Srbija danas i sutra

[morrib]

Dragan Šutanovac, aktuelni ministar odbrane, iako je javno obećao da će obelodaniti kome će pripasti novac od „posla veka“ (kako je u javnosti predstavljeno sklapanje ugovora o izvozu oružja u Irak), još uvek to nije uradio. Zasad je objavljeno ko će dobiti 40 miliona dolara, uprkos činjenici što je vrednost ukupnog posla, ako ćemo ministru verovati na reč, čitavih 235 miliona dolara.

Vojni analitičar Milovan Drecun smatra da je poigravanje s tolikim milionima samo deo predizborne retorike DS i G17 plus.

- Pokušavaju da kupe glasove ljudi zaposlenih u namenskoj industriji, istih onih koji su zahvaljući njihovoj politici ostali bez posla. Nedavno su Šutanovac i Dinkić izjavili da će naša vojska biti snabdevena novim „Zastavinim“ puškama, koje su pravljene po standardima NATO. Za te puške je Miroljub Labus svojevremeno rekao da su lošeg kvaliteta, zbog čega nas nije bilo na svetskom tržištu - naglašava Drecun. On dodaje da je ključno pitanje ko je oprostio preko milijardu dolara duga Iraku prema našoj zemlji.

- Oni su to uradili da bi dobili nekakav posao vredan 235 miliona dolara s kojim ne znamo šta će biti. Na taj način mi učestvujemo u finansiranju američkog rata u Iraku - ističe Drecun.

Darko Trifunović, profesor na Fakultetu bezbednosti, takođe smatra da nije u nadležnosti ministra odbrane da određuje kome će ići novac od sklopljenog posla.

- Ne znamo da li postoji odluka Vlade kome će ići novac, ali ukoliko postoji, onda je izjava Šutanovca sasvim opravdana. Lično mislim da ta odluka ne postoji, jer sada funkcioniše tehnička vlada. To je isto kao kada bi ministar za infrastrukturu Velimir Ilić ili neki drugi ministar rekao kome će ići novac od privatizacije. Zna se red, oduvek se na sednicama Vlade odlučivalo kuda ide novac od sklopljenih ugovora - kaže Trifunov

[maleni]

Verovatno ce novac ici firmama koje budu radile taj posao.

[morrib]

U Srbiji danas i sutra, ili šta se dešavalo i šta se očekuje!
Neki inserti o političarima koji pretenduju da vode Srbiju u budućnost:
Mirko Cvetković, ministar finansija, oštetio je državni budžet za oko 7, 6 miliona evra, saznaje Kurir od izvora bliskih Vladi Srbije. Naime, sadašnji ministar je kao direktor Agencije za privatizaciju ugovorio sa kupcem Duvanske industrije Niš - kompanijom „Filip Moris“ - da država snosi troškove za dobrovoljni odlazak u penziju i tako napravio milionski ceh u evrima.
Kao keca iz rukava, po pravilu kad god se primakne vreme izlaska na birališta, partijski lideri iz džepa izvuku famozni Koridor 10, pa nam mašu milijardama evra i desetinama hiljada radnih mesta koja će nam baš oni, čim se dokopaju vlasti, nabaviti u sklopu završetka te saobraćajnice. Tako, gde su njegovi prethodnici stali, produžio je i čelnik G17 plus Mlađan Dinkić, pa nam se kune da će, bude li lista na kojoj je i njegovo ime, 11. maja odnela pobedu, 50.000 radnika biti uhlebljeno na izgradnji ovog koridora za koji će nam čelnik „eksperata“ samo u prve dve godine obezbediti čak četiri milijarde evra.

A kako tvrdi Milutin Mrkonjić iz SPS-a koji je devedesetih radio na izgradnji Koridora, glavni problem je što vlasti od 5. oktobra do danas nisu shvatile ni šta je Koridor 10, a kamoli da su se stvarno založile za njegov završetak.

- Para je bilo, stizalo je prethodnih godina nekoliko desetina miliona evra i da su hteli do sada bi to završili. Dinkić lupeta jer oni jednostavno nisu u stanju da to završe što su dosad i dokazali. A Koridor 10 pominju samo u kampanjama. Do 2000. radili smo koliko smo mogli i da nisu drugi preuzeli tu obavezu do 2004. sve bi bilo završeno- rekao nam je

[maleni]

Opet pozivanje na udbasko, kriminalno tajkunska glasila sa "tezinom"...

