Srbija danas i sutra

[paor]

kad verujem tolikim ljudima za to isto, verovaću i tebi! Ali sa sobom-teško ide... Oči se ne daju prevariti. Ne težim onome što vidim, Bože ne daj, već vidim svašta i mnogo jer stalno posmatram, besposlen pa blejim. Da se razumemo, meni kao meni je ok, ali ima puno ljudi koje poznajem ili samo vidim kojima nimalo nije ok.

[zvecarka5]

SNATCH kaže: Ja sam uvek bio za to da se prvo stvari srede u svojoj kuci a onda da gledamo u komsijino dvoriste. Hajde da vidimo u kakvoj danas Srbiji zivimo, visestranackoj, oslobodjenoj od komunizma i od skora nezavisnoj. Sta se to promenilo od vladavine turaka do danasnjih dana i ima li promena uopste. Jesu li stvarno svi zakoni i potezi vlasti od 2000 godine demokratski i u interesu naroda u Srbiji. Da se upozorimo odmah nisam ni SPS ni SRS ni SMS, cisto da preduhitrim one sumnjicave, ovaj topic postavljam jer sam svo vreme do sad sebe ubedjivao da je tako ali sam od skora prestao da se samolazem i osecam se tako da bi pobegao iz ove zemlje hvatajuci se za tocak Montenegro airline prevoznika. Korupcija je veca nego ikad, sve sto pise u novinama je samo 1% od postojece korupcije koja se krije iza drzavnih institucija jer samo jos tamo postoji sve je ostalo privatizovano (pokradeno), i ta se korupcija krije ispod sakoa i rukava politicke elite i njihove rodbine. Zakoni, to sto se usvojilo toliko zakona pa se sad hvale s tim ne znaci ama bas nista, kome vrede zakoni koji se ne postuju i za cije se nepostovanje ne odgovara. Probajte u danasnjoj Srbiji da stanete na zulj nekom lokalnom (ne daj Boze republickom) politicaru, sudiji, policijskom dousniku koji ima na sve strane ili nekom njihovom rodjaku. Tu brate svi zakoni padaju u vodu, ti si niko i nista i mozes da se slikas. Danas kad uhvatite lopova u drzavnom organu da krade i zloupotrebljava polozaj uvek moze da se pozove na nestrucnost i zdravo. Za davanje laznih izjava i lazne svedoke koje mozete kupiti za sto evra zakonske kazne su minimalne. Sve je to namerno smisljeno, pa vidite sta rade u skupstini, poslanici donose zakon da mogu idu u penziju sa gomilom kesha, oni u stvari svo vreme i sede tamo kako bio donosili zakone kojima ce sebi i svojim tajkunima omogucili sto vecu zaradu i komforan zivot, i kolace u skupstinskom restoranu. A za raju, kesa brate. Pogledajte sta radi Dinkic-pasa, digao covek platu 40% pripravnicima i onima koji su se zaposlili pre 5 godina. A zakon o platama, ko ga smirgla pozaposljavali smo nase clanove i rodbinu pa hajde da im dignemo plate, a vamo nam prodaje fore o Irskoj i fantasticnom napretku koji nas ocekuje. Trice i kucine i bacanje prasine u oci. Doveli su ove strane banke da nam sisaju krv jer cemo uskoro samo za njih raditi, i sve je to placeno nekom debelo. Pogledajte gde sad rade Djelic, Pitic i svi ti "reformatori". Da ne bude predugacko za uvod, ima dosta tog, ali poenta je kako se izvuci iz ovog sranja u kom smo se nasli, da li postoji alternativa? Ne mislim na opoziciju vec mislim na ovaj sistem, meni je ovo jedna velika ljigava sluzava tvorevina koja se nadvila nad nama i sto se vise koprcamo sve vise se u nju uplicemo.Pre 2000-te je bilo ocajno ali sad je voda preko glave.

1. Sta se to promenilo od vladavine turaka do danasnjih dana i ma li promena.

Ovo je toliko glupo pitanje da me cudi kako moderatori nisu obrisali ovaj topic. Ni tema nije povodom ovog pitanja. Ovo su niski udarci..

