Мира Алечковић

starsica · Član od: 23.03.2007.

Мира Алечковић

2. фебруара 1924. - 26. фебруар 2008. године

Као гимназијалка, 1939. године постала је чланица СКОЈ-а, а 1941. године, од првог дана народноослободилачке борбе, и чланица партизанске илегале у Београду. Била је једна од најбољих ученица Десанке Максимовић и њена блиска пријатељица.По завршетку гимназије студирала је општу књижевност и славистику у Београду као и вишу Фушеову школу при Сорбони.

Уредила је први број часописа Пионир, који је у току рата издаван илегално. После рата песникиња наставља са друштвеним и књижевним радом. Уређивала је прве послератне часописе и листове за младе: Омладина, Младост, Полетарац, и Змај. Више од двадесет година је била главни и одговорни уредник Змаја. Била је секретар, потпредседник и председник Удружења књижевника Србије и председник Савеза књижевника Југославије.

Песничко стваралаштво Мире Алечковић се поављује непосредно пред почетак Другог светског рата, а своју прву збирку песама Звездане баладе издаје по завршетку рата, 1946. године. Објавила је још двадесетак књига за децу и двадесетак дела поезије и прозе за одрасле. И њена поезија и њена проза превођене су на руски, бугарски, румунски, мађарски, пољски, чешки, италијански и на све језике народа бивше Југославије.

Песничка дела Мире Алечковић припадају традиционалном току поезије која се везује за Јована Јовановића Змаја, Гвида Тартаљу, Десанку Максимовић и Бранка Ћопића. Њена лирика се заснива на једноставности и искрености, писана је једноставним језиком блиским деци. Путем ње у малишанима буди племенитост, учи их да се боре против егоизма и расне дискриминације. Посебну пажњу посвећује љубави између родитеља и деце упоредо се борећи за поштовање дечје личности. Ипак, највише је родољубивих мотива а најбоља илустрација ове тврдње је збирка Звездане баладе. Аутор је текста песме Друже, Тито ми ти се кунемо.

О свом раду Мира Алечковић каже: Стварање за децу мени значи враћање самој себи, свету детињства, чистијем од света одраслих. То је вечито тражење лепоте, доброте и љубави, потрага за уточиштем кад изневери свет одраслих.

Мира Алечковић је умрла увече 26. фебруара 2008. а сахрањена је 3. марта на Новом гробљу у Алеји заслужних грађана, уз војне почасти. Од ње се у име Удружења књижевника Србије опростио Перо Зубац, док је глумица Рада Ђуричин прочитала стихове њене песме „Порука једне сенке."

izvor Wikipedia

starsica · Član od: 23.03.2007.

Balada o bajci

Bajka može da se rodi
kad god srce jako želi,
kad god dečjoj duši godi
kad se s maštom sprijatelji,
da se seli u kraj neki
gde je toplo, tiho gde je,
zbog dečaka koga voliš,
devojčice što se smeje,
kad sneg veje, kad se ledi,
a ti imaš prijatelje,
pa putuješ, pa putuješ
i sa njima snove sanjaš,
zemlju svoju volim, voliš,
makar bila i najmanja
jer ta zemlja samo raste
onda kad je ljudi vole,
viđena iz dečje mašte,
iz ljubavi neke rane,
seje bajke srebrnaste,
sipa snove zlatotkane.

starsica · Član od: 23.03.2007.

KOŠAVA

Košava ima hiljadu biceva
pa svakim po drvecu smrznutom seva.
Košava britkom sabljom sece
pa grane pršte, grancice zvece.
Košava ima hiljadu usta,
iz svakih sipa vetrina pusta.
Košava ima hiljadu tockova,
na njima skace od krova do krova.
Košava ima konja sto hiljada
pa jure preko drvenog mosta,
sve lišce obrste njena stada,
ne znaju nikad kad im je dosta.

starsica · Član od: 23.03.2007.

ŠTA SPAVA POD JASTUKOM

Pod jastukom kliker jedan žuti,
sad ga Srda traži, pa se ljuti,
pod jastukom i loptica mala,
tu je pala pa je i zaspala.
Pod jastukom bombona crvena,
malinica jedna izgubljena,
pa se jastuk pomalo rumeni,
i šapuce: daj je, Mila, meni.
Možda Milu kliker onaj žulji,
i bombona možda dete vreda,
loptica joj možda mira ne da
i smeta joj kad okrene leda,
pa ce dete da ustane hteti,
da se loptom u igru poleti!
A vece je, treba da se spava,
zato lutka sad ocice sklapa,
i zekina spustila se glava,
i medina pružila se šapa.
Lutka drema, devojcica drema,
dve je lutke poljubila mati,
njih dve ce se kada mame nema,
u snu mekom brzo zaljuljati.

starsica · Član od: 23.03.2007.

