Poklonite pesmu...

[gaga73]

U ODBRANU ŽENE

O vi ljudi nerazumni, što ženu optužujete,
a ne želite vidjeti da ste uzrok njena grijeha.
Vi što žarko nastojite da steknete njezin prezir,
želite da bude dobra, a na zlo je navodite?

Vi njen otpor svladavate, a onda ste sasvim strogi
i lakoćom nazivate ono što ste s mukom stekli.
Nijednu ne poštivate, pa ma kako da je skromna,
primi li vas, tad je laka, odbije li vas, nemila je.

I tako ste vazda glupi te slijepo osuđujete
jednu da je nečovječna, drugu da je laka roba.
Pa kakva žena da bude da zasluži ljubav vašu,
kad vas vrijeđa nezahvalna a laka vas samo ljuti

No u ljutnji i u patnji za koje ste sami krivi
dobro čini koja neće da vas voli i poštiva.
Ljubeći ih nastojite da slobodna krila steknu
i kad zlu ih naučite hoćete da budu dobre

Ta tko li je veći krivac u djelima grešne strasti
taj što klone pred molbama il' tko moli da se klone?
Koga više da krivimo pa ma kakvo zlo činio,
onog što za novac griješi, il' onog što grijeh plaća?

Kad je tako,zašto li ste svi toliko uplašeni
zbog slabosti i zbog grijeha za koje ste sami krivi?
Volite ih dakle takve kakve ste ih učinili,
il' nastojte neka budu kakve biste sami htjeli.

Prestanite s opsjedanjem i tad ćete s više prava
napadati onu, koja prva dođe da vas moli.
U borbi se gordost vaša oružjima mnogim služi,
jer spajate s udvaranjem krv i svijet i samog vraga.

Sor Juana Cruz
(1651-1695)

[believer]

Dva Nokturna

1

More govori jezikom koji se ne upotrebljava u pristojnom društvu.
To je sočni i bezobzirni govor đubretara.
Da li je strašno - biti sam?

2

Prerija ne priča ništa dok kiša to ne zaželi.
Prerija je žena obuzeta svojim mislima.
Da li je strašno - voleti mnogo?
Carl Sandburg

[ognjen56]

Refren

Snevaj,da uvidiš da prolazni snovi
Još najbliže stoje postojanoj sreći;
Da ne pitaš nikad zašto jadi ovi,
A ne koji drugi,a ne koji treći.

Ljubi,ljubi silno,uvek istovetan,
U ljubavi samo ti ćeš jasno znati:
Kako malo treba da se bude sretan,
I sto puta manje da se večno pati.

I umri,da spaseš verovanje čisto,
Da si kad god stao pred istinom golom:
I da u životu nisi jedno isto
Jednom zvao srećom,a drugi put bolom.

Jovan Dučić

[zrNce]

U mojoj glavi stanujes: tu ti je
Soba i mali balkon s kog puca
Vidik na moje misli najtananije.

Ponekad slusas kako mi zakuca
Srce ko zivi leptir iz kutije.

Ja ti odskrinem vrata: niz basamke
Silazis u vrt za koga niko ne zna.

Na povetarcu lebdis poput slamke.

(Dok za to vreme, mozda: neoprezna
Stojis na nekom rubu, ispred zamke...)

Nekad (u mojoj glavi dok bas skaces
U morsku penu, ispod sunca, gola)
Spazim te kako po kisi preskaces
Barice i sva u blatu do pola
Zuris na poso s licem ko da places.

Prolazi dan za danom i sva svota
Vremena tvog se po dva puta zbira:
Po pola oko moga klupka mota.

Vidim sa tvoga lica puno mira
Da ne znas kako zivis dva zivota.

U mojoj glavi stanujes i dubis
Crne i bele hodnike za moje
Misli: kako mi bezis il me ljubis?

Van tebe druge misli ne postoje.

Samo dok spavam ti se nekud gubis...


S.Raichkovic

[gaga73]

Dragana Konstantinovic


Tebi, ljubavi


1.

Volela bih da mogu
da te prelijem osmehom...
Da ti u oko pretocim
ovaj moj iskricav sjaj
koji kroz osmeh zazivi
kad ti se spomene ime...
Da ti stocim jos smelije
pogled sa jasnim podstrekom
koji vidi pocetke
i ne priznaje kraj...

Kako da ti ga predam?
Ne postoje te rime...
Kako sve da prenesem
kad putevi ne postoje...?
Nazirem samo drhtaj,
kao dah, treperav, sneni
u ono nemusto vreme
kad noc smenjuje dan...

I vec mi sve nade streme
put tog tananog zracka
koji se niotkud razli
u niti zute boje...
I osmeh puce u meni
poput zrelog maslacka
i ode nosen necim
da ti oblije san...


2.

Volela bih da mogu
svu ljubav da ti prenesem,
taj oblak beskrajne ceznje
i neznosti i topline...
Da se duz zlatnih niti
sva moja ljubav raznese
i raspline po tebi
i nastavi da tece...
Da obavijem ti sve bi'
najculnije dubine...

Prizivam bledo vece
protkano zutim sjajem.
Da li je ovo vec bilo
ili ce sve tek da bude?
Svejedno.
Ljubav mi tece
i ja bih samo da dajem
dok se juce kroz danas
u isto trajanje slilo.