[yossarian]

Uskoro veće nemačke investicije u Srbiju
Nemci zainteresovani za ulaganje u Srbiju

Veće investicije Nemačke u Srbiju mogu se očekivati od naredne godine, najavljuje za Dojče vele direktora Delegacije nemačke privrede u Srbiji Markusa Zenetija.

Delegacija nemačke privrede za Srbiju i Crnu Goru nedavno je izdala prvi broj glasnika o Srbiji kao lokaciji za privredne aktivnosti. Ta onlajn publikacija će po rečima Markusa Zenetija, direktora Delegacije nemačke privrede u Srbiji izlaziti jednom mesečno.

“Glasnik je pre svega namenjen nemačkim preduzećima koja će se na taj način informisati o Srbiji, o političkoj situaciji, o tržištu i privrednim kretanjima kao i o bilateralnoj saradnji između Nemačke i Srbije u oblasti privrede i investicijama”, kaže Zeneti za Dojče vele.

Uprkos političkoj nestabilnosti u poslednjih nekoliko meseci u Srbiji, privredna saradnja između Nemačke i Srbije odvijala se neometano, kaže Markus Zeneti.

“Nije se dogodilo da je neko napustio zemlju, da je rekao: ‘Sada je situacija turbulentna i mi ćemo da idemo’. Sve firme su ostale na tržištu. Štaviše, izuzetno su zadovoljne uslovima poslovanja i postignutim rezultatima.

Pozvaću se na činjenice iz ankete koju već godinama sprovodimo i u kojoj postavljamo pitanja investitorima da li bi ponovo investirali na isto mesto. U poslednjoj koju smo nedavno sproveli, Srbija je izuzetno pozitivno ocenjenja u odnosu na celu jugoistočnu Evropu i nalazi se na prvom mestu. Čak 97 procenata firmi izjavilo je da bi ponovo investirali u Srbiju i mi smo veoma ponosni na takav rezultat.”

Šta su najvažnije prednosti Srbije?

U anketi se kao glavni argumenti za investiranje u Srbiji ističu niski porezi, niski troškovi rada, centralni položaj u jugoistočnoj Evropi, ugovor o privrednoj saradnji sa Rusijom, kao i članstvo u zoni slobodne trgovine CEFTA.

Markus Zeneti zadovoljan je dosadašnjim ulaganjima nemačke privrede u Srbiju, ali smatra da se ona moraju dodatno pospešiti.

“Ima još puno toga da se uradi. Veliki broj preduzeća je zainteresovan, u prvom redu dobavljači, ali i automobilska industrija. Reč je o imenima koja se pojavjuju u štampi. Međutim ono što je za svakog investitora odlučujući faktor jeste da se obezbediti stabilnost u budućnosti. Jer znate, novac je kao plašljiva srna i upravo mala i srednja preduzećima obraćaju pažnju na to, jer ne smeju da pogreše kada ulažu negde.”

Markus Zeneti ističe da je Srbija na dobrom putu i da se od naredne godine mogu očekivati veća ulaganja iz Nemačke u Srbiju.

[nadhaker]

СРБИЈА данас је иста као и она сутра, само сутра може да каже да је то било јуче.

мада озбиљно: србија данас је понизна, покорена, обешчашћена. за шаку долара се продаје оно што је народ крвљу бранио. србија данас је земља без образа.

србија сутра је земља робова или... земља храбрих ратника за слободу. једно ће бити, незнам које.

поздрав свим присутним

[yossarian]

70 dana vlade
Miša Brkić
13.09.2008.

Nema panike, ali nervoza je primetna. Sedamdeset dana posle formiranja pro-evropsko-reformske Vlade, nervoza i nestrpljenje su dva ključna osećanja poslovnih krugova u Srbiji. Vladajuća koalicija je poslednjih dana zasuta primedbama o lošoj poslovnoj klimi u Srbiji, nezadovoljstvom preduzetnika i ulagača, upozorenjima međunarodnih institucija i savetima kako da poboljša globalni ugled zemlje. Dijagnoza je više nego uznemiravajuća – reforme stoje, a terapija je (za Srbiju) već uobičajena i indikativna – što pre nastaviti reforme i to uz što manje troškove. Za kreatore budžeta i makroekonomske politike za narednu godinu naročito treba da bude upečatljiv deo o „što manjim troškovima“.

