Marina Ivanovna Cvetaeva - Strana 2

SQUAW · Član od: 13.03.2006.

Jedan oficir

U Sudetima, na šumovotoj češkoj granici
jedan oficir je ostavivši svojih dvadeset vojnika
u šumi izašao na put i počeo da puca na Nemce.
Njegova subdina je nepoznata.
( iz septembraskih novina 1938 )
Šumsko mesto
češko, posno
Leto - devetsto
trides osmo
Dan i mesec? - vrhovi u ehu:
- Dan kad Nemac dode Čehu
Šuma - dika
Dan i - mir
Dvaest vojnika
jedan oficir
Okrugla čela, okrugla lica
Cvetinja mu - ta granica
Šuma moja tu je
Žbun moj tu je
Kuća moja tu je
Moja je kuća to!
Šumu ne dam
Kuće ne dam
Kraja ne dam!
Pedalj ne dam!
Lišće sumrak
Duša grca
Pruski korak?
Kucanje srca?
Šumo, zbogom!
Živote, zbogom!
Kraju, zbogom!
Voli vas mnogo!
Nek sav kraj
Dušmanu preda
Pod nogom ja
Ni kamen ne dam!
Čizma urliče
- Nemci! - lišće
Železa puno
- Nemci! - šumom
- Nemci! - grme
Pećine i strane
Ostavi oficir
Vojnike same
Šumom - sopstvenm smerom
Na masu - s revolverom!
Pucanj tamni
Šumu - rani!
Šuma - to slavi!
Aplauz pravi!
I dok mecima Nemaca skrozira
Cela šuma - aplaudira!
Klenom, borom
Žbunom, listom
I čitavom
Šumskom gustinom -
Pronesena je
Vest u glas
Da spasena je
Češka cast!
Zemlja ipak
Prodana nije
Rat je, zapravo
Skoro dobijen
Moj kraj je dika!
Fric, ti si papir!
Dvadeset vojnika
Jedan oficir.

Pariz
Početo prvih dana oktobra
završeno 16-17 aprila 1939

SQUAW · Član od: 13.03.2006.

Iz zbirke Jato galebova

***

- Gde su labudovi? - Oni su odleteli.
- A vrane? - Ostale su vrane.
- Kuda će labudovi? Kuda i ždrali.
- Zašto su otišli? - Da krila olagane.

- A tata gde je? - Spavaj, spavaj, evo ga san,
San na stepskom konju samo što nije.
- Kuda će nas povesti? - Na labudov Don.
Moj labud beli, znaš, tamo ti je...

27. jula 1917. g.

***

Plišava ko nebo dubina,
I srebrne ruke dve.
Časak vremena - četvrta godina:
Ti i ja - sred reke Moskve.

Barke su klizile, sirene jecale,
Brljavio je vojnik pjani.
Delije se drale i pevale
Na žalobni način znani.

Na boga Marsa pristalice
Ti si pritajeno stezala usne.
Ledenim očima panterice
Ti si gledala sred mase gnusne.

Bese tvoj lik, između onih mrkih,
Do sijanja, do bleska beo.
Neću zaboraviti - a ti si zaboravila
- Kako je jedan tebe gledao.

6. juna 1917. g.

***

Iznad crkvice male - plavi oblaci,
Gavranova krici...
A prolazi - boje pepela i peska
- Revolucijska vojska.
Oh, ti boljarska, ti, tugo moja carska!

Nemaju lica oni, ni imena -
Pesme ne poju!
Zabludilo si se ti, zvono kremaljsko,
U tom olujnom zastava roju.
Moli se, Moskvo, utoni,
Moskvo, u sna spokoju!

Moskva, 2. marta 1917. g.

***

Za otroka - za Sina - za tića,
Za mladoga Aleksija carevića
Pomoli se, Rusijo, verna!

Oči anđeoske mu umij,
Seti se kako je pao u trona
Golub uglički - Dimitrij.

