Poklonite pesmu...

[TVO.JA_]

ŽELJA

Želim da sam s tobom stopljena u ćutnji,
rasplamsalom dahu il' podnevnoj šetnji...
Probudjena želja talasa u slutnji
koja se kroz nemir iscrta u pretnji.

Šta ako je sve to samo igra čula,
samo treptaj rose, kratki ples leptira...?
Ako s prvim daškom vetrometnih frula
sve ovo u nama počne da se spira...

Zagledam u sebe, tražim tvoje oči,
i plaši me pogled s tim osmehom smelim.
Obojena slutnjom strahujem da kročim
i ne mogu ništa osim da te želim..

D. Konstantinovic

[gaga73]

AKO ME ZABORAVIŠ

Hoću da znam
jednu stvar.

Znaš kako je to
ako gledam
kristalni mesec, crvenu granu
spore jeseni u mom prozoru,
ako dotaknem
uz vatru neopipljiv pepeo
ili izborano telo drveta,
sve me odvodi tebi
kao da je sve sto postoji,
mirisi, svetlost, metali
poput barčica što plove
ka ostrvima tvojim koja me čekaju.

E, pa dobro,
ako malo-pomalo prestaneš da me voliš
i ja ću prestati tebe da volim
malo-pomalo.

Ako me odjednom zaboraviš
ne traži me
jer bih te ja već zaboravio.

Ako smatraš dugim i ludim
vetar zastava
što prolazi kroz moj život
i odlučiš
da me ostaviš na obali
srca u kome imam korena
zapamti
da ću toga dana,
toga časa
dići ruke
iščupati svoje korene
u potrazi za drugim tlom.

Ali
ako svaki dan,
svaki sat,
pristaneš da mi budeš sudbina
s neumoljivom slašću,
ako se svakoga dana popne
jedan cvet do tvojih usana tražeći me
o ljubavi moja, o moja
u meni se sva ta vatra ponavlja,
u meni ništa nije ugašeno ni zaboravljeno,
moja ljubav se hrani tvojom ljubavlju, ljubljena,
i sve dok živiš biće u tvojim rukama
ne napuštajući moje.

Pablo Neruda

[zrNce]

Ove su rijeci
Preko ulice
Upucene k tebi,
Ljubavi.
I stid me je,
Ne od njih,
Vec zbog svijeta.
Mozda nije trenutak pravi.
Mozda sam trebao,
U ovo vrijeme
Bijede i izobilja,
Umjesto ljubavi,
Preko ulice
Dobaciti rijeci nasilja.
Mozda sam morao
U ovo vrijeme
Sto se osjeta gnusa
Izaci na trgove
I zavijati
U pustinje ljudskih dusa.
Mozda je moja ljudska duznost
Morala u ovo vrijeme
Okomiti se na lesinare,
Zagristi u hijene.
Al da mi u ovom tuznom svijetu
Ne sija radost tvoga lica,
Ni vjetar se usudio ne bi
proci kroz ovu sumu bez ptica.

Enes Kishevic

[ZOE]

TREBA ZNATI

Bas tad se smejati,treba znati
Kad najbolje odlazi polako
Kad samo najgore moze da nas prati
U zivotu u kome,plakati je lako

Sta kosta nek kosta,treba znati
Dostojanstvo svoje cuvati
Bez obzira kol'ko treba da se plati
Ici bez osvrtanja,treba znati

Pred srecom koja nece da se vrati
Pred sudbinom razoruzani,mali
Sakriti suze,treba znati
Al' moje srce i ja,nismo znali

Kad ljubav postane neusluzna
Napustiti taj sto,treba znati
Pre nego sto postane jadna,ruzna
I otici tiho,bez buke da nas prati

Ispod maske svakodnevnog,treba znati
Sakriti patnju sto plavi
I zauzdati krike mrznje,
koji su poslednje reci ljubavi

Treba znati,hladan ostati
I utisati srce koje umire
Sakriti da te volim,na licu koje pati
Ali ja nisam znao,i necu znati

Sarl Aznavur

[TVO.JA_]

Idem...
Od jedne ruke do druge.....
Gde si...?
Zagrlio bih te....
Grlim tvoju odsutnost...
Poljubio bih ti glas...
Čujem smeh daljina....
Usne mi lice rastrgle...
Iz presahlih dlanova
blistava mi se pojavi....
Hteo bih da te vidim, pa, oči zaklapam....
Idem....
Od jedne slepoočnice do druge....
Gde si....?


