Poklonite pesmu...

[ZOE]

Iz sarenog mnostva iskr'o si se krisom,
slucajem pometen,
i u tmurne dane oplakane kisom
uneo sjaj snova dugama prepleten.

Zaigraju misli pa se cini lako
dve duse se spoje,
u treptaju rose cini se da svako
moze da poleti bas kao nas dvoje.

Prepustam se sneno zovu iz daljine
lude noci ove;
znam, imam te samo kroz sapat tisine,
ali ne dam nikom da mi gasi snove.

Dragana Konstantinovic

[bellissima]

Ovo nije ispovest.
Ovo je gore nego molitva ...

Hiljadu puta od jutros, kao nekad te volim,
hiljadu puta od jutros, ponovo ti se vracam,
hiljadu puta ponovo se plasim ...
za tebe,
izgubljenu u vrtlogu geografskih koraka
za tebe,
podeljenu kao plakat ko zna kakvim ljudima ...

Da li sam jos uvek ona mera,
po kojoj znas ko te boli
i koliko su pred tobom svi drugi goli,
ona mera po kojoj znas ko te otima
i ko te placa ?

Da li sam jos uvek,
medju svim tvojim zivotima,
onaj komadic najplavljeg oblaka u grudima
i ... najkrvavijeg saca ...



Antic

[CHichaGlisha]

Rade Šerbedžija

Već sam ti pričao to

Da li znaš, i ja sam nekada imao grad
ulice, draga lica u dvorištu
pod kestenom stol, nekada
prašnjava slika i cesta od sna
curice, drugova pjesma
u duši se budi djetinjstvo

Zamisli, miriše lipa i ljeto je tu
kasnije snjegovi, pramen sam magle
pod neonskim svijetlom u zimu
pričam ti, im'o sam druga k'o brata ja
sada pustinja, čeznjiva pisma
pacifik od tuge i sjećanja, kažu sudbina

Ta kurva bol ime mora imati i razlozi
milion priča, al' svaka vodi samo do pustoši
pitam, da li znas, a znam da ne znas
nit' ćes ikad shvatiti
a i zašto bi, oprosti, to gorka tečnost
iz mene gluposti govori

Nije nostalgija, ta je romantično
nevino čedo spram ovih stanja
neću da spominjem rat i užase
politiku i slična sranja
neću da ponavljam, pravda ne postoji
ta to je jasno bar
hoću da dopustim suzu ljubavi
sa njom sam divan par
kasno je, znam

Curi noć, svaka je mala vječnost za mene
da, znam, moraš poć, o, kako nervira
kad zadnji autobusi se izgube
pitam, da li znaš, i ja sam nekada imao grad
ulice, draga lica u dvorištu
pod kestenom stol
ah ............. vec sam ti pričao to

[Morpheo]

Cassius Hueffer

Na mojem su kamenu uklesali riječi:
"Život mu bješe blag,
A sastojci u njemu tako izmiješani
Da bi se priroda mogla uspraviti
I cijelom svijetu reći -
To je bio čovjek."
Smješkaju se oni, koji su me znali,
Dok čitaju tu praznu retoriku.

Moj je epitaf morao glasiti:
"Život prema njemu nije bio blag,
A sastojci u njemu tako izmješani
Da je vodio protiv života rat
U kojem pade."
Dok živjeh, ne mogoh izaći na kraj
Sa jezicima klevetničkim,
Mrtav se moram podvrći epitafu
Što ga je neka budala uklesala.