Nežna si, Rusijo majko, ti!
Ah, zar u tebe sad manjka
Za njega krotke milosti?

Greh očev ne meći na potomka.
Ne zaboravi, Rusijo, težačka,
Aleksija - carskoselskog anđelka!

4. aprila 1917. g.
Na treći dan Uskrsa

SQUAW · Član od: 13.03.2006.

Novogodišnja

Srecna ti nova i dan i kraj pod novim krovom !
I prvo pismo tebi na novom
Nesporazum je da je na rodnom (Rodnom-plodnom)
mestu zvucnom, mestu zvonkom,
Kao Eolova kula prazna i strasna,
Prvo pismo tebi iz jucerasnje,
Gde cu bez tebe da zgasnem,
Domovine, sad vec nejasne
Zvezde...Zakon odlaska i odbijanja,
Po kojem za srce vise prijanja
Nebila i nevidjena, neznana.
Da pricam kako sam za tvoju saznala?
Ne zemljotres, ne lavina snezna.
Covek je usao bilo koji (nezno Voljeni Ti).
Najbolnije od zbitija svih.
U Novosti i Danu. Clanak ili stih? Gde? U planini.
(Prozor u granju jele. Carsav.)
Zar ne vidite novine, jel'te ?
Clanak, dakle ? Ne. Al'...postedite me truda.
Glasno: Tesko je. Unutra: Nisam Juda.
U sanatorijumu. (Raj iznajmljen.)
Dan? Juce, prekjuce. Pamcenje izdaje.
Bicete u Alkazaru? Ne putujem tuda.
Glasno: Porodica. Unutra: Sve sam, al'ne Juda.
Srecna ti Nova! (Rodilo se sutra!)
Da kazem sta rekoh saznavsi jutros da...
Psss...po navici, eto omaklo mi se.
Zivot i smrt davno vec stavljam u navodnice,
Zna se da su to fraze srocene vesto.
Nisam nista ucinila, ali se nesto
Ucinilo bez senke i odjeka, lako
Delotvorno! A sad:- Kako si putovao?
Kako se kidalo srce i kako to da
Nije se iskidalo? Kao sto na kasacima iz "Orla",
koji i orlovima, rekao si, prednjace,
Ponestao ti je dah-ili jace?
Sladje? Nigde visine, nigde spusta.
Leteo je na orlovima Rusa
Ko. Krvnu vezu imao s drugim svetom:
U Rusiji si bio-onaj svet na ovom, prokletom,
Video si. Bekstvo udeseno vesto!
Zivot i smrt izgovaram sa smeskom
Skrivenim- svojim ces ga dotaci potom!
Zivot i smrt izgovaram sa fusnotom,
Zvezdicom (noc kojoj se nadam uopste:
Mesto mozdane polulopte Zvezdana!)
Da ne zaboravim, prijatelju, ovo
Sto sledi: ako je slovo
Rusko zamenjeno nemackim to se moze
To nije zato sto ce danas, toboze,
Sve biti primljeno, sto ce mrtav (nisci) pojesti sve
Ne trepnuvsi! vec zato sto onaj svet,
Nas-trinaesti, u Novodjevicjem, nagonski
Sam shvatila: nije bez, vec-sve-paganski.
tako i pitam, ne bez tuge snazne:
Ne pitas vise kako se ruski kaze
Nest? Ta jedina sto sva gnezda
Pokriva rima: zvezda.
Udaljujem se? Al'nema takve ztvari
Koja od tebe moze da udalji.
Svaka pomisao;svaki, Du Lieber,
Slog u tebe vodi-ma o cemu tu lire
