Poklonite pesmu...

[gaga73]

OPOMENA

Vazno je,mozda,i to da znamo:
covek je zeljan tek ako zeli.

I ako sebe celog damo,
tek tada i mozemo biti celi.

Saznacemo tek ako kazemo
reci iskrene,istovetne.

I samo onda kad i mi trazimo,
moci ce neko i nas da sretne.


Miroslav Antic

[NSdjanka]

Šta ne bih dao za sećanje
na prašnjav puteljak sa niskim ogradama
i visokog konjanika što zoru ispunjava
(pohaban dugački pončo)
jednog dana među danima ravnice,
jednoga dana bez datuma.
Šta ne bih dao za sećanje
na majku koja posmatra jutro
na estansiji Svete Irene
a ne zna da će se zvati Borhes.
Šta ne bih dao za sećanje
da sam se borio kod Sepede
i video Estanislaa del Kampa
kako pozdravlja prvi kuršum
s radošću hrabra čoveka.
Šta ne bih dao za sećanje
na kapiju skrivenog letnjikovca,
koju je moj otac svake večeri zatvarao
pre no što bi se izgubio u snu
i koju je zatvorio poslednji put
četrnaestog februara 38.
Šta ne bih dao za sećanje
na Hengistove čunove
koji kreću sa peščanih obala Danske
da osvoje ostrvo
koje još Engleska ne beše.
Šta ne bih dao za sećanje
(imao sam ga i izgubio)
na jedno zlatasto Tarnerovo platno
široko kao muzika.
Šta ne bih dao za sećanje
da sam čuo Sokrata
kad je pred veče kukute
s vedrinom ispitivao problem
besmrtnosti,
naizmenično navodeći mitove i razloge
dok se plava smrt penjala
iz već studenih nogu.
Šta ne bih dao za sećanje
da si rekla da me voliš
i da nisam spavao do zore,
bestidan i srećan.

Borhes, Elegija o nemogućoj pesmi

[biterlemon]

DOK SAM TE IMAO



Jezik sam ptica razaznavao
i tajne pticije odgonetao
biljke sam razumeo, i u nocima
prepisivao razgovor trava
tolike sam pesme ispisao
prepisujuci rukopis vetra
uz more, u noci,u planini
tolike navoljnike saslusati umeo
i ciniti im male radosti
bez napora,bez sebicnosti imalo
tolike sam dobrote i plemenitosti
umeo u druge utkati
a da i prevec ostane u meni
san sam s radoscu na oci nanosio
i budjenju se kao drvece radovao
dok sam te imao

Pero Zubac

[Goga]

Ti koja imaš nevinije ruke

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih
i koja si mudra kao bezbrižnost.
Ti koja umiješ s njegova čela čitati
bolje od mene njegovu samoću,
i koja otklanjaš spore sjenke
kolebanja s njegova lica
kao što proljetni vjetar otklanja
sjene oblaka koje plove nad brijegom.

Ako tvoj zagrljaj hrabri srce
i tvoja bedra zaustavljaju bol,
ako je tvoje ime počinak
njegovim mislima, i tvoje grlo
hladovina njegovu ležaju,
i noć tvojega glasa voćnjak
još nedodirnut olujama.

Onda ostani pokraj njega
i budi pobožnija od sviju
koje su ga ljubile prije tebe.
Boj se jeka što se približuju
nedužnim posteljama ljubavi.
I blaga budi njegovu snu
pod nevidljivom planinom
na rubu mora koje huči.

Šeći njegovim žalom. Neka te susreću
ožalošćene pliskavice.
Tumaraj njegovom šumom. Prijazni gušteri
neće ti učiniti zla.
I žedne zmije koje ja ukrotih
pred tobom biti će ponizne.

Neka ti pjevaju ptice koje ja ogrijah
u noćima oštrih mrazova.
Neka te miluje dječak kojega zaštitih
od uhoda na pustom drumu.
Neka ti miriše cvijeće koje ja zalivah
svojim suzama.

Ja ne dočekah naljepše doba
njegove muškosti. Njegovu plodnost
ne primih u svoja njedra
koja su pustošili pogledi
goniča stoke na sajmovima
i pohlepnih razbojnika.

