Jovan Jovanovic Zmaj

[zmax]

Dva zeca

Sedela je bez brige
naša mala Mira,
ručala je lepo
iz svojeg tanjira.
Blizu naše Mirice,
tu se premetalo
veselo i čilo
jedno zeče malo.
Sve dok jedno za drugo
nisu ništa znali,
veseli su bili
ovi naši mali.
Al' kad spazi Mirica
zeku pored sebe,
sva se usplahiri,
srce joj zazebe.
A kad zeka opazi
ovo strašno dete,
potrese ga drhat
od glave do pete.
Mira bi da pobegne,
al' kuda i kome?
I zeca je stego strah
pa človi pred njome.
Uh, goleme nevolje!
Uh, goleme bede!
Izbečenim očima
jedno drugo glede.

Mali brata

Dočepo se mali brata
očevoga sata,
a sat je od zlata
pa ima i vrata,
- ala je to lepo!
A na uvo kad ga metne,
tad se čuje neka zveka,
sat govori: tika-taka!
Brata misli: hoće mleka.
- Ala je to mudro!
Zalio ga slatkim mlekom
nekoliko puti,
brata misli: sat se najo
pa sad zato ćuti.
- Al' se razumemo!
Sad su puni obadvoje,
i satić i brata,
obadvoje sada ćute.
A kad dođe tata,
- al' će biti gužve!

[zmax]

Srda

Ja se često namrštim
i stanem za vrata,
pa se srdim i srdim
po dva do tri sata.
Pitaju me i otac,
i tetka i mama:
"Šta je tebi, Evice?"
- Ja ne znam ni sama.
A kad čelo razvedrim
(to me stane truda),
onda pitam samu sebe:
"Što si bila luda?"

Uf!

Uf, muzike gadne,
uf sramote velje!
Gledaj kako plaču,
kako se krevelje!
Pružite im ogledalo,
nek vide izreda
da l' to deci dolikuje,
kako to izgleda.
Nit ih kogod psuje
nit im čini žao.
Zašto onda plaču?
- A ko bi ih znao!
Nit su gladni, žedni
nit ih štogod boli,
takve knjeze niko,
baš niko ne voli.
Od ovakvih lica
svi se živi klone.
Ovakvoj se deci
ne daju bombone.

[zmax]

Leni Rava

"Nisam nešto voljan," -
reče leni Rava,
iznese ćilimac,
pa leže da spava.
Kad je ust'o on se
seti šta je sniv'o;
snivao je da je
rasadnik zaliv'o.
Mrzi on i u snu
što mrzi na javi,
pa zlovoljan poče
češat' se po glavi:
"Kad u bašti radim,
umorim se jako, -
moram opet leći
da s' odmorim malko!"

Kako bi to stajalo

Kako bi to stajalo
kad bi čovek zreo
najedared seo
na drvena hata -
pa da se klimata?
Kako bi to stajalo
kad bi stari deka
napio se mleka
pa zavijen u jastučak -
prespavao ručak?
Kako bi to stajalo
kad bi mesto đaka
spremala se baka
da u školu pođe -
među decu dođe?
Kako bi to stajalo?
Pogodit' je vrlo lako
stajalo bi isto tako
ko što stoji Kržljaviću Ljubi -
cigara u zubi!

[zmax]

Kupanje

Ala je to divota,
kad se ko okupa!
- što se ne bi kupali,
voda nije skupa.
Moramo se kupati,
prljavštinu stresti,
- nečistoća navlači
rđu i bolesti.
Zato j' majka spremila
vodu, ali mlaku,
zato je okupala
svoga malog Laku.
A sad veli: "Cicu mi
puštati ne smete,
jer će mislit' da je sir,
poješće mi dete!"
Kucovu je slobodno,
nek se zaigrava,
on će Laku čuvati
kad legne da spava.
A stariji, Andrija,
on se većem svuko,
što ga već ne kupaju,
čisto bi se tuko.
Čekaj, čekaj, Andrija,
dok obrišu Laku,
ti ćeš onda dobiti
drugu vodu mlaku.
Laka će s' u kolevci
topiti od slasti,
a što bude snevao
neće nikom kasti.

Zašt' je vojska ućutala

Igrala se deca mala
boja i vojnika,
a u boju ima uvek
vike i usklika.
Dušmana su nadjačali,
grad su mu oteli;
pobeda je njina bila,
njom su se zaneli.
Pa eto ih, vratiše se
još od boja vrući,
vratiše se pod zastavom
kući pevajući.
Al' u sobu kad uđoše
sa teškoga puta,
najedared cela vojska
ko nema zaćuta.
Mogao bi čovek čuti
kako raste trava. -
A zašto su ućutali?
- Mali braca spava!

[zmax]

Čupoglavac iz kutije

Otvoriše kutijicu
Janjica i Nata
koju im je sa vašara
sinoć don'o tata.
Iz kutije iskočio
čupoglavac mali
pa je stao ko da pita:
No - što ste me zvali?
"Zvali smo te - da nam pevaš",
htede reći Janja,
htede reći, al' ne može
od teška smejanja.
A Nata bi rado rekla:
"Ja te nisam zvala!"
Al' od straha stisla joj se
ta ustašca mala.