Govorile (od ruskog nemacki ako
Mi je blizi, andjeoski mi je blizi) kako
Nema mesta gde tebe nije, no ipak ima (grese):
Grob. Sve je kako ne bese i sve je ko sto bese,
A o meni bas nista-zar ne?
Okruzenje, samoosecanje, o, Rajnere?
Uporno, sveneizostavno naselje
Prvo vidjenje vaseljene
(Podrazumeva se: i pesnika zaneta
U njoj) i poslednje planete,
Samo jednom i date tebi-u celini, celom!
Ne pesnika s prahom, duha s telom.
(Odvojiti ih znaci uvredu, neistinu)
Vec tebe s tobom, tebe s istim u
Tebi. Biti Zevsov ne znaci biti polubog,
I od Kastora bolji tebe s tobom Poluksom,
Mermera tebe s tobom travkom,
Ne rastankom i ne sastankom
Vec suocenjem: sastanak i rastanak, u luku,
Odjednom. Sopstvenu ruku
Kako si gledao (trag-na njoj-mastila)
Sa svoje od toliko i toliko (koliko?) milja
Beskrajne jer bespocelne i stalne visine,
nad razinom kristalnom
Sredozemnog i ostalih jezera slitih.
Sve je kako ne bese i kako ce biti
I sa mnom preko kraja predgradja i mesta.
Sve je kako ne bese i sve je kako vec jeste.
Zar je onome ko je pisao do nedelje
Silno jos do icega i gde jos gledati nevolje,
Nalaktivsi se na rub loze, na lakat,
Sa ovog ako ne na onaj, sa onoga pak
Ako ne na mnogopacenicki ovaj, nasih strana.
U Belviju stanujem. Gradic od grana
I gnezda. Izmenih pogled s vodicem;pogledam:
Belvi. zatvor sa divnim pogledom
Na Pariz dvorac himere galske
Na Pariz i na malo dalje, bar se...
Nalaktivsi se na purpurni rub,
Kako ti "mora biti" smesan (kome) taj stub,
(I meni), moraju to biti, s visina bezmernih,
Nasi Belviji i Belvederi!
Prebacujem se. Pojedinacnost. Hitnja. Masta.
Nova godina na vratima. S kim cu i za sta
Da se kucnem preko stola? Cime? Mesto pene-vate
Pramen. Zasto? Evo i otkucava-sta cu ja tu,brate?
Sta da radim u ovogodisnjoj noci sumnoj
S tom unutrasnjom rimom:Rajner je umro.
Ako si ti, ako se takvo oko ugaslo, smracilo,
Znaci zivot nije zivot, smrt nije smrt. Znaci
Smracuje se:shvaticu kad se sretnemo uspece
Nema ni zivota, ni smrti vec nesto trece
Novo. I iz njega (slamom bezgresnom
Zastrvsi sedmom-dvadeset sestom
Odlazecem-kakva mi sreca pesmu zapecati:
Tobom zavrsiti, tobom zapoceti!)
Preko stola, neuhvatljivog okom ucveljenim,
Kucnucu se s tobom kucanjem tihim
Stakla o staklo? Ne, ne onim u kafanskom dimu:
Ja o tu, sto sliveni daju rimu:
Trece. Vidim preko stola:krst tvoj sja pa nesta.
Koliko je mesta-izvan grada, i mesta
Za gradom! I kome to mase Ako ne nama-zbun?
Mesta-upravo nasih I nicijih vise! Sve lisce!
