Jovan Jovanovic Zmaj

[Bishop]

MALO I MNOGO

Ako činis malo
i ne možeš više,
mnogo ti se piše.

Ako činis mnogo,
a mogo bi više,
malo ti se piše.

[Bishop]

OBELEŽJA

Po svom perju ptica,

Po čistoći domaćica,

Po ukusu so,

Po rogovma vo,

Po toploti leto,

Po lajanju pseto,

Po govoru luda -

Poznaju se svuda.

[blueella]

Tiho noći

Tiho, noći,
Moje sunce spava;
Za glavom joj
Od bisera grana;
A na grani
K'o da nešto bruji -
To su pali
Sićani slavuji:
Žice predu
Iz svilenog glasa,
Otkali joj
Duvak do pojasa,
Pokrili joj
I lice i grudi, -
Da se moje
Sunce ne probudi.

[DrinChe]

Коњ и мазга

Јован Јовановић Змај

У једној штали хранио газда свог јахаћег коња. Коњ је имао лепа јасла, а у њима увек свежа сена и довољно зоби. А у истој штали, у једном куту, била је привезана и мазга коју нису неговали и тимарили, а хранили су је тек да не скапа од глади.
Једаред, усуди се мазга па рече коњу:
- Ја знам да си нешто друго него ја, па нећу с тобом да се барабарим*. Али ипак не знам зашто нећеш никад ни да ме погледаш, а камоли са мном коју проговориш. Зашто се тако поносиш?

Коњ се и не осврну на њу, али ипак одговори:
- На мојим прецима јахали су цареви и краљеви и најславније војсковође кад су ишли у рат. Ја се, дакле, не могу дружити ма с киме.
- Тако је - одговори мазга и уздахну.
Мило бејаше коњу чути да му се признају такве заслуге, пак се обрну да погледа мазгу. И одмах опази да на леђима има крст, пак је запита:
- А откуда теби тај крст на леђима?
- То је спомен из старих времена - одврати мазга скромно.
- А какав је то спомен?
- Та знаш, на једноме моме претку јахао је Христос Спаситељ кад је улазио у Витлејем. Па од тога доба ми се рађамо с крстом на леђима.
Коњ се застиде и поче премишљати како је гадна претерана гордост, а како је лепа питома скромност.

*) Барабарити се - равнати се, упоређивати се, мерити се

[zmax]

Jututunska Juhahaha

U kraljevstvu Jutututu
Kralj trinajsti Balakaha
Obećao svom narodu
Da će dati juhahaha.

Samo neka budu verni,
Nek vojuju o svom kruhu,
Neka ćute i nek žmure,
Nek plaćaju juhuhuhu.

Poslušni su Jututunci,
Plaćali su juhuhuhu,
Ćutali su, žmurili su,
Vojevali o svom kruhu.

A prolećem svakog goda
Popne s' na breg Balakaha,
Pa poviče gromoglasno:
Dobićete juhahaha!

U kralja su jake prsi,
Grlat li je Balakaha,
Kad poviče, brda s' ore -
Juhahaha, haha, haha!

Svi se grotom smejat stanu,
Sve se trese brat do brata,
A od smeha, teška smeha,
Za trbuh se i kralj hvata.

A šta im je tako smešno?
Il' je smešan Balakaha?
Il' su smešni Jututunci?
Il' je smešno "juhahaha"?

Sve troje je dosta smešno,
Ponajviše Balakaha,
Kad ozbiljno, milostivo,
Progovori: Juhahaha!

Srećni su ti Jututunci,
Srećan li je Balakaha,
Kad ih tako razveseli
Prazna rečca: Juhahaha!

[Pinky993]

Svetli grobovi


Bejaste li, braco moja mlada,
Da l' bejaste vi na groblju kada,
Aj, na groblju, na golemu!
- Ta uvek smo mi na njemu!
Groblje j' zemlja kom se hodi,
Groblje j' voda kom se brodi,
Groblje, vrti i gradine;
Groblja, brda i doline;
Svaka j' stopa
Grob do groba.
Groblje j' spomen doba sviju;
Groblje, knjige sto se stiju; -
Povesnica svih zemalja,
Starostavnik cara, kralja,
I citulja visih slika,
Izbranika, mucenika,
Od pocetka, pamtiveka;
Sve j' to groblje -
Al je i kolevka.

Nema broja, ni imena,
U visinu zvezdam' svima,
Kamo l' broja i spomena
U zemljici grobovima!
Milione progutala j' tama,
Crna tama mnogih tisucleca,
Niko ih se vise i ne seca...
- Na pogdekom uvek gori sveca!
Il' je sveca, il' je ime svetlo,
Il' su dela koja se ne gase,
Pa redove nedoglednog groblja
Svojom zrakom krase.
Ti grobovi,
Stari, novi,
Oni sjaju
Svakom narastaju -
Kad se umlje u proslost udubi,
U tamnini da se ne izgubi;
Kad se pustis u davnine svete,
U davnine i svete i klete,
Da ti mis'o puta ne pomete.
To su vatre doglasnice,
Pruzajuc' se iz daljnih eona,
U povorci onoj dugoj,
Dosvetljujuc jedna drugoj,
Strujom koja napred leti,
Tezec samo jednoj meti.
Pa se tako svetle mlazi-
Pa se vide svetli trazi
Jednog duha raznih doba,
Duha kome nema groba.
- U grob samo srusi kosti,
Strese pep'o koj' mu smeta
Brzem buju visa leta
K uzvisenoj buducnosti.

