pa sa srećom! Preuzeto od prijatelja Neko će celoga života lizati staklenu šarenu lizalicu, a neće primetiti da mu nije slatko!