Sva cetina sto stoji!
Mesta tvojih sa mnom (i sa tobom tvojih).
(Koliko bi i koliko moglo
Da se govori?) Koliko mesta! Meseca koliko mnogo!
A nedelja! A kisnih predgradja
Bez ljudi! A jutara! A zajedno sveg beznadja
Sto slavuju jos ni poceli nisu!
Sigurno lose vidim, jer sam u klisuri.
Ti sigurno vidis bolje jer si se vise uspeo:
Bas nista izmedju nas nije ispalo, uspelo.
Toliko, tako cesto i tako prosto.
Nista-toliko po meri i prostoru
Nasem-da ni prebrojavati ne vredi.
Nista drugo; ne cekaj onog sto iz reda
Izlazi (nije u pravu sto ispada Iz takta!)
a u koji bi, i kako bi, sada,
U red ulazeci? Pripev vecni:
Bas nista na nesto necim
Bilo sta-bar izdaleka bar sen seni!
Nista sto: cas taj, i dan taj sneni,
Dom daj cak osudjeniku na smrt sto u okovima usta
Secanjem je poklonjeno:ta usta!
Ili smo se suvise razumeli u sredstva?
Od svega toga jedan je samo svet taj
Nas bio, kao sto smo mi sami samo odsev
Nas-u zamenu za sve to-sav onaj svet!
Srecno ti najneizgradjenije predgradje
Srecno ti novo mesto, Rajnere, nov svet, Rajnere!
Srecan ti dokaza krajnji rt, pronadjen
Srecno ti novo oko, Rajnere, nov sluh, Rajnere!
Sve ti je prepreka Bilo:strast i drug.
Srecan ti nov zvuk novog odjeka!
Srecan ti novi odjek, novi zvuk!
Koliko puta na gimnazijskoj stolicici:
Kakve su ono planine? Kakve recice?
Lepi su krajolici bez turistickih krda?
Nisam se prevarila, Rajnere, raj je sav od brda,
Olujan? Ne onaj iz udovicjuh tuga, ne taj
Ta nije samo jedan raj, nad njim drugi raj
Je? U terasama? Sudeci po Tatarima
Raj ne moze da amfiteatar Ne bude.
(A zavesa nad kim je spustena...)
Nisam se prevarila, Rajnere, bog je natusten
Baobab sto raste Ne, Zlatni Luj nije
Jedini Bog? Nad njim drugi je Bog?
Kako se pise na novom mestu?
Uostalom: gde ti jesi i stih jeste tu:
Sam i jesi stih! Kako se pise u tom zicu laku
Bez stola za lakat, bez cela za saku (Pest).
Poruku uobicajenim siframa!
Rajnere, radujes li se novim rimama?
Jer, pravilno tumaceci reci iz
Rima u rimu sta je drugo ona do ceo niz novih rima-smrt?
Nema se kud: jezik je izucen.
Ceo je niz znacenja i sazvucja izvuceno Novih.
Do vidjenja! Do poznanstva!
Videcemo se ? Ne znam, ali spojicemo se.
Sa meni najnepoznatijom zemljom i predelom?
S celim morem, Rajnere, sa mnome celom!
Da se ne mimoidjemo obavesti me ranije.
Srecan ti novi nagovestaj zvuka, Rajnere!
Da se ne razliju, drzim dlanovima.
Iznad Rone i iznad Garone,
Iznad ocitog i potpunog rastanka i tuge
Rajneru Mariji Rilkeu u ruke.

