Kosmet - oteta zemlja

[morrib]

Valter pogledaj malo i druge izvore informacija, b-92net, već je dao komentar da je EU maltene već priznala Kosovo kako nezavisno, šta misliš dali je baš tako?
Upravo to, šta ti misliš, a ne šta piše i priča b-92. Imam utisak da su malo više tužniji od Šiptara.

[yossarian]

valter kaže: -Nismo im dali da dodju na Kosovo, ali evo ih, nismo im dali da prolaze kroz Srbiju, sada imamo potpisan takav sporazum, da je tocak istorije krenuo u drugom pravcu '96-7 verovatno bi bili u samom paktu ili vrlo blizu tako da bi imali i baze (ostaje nejasno da li zelimo ulazak u NATO).

Точак се кретао у оном правцу у ком је НАТО хтео да се точак креће.

Kaze se da su u to vreme imali 4 moguca scenarija (pre Rambujea), jedan od podjednako realnih, ili mozda bolje validnih, bio je i sadejstvo sa srpskim snagama na Kosovu u razoruzanju OVK-a i zastita srpskih snaga (istina manjeg dela) koje bi kontrolisale granicu, u to vreme teritorijalni integriter Srbije nije dolazio u pitanje.

Ниједан од понуђених споразума није био добар. Или је предвиђао независност Косова или "раздвајање зараћених страна", што ће рећи давање територије терористима и њихово јачање, или референдум за независност, што је једнако независности, или повлачење војске и полиције...

Kad su izabrali stranu (ili kad smo se mi iskljucili iz trke za podrskom), vec je bilo "nema vise vremena za bilo sta".

Они су страну изабрали одавно, не тврдиш ваљда да су се двоумили до краја? Тек тако су одлучили да ратују, у пар месеци? То им није био план од раније? Плиз... ситуација је била као са Сарајевским атентатом. Хтели су рат, само су тражили разлог.

Sam Rambuje je isto sto i ovi poslednji pregovori, provlacenje kroz institucije radi opravdanja neuspeha (ono sto u njemu nije valjalo jeste da se Albanskoj strani, radi potpisivanja sporazuma, nudilo pravo referenduma nakon 3 godine, a ne trupe ili slicno).

Рамбује је био што и ултиматум АустроУгарске. Неприхватљив да би се пошло у рат.

Prvenstveni interes u forsiranju siptarske strane je zarad obaranja Milosevica (jasno je da to CIA radi svuda u svetu na isti nacin).

А зашто их форсирају седам година после његовог пада? Ако су хтели да оборе Милошевића, то су могли пуно лакше. Само је требало да кажу Шиптарима да изађу на изборе у Србији и сарађују са српском опозицијом у скупштини.

Istorija treba da nam pokaze, ne ko je u pravu (Holbruk i Olbrajtova su dokazani zlocinci), nego na koji nacin svoje interese uskladiti sa interesima velikih sila ili kako da se od dva zla izabere manje. A ako odgovor na ovo pitanje opet bude spominjanje skidanja pantalona,...

Хм, да.

[valter]

morrib kaže: Valter pogledaj malo i druge izvore informacija, b-92net, već je dao komentar da je EU maltene već priznala Kosovo kako nezavisno, šta misliš dali je baš tako? Upravo to, šta ti misliš, a ne šta piše i priča b-92. Imam utisak da su malo više tužniji od Šiptara.

Mislis da B92 pravi greske u prevodu, to su prenete izjave, a priznajem da sam izdvojio samo one koje eksplicitno daju podrsku nezavisnosti.
Sta ja mislim?
Mislim da EU predstavlja sve bitniji faktor u "situaciji", (interesna zona, preuzimanje EU snaga od KFOR-a, a Ameri imaju preca posla). Najoptimisticniji scenario je rezolucija o protektoratu nakon nove runde pregovora, sto bi Siptari bez podrske SAD uz pritisak EU prihvatili (mislim na pregovore), jer jasno je da Evropa emotivnije reaguje na svu nepravdu koja je Srbe zadesila. A saved bezbednosti je amin i kraj price, mada EU mora SAD reci da sama preuzima rizik siptarskog ekstremizma i dati im podrsku na bliskom istoku, sto mora i Rusija da uradi ili da bar ne "vetuje" nove pakete sankcija Iranu, uz bezbrojne kompenzacije od Gruzije do Tajvana (cisto i Kinu da ne zaobidjemo) i spominjanja spoljnog duga i naplacivanja drzavnih obveznica, a Rusija na EU vrsi pritisak energetskom zavisnoscu. To je manevarski prostor u uskladjivanju interesa a ne mobilizacije i vojne vezbe (ja mislim)
Pesimisticki scenario, SAD (pre nasih izbora, blaza i verovatnija varjanta posle), da svetlo Siptarima za nezavisnost sto ce priznati ozbiljan ili vecinski broj UN drzava. Tu mozemo da im predocimo "gnjavazu" raznim pravnim "zackoljicama" i opste poznato, da ce taj presedan koristiti svi svetski separatisti i igramo na Ruse (dajuci im JAT, Bor i procenat NIS-a za "postenu" cenu, oni ce je platiti jer ih svi u Evropi gledaju kao "neprijateljska preuzimanja") da blefiraju do maksimuma raznim sranjima na Kavkazu pominjanim stitovima na Drini ili nesto u tom pravcu.
I da se ponovim, sto ga duze odlazemo to je veca sansa da Siptari zapucaju. Tu mozemo da se sporimo, da li je bolje biti miran ili agresivan. Ako igramo na EU (emocije) bolje je da budemo "zrtve", ... , i da, nikako da spomenem, sto nebi neke dobrovoljce ponudili Amerima za neku Afriku gde je sad frka, Sudan, Istocni Timor..., ali kasnimo za Pi/2.