Edgar Lee Masters - Antologija Spoon Rivera

[zrNce]

Nevidljiva svetlost



i da znas
niko ti nikad vise nece pisati pisma
puna secera
i ustajale usirene krvi
u maju kada slavuji zvizducu Malu nocnu muziku
pracenu zabljim horom

i niko se nikad vise nece
pred tvojim pogledom
da onako topi i mrvi
i niko te nikad vise nece nazvati
luckastom nocnom morom

budi mi nocas tajna
i ne daj da se u nama
ovakvim
samo nesrecni rastanci legu
u predvecerja sto zlatom boje
u oku
majusne kaskade

i ne zali
jer ja sam samo jedan od onih retkih ludaka
sto ce krvlju
na posljednjem snegu
da nasvrlja ime tvoje
slovima bolesljive nade

i da znas
meni je Gospod na ledja natovario samare
od cveca
i od korala
pa te u dugim vecernjim molitvama nazivam
i Princezom
i Pepeljugom
jednom si kao Manjaca velika
drugi put kao Suturlija mala
jednom te zovem vecnom i jedinom
drugi put samo drugom

i tako to kroz mene prodje
i otkravi
i raskrvari
nesto sto se pravi da ne zivi
nesto
sto samo s tobom
nevidljivu svetlost daje
dovoljno je da se nasmejes
i kazes
oboje smo krivi
da se u meni bela zastava
podigne u znak predaje


M.B.Romanov

[believer]

jel ste pijani ili brljavite onako,radi zabave?

Epitaf,B.Miljkovic


UBI ME PREJAKA REČ...

Ubi me prejaka reč. Ne stigoh da se sklonim.
Reče je ona jutros, uz slavujevu pesmu.
Sad neku tugu tešku iz sebe zalud gonim,
To njeno zbogom beše premnogo i za česmu

MOJIH MUCAVIH REČI I BOLNOG PONIŽENJA...

I puče reč kao bič, fijukom za sva vremena,
Dok se još nečem nadah, dok bejah sav sa sobom.
Sad sam niko i ništa – sam sebi svoja sena,
Osušen bor na hridi pred vetrovitim dobom

UBI ME PREJAKA REČ, UMREŠE SNOVIĐENJA...

Ne reče ko je krivac za taj metak od reči,
Nekuda odskakuta, sva gipka kao srna...
U meni prošlo vreme kao parastos ječi,
A negde ispred oka mota se kosa crna

I OKO, BADEM ZRELI, NADOŠLO ZA VOLJENJA...

Možda ću doći sebi kada pobegnu laste,
Kad leto zaboravim i sav u jesen odem.
Kad lepo što je, zaspi, a noć počne da raste
U meni i za mene, kad mrak okom ubodem...

UBI ME PREJAKA REČ, UMREŠE SNOVIĐENJA...

U toj ću noći i ja sa svojim snom umreti,
Kunući ono zbogom što ga izreče ona.
A nije dobro nikom svom bolu da se sveti,
Neka sve ide Nebu, nek' sudi Vasiona...

UBI ME PREJAKA REČ, UMREŠE SVA VOLJENJA...

[gaga73]

[Bazarov]

Nađeni skelet

Večeras... kroz gnjilu prašinu
naišao sam, naišao sam suro-nijem
na osušeni skelet
ljubljene
žene.

Večeras... kad sam se vraćao s uma,
gdje sam žestinom rasipo strast,
srio sam isušen, modar cvijet.
Kada sam prošo maglom druma,
rastrgan obiljem mrtvoga sna,
naišao sam na prste oglodane
i crve ugojene
od jadne žene,
kojoj nisu zvonila zvona,
niti pjesme crkvene
opojane.
Istinu ti kažem, sahraniću
ove užasne crne kosti
u srcu mojem,
ah neka bodu!
svakoga dana dok je opojem.

Mirko Banjević

[zrNce]

Voleo Sam Vas


Voleo sam Vas; i ljubav josh, mozzda,
Nije ugasla sva u srcu mom;
No nek Vas ona sad ne brine vishe,
Ja necu da Vas rastuzzujem njom.

Voleo sam Vas nemo i bez nade,
S ljubomorom i strepnjom srca svog;
Voleo sam Vas iskreno i nezzno,
Voleo Vas tako drugi, dao Bog.


A.S.Pushkin