Vasko Popa

[zrNce]

Pesmica

Reci, kad bi moj osmeh bled,
rastopio se kao cvet
pola san a pola led.

Kad bih jos jednom
mogao da volim...

Da li bi mi tad bilo dobro svud,
i zivot bio manje lud?

Ili bih i tad kao sad
morao da se smesim i razbolim,
i da umrem?

Kad bih jos jednom
osetio da volim,volim?

Milosh Crnjanski

[Cecara]

Pesma danu koji odlazi

Kako mi je tesko
da te pustim da odes,dane!
Odlazis pun mene
a kad se vracas,ne poznajes me.
Kako mi je tesko
ostaviti na tvojim grudima
moguca ostvarenja
nemogucih minuta.

U predvecerje
Persej ti kuje okove.
Ti bezis na breg
ranjavajuci noge.
Ne mogu te privuci vise
ni moje telo,ni moj plac,
ni reke kraj kojih snivas
svoj zlatni popodnevni san.

Sa istoka na zapad
nosim tvoju okruglu svetlost.
Tvoju veliku svetlost sto drzi
moju dusu u neprekidnoj napetosti.
Sa istoka na zapad...
Kako mi je tesko da te nosim
sa tvojim pticama
i tvojim rukama od vetra!

F.G.Lorka

[zrNce]

Da Sam Kishna Kap

O, da sam sicushna kishna kap,
kucnula bih ti o prozor,
skliznula ko suza po licu,
praveci mali svilenkasti slap.

Mozzda bih ti pala na usne,
na ochi i ostavila trag,
ne daj bozze vecoj zloci,
bio bi to samo poljubac blag.

Mozzda bih ti pala na kosu,
ostavljajuci u njoj srebrenkastu rosu,
izljubila ti kapima trepavice, umila lice,
ostavila sicushne kapi, da secanje ne izlapi.

Djurdjica Haladi

[ZOE]

Postojala si, živo i modro, trenutak. I nestala si.
I ništa od sebe nisi ostavila. Ni dah u zraku.
Ni miris u lišću. Ni oblik svoj u vjetru.
Ništa. Tvoj trzaj je bio brz i odlučan.
A ja evo mučim sva čula, da oživim
ovaj uzavreli čas. Onaj oštri bljesak
tvoje prisutnosti.
Gledam more i nebo
i tražim boju tvojih zjenica.
Slušam lahor (s juga dolazi) i lovim u njemu val tvoga glasa.
Pipam vrške tvojih prstiju, nije li možda,
bar malo, na njima ostalo leda od tvoje vatre,
pepela tvoje ljubavi?
Tražim dušu tvoju u duši tišine,
krv tvoju u svojoj krvi,
prisutnost tvoju u svojoj odsutnosti.
Ali ništa. I nigdje.
I sjećanje je nemoćno pred tvojim modrim letom.
Ni ono nije moglo zadržati ništa
od tvoje plahe pojave,
od tvog toplog plavetnila.
I more šumi modro. A tebe nema.
I dan šumori modrinom daljine i neba.
I vedro je. I toplo. A mene nema.
I ne znam gdje si, ni gdje sam.
Niko te više ne pozna. I nema te nigdje.
Ni na nebu. Ni u moru.
Ni u ovoj modroj elegiji,
koja te uzalud traži.


Nikola Milićević