Tako je sedamdeset dana nove vladajuće koalicije bilo dovoljno da se pokaže kako jaka proevropska Vlada na rečima, u praksi ne mora automatski da znači i evropeizaciju zemlje. S obzirom na to u kakvom je jadnom stanju nasledila državne poslove od Vojislava Koštunice, Vlada Mirka Cvetkovića morala je veoma brzo i transparentno da vuče reformske poteze i da ne računa na onih famoznih 100 dana poštede medija i javnosti. Pomalo neuobičajeno za Srbiju, pravila o nenapadanju u prvih sto dana nisu prekršili ni opozicija, ni mediji, već je to učinila poslovna zajednica, što upozorenju daje posebnu težinu. Preduzetnici, investitori, bankari i poslodavci odlučili su da Vladi Mirka Cvetkovića javno „zalepe“ vruć šamar upozorenja, ne čekajući tradicionalnih „prvih sto dana“ nove Vlade.

Prvi šamar je stigao od Freedom House, po čijem je sumarnom koeficijentu za 2008. godinu Srbija pokvarila svoj rezultat među zemljama u tranziciji za 0,11 poena (pala je sa 3,68 na 3,79), i to zbog pogoršanja tri pokazatelja - državne uprave, slobode medija i nezavisnosti regulatorne infrastrukture.

Drugi šamar stigao je od eksperata Svetske banke i Međunarodne finansijske korporacije. Oni su u "Izveštaju o poslovanju u 2008. godini" saopštili da „Srbija stagnira u reformama“ i da je zato sa 91. pala na 94. mesto rang liste (od 181 zemlje) država u kojima je lako i prijatno poslovati. (Rangiranje lakoće poslovanja zasniva se na 10 pokazatelja iz oblasti poslovne regulative, koji prate vreme i troškove ispunjenja administrativnih zahteva prilikom pokretanja rada, trgovanja, oporezivanja i zatvaranja preduzeća.) Eksperti Svetske banke i IFC „očekuju da će fokus rada nove Vlade biti na intenziviranju reformi“, a kao posebnu teškoću poslovanja u Srbiji navode nepodnošljivih pola godine potrebnih za dobijanje dozvole za izgradnju. Po tom pokazatelju Srbija je na 171. mestu rang liste, slabije plasirana od Mađarske, Rumunije, Bugarske, Makedonije, Albanije i Crne Gore.

Treći šamar bila je analiza "Grinfild direktne strane investicije u Srbiji", koju je na inicijativu kompanije VIP mobajl uradio Centar za liberalno-demokratske studije. U toj analizi jasno je dijagnosticiran problem - najveća smetnja stranim investitorima su procedure dobijanja dozvola i saglasnosti za početak posla, plaćanja poreza, prinudnog izvršenja ugovora i uknjiženja imovine. CLDS navodi da je za osnivanje preduzeća u Srbiji potrebno 23 dana i 11 dozvola, a u Mađarskoj 16 dana i šest dozvola. „Stabilno i dobro organizovano okruženje za poslovanje i efikasno zakonodavstvo su preduslovi za investitore“, kažu istraživači Centra za liberalno-demokratske studije.

I na kraju, četvrti šamar stigao je iz Saveta stranih investitora, moćne poslovne organizacije koja okuplja 120 kompanija čiji su efekti sedmogodišnjeg rada u Srbiju uloženih 14 milijardi dolara i upošljavanje 60.000 ljudi. Dakle, reference koje daju kredibilitet za svaku sugestiju upućenu ministrima i Vladi Srbije. U sabranim sugestijama Vladi („Bela knjiga“) strani investitori konstatuju da „osim rasta društvenog proizvoda i rasta produktivnosti, ostali makroekonomski pokazatelji još ne pokazuju da je tranzicija, pre svega restruktuiranje privrede, ušla u zrelu fazu, fazu stabilnih kretanja... Reforme su nastavljene, ali je usporeno donošenje novih reformskih zakona i njihovo usaglašavanje sa propisima Evropske unije i pravilima Svetske trgovinske organizacije.“