Da li ce stici do tebe?
Ne sumnjam vise ni trena.
U meni ceznje ima
da porusi sve planine.
U meni neznost snena
jaca od svih morskih plima
uz nebo ljubavi greje
i gazi sve daljine.

Samo se pitam tiho
dok niti saraju sne:
hoce li zaista moci
da ti prenesu sve...?


3.

Volela bih da mogu
da ti dotaknem lice...
Da te usnama svojim
toplo osetim zudim...
Da talasava vatra
u dubinama mojim
kroz dodir izroni negde
gde skupa s tobom postojim...
I da svojom toplinom
i tvoju vatru budim...

Negde u odbljesku zlata
moj dah se mesa s tvojim.
Kroz neke zuckaste niti
osecam tvoju kosu.
Dok modro, kasno vece
tvoje mi telo krije,
pocinjem da postojim
kroz zlato koje se prosu.

I nije sve ovo varka.
Ja sam ti dala sebe,
svu plam sto iz mene lije,
vrelinu svakog mog kutka...
I nije mi vise bitno
da li sam ja jos ja
ili postojim kroz tebe
dok je tog vecnog trenutka...

Moj pozar obojen zutim...
Znam da do tebe stize...
jer s tvojim plamenom sluti,
zasto mi nisi blize...?


4.

Odraz Sunca u meni,
toplina koja me greje,
i zudnja i dah sneni
dok strujimo u jedno...
I meki odbljesak snova
sto se treperi i smeje,
i cini od zajednistva
sve drugo manje vredno...
I sve drugo sto saljem
kroz ove zlatne niti,
sve ono sto imam
do cega mi je stalo...
Nisu dovoljni u biti...
Ne dopiru istim sjajem...

Jer:
koliko god da ti dam,
jos toga u meni ima...
koliko god da dajem,
u meni je jos scvalo...
koliki god bio zuti sjaj,
jos veca postoji plima...

I znam da ti nisam dala dovoljno,
da je sve to malo...

[NSdjanka]

Vredi li ono na šta nailazim.
Kako ćeš me vratiti.
Početak je sad kada završilo se sve.
Mnogo toga mimo nas prolazi

Podeliću s tobom svaki emotivni krah.
Fantastičan trenutak s tobom proveden dan.
Mistično nestaješ više nisam siguran.
Divim ti se i smeh ti poklanjam.

Probaj da hodaš po tankoj liniji.
Iz tame daj mi malo svetlosti.
Igram na nivou gde se ništa ne vidi.
Obećaj da me nećeš zaboraviti.

Trčim niz stepenike epohe ljubavi.
Da li ću te ikad videti.
Ne mogu sebi naći nalik tvoje sličnosti.
Obeshrabren tužan odlazim.

Aleksandar Popović, Trenuci koji mnogo znače

[zrNce]

Spiram Te Sa Koze


Spiram te sa koze,
Sa minulih leta,
Miris hladnog limuna,
Zelen martovski prhut,
Iskasljavam te,
Talog ispod jezika,
Vreo sljunak u krvi,
Ljustim te sa nokata
Oštrim nozem kajacem
Nema te, nema te,
Nema te.
Reci te se odricu i
u laz me ususkuju,
Nisi postojala
sem u pesmama, nisi
postojala ni toliko
da bi se pomirili
sa isceznucem,
Istresam te iz dzepova
starih kosulja,
Struzem te okom
sa fotografija
Stresam te sa kose,
Davni prosinacki sneg,
Proklinjem pesme
u kojima stanujes,
jedes, spavas, umivas se,
Sve bih ti oprostio
samo da te ima,
Da ima krvi u tebi.
Srce od najfinijeg drveta
izvajao bih i pod rebra
ti ga sakrio,
More bih ti u san
donosio.
Vetrovi bi ti bili pokorni,
Kisama bih te uspavljivao,
Samo da te ima
imalo izvan reci,
Samo da postojis.
Kako ces i ovu
Molitvu citati
Ako te nema
Ako uporno tvrdis
Da te nema,
Da sam te
Izmislio.


Pero Zubac

[ZOE]

TRENUTAK SMO ZAJEDNO BILI


Trenutak smo zajedno bili,
no vječnost je ništavna pred njim!
U poljubac čuvstva smo slili
i spalili poljupcem jednim.
Zbogom! Jer ljubismo kratko
čemu da tuga te steže?
Razdijelit se ne bješe lako,
no sastat se bilo bi teže!

Mihail Jurjevič Lermontov

[Morpheo]

Pod musebacima

Dodi u moj cardak!… Samu mi je zima…
Svi duseci moji za te su prostrti…
Hocu poljubaca u kojima ima
I vatre, i sunca, zivota i smrti!…

Tvoji zagrljaji neka budu zmije,
Neka stezu divlje uz vihore zara!
U njima da umrem, Serifa, sto prije,
Mirisuci baste, tvojijeh njedara…

Zedan sam ljepote, i zenskoga stasa,
Grceva i slasti, smijeha i vriska,
Pomame i ognja, i miloste tajne…

Hodi! Neka ti se sva dusa zatrese,
I po mojoj sobi, ko procvale rese,
Svog proljeca prospe pahuljice sjajne

Aleksa Santic