[yossarian]

Kojen: Bez Kosova nema ni EU

Nekadašnji koordinator državnog pregovaračkog tima Leon Kojen ocenjuje da se evropske zemlje, pa i SAD, mogu navesti na preispitivanje svojih namera da podrže nezavisnost Kosova samo ozbiljnim političkim potezima.

Takav potez bio bi parlamentarna rezolucija, kojom bi se Evropskoj uniji reklo da se s njom ne može potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sve dok ona ne odustane od podrške nezavisnom Kosovu.

"Ovakav potez pokazao bi evropskim političarima da moraju da biraju između Srbije i Kosova, što oni danas ne misle, rekao je Kojen za "Večernje novosti".

On smatra da bi vlada i parlament trebalo da jasno odbace sadašnju ponudu iz Brisela i kažu da bi Srbija mogla da potpiše sporazum jedino ako joj Evropska Unija garantuje teritorijalni integritet.

Читам да је Оли Рен најаво да ће ЕУ приступити решавању проблема Косова на пролеће! Дакле, чекају да прођу председнички избори у Србији, то ни не крију. Јасно нам је да то раде јер се боје за гласове њихових кандидата, с обзиром да је решење које нам спремају лоше по Србију. Да нам спремају ишта добро, пожурили би да то ураде пред изборе. Међутим, право питање је - зашто су им толико битни председнички избори у Србији? Коме желе да помогну? Шта желе да постигну? Да помогну кандидату који неће правити проблеме за отимање Косова? Који је то кандидат, с обзиром да имамо двојицу главних? Шта би било кад би ми изабрали кандидата који би им правио проблеме? Да ли би одложили отимање Косова до краја његовог мандата? Шта би било кад би знали да ће сваки кандидат који буде изабран правити проблеме при разбијању Србије? Да ли они знају нешто о кандидатима за председника Србије што ми не знамо?

[yossarian]

У Србији се двоуме да ли да прекину односе с неким ко им отима део територије или да их моле да им се придруже упркос томе? После генијалног потеза да се на све стране вришти како Србија неће бранити војском своју територију, сад су почели да трче и хвале се како ће наставити процес придруживања ЕУ и ако признају Косово! Па да ли су ти људи нормални, ко њих плаћа? Ајде барем да ћуте, не морају да причају да ће прекинути односе, али баш да поручују "радите нам шта хоћете, ми нећемо реаговати"?!!?!? Па се после чудимо што нам је како нам је... усред процес решавања они вриште "Нећемо реаговати шта год да нам урадите"... лудаци. Па не поверуј у радикалске приче о издајницима и плаћеницима...