Zatim se nabrajaju nepodnošljivi uslovi poslovanja u Srbiji: „Sporost i odugovlačenje postupaka pred sudom je i dalje velika smetnja, postupak arbitraže je nedovoljno razvijen, a nemogućnost sticanja prava svojine na građevinskom zemljištu takođe predstavlja jednu od ključnih prepreka razvoju povoljne klime... Postojanje brojnih i komplikovanih procedura za odobravanje dozvola za gradnju objekata i dug period za njihovo odobrenje povećavaju rizik od korupcije u ovoj oblasti, smanjuju predvidivost i predstavljaju značajnu prepreku za investiranje u Srbiji.“

Sve to zna i Vlada, ali do sada nije mnogo učinila da ubedi investitore da je na reformskom i evropskom putu, da je spremna da brzo i odlučno menja poslovnu klimu i imidž Srbije. Najveći greh nove vlade u prvih 70 dana je to što su joj usta puna reformi, koje se u praksi odvijaju sporo, mlako i mlitavo.

Previše je udvaranja, demagogije i širenja socijalnog optimizma, a premalo direktnih i odlučnih rezova u bedeme žilavog sistema državnog socijalizma koje je Vojislav Koštunica samo ojačao. Utrkivanje ministara u premeravanju kilometara budućih autoputeva, u izračunavanju porasta penzija i plata, u zaštiti svih radnika koji ostaju bez posla... postalo je jedina mera uspeha nove Vlade, koja se ponaša kao da joj je ostalo malo vremena do novih izbora. Ne kaže se za džabe da najteže reforme nova vlast sprovodi u prvih godinu dana, jer kada joj posle četiri godine istekne mandat, birači su zaboravili šta se događalo na početku njenog mandata.

Umesto da gura nove zakone o trgovini, o kontroli subvencija, o bezbednosti hrane, o zaštiti konkurencije, o zaštiti potrošača... Vlada se posle godišnjih odmora zamajava rebalansom budžeta zbog povećanja penzija i tako upada u opasnu zamku arbitriranja i preraspodele novca sakupljenog od poreskih obveznika, a sve zarad „kreiranja“ raspoloženja birača.

To nije suština evropeizacije Srbije.

Savet stranih investitora poručio je Vladi da čitav taj proces treba da ubrza i sprovede uz što manje troškove. Uostalom, dobro je poznato pravilo da birači-građani neće bolje živeti ako im Vlada deli veće plate ili penzije, a onda im to uzme kroz inflaciju. Ako želi da poveća priliv para u budžet i da istovremeno poboljša klimu za poslovanje i konkurentnost domaćih kompanija, Vlada bi morala, recimo, da smanji poreze. To danas u Evropi nije neobičan potez. Pre neki dan je Vlada Švedske najavila da će iduće godine smanjiti porez za preduzeća sa 28 na 26,3 odsto i smanjiti doprinos za socijalno osiguranje, da bi sa 1,7 milijardi evra koje će ostati kompanijama pomogla privredi da poveća konkurentnost. A poreski sistem u Srbiji i dalje je jedan od antireformskih bedema.

Poslovni krugovi u Srbiji upozoravaju da mnogi od problema nastaju zato što je Zakon o porezu na dobit preduzeća (iz 2001. i 1994.) izrađen u vreme kada stranog kapitala u Srbiji nije ni bilo: „Vlada bi trebalo da donese potpuno novi tekst, kako bi obezbedila moderan, jasan i konzistentan sistem oporezivanja preduzeća u Srbiji“, traži Savet stranih investitora.

Jedan od važnih reformskih poteza je uvođenje konkurencije na tržištima infrastrukturnih i komunalnih delatnosti i delimična ili potpuna privatizacija javnih preduzeća. Oko tog posla ne bi smelo da bude oklevanja i socijalne demagogije, i ako se on brzo i efikasno završi biće to „na delu“ jasna potvrda reformskog opredeljenja Vlade. Nadalje, vladajuća koalicija mora da stvori uslove za slobodnu tržišnu utakmicu na uređenom tržištu na kojem su svi učesnici ravnopravni, a monopoli adekvatno regulisani. Pojedinačni slučajevi Kragujevca, Zrenjanina ili Vranja moraju da postanu pravilo po kojem se stranim investitorima pripremaju i nude namenski definisane i opremljene lokacije sa svom potrebnom infrastrukturom.