Ko s' osvrne da pogledi
Bistrim okom i pogledom
Na grobove ove svetle,
- Povesnice dugim redom, -
Mora cuti kako j' zivo,
Kroz vekove, kroz maglinu,
Ded unuku, otac sinu,
Borac borcu dovikiv'o:
"Gde ja stadoh - ti ces poci!"
"Sto ne mogah - ti ces moci!"
"Kud ja nisam - ti ces doci!"
"Sto ja poceh - ti produzi!"
"Jos smo duzni - ti oduzi!" -
To su zbori, to su glasi,
Kojima se proslost krasi,
Sto prodiru kroz svet mracni
Sa grobova onih zracni',
Spajajuci gromkom jekom,
I bozanskom silom nekom,
Spajajuci vek sa vekom
I coveka sa covekom.

Oko svakog svetlog groba
-Bas ka' gore oko zvezda-
Povesnica prica ovo:
Hvatalo se neko kolo,
Kolo mlado, kolo novo,
Novo cvece, stabla stara;
Duse ciste, srca mlada,
Naslednici sveta zara; -
Tu se sleg'o zivot mladi
Da se s grobom razgovara.
"I ti pade, dragi brate!"
- "Nisam, deco, vas dok traje!"
"Je l' ti borba bila teska?"
"Pokusajte, milina je!"
"Sta si hteo? Kud si pos'o?"
- "Tamo gde se stici mora!"
"Zar je vera tako jaka?"
- "Uvek jaca od zlotvora!"
"Malo nas je koj' bi smeli!"
- Al' vas jaka sila krece!"
"Zar ko moze stici celi?"
- "Ko posumnja, nikad nece!" -
"A ko behu oni divi,
Koji su te napred zvali,
Koji su te ojacali,
Koji su ti krila dali?"-
- To bejahu ideali!
Bez njih nema vise leta
Nad oblakom mraka gusta;
Bez njih bi se malaksalo,
Bez njih bi se brzo palo,
Svet bi bio grob bez cveta,
Zivot prazan, - mladost pusta!"

Oko svakog svetlog groba
Prikuplj'o se zivot novi,
Naslednici svetog zara,
Kupili se sokolovi,
Pijuc' dusom svetle zrake-
Jest, tako je, braco draga,
Ti grobovi nisu rake,
Vec kolevke novih snaga!

I vam je, jaoj, pao
Stegonosa dicnog stega-
Al' je sin'o grobak novi:
Vi stojite oko njega.
Tu pogleda brat na brata,
P'onda gore, p'onda u se,
Grudi drkcu, usta cute,
Ali duse razumu se.
Da l' to snaga nice nova?
Daruj, Boze, blagoslova,
Da vas zdruzi bratska sloga,
Zavetnike koji s' kupe
Oko groba Djurinoga!

[gerbes]

ПЕСМА

једног најлојалнијег грађанина



Све сам жеље ишчуп'о,

Па чувам захвалност;

Црква ми је династија,

Молитва лојалност.

Удрите ме на муке,

Став'те ме на пробу,

Спустите ми најцрњи

Комадић у торбу;

Метните ме гладнога

Да чувам кордоне,

— Ал' допуст'те једино

— Да мрзим шпионе!



Учићу се ћутању,

Да ми буде дика,

Слободу ћу избрисат

Из мога речника.

Владаћу се к'о да сам

У ком прошлом веку,

Намигните, спалићу

Сву библиотеку;

Погорећу Шилере, Миље и Бајроне,

— Ал' допуст'те једино

— Да мрзим шпионе!



Ако ј' дужност грађанска,

Хранићу се травом,

Научићу климати

Препокорном главом,



И курјук ћу оплести,

К'о у мандарина,

И сркаћу само сласт

Званичних новина.

Побећи ћу кад ми ко

Спомене Прудоне,

— Ал' допуст'те једино

— Да мрзим шпионе!



За шампањац вели се:

Рђав пример даје,

Како луфта добије,

Стегу не признаје.

Клонићу се брижљиво

Те француске моде,

Нећу пити шампањца,

Па ни саме соде,

Нећу сести ни за сто,

Где спазим сифоне,

— Ал' допуст'те једино

— Да мрзим шпионе!



Нећете ме видети

Да се на што дурим,

Кад опазим неправду,

Ја ћу да зажмурим.

Од бога су званија,

Од бога су власти,

Па баш да ме оглобе,

Нећу ником каз'ти.

Кад бог хоће, и правој",

Бер'те милионе,

— Ал' допуст'те једино

— Да мрзим шпионе!



Кад министри намигну,

Лећи ћу да спавам,

А у сну ћу шаптати:

»Ја се покоравам!«

Док не рекну: »Устани!«

Донде устат нећу,

Заповеде л' да умрем,

Добро,и умрећу.

Ако фалим, немојте

Дават ми пардоне,

—Ал' допуст'те једино

— да мрзим шпионе!

[jamiroyu]

ALA SU TO GRDNE MUKE


Ala su to grdne muke,
Tako gledat u jabuke!
Jabuke su tako blizu,
Samo usta da zagrizu.
A lepe su rumene su,
Samo ruke da su duže,
Kad bi mogle da se pruže!
Ala da je trska kaka,
Il' udica i pecaljka,
Ili vetar da nasrlja,
Pa da koju dokotrlja.
Ala su to grdne muke,
Tako gledat u jabuke!