blueella · Član od: 28.09.2006.

B. Pasternaku

Raz-stojanje: vrste, milje . . .
Nas su raz-stavili, raz-sadili,
Da bismo bili tihi ko dva siročeta,
Na dva razna kraja sveta.

Raz-stojanje: vrste, daljina sura . . .
Nas su razlepili, razlemili,
I nisu znali da je to – legura

Nadahnuća: žile i tetive . . .
Nisu nas zavadili – već razbili, žive
Raslojili . . .
Uz zidove i rovove.
Raselili su nas, ko orlove –

Zaverenike: vrste, daljine . . .
Nisu nas rastrojili – samo su nas smutili.
Po čestarima zemljine širine
Nas su, kao siročiće, raz-putili.

Koji je već – koji – zar kraj marta?!
Razbili su nas – kao špil karata!

Alati vezani za temu
Prikaz za štampanje Pošaljite temu na nečiji e-mail
Vrste prikaza
Linearni prikaz Pređi na 'Hibridni prikaz' Pređi na 'Pregled po temama'

	(#11 (permalink))
SQUAW Snebivljiva Aždaja Offline Poruke: 11,882 Član od: 13.03.2006. Poslednji login: danas 00:00 Pol: Žensko Godine: 33 Lokacija: Mali šator u preriji	Odgovor: Marina Ivanovna Cvetaeva - 06.04.2006, 04:06 Jedan oficir U Sudetima, na šumovotoj češkoj granici jedan oficir je ostavivši svojih dvadeset vojnika u šumi izašao na put i počeo da puca na Nemce. Njegova subdina je nepoznata. ( iz septembraskih novina 1938 ) Šumsko mesto češko, posno Leto - devetsto trides osmo Dan i mesec? - vrhovi u ehu: - Dan kad Nemac dode Čehu Šuma - dika Dan i - mir Dvaest vojnika jedan oficir Okrugla čela, okrugla lica Cvetinja mu - ta granica Šuma moja tu je Žbun moj tu je Kuća moja tu je Moja je kuća to! Šumu ne dam Kuće ne dam Kraja ne dam! Pedalj ne dam! Lišće sumrak Duša grca Pruski korak? Kucanje srca? Šumo, zbogom! Živote, zbogom! Kraju, zbogom! Voli vas mnogo! Nek sav kraj Dušmanu preda Pod nogom ja Ni kamen ne dam! Čizma urliče - Nemci! - lišće Železa puno - Nemci! - šumom - Nemci! - grme Pećine i strane Ostavi oficir Vojnike same Šumom - sopstvenm smerom Na masu - s revolverom! Pucanj tamni Šumu - rani! Šuma - to slavi! Aplauz pravi! I dok mecima Nemaca skrozira Cela šuma - aplaudira! Klenom, borom Žbunom, listom I čitavom Šumskom gustinom - Pronesena je Vest u glas Da spasena je Češka cast! Zemlja ipak Prodana nije Rat je, zapravo Skoro dobijen Moj kraj je dika! Fric, ti si papir! Dvadeset vojnika Jedan oficir. Pariz Početo prvih dana oktobra završeno 16-17 aprila 1939 Gaa wiin daa-aangoshkigaazo ahaw enaabiyaan gaa-inaabid

	(#12 (permalink))
SQUAW Snebivljiva Aždaja Offline Poruke: 11,882 Član od: 13.03.2006. Poslednji login: danas 00:00 Pol: Žensko Godine: 33 Lokacija: Mali šator u preriji	Odgovor: Marina Ivanovna Cvetaeva - 06.04.2006, 04:07 Iz zbirke Jato galebova *** - Gde su labudovi? - Oni su odleteli. - A vrane? - Ostale su vrane. - Kuda će labudovi? Kuda i ždrali. - Zašto su otišli? - Da krila olagane. - A tata gde je? - Spavaj, spavaj, evo ga san, San na stepskom konju samo što nije. - Kuda će nas povesti? - Na labudov Don. Moj labud beli, znaš, tamo ti je... 27. jula 1917. g. *** Plišava ko nebo dubina, I srebrne ruke dve. Časak vremena - četvrta godina: Ti i ja - sred reke Moskve. Barke su klizile, sirene jecale, Brljavio je vojnik pjani. Delije se drale i pevale Na žalobni način znani. Na boga Marsa pristalice Ti si pritajeno stezala usne. Ledenim očima panterice Ti si gledala sred mase gnusne. Bese tvoj lik, između onih mrkih, Do sijanja, do bleska beo. Neću zaboraviti - a ti si zaboravila - Kako je jedan tebe gledao. 6. juna 1917. g. *** Iznad crkvice male - plavi oblaci, Gavranova krici... A prolazi - boje pepela i peska - Revolucijska vojska. Oh, ti boljarska, ti, tugo moja carska! Nemaju lica oni, ni imena - Pesme ne poju! Zabludilo si se ti, zvono kremaljsko, U tom olujnom zastava roju. Moli se, Moskvo, utoni, Moskvo, u sna spokoju! Moskva, 2. marta 1917. g. * Za otroka - za Sina - za tića, Za mladoga Aleksija carevića Pomoli se, Rusijo, verna! Oči anđeoske mu umij, Seti se kako je pao u trona Golub uglički - Dimitrij. Nežna si, Rusijo majko, ti! Ah, zar u tebe sad manjka Za njega krotke milosti? Greh očev ne meći na potomka. Ne zaboravi, Rusijo, težačka, Aleksija - carskoselskog anđelka! 4. aprila 1917. g. Na treći dan Uskrsa Gaa wiin daa-aangoshkigaazo ahaw enaabiyaan gaa-inaabid**