ZAŠTO SU NOCI

Kad krene na put poslednji brod
i svaka lutka sklopi oci,
deco, utišajte hod,
pocinje noc, pocinje noc,
a znate li zašto su noci?
Noci su da se spokojno spava,
pa da se ujutru ustane vedar,
noci su da ne boli glava
kada se dugo u zvezde gleda.
Noci su da mama mališana
pokrije i kaže: laku noc, dete.
Noci su da mesec kroz platane
zlataste mreže snova isplete...
Kad krene na put poslednji brod
i svaka lutka sklopi oci,
deco, utišajte hod,
pocinje noc, pocinje noc.
Sad znate zašto su noci.

starsica · Član od: 23.03.2007.

Pričaj,mama

Pričaј, mama, igračkice naše
kako žive, meče kako voli meda,
kako bere јagode u šumi
i kruškama kako mira ne da?
Reci, mama, što nas decu plaše
medvedima, kad su tako meki,
čuvaјu nas u krevetu noću
da ne dođe strašni lopov neki,
da igračke naše ne odnese.
Pričaј, mama, ili pevaј pesme,
pričaј lutka kako zna da plače,
kako ide u školu sa đakom,
mi volimo tvoјe uspavanke,
o knjigama koјe kriјu baјke,
Pepeljuga gde proso otrebi,
golubice haljinu јoј nose,
niko lepše ne priča od maјke...
Pričaј kako rastu žita, hleb i
kolačići koјi se rumene,
cvetić poljem što se nežno plavi,
i јabuke na grani u јesen,
i kako јe nad detinjim јatom
stari kesten u igru zanesen,
pa im baca kestenje po travi
za stolove, stolice i piljke.
Pričaј, mama, šta šapuću biljke,
kakvu ruža peva uspavanku,
šta јorgovan govori u mraku
i šta peva crvevih usana
usred žita bulka rascvetana.
Pričaј kako potok plavi teče,
šta šumore talasići modri,
kako rastu posle kiše trave,
pričaј kako ptica ptiče bodri
i kako se lipa rascvetava...
Pričaј, mama, meni se ne spava.

starsica · Član od: 23.03.2007.

licno moja omiljena..

SRECA

Vreme jednog dana necemo imati vise
da putujemo svetom, putnika dva srece zedna.
Slapovi bele pene zaklokotace tise
i zakoracicemo u susret gustoj tami
i noc ce doci sudnja za nas sto nismo krivi
za nas koji smo sebi vec presudili sami
jer smo ljubavi hteli, hteli mnogo vise
nego sto su je nama doneli nasi dani.

U paprati nespokojstva nasa se sakrila sreca
snegovi su je onda pokrili gusti i legli
a mi smo isli puteljkom sto rasputnici vodi
uvalom skliskom i strmom grbili snove i pleca
i ispravljali ih odmah s tugom od bola cednom
verujuci da mora ta sreca da se rodi.

Smesili nam se jedni i koreli nas drugi
a mi smo uporno svica trazili u ovoj tami
i videli smo oci koje nas gledaju blago
i podsmeh koji nas tuce kroz konce ledene kise
i nismo bili sami

i nismo bili sami
jer onih koji vole uvek je mnogo vise.

starsica · Član od: 23.03.2007.

Nezvani gost

Zašto si došao,
a ja te nisam zvala.
Ja nikada ne zovem ljubav,
ona mi dođe sama.
Nezvani gost donese
ponekad više radosti.
Zašto si došao,
a ja te nisam zvala.
I kad te ne zovem,
na tebe ipak čekam.
Uđi, meni su uvek
snovi dragi gosti.
Žena je uvek nekog
željna, i sama.
I žena uvek sanja.
Uđi; reći će:sanjari.
Uđi; reći će: lude.
A ima ih koji će reći
da smo starinska deca
što namerniku s puta
iznose hleb i so...
A sve je novo u meni...
u ove dane snova
ja ništa nemam
sem želje da život bude
dolinom topline ljudske
put njihov respleteni
kojim dolaziš i ti,
nezvani gost.