http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=50845

Коштуничин услов Европи – Косово или Србија? Вицепремијер Божидар Ђелић каже за „Политику” да Влада Србије не одустаје од пута ка ЕУ, који је зацртан приликом формирања ове владе Војислав Коштуница - наметнуо тему шефовима држава и влада ЕУ, пред сутрашњи самит у Бриселу (Фото Фонет) Порука премијера Војислава Коштунице да Србија не прихвата никакву надокнаду у замену за једнострану независност Косова, изазвала је недоумицу о томе да ли је за „једнократну употребу” или је прва озбиљна назнака промене курса Владе Србије када је реч о прокламованој тежњи ка прикључењу Европској унији. Питање је, заправо, да ли је то Коштуница само наметнуо одређену врсту теме за размишљање шефовима држава и влада ЕУ, пред сутрашњи самит у Бриселу на коме би требало да дају „завршну реч” поводом окончања 120 дана преговора о Косову уз посредништво међународне „тројке”, или је српска влада заиста спремна да Европску унију стави пред дилему „Србија или Косово”, уз све могуће консеквенце које би произашле из такве одлуке званичног Београда. Као „надокнада” о којој је говорио председник Владе Србије, најчешће се поима (јер се, наравно, такви сигнали из међународне заједнице упућују већ доста дуго) убрзавање процеса приступања Србије Европској унији у замену за пуштање Косова да мирно „оде”. Председник Владе Србије је у поменутој изјави рекао и да „ко има намеру и жели да му Србија буде партнер мора да зна да Србија прихвата партнерство само као цела, а не преполовљена држава”. Доводећи на овакав начин у везу решавање статуса Косова и Метохије и процес придруживања Србије ЕУ, Коштуница као да је оспорио оно за шта се званични Београд до сада залагао и за шта је добио и званичну потврду Олија Рена – да та два процеса нису повезана. Управо на том ставу инсистира вицепремијер Божидар Ђелић. Он је јуче за „Политику” изјавио Влада Србије не одустаје од пута ка ЕУ, који је зацртан приликом формирања ове владе. Ђелић, који је и шеф нашег преговарачког тима за ЕУ, навео је да се тај пут наставља и даље по агенди за придруживање, која је већ представљена јавности, и уз очекивање да ће 28. јануара следеће године бити потписан Споразум о стабилизацији и придруживању. Није, дакле, реч ни о каквој трговини Косовом, већ опредељење Србије да приступи европској породици држава, навео је Ђелић. Он није желео да коментарише Коштуничину изјаву, наводећи да је то изјава премијера која је дата медијима, али да „то никада није била тема на влади”. „Једноставно, приоритет је и очување територијалног интегритета и суверенитета земље и Европска унија. А сами процеси решавања питања статуса Косова и придруживања Србије ЕУ су одвојени и то је истакао и европски комесар за проширење Оли Рен и представници Србије”, рекао је Ђелић за наш лист. Он је, да подсетимо, и пре неколико дана у интервјуу за „Политику” рекао да ће будући кораци Србије на путу ка ЕУ биће могућни и ако о статусу Космета буде донета одлука коју не одобри Савет безбедности УН, а која би за званични Београд била нелегитимна и нелегална, „јер ЕУ није држава, нити је чланица УН, нити ће одлучивати о статусу, сама по себи”. Очигледно другу „школу мишљења” заступа Леон Којен, бивши координатор државног преговарачког тима и бивши саветник председника Србије, који је поновио став, који је изрекао пре неколико месеци, да Србија не би имала основа да настави процес европских интеграција ако би ЕУ признала једнострано проглашену независност Косова. Он је за јучерашње „Вечерње новости” рекао да се европске земље, па и САД, могу навести на преиспитивање својих намера да подрже независност Косова само озбиљним политичким потезима, а такав потез био би и парламентарна резолуција, којом би се Европској унији рекло да се с њом не може потписати ССП све док она не одустане од подршке независном Косову. „Овакав потез показао би европским политичарима да морају да бирају између Србије и Косова, што они данас не мисле”, истакао је Којен, оцењујући да би Влада Србије и парламент требало јасно да одбаце садашњу понуду из Брисела и кажу да би Србија могла да потпише споразум једино ако јој ЕУ гарантује територијални интегритет. Одлучне речи чуле су се и од министра за КиМ Слободана Самарџића, који каже да је Србија „послала јасну поруку ЕУ да смо најенергичније против доласка мисије ЕУ на Косово јер би то значило почетак спровођења Ахтисаријевог плана”. „Било би јако лоше да ЕУ игнорише став Србије и донесе противправну одлуку о слању мисије ЕУ за спровођење одбаченог Ахтисаријевог плана, јер би таква одлука изазвала озбиљне проблеме у односима Србије и ЕУ”, рекао је јуче Самарџић у писаној изјави. Избор Косово или Србија, постављен пред ЕУ, могао би, према мишљењу оних који стоје на Којеновој позицији када је реч о могућим потезима Београда према Европској унији, да има ефекта, јер је Европској унији, по њима, веома стало да прикључи Србију, као и друге земље региона, решавајући се тако „црне рупе” унутар својих граница. И умањујући значај утицаја Русије у овом делу Европе, нарочито у Србији. Иван Вејвода, извршни директор Балканског фонда за демократију, пак, сматра да је оваква позиција контрапродуктивна и није у интересу Србије, која би, по његовим речима, требало да задржи континуитет у процесу придруживања ЕУ, јер то значи извесност за државу, друштво и привреду, преко потребну после периода када су несигурност и неизвесност били свакодневни. „Ова влада је сама дефинисала, а Скупштина Србије потврдила, пет приоритета међу којима су и европске интеграције. Ово што сада чујемо у јаком политичком смислу јесу појединачни гласови, без обзира што долазе од премијера и министра за КиМ, јер то није