	(#13 (permalink))
SQUAW Snebivljiva Aždaja Offline Poruke: 11,882 Član od: 13.03.2006. Poslednji login: danas 00:00 Pol: Žensko Godine: 33 Lokacija: Mali šator u preriji	Odgovor: Marina Ivanovna Cvetaeva - 06.04.2006, 04:09 Novogodišnja Srecna ti nova i dan i kraj pod novim krovom ! I prvo pismo tebi na novom Nesporazum je da je na rodnom (Rodnom-plodnom) mestu zvucnom, mestu zvonkom, Kao Eolova kula prazna i strasna, Prvo pismo tebi iz jucerasnje, Gde cu bez tebe da zgasnem, Domovine, sad vec nejasne Zvezde...Zakon odlaska i odbijanja, Po kojem za srce vise prijanja Nebila i nevidjena, neznana. Da pricam kako sam za tvoju saznala? Ne zemljotres, ne lavina snezna. Covek je usao bilo koji (nezno Voljeni Ti). Najbolnije od zbitija svih. U Novosti i Danu. Clanak ili stih? Gde? U planini. (Prozor u granju jele. Carsav.) Zar ne vidite novine, jel'te ? Clanak, dakle ? Ne. Al'...postedite me truda. Glasno: Tesko je. Unutra: Nisam Juda. U sanatorijumu. (Raj iznajmljen.) Dan? Juce, prekjuce. Pamcenje izdaje. Bicete u Alkazaru? Ne putujem tuda. Glasno: Porodica. Unutra: Sve sam, al'ne Juda. Srecna ti Nova! (Rodilo se sutra!) Da kazem sta rekoh saznavsi jutros da... Psss...po navici, eto omaklo mi se. Zivot i smrt davno vec stavljam u navodnice, Zna se da su to fraze srocene vesto. Nisam nista ucinila, ali se nesto Ucinilo bez senke i odjeka, lako Delotvorno! A sad:- Kako si putovao? Kako se kidalo srce i kako to da Nije se iskidalo? Kao sto na kasacima iz "Orla", koji i orlovima, rekao si, prednjace, Ponestao ti je dah-ili jace? Sladje? Nigde visine, nigde spusta. Leteo je na orlovima Rusa Ko. Krvnu vezu imao s drugim svetom: U Rusiji si bio-onaj svet na ovom, prokletom, Video si. Bekstvo udeseno vesto! Zivot i smrt izgovaram sa smeskom Skrivenim- svojim ces ga dotaci potom! Zivot i smrt izgovaram sa fusnotom, Zvezdicom (noc kojoj se nadam uopste: Mesto mozdane polulopte Zvezdana!) Da ne zaboravim, prijatelju, ovo Sto sledi: ako je slovo Rusko zamenjeno nemackim to se moze To nije zato sto ce danas, toboze, Sve biti primljeno, sto ce mrtav (nisci) pojesti sve Ne trepnuvsi! vec zato sto onaj svet, Nas-trinaesti, u Novodjevicjem, nagonski Sam shvatila: nije bez, vec-sve-paganski. tako i pitam, ne bez tuge snazne: Ne pitas vise kako se ruski kaze Nest? Ta jedina sto sva gnezda Pokriva rima: zvezda. Udaljujem se? Al'nema takve ztvari Koja od tebe moze da udalji. Svaka pomisao;svaki, Du Lieber, Slog u tebe vodi-ma o cemu tu lire Govorile (od ruskog nemacki ako Mi je blizi, andjeoski mi je blizi) kako Nema mesta gde tebe nije, no ipak ima (grese): Grob. Sve je kako ne bese i sve je ko sto bese, A o meni bas nista-zar ne? Okruzenje, samoosecanje, o, Rajnere? Uporno, sveneizostavno naselje Prvo vidjenje vaseljene (Podrazumeva se: i