[kuta]

СРБИЈА ТРАЈНО МОРА ДА БУДЕ
ИСКЉУЧЕНА ИЗ ЕВРОПСКОГ РАЗВОЈА

Писмо Вилија Вимера Герхарду Шредеру

Рат против СР Југославије вођен је да би се исправила погрешна одлука генерала Ајзенхауера из доба Другог светског рата. Због тога се из стратешких разлога тамо морају стационирати амерички војници, те да се тако надокнади оно што је пропуштено 1945, написао је 2. маја 2000. године тадашњи председник Парламентарне скупштине Оебса тадашњем немачком канцелару.

Једно писмо које је још 2. маја 2000. године, дакле готово пола године пре промене режима у Србији написао Вили Вимер, тадашњи председник Парламентарне скупштине Оебса тадашњем немачком канцелару Герхарду Шредеру јуче је поново морало да привуче пажњу српске јавности која, заправо, са њеним садржајем није баш много ни упозната, будући да га је досад, пре нешто више од годину дана објавио још само НИН.

[morrib]

Kuta piše o pismu Vimera Šrederu. To isto pismo i mnogo drugih argumenata o "lepotama" koje se nude Srbiji od strane zapada, ja sam naveo u dosta postova a u temi politika, i uvek sam dobio isti odgovor: sektaško-udbaško komentarisanje, i to su uglavnom bili svi "argumenti". Teško ta argumentovana realnost prolazi kada su protivnici Srbije u pitanju, njima je samo bitan novac i bezvizna putovanja, ostalo nije važno!

[yossarian]

Jelašić kritikuje povećanje plata
21. april 2008. | 10:40 -> 14:03 | Izvor: B92, Tanjug
Beograd -- Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je danas, gostujući na TV B92, da je dokazano da veće plate ne mogu da pobede inflaciju.

"Građane neće usrećiti ni nagrade ni povećanja plata nego stabilan dinar, a koliko su mere koje su do sada donete bile uspešne govori cena hleba, poljoprivrednih proizvoda, pošto ni u jednoj zemlji u okruženju te cene nisu povećane u meri koliko u Srbiji", kazao je Jelašić, povodom odluke Vlade da poveća plate zaposlenima u javnom sektoru.

On je naveo da je u Srbiji u poslednjih 40 godina dokazano da bolji život neće doneti veća plata, nego stabilnije cene.

"U ovakvim uslovima, bilo bi mnogo bolje da tog povećanja plata nema, ali ako je to predviđeno budžetom, a izgleda da jeste, bilo bi bolje da je to povećanje bilo kasnije“, naveo je Jelašić i dodao da će centralna banka i taj višak novca prikupiti.

On je, međutim, upozorio da će to koštati, jer će za taj višak novca NBS morati da plati referentnu kamatu od 14,5 odsto.

Guverner centralna banke najavio je i pooštravanje monetarne politike, ukoliko stopa inflacije nastavi da raste dodadašnjim tempom, navodeći da bazna inflacija trenutno iznosi sedam odsto na godišnjem nivou.

"To će značiti skuplje kredite u dinarima i manju mogućnost pristupa takvim kreditima, ali moramo da vratimo inflaciju na jednocifrenu i nadam se da ćemo posle izbora imati boljeg sagovornika u vladi“, kazao je Jelašić.

On je ukazao i da je veoma važno šta će biti posle izbora, ali i precizirao da je sigurno da 12. maja neće biti "smak sveta“.

"Niti će kurs biti 110, niti 70 dinara, ali u zavisnosti koja opcija pobedi, biće lakše ili teže ostvariti cenovnu stabilnost, biće kurs viši ili niži, ali će se to reflektovati na bilans stanja i bilans uspeha NBS“, rekao je Jelašić.

"Ekonomija i dalje zavisi od politike"

Sa sadašnjom stopom stranih investicija u Srbiju, koja dostiže milijarde dolara, povratak na izolaciju iz Miloševićeve ere devedesetih ne dolazi u obzir, ali ekonomija i dalje zavisi od politike, izjavio je guverner Jelašić.