Mali div

Ja sam sada najveći
u svoj okolini,
svi ste moji dečaci, -
tako mi se čini.
Ima ljudi visokih,
al' ovakvih nema:
i moj otac sad bi mi
bio do kolena!
Pop'o sam se na drvo, -
to je cela tajna,
al' ta moja visina
neće biti trajna.
Moram sići, gladan sam,
kraj će biti hvali,
pa ću opet, ko i pre,
biti dečak mali.

[zmax]

Evo naših lasta

Evo idu, kao zvani,
naši lanjski sukućani.
Evo naših lasta mili',
baš smo vas se zaželili.
Hod'te hod'te, ptice vite,
da s' od puta odmorite!
Hod'te, hod'te, gosti moji,
vaše staro gnezdo stoji!
Porušit' ga nismo dali,
mi smo vam ga sačuvali.
Ne idite drugoj strani,
hod'te k nama ko i lani!
Pod našim je krovom mirno,
niko nije u vas dirno.
Mi pevamo i igramo,
al' se nikad ne svađamo.
Živećemo u radosti, -
dobro došli, naši gosti!

Žaba čita novine

Sedi žaba sama
na listu lokvanja,
od žarkoga sunca
štitom se zaklanja
Da novine čita
to vam slika kaže
al' ne mož' da nađe
što joj oči traže.
Znate već o čemu
žabe brigu vode:
hoće li se skoro
odseliti rode.

[zmax]

Magarac i frula

Pogledajte našeg malog Đuricu,
od trske je napravio frulicu.
Svirao je lepo, sitno, šaljivo,
a magarac slušao ga pažljivo.
Đurka misli magarcu se prohtelo
pa bi i on da posvira veselo, -
tu mu radost zakratiti ne htede,
pruži frulu, magarac je - pojede!
A po tome zaključiti valjda smem
da magarac ne uživa ni u čem.
Magarac se ne zna lepše provesti,
on prezire što ne može pojesti.

Aratos takve ljubavi

Sestra Jeca
i njen bratac Neca
dobili su zeca.
Sestra Jeca
i njen bratac Neca
baš su luda deca!
Već ne znaju šta će s njime
u vel'koj radosti;
vuci tamo, vuci amo, -
pucaju mu kosti.
Zeca vole, - ali kako?
da je zecu naopako:
bratac za rep vući stade
da mu vode dade;
za uši ga vuče seka
da mu dade mleka.
Teško zeki kad je pao
u te četir' šake! -
pa se mora ratosiljat
i ljubavi take!

[zmax]

Vrabac i mačka

"Gde ćeš, vrapče, zimovati?"
- pita mačka vrapca stara.
"Ovde, onde, -
tuda, svuda!"
- tako vrabac odgovara.
"Gde ćeš, vrapče, danas ručat?"
- pita mačka vrapca stara.
"Na kraj šora,
navrh ora!"
- tako vrabac odgovara.
"A gde ti je konak, vrapče?"
- pita mačka vrapca stara.
"Šta te briga?
Pogodi ga!"
- tako vrabac odgovara.
"Znaš li, more, zašt' te pitam?"
"Jer si mačka, a ja ptica!"
- To je reko
pa uteko, -
osta mačka tužna lica.

Brodari na vezanom čamcu

"Zbogom, majko, mi idemo!" -
"Ako bog da tako?" -
"U Aziju, u Afriku
i još dalje malko.
Zbogom, majko, lađa s' kreće!
Mi smo sad brodari.
Što je more tako plitko,
to ništa ne mari.
Iz Azije donećemo
datula, smokava;
iz Afrike jednog malog
tigra ili lava.
Gde najlepšeg bude cveća,
uzbraćemo stručak,
vratićemo s' jošte danas -
i to baš na ručak."

[zmax]

Dobri susedi

"Dobar veče, susedice!
Uh, ala sam žedan!
Bi l' mi dala malo vode,
samo gutljaj jedan?"
"Hoću, hoću, - drage volje,
voda nije skupa.
Kad si žedan, evo ti je,
evo cela ćupa."
"Hvala, hvala, susedice!
E, baš se razblaži'.
Kad vam od nas što zatreba,
samo meni kaži."

Naš junak

Pogledajte amo,
deco, sa svih strana,
eto, to je naš čuveni
junak od megdana.
U ruci mu koplje,
kome nema para
(ništa zato ako je
oklagija stara).
O bedru mu sablja,
ni njoj nema mane
(slučajno je opasao
sad sa desne strane).
Na glavi mu klobuk,
s njime paradira
(na slici se ne vidi
da je od papira).
I trumbetu ima
kad treba da svira
(dok ne stekne svoju četu
sam se egzercira).
Na avanu stoji,
na sve strane varda, -
ko ga pita, odgovara:
"Ja sam avan-garda!"