„Kost u grlu“ poslodavaca i investitora je srpsko radno zakonodavstvo koje je pre dve godine Vlada Vojislava Koštunice učinila „socijalističkijim“ od bilo kojeg jugoslovenskog zakona o radu. Taj Zakon mora da pretrpi reformsko „pretemeljenje“ koje podrazumeva smanjenje troškova rada, kako bi se podstakla stopa zapošljavanja, ali i da, na primer, pojednostavi postupak za raskid ugovora o radu.

Strani poslodavci sugerišu reformske promene i evropeizaciju antimonopolskog zakonodavstva. Konkretno, traže da Komisija za zaštitu konkurencije ne protežira nijednu firmu i da ima isti odnos prema svim učesnicima na tržištu, jer se samo tako može popraviti sadašnja situacija, koja kod mnogih učesnika na tržištu stvara osećanje neizvesnosti.

U Srbiji se nezavisnim regulatornim telima ne pridaje veliki značaj, ali ona su u Evropskoj uniji i zapadnim demokratijama četrvrta grana vlasti. Jedna od ključnih zamerki koje je Freedom House izrekao Srbiji i zbog koje joj je smanjio rejting je pogoršanje nezavisnosti regulatorne infrastrukture. Umesto da se u državi kojoj je stalo do reformi i evropeizacije stvari popravljaju, u Srbiji se one pogoršavaju, pa je tako predsednik Saveta Državne revizorske institucije Radoslav Sretenović peti put ove godine zakukao kako ta institucija još nije dobila odgovarajuće uslove za rad.

Sve su ovo jednako važni, ako ne i važniji, poslovi od tri kilometra obilaznice autoputa oko Beograda ili trošenja društvene energije na rasprave o visini i datumu povećanja penzija, kojima vlast iz dana u dan posvećuje ogromnu pažnju. Problemi u koje Srbija upada zato što stalno odlaže reforme ne mogu se rešiti tako što ćemo ih gurnuti pod tepih (i zaboraviti na njih) ili tako što će ministri nahuškati pojedine medije na poslovne banke i optužiti ih zbog navodno visokih kamata i pljačkanja građana. Banke samo prilagođavaju svoje poslovne politike uslovima na tržištu, a te uslove diktiraju monetarne (Centralna banka) i fiskalne (Vlada Srbije) vlasti, pa bi otuda bilo logično da mediji prozovu i vlast kao krivca za visoke kamate i bankarske provizije.

Strani investitori prognoziraju da bi Srbija u bliskoj budućnosti mogla da se suoči sa platnobilansnom krizom (smanjenje deviznih rezervi, depresijacija dinara, teškoće u održavanju spoljne likvidnosti), ukoliko se ne budu povećavale strane investicije. Ta kriza mogla bi da dovede do inflacije, a verovatno i do smanjenja nivoa privredne aktivnosti. Dakle, povećanje penzija bilo bi „pojedeno“, a izgradnja raznih „koridora“ dovedena u pitanje.

Bar Srbija ima iskustva u tome da se kriza ne može rešavati dodvoravanjem političara građanima stalnim obećanjima o povišicama penzija i plata. Naprotiv, bezbroj puta smo se uverili da krizu generišu upravo demagogija i odlaganje reformi.

Peščanik.net, 13.09.2008.

[valter]

... vezuje se za ime i prezime Borisa Tadica a on covek psiholog.

[yossarian]

valter kaže: ... vezuje se za ime i prezime Borisa Tadica a on covek psiholog.

Колега Радована Караџића?

[valter]

yossarian kaže: Колега Радована Караџића?

razlika samo u 5-om P / poker

[yossarian]

15:42
СВЕТСКА БАНКА: СРБИЈИ НЕДОСТАЈУ ГРИНФИЛД ИНВЕСТИЦИЈЕ

БЕОГРАД – Србија треба да привуче гринфилд инвестиције у нове пројекте, да реформише образовање и промени структуру јавне потрошње да би много година одржала снажан привредни раст и приближила се привредама Европске уније, казала је кооринаторка Светске банке за Југоисточну Европу Џејн Ар