Jelašić je, u danas emitovanom intervjuu nemačkoj novinskoj agenciji DPA, ukazao da je ekonomski razvoj Srbije "uvek bio zatočenik nekakavog političkog pitanja" i da će "dok god se to ne promeni, on (ekonomski razvoj) nastaviti da zavisi od politike", upozorivši sunarodnike da imaju to na umu kada budu glasali na parlamentarnim izborima 11. maja.

Guverner NBS-a, kako navodi agencija, nije stao ni na jednu političku stranu, ali smatra da Srbi ne mogu da očekuju da glasaju "za problematičnu politiku", a da onda traže ekonomsku pomoć od sveta.

Jelašić je, kako navodi DPA, frustriran sporim tempom tržišnih reformi i vremenom izgubljenim na česte izbore od svrgavanja režima Slobodana Miloševića 2000. godine.

"Svi u politici i institucijama znaju šta se mora uraditi, i zato moramo da pitamo zašto to nije urađeno", navodi Jelašić i dodaje da "onda dođemo na ono - ne sada, imamo ove izbore, čekaj sada, ovo će se destiti u Crnoj Gori ili ono na Kosovu".

[maleni]

Sve manje visokoobrazovanih
17. april 2008. | 13:49 -> 16:45 | Izvor: B92
Beograd -- Gotovo polovina stanovnika Srbije ima završenu samo osnovnu školu dok je po broju fakultetski obrazovanih ljudi na dnu te liste u Evropi.

Potpredsednik vlade Božidar Đelić zaključio je da je aktuelni obrazovni sistem nedovoljno efikasan i da ga treba menjati. Sa tim se saglasio i ministar prosvete Zoran Lončar. Za poslednjih osam godina, prosveta je čak četiri puta menjala ministra, i isto toliko puta menjala i koncept reforme obrazovanja u Srbiji.

Ukidali smo Darvina, strani jezik i na kraju na Pizinom istraživanju od 41 zemlje zauzeli 37 mesto, podsetio je Đelić.

"Gde smo, iskreno nije sjajno - posle 50 godina 22 odsto starijih od petnaest godina nema osnovno obrazovanje, pola naše zemlje nema osnovnu školu i po tome smo na dnu Evrope", kazao je Đelić.

Sa većinom podataka koje je potpredsednik vlade izneo složio se i resorni ministar Zoran Lončar.

"Objektivnio, to je posledica onoga što smo radili, zbog toga treba da se pogledamo u oči i objektivno razgovaramo o problemima koji postoje", rekao je Lončar.

Zaposleni u prosveti za ministra Lončara imali su mnogo pitanja. On međutim nije ostao na debati zbog kako je rekao drugih obaveza.

Savez učitelja Srbije interesovalo je šta će biti sa sa finansiranjem edukativnih projekata za učitelje.

"Uredno smo podneli izveštaje novom ministru i očekivali da se uplate ostale dve rate od oko osam miliona dinara kako bi još 2.500 kolega mogli da pohađaju željene seminare. Međutim nismo imali razumevanja, novo ministrastvo ne prihvata ugovor starog, tako da ćemo morati očigledno da sačekamo neko novo ministarstvo", rekla je Gordana Josimov iz Saveza učitelja Srbije.

Od koncepta reformame osnovnog obrazovanja koji je postavljen 2001 godine, danas gotovo da se ništa ne primenjuje.

Već osam godina Srbija ne uspeva da usvoji ni nacionalnu strategiju za obrazovanje. A da bez toga nema pomeranja na evropskoj lestvici obrazovanja složili su se i ministar Lončar i potpredsednik vlade Đelić.

[Bad Company]

Ukidali smo Darvina, strani jezik i na kraju na Pizinom istraživanju od 41 zemlje zauzeli 37 mesto, podsetio je Đelić.

Kome treba Darvin i strani jezici daj jos malo Istorije

"Gde smo, iskreno nije sjajno - posle 50 godina 22 odsto starijih od petnaest godina nema osnovno obrazovanje, pola naše zemlje nema osnovnu školu

Pa zbog sjajnog rezultata predlazem jos vise Istorije

po tome smo na dnu Evrope

A plate pa.......duga lista