	(#1 (permalink))
starsica Evening Star Offline Poruke: 5,072 Član od: 23.03.2007. Poslednji login: danas 04:38 Pol: Žensko Godine: 20 Lokacija: Kerin Amrot	Мира Алечковић - 20.03.2008, 20:22 Мира Алечковић 2. фебруара 1924. - 26. фебруар 2008. године Као гимназијалка, 1939. године постала је чланица СКОЈ-а, а 1941. године, од првог дана народноослободилачке борбе, и чланица партизанске илегале у Београду. Била је једна од најбољих ученица Десанке Максимовић и њена блиска пријатељица.По завршетку гимназије студирала је општу књижевност и славистику у Београду као и вишу Фушеову школу при Сорбони. Уредила је први број часописа Пионир, који је у току рата издаван илегално. После рата песникиња наставља са друштвеним и књижевним радом. Уређивала је прве послератне часописе и листове за младе: Омладина, Младост, Полетарац, и Змај. Више од двадесет година је била главни и одговорни уредник Змаја. Била је секретар, потпредседник и председник Удружења књижевника Србије и председник Савеза књижевника Југославије. Песничко стваралаштво Мире Алечковић се поављује непосредно пред почетак Другог светског рата, а своју прву збирку песама Звездане баладе издаје по завршетку рата, 1946. године. Објавила је још двадесетак књига за децу и двадесетак дела поезије и прозе за одрасле. И њена поезија и њена проза превођене су на руски, бугарски, румунски, мађарски, пољски, чешки, италијански и на све језике народа бивше Југославије. Песничка дела Мире Алечковић припадају традиционалном току поезије која се везује за Јована Јовановића Змаја, Гвида Тартаљу, Десанку Максимовић и Бранка Ћопића. Њена лирика се заснива на једноставности и искрености, писана је једноставним језиком блиским деци. Путем ње у малишанима буди племенитост, учи их да се боре против егоизма и расне дискриминације. Посебну пажњу посвећује љубави између родитеља и деце упоредо се борећи за поштовање дечје личности. Ипак, највише је родољубивих мотива а најбоља илустрација ове тврдње је збирка Звездане баладе. Аутор је текста песме Друже, Тито ми ти се кунемо. О свом раду Мира Алечковић каже: Стварање за децу мени значи враћање самој себи, свету детињства, чистијем од света одраслих. То је вечито тражење лепоте, доброте и љубави, потрага за уточиштем кад изневери свет одраслих. Мира Алечковић је умрла увече 26. фебруара 2008. а сахрањена је 3. марта на Новом гробљу у Алеји заслужних грађана, уз војне почасти. Од ње се у име Удружења књижевника Србије опростио Перо Зубац, док је глумица Рада Ђуричин прочитала стихове њене песме „Порука једне сенке." izvor Wikipedia

	(#2 (permalink))
starsica Evening Star Offline Poruke: 5,072 Član od: 23.03.2007. Poslednji login: danas 04:38 Pol: Žensko Godine: 20 Lokacija: Kerin Amrot	Odgovor: Мира Алечковић - 20.03.2008, 20:24 Balada o bajci Bajka može da se rodi kad god srce jako želi, kad god dečjoj duši godi kad se s maštom sprijatelji, da se seli u kraj neki gde je toplo, tiho gde je, zbog dečaka koga voliš, devojčice što se smeje, kad sneg veje, kad se ledi, a ti imaš prijatelje, pa putuješ, pa putuješ i sa njima snove sanjaš, zemlju svoju volim, voliš, makar bila i najmanja jer ta zemlja samo raste onda kad je ljudi vole, viđena iz dečje mašte, iz ljubavi neke rane, seje bajke srebrnaste, sipa snove zlatotkane.

	(#3 (permalink))
starsica Evening Star Offline Poruke: 5,072 Član od: 23.03.2007. Poslednji login: danas 04:38 Pol: Žensko Godine: 20 Lokacija: Kerin Amrot	Odgovor: Мира Алечковић - 20.03.2008, 20:25 KOŠAVA Košava ima hiljadu biceva pa svakim po drvecu smrznutom seva. Košava britkom sabljom sece pa grane pršte, grancice zvece. Košava ima hiljadu usta, iz svakih sipa vetrina pusta. Košava ima hiljadu tockova, na njima skace od krova do krova. Košava ima konja sto hiljada pa jure preko drvenog mosta, sve lišce obrste njena stada, ne znaju nikad kad im je dosta.

	(#4 (permalink))
starsica Evening Star Offline Poruke: 5,072 Član od: 23.03.2007. Poslednji login: danas 04:38 Pol: Žensko Godine: 20 Lokacija: Kerin Amrot	Odgovor: Мира Алечковић - 20.03.2008, 20:26 ŠTA SPAVA POD JASTUKOM Pod jastukom kliker jedan žuti, sad ga Srda traži, pa se ljuti, pod jastukom i loptica mala, tu je pala pa je i zaspala. Pod jastukom bombona crvena, malinica jedna izgubljena, pa se jastuk pomalo rumeni, i šapuce: daj je, Mila, meni. Možda Milu kliker onaj žulji, i bombona možda dete vreda, loptica joj možda mira ne da i smeta joj kad okrene leda, pa ce dete da ustane hteti, da se loptom u igru poleti! A vece je, treba da se spava, zato lutka sad ocice sklapa, i zekina spustila se glava, i medina pružila se šapa. Lutka drema, devojcica drema, dve je lutke poljubila mati, njih dve ce se kada mame nema, u snu mekom brzo zaljuljati.