pesnika zaneta U njoj) i poslednje planete, Samo jednom i date tebi-u celini, celom! Ne pesnika s prahom, duha s telom. (Odvojiti ih znaci uvredu, neistinu) Vec tebe s tobom, tebe s istim u Tebi. Biti Zevsov ne znaci biti polubog, I od Kastora bolji tebe s tobom Poluksom, Mermera tebe s tobom travkom, Ne rastankom i ne sastankom Vec suocenjem: sastanak i rastanak, u luku, Odjednom. Sopstvenu ruku Kako si gledao (trag-na njoj-mastila) Sa svoje od toliko i toliko (koliko?) milja Beskrajne jer bespocelne i stalne visine, nad razinom kristalnom Sredozemnog i ostalih jezera slitih. Sve je kako ne bese i kako ce biti I sa mnom preko kraja predgradja i mesta. Sve je kako ne bese i sve je kako vec jeste. Zar je onome ko je pisao do nedelje Silno jos do icega i gde jos gledati nevolje, Nalaktivsi se na rub loze, na lakat, Sa ovog ako ne na onaj, sa onoga pak Ako ne na mnogopacenicki ovaj, nasih strana. U Belviju stanujem. Gradic od grana I gnezda. Izmenih pogled s vodicem;pogledam: Belvi. zatvor sa divnim pogledom Na Pariz dvorac himere galske Na Pariz i na malo dalje, bar se... Nalaktivsi se na purpurni rub, Kako ti "mora biti" smesan (kome) taj stub, (I meni), moraju to biti, s visina bezmernih, Nasi Belviji i Belvederi! Prebacujem se. Pojedinacnost. Hitnja. Masta. Nova godina na vratima. S kim cu i za sta Da se kucnem preko stola? Cime? Mesto pene-vate Pramen. Zasto? Evo i otkucava-sta cu ja tu,brate? Sta da radim u ovogodisnjoj noci sumnoj S tom unutrasnjom rimom:Rajner je umro. Ako si ti, ako se takvo oko ugaslo, smracilo, Znaci zivot nije zivot, smrt nije smrt. Znaci Smracuje se:shvaticu kad se sretnemo uspece Nema ni zivota, ni smrti vec nesto trece Novo. I iz njega (slamom bezgresnom Zastrvsi sedmom-dvadeset sestom Odlazecem-kakva mi sreca pesmu zapecati: Tobom zavrsiti, tobom zapoceti!) Preko stola, neuhvatljivog okom ucveljenim, Kucnucu se s tobom kucanjem tihim Stakla o staklo? Ne, ne onim u kafanskom dimu: Ja o tu, sto sliveni daju rimu: Trece. Vidim preko stola:krst tvoj sja pa nesta. Koliko je mesta-izvan grada, i mesta Za gradom! I kome to mase Ako ne nama-zbun? Mesta-upravo nasih I nicijih vise! Sve lisce! Sva cetina sto stoji! Mesta tvojih sa mnom (i sa tobom tvojih). (Koliko bi i koliko moglo Da se govori?) Koliko mesta! Meseca koliko mnogo! A nedelja! A kisnih predgradja Bez ljudi! A jutara! A zajedno sveg beznadja Sto slavuju jos ni poceli nisu! Sigurno lose vidim, jer sam u klisuri. Ti sigurno vidis bolje jer si se vise uspeo: Bas nista izmedju nas nije ispalo, uspelo. Toliko, tako cesto i tako prosto. Nista-toliko po meri i prostoru Nasem-da ni prebrojavati ne vredi. Nista drugo; ne cekaj onog sto iz reda Izlazi (nije u pravu sto ispada Iz takta!) a u koji bi, i kako bi, sada, U red ulazeci? Pripev