Ognjen Lakićević

[SQUAW]

Zađevice sna

Ona meni noć ja njoj noć
i kišu
Ona meni badem i cvet ja njoj
more i kanale
Ona meni krvotok i bilje
ja njoj svoj dan bez poroka
Ona meni pticu u vazduhu
ja njoj dete u naručje
Ona meni zoru i prostranstva
ja njoj tame i poplave
Ona meni najlepše metafore
i dodaje sunce dodaje po neki cvet
ja njoj sve što može da stane
u ružnu reč
Ona meni svoje telo i zaborav
ja njoj sve svoje zaborave
Ona meni so i hleb
ja njoj sedam dana u nedelji
Ona meni ja njoj
ja njoj ona meni
Ja kažem: volim te kao dubina ponore
kao što vazduh voli prostore
Ona mene zađevicama sna zamara
Ona meni dan
ja njoj sedam dana u nedelji
Ona meni put do njene puti
ja njoj put do besputi
Ona meni reč
ja njoj reč i rečenicu
Ona meni tame ja njoj poplave
a dete naše raste li raste.

[SQUAW]

Freska

Ko te prikova za večnost mila posestrimo
Drugarice moja bolu najvičnija
Visina te izda nizina te ne prima
O kako u tvom telu peva provalija

Besmrtnice draga raskošna od suza
Kome si verovala kad te na zid stavi
Zar te strah ne hvata ljubavi nestvarna
Da se tvoje dete ne strmoglavi

U ponor večnosti kao što ti jesi
Lepojko i sliko potavnjela čela
Svi tvoji poroci nek su moji gresi
Ljubimice moja budi mi vesela

O što volim zore kad imaju lice
Kao što su freske - moje miljenice
O što volim kada volim da obolim
I kad glavom plaćam pesmu - život goli

O što volim kad anđeli sa zidova gledaju me
A međ njima neutešna miljenica
Traži prošlost što ne ume
Da joj vrati mladost lica.

[SQUAW]

Pejsaž

Jedna pesma naslikana
u vazduhu.
Jedna ptica iz detinjstva.
Dva mrava sasvim mala
idu prema suncu.

Jedan uveo list masline pada
prema mome srcu.
More koje očekuje buru.
Vetar koji jedna ptica zavitlava
i dva suncokreta oko kojih se
sunce okreće.

Jedno drvo koje očekuje plod
i buba-mara na jednom belom dlanu.
To je sve što je tog trenutka
stalo u moje oko
To je sve što će ostati
u mom snu.

[SQUAW]

Dodatak pejsažu

Jedan glas koji je hteo da kaže
Namastir Nemaština Nemoj!
Jedna pesma koja je htela da kaže
Dete Dečani Dan Dinastija Dosta!
Jedan cvet koji raste u
Trpezama Trnu Trnovu Troji.
Jedna litica sa koje se pada u
Pustoš Ponor Pomoravlje.
Jedan jauk jedan strašan jauk:
O nemojte me otimati iz ovog pejsaža
zverima naseljenim kao cvećem!

[SQUAW]

Neoprezna pesma

Ništa me više ne može spasti
Kako me oteti od vatre od ove šume
Ptica se visinom ponosi a može pasti
Grob me stalno vreba a smrt ne ume
Ništa me više ne može spasti

Može mi i ružna reč napamet pasti
Može me od zločina odvratiti ta ista
Kako zaustaviti šumu i njene strasti
Kada su zveri uvek iste i nož zablista
Može mi ružna reč napamet pasti

Srce uzalud kuca ako prazno bije
Prazna mi duša uvek porazom puna
U praznini svakoj opasnost se krije
Kad zveri sanjam opseda me šuma
Kad zveri sanjam opseda me šuma

Poraz me uznosi ko visina pticu
Glava moja luta pa poraze traži
Za život imam ružnu krilaticu
Slabiji od smrti uvek su mi draži
Za život imam ružnu krilaticu.