	(#5 (permalink))
starsica Evening Star Offline Poruke: 5,072 Član od: 23.03.2007. Poslednji login: danas 04:38 Pol: Žensko Godine: 20 Lokacija: Kerin Amrot	Odgovor: Мира Алечковић - 20.03.2008, 20:28 ZAŠTO SU NOCI Kad krene na put poslednji brod i svaka lutka sklopi oci, deco, utišajte hod, pocinje noc, pocinje noc, a znate li zašto su noci? Noci su da se spokojno spava, pa da se ujutru ustane vedar, noci su da ne boli glava kada se dugo u zvezde gleda. Noci su da mama mališana pokrije i kaže: laku noc, dete. Noci su da mesec kroz platane zlataste mreže snova isplete... Kad krene na put poslednji brod i svaka lutka sklopi oci, deco, utišajte hod, pocinje noc, pocinje noc. Sad znate zašto su noci.

	(#6 (permalink))
starsica Evening Star Offline Poruke: 5,072 Član od: 23.03.2007. Poslednji login: danas 04:38 Pol: Žensko Godine: 20 Lokacija: Kerin Amrot	Odgovor: Мира Алечковић - 20.03.2008, 20:29 Pričaj,mama Pričaј, mama, igračkice naše kako žive, meče kako voli meda, kako bere јagode u šumi i kruškama kako mira ne da? Reci, mama, što nas decu plaše medvedima, kad su tako meki, čuvaјu nas u krevetu noću da ne dođe strašni lopov neki, da igračke naše ne odnese. Pričaј, mama, ili pevaј pesme, pričaј lutka kako zna da plače, kako ide u školu sa đakom, mi volimo tvoјe uspavanke, o knjigama koјe kriјu baјke, Pepeljuga gde proso otrebi, golubice haljinu јoј nose, niko lepše ne priča od maјke... Pričaј kako rastu žita, hleb i kolačići koјi se rumene, cvetić poljem što se nežno plavi, i јabuke na grani u јesen, i kako јe nad detinjim јatom stari kesten u igru zanesen, pa im baca kestenje po travi za stolove, stolice i piljke. Pričaј, mama, šta šapuću biljke, kakvu ruža peva uspavanku, šta јorgovan govori u mraku i šta peva crvevih usana usred žita bulka rascvetana. Pričaј kako potok plavi teče, šta šumore talasići modri, kako rastu posle kiše trave, pričaј kako ptica ptiče bodri i kako se lipa rascvetava... Pričaј, mama, meni se ne spava.

	(#7 (permalink))
starsica Evening Star Offline Poruke: 5,072 Član od: 23.03.2007. Poslednji login: danas 04:38 Pol: Žensko Godine: 20 Lokacija: Kerin Amrot	Odgovor: Мира Алечковић - 20.03.2008, 20:30 licno moja omiljena.. SRECA Vreme jednog dana necemo imati vise da putujemo svetom, putnika dva srece zedna. Slapovi bele pene zaklokotace tise i zakoracicemo u susret gustoj tami i noc ce doci sudnja za nas sto nismo krivi za nas koji smo sebi vec presudili sami jer smo ljubavi hteli, hteli mnogo vise nego sto su je nama doneli nasi dani. U paprati nespokojstva nasa se sakrila sreca snegovi su je onda pokrili gusti i legli a mi smo isli puteljkom sto rasputnici vodi uvalom skliskom i strmom grbili snove i pleca i ispravljali ih odmah s tugom od bola cednom verujuci da mora ta sreca da se rodi. Smesili nam se jedni i koreli nas drugi a mi smo uporno svica trazili u ovoj tami i videli smo oci koje nas gledaju blago i podsmeh koji nas tuce kroz konce ledene kise i nismo bili sami i nismo bili sami jer onih koji vole uvek je mnogo vise.

	(#8 (permalink))
starsica Evening Star Offline Poruke: 5,072 Član od: 23.03.2007. Poslednji login: danas 04:38 Pol: Žensko Godine: 20 Lokacija: Kerin Amrot	Odgovor: Мира Алечковић - 20.03.2008, 20:32 Nezvani gost Zašto si došao, a ja te nisam zvala. Ja nikada ne zovem ljubav, ona mi dođe sama. Nezvani gost donese ponekad više radosti. Zašto si došao, a ja te nisam zvala. I kad te ne zovem, na tebe ipak čekam. Uđi, meni su uvek snovi dragi gosti. Žena je uvek nekog željna, i sama. I žena uvek sanja. Uđi; reći će:sanjari. Uđi; reći će: lude. A ima ih koji će reći da smo starinska deca što namerniku s puta iznose hleb i so... A sve je novo u meni... u ove dane snova ja ništa nemam sem želje da život bude dolinom topline ljudske put njihov respleteni kojim dolaziš i ti, nezvani gost.