Poklonite pesmu...

[ZOE]

Pismo jedne zene



Koracam bosa tvojim tragom
Priljubljujem usne uz tvoju praznu casu
U tvom odelu trazim odlutalu toplotu
Pogledom doticem sve sto si ti gledao
Ispisujem ti ime, izgovaram ga tiho
Blagosiljam dane kad cuvas svoje zdravlje
Ponavljam sve nezne reci koje smo ikad rekli
Secam se zaveta tvojih ociju
Tvoj se poslednji dodir jos ne odvaja od mene
Sa svakim danom se suocavam
umorna srca, tromih nogu
To sto smo razdvojeni pola mi odnosi snage
A ostatak mi treba da bih te sacekala...



Kerolin Ris

[Kathy]

Jos si u mojim stihovima.
Pisuci ih
cini mi se kao da ih citam
zajedno s tobom.
U nekoj tajanstvenoj zemlji
sa plavijim nebom, vise sunca.
S tobom polazim opet
u svako novo jutro...
Gledam tvojim ocima zoru.

Obojim svaku misao
mirisom cveca procvetalog
nakon dugih zimskih mrazeva.
Pazljivo...
Kao najvecu dragocenost.
Da ne izgubi svoj miris
na dalekom putu
do tvog srca.

n.n.

[Kathy]

Nemoj ignorisati jutro,
- nasmej mu se.
Sunce će znati kako da te cuva.
Kisha će znati kako da te skvasi,
kap po kap.
Nemoj da zaboravish,
da nisi Bilo ko.
Ne.
Nikad nemoj da zaboravish da nisi jednan od milion istih.
Nemoj da zaboravish da u svoj gomili strchish,
virish.
Nemoj.
I nemoj da te boli shto ne nadjesh sebe uvek.
I ne treba.

( nep. autor )

[NSdjanka]

Sve moje nežnosti i gluposti
još uvek na tvome pragu spavaju
kao mala kudrava štenad
na mokrim,
nabreklim,
crnim sisama gospođe kučke.
Sasvim sam zakopčan od sluzokože do duše.
Ova 32 zuba još uvek ljubav
samo za tebe jecaju i pevuše.
Ti ćeš me, nadam se, shvatiti.
U ogledalu vidim:
sve je
zauvek
gotovo!

Uplašeno sam pijan
i prazan
i sam.
Ponekad neko naiđe da me nespretno pazi,
neko, kome ja, zaista, naivno, zaista bez zlih namera,
već posle druge čaše otkrijem putokaze
koji vode od tebe
do moga usijanog temena.
Nikome nemoj reći
ali dok ležim ovde kao ispražnjen sarkofag
i nešto mudrujem o sreći,
trudim se da bar malo zabrinute dobrote
tom drugom nekom dam.
I dok umire drveće
i susnežica po lišću gazi,
trudim se da mu bude dobro,
makar mrvicu dobro,
u ime izvesnog aorista moje ljubavi
i davnoprošlog vremena.
Dalje ne bih imao ništa više da ti javim.
Pijana od hladnoće, subotnja noć se valja.
Satovi su već odavno povečerje odsvirali.
Dalje,
zaista, ne bih imao ništa više da ti javim.
Jedino, možda to:
da si ostala najlepša medalja
iz najlepšeg rata u kojem su mi srce amputirali.
Gospođice,
ja nisam za tobom bio onako obično,
gimnazijski zanesen.
U meni je sve do tabana minirano.

M.Antić

[ZOE]

Nisam vishe tu

S mesta se nisam pomerio
Ali tu vishe nisam

Neka udju
Neka pregledaju neka pretraze

Vodenica u senci rebara
Zrelu prazninu melje
Opushci jevtinih snova
U pepeljari se dime
Nisam vishe tu

Privezan chamac njishe se
Na crvenim talasima
Par nedozrelih rechi
U oblachnom grlu visi
Nisam vishe tu

S mesta se nisam pomerio
Ali vec sam daleko
Teshko da ce me stici


V. Popa

[mirama]

Pozdrav svim čitaocima i poštovaocima poezije.
Početnik sam u svemu ovom ali vam šaljem jednu svoju

KAD UMRE LJUBAV


Kad umre ljubav, muzika nek svira,
Nek cveta svaki cvet.
Tiho sviraj pesmu ljubavnu
I ne diraj, molim te ne diraj dušu umornu.

Preumornu od nadanja, čekanja,
Dugih devet godina.
Život prolazi, starost sve brže dolazi.

Molim te, molim te idi,
Idi iz mog srca, iz moje duše,
Ne zovi, ne vraćaj se nikad, nikad više!

Pusti dušu umornu da u miru izdiše ...

[Blossom]

Pesma o cvetu za nasu Gogu

Jedan maleni cvet jos ni progovorilo nije,
a vec znao sve tajne Sunca
i sve sto zemlja krije.

Jedan maleni cvet
jos nije ni prohodao
a vec umeo sam da se hrani
svetloscu,vazduhom i vodom.

Jedan maleni cvet
ne zna da cita i pise
al zna sta je zivot,sta je svet,
i mirise,mirise.

Kada si neraspolozena citaj ovu pesmu i oraspolozi se.

[ZOE]

Uteha

Misao se gubi, nestaje i tone
u dolini plača, gde se nada kupa,
gde stradanja žive, gde se suze rone
i gde točak patnji klopara i lupa.

I dok miso spava, klonula, u miru,
izvija se ljubav na krilima noći,
i sa sobom nosi razlupanu liru,
i kreće se, čebdi po mojoj samoći.

Kao eho sreće, bez šuma i glasa,
preko tajnih snova visinama stremi,
kao zora nebom zračno se talasa,
kao veče u noć gubi se i nemi.

I trag joj ostaje, i slika se stvara:
Nebo plavo, vedro, kao njeno oko,
pogled koji priča, teši, razgovara,
pojima i voli i gleda duboko.

Ja osećam dušu i svoju i njenu:
Obe, večne, stoje na jednom osmehu,
na jednom prostoru, u dalekom vremenu,
koje katkad stupa i šapće utehu.

V.Petkovic - Dis

[TVO.JA_]

ROMANSA

Na svet sam dosao slican ljudima
koji na srcu nemaju ljusku.

I sve sam menjao u grudima
za jednu pesmu dobru i ljudsku.

U nebo sam se sunovratio.
Sa svima sam se vlazno ljubio.

I kome treba, neznost vratio.
I kome treba, bol izgubio.

Bicevi grana... Rebra plota...
Vetrovi sumrak za rukav vuku.

Sta sam to imao od zivota?
Neciju kosu... Neciju ruku...

I jedno srce ustreptalo.
I dva-tri osmeha tiha i prosta.

Sve je to ponekad tako malo.
Sve je to, videces, sasvim dosta.


Miroslav Antic

[Kathy]

Iluzija

Trazili smo se po tudjim zalutalim osmesima
blesavo razvucenim i praznim...
Jurili po ranjivim slikama bledih uspomena,
otrovnom dahu sopstvene setve...
Upijali bezvezne