vecni: Bas nista na nesto necim Bilo sta-bar izdaleka bar sen seni! Nista sto: cas taj, i dan taj sneni, Dom daj cak osudjeniku na smrt sto u okovima usta Secanjem je poklonjeno:ta usta! Ili smo se suvise razumeli u sredstva? Od svega toga jedan je samo svet taj Nas bio, kao sto smo mi sami samo odsev Nas-u zamenu za sve to-sav onaj svet! Srecno ti najneizgradjenije predgradje Srecno ti novo mesto, Rajnere, nov svet, Rajnere! Srecan ti dokaza krajnji rt, pronadjen Srecno ti novo oko, Rajnere, nov sluh, Rajnere! Sve ti je prepreka Bilo:strast i drug. Srecan ti nov zvuk novog odjeka! Srecan ti novi odjek, novi zvuk! Koliko puta na gimnazijskoj stolicici: Kakve su ono planine? Kakve recice? Lepi su krajolici bez turistickih krda? Nisam se prevarila, Rajnere, raj je sav od brda, Olujan? Ne onaj iz udovicjuh tuga, ne taj Ta nije samo jedan raj, nad njim drugi raj Je? U terasama? Sudeci po Tatarima Raj ne moze da amfiteatar Ne bude. (A zavesa nad kim je spustena...) Nisam se prevarila, Rajnere, bog je natusten Baobab sto raste Ne, Zlatni Luj nije Jedini Bog? Nad njim drugi je Bog? Kako se pise na novom mestu? Uostalom: gde ti jesi i stih jeste tu: Sam i jesi stih! Kako se pise u tom zicu laku Bez stola za lakat, bez cela za saku (Pest). Poruku uobicajenim siframa! Rajnere, radujes li se novim rimama? Jer, pravilno tumaceci reci iz Rima u rimu sta je drugo ona do ceo niz novih rima-smrt? Nema se kud: jezik je izucen. Ceo je niz znacenja i sazvucja izvuceno Novih. Do vidjenja! Do poznanstva! Videcemo se ? Ne znam, ali spojicemo se. Sa meni najnepoznatijom zemljom i predelom? S celim morem, Rajnere, sa mnome celom! Da se ne mimoidjemo obavesti me ranije. Srecan ti novi nagovestaj zvuka, Rajnere! Da se ne razliju, drzim dlanovima. Iznad Rone i iznad Garone, Iznad ocitog i potpunog rastanka i tuge Rajneru Mariji Rilkeu u ruke. Gaa wiin daa-aangoshkigaazo ahaw enaabiyaan gaa-inaabid

	(#14 (permalink))
blueella x3m member Offline Poruke: 6,434 Član od: 28.09.2006. Poslednji login: 23.10.2008 06:53 Pol: Žensko	Odgovor: Marina Ivanovna Cvetaeva - 27.11.2006, 06:57 B. Pasternaku Raz-stojanje: vrste, milje . . . Nas su raz-stavili, raz-sadili, Da bismo bili tihi ko dva siročeta, Na dva razna kraja sveta. Raz-stojanje: vrste, daljina sura . . . Nas su razlepili, razlemili, I nisu znali da je to – legura Nadahnuća: žile i tetive . . . Nisu nas zavadili – već razbili, žive Raslojili . . . Uz zidove i rovove. Raselili su nas, ko orlove – Zaverenike: vrste, daljine . . . Nisu nas rastrojili – samo su nas smutili. Po čestarima zemljine širine Nas su, kao siročiće, raz-putili. Koji je već – koji – zar kraj marta?! Razbili su nas – kao špil karata! Ili ne pokusavaj, ili dovrsi!

Članovi koji trenutno čitaju ovu temu: 1 (0 članova i 1 gostiju)