Ja neću nikad voditi za ruku
njegovu djecu. I priče
koje za njih davno pripremih
možda ću ispričati plačući
malim ubogim medvjedima
ostavljenim u crnoj šumi.

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih,
budi blaga njegovu snu
koji je ostao bezazlen.
Ali mi dopusti da vidim
njegovo lice, dok na njega budu
silazile nepoznate godine.
I reci mi katkad nešto o njemu,
da ne moram pitati strance
koji mi se čude, i susjede
koji žale moju strpljivost.

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih,
ostani kraj njegova uzglavlja
i budi blaga njegovu snu.


Vesna Parun

[morpheo]

Radjard Kipling
Ako mozes

Ako mozes da sacuvas svoju glavu kad svi oko tebe
gube svoje i okrivljuju te za to;
Ako mozes da verujes sebi kad svi u tebe sumnjaju
i sam pridodajes njihovim sumnjama;
Ako mozes da cekas a da ti ne dosadi cekanje,
ili,ako si prevaren - da sam ne varas,
ili,ako si omrznut - da sam ne mrzis,
a da pritom ne izgledas predobar ili premudar;

Ako mozes da sanjaris a da snovi ne ovladaju tobom,
Ako mozes da mastas a da ti mastanje ne bude cilj,
Ako mozes da se suocis sa uspehom i neuspehom
i smatras te dve varke kao da su potpuno iste;
Ako mozes da podneses da istinu koju si rekao
izvrnu nitkovi,kako bi od nje napravili zamku za budale,
ili da posmtras propast onoga cemu si posvetio sav zivot
i da,pogrbljen,s dotrajalim alatom opet novo stvaras;

Ako mozes da prisilis svoje srce,nerve i tetive
da te sluze dugo iako si ih nemilice trosio,
i da izdrzis i kada nema vise niceg u tebi
sem volje koja ti dovikuje:"Istraj!"

Ako mozes da razgovaras sa nizima od sebe
i ne istaknes svoju superiornost,
ili da u drustvu s visima od sebe -
sacuvas svoje dostojanstvo;

Ako mozes da ispunis jedan nezaboravni minut
sadrzajem koji traje sezdeset sekundi -
tvoja je zemlja i sve sto je na njoj,
i,iznad svega,bices covek,sine moj!

[gaga73]

[A6quattro]

Statika


Cinilo se kao da
vekovima vec ulaze u tu sobu.
Veliki gazda,
pazevi i sluge,
poslovne sekretarice,
vlastela.
Ovo je ipak zlatno doba
feudalizma.

Miris skupog losiona
"posle brijanja",
golica nase nozdrve,
skupa odeca
laptopi.
U vazduhu visi nebo,
i onda sve...
stoji.
Iskra svetla
pred rodjenjem kosmosa.

Cinilo se da je skulprtura
osmeha
ledena i prazna.
Tu na visinama
kiseonik je razredjen.
I svi ovde nose maske.
I svi ovde slave beskonacnu
prazninu statike.

Onda kralj sedne na presto,
i vazduh proburazi kozu,
kao udarna igla,
kao noz koljaca.
Tisina.
I nije to bas neka akcija,
nego nagovestaj.
Nesto kao cudjenje na njegovom
gojaznom licu.
Nesto kao cena iznajmljene harizme.

Statika.
U dubinama pomamno kljuca krv.
Jesti.
Spavati.
Jebati.
Trcati.
Dodirivati.
Njusiti neciju znojavu kozu.
U dubinama pomamno kljuca krv.
Misici se trzaju,
ali nista ne sme
da narusi velicanstveni prizor.

Mokracni se mehuri sire.
Menstrualna krv natapa tampone.
Kastrirano meso truli.
Truli.
Staticno.
Porozno.
Kralj lupa svojim malim
skiptrom po
stolu od mahagonija.

Znoj probija sminku,
Kralj ustaje, sipa
vodu.
Sve nema smisla.
Salo se siri, celulit.
Zene se goje na bokovima,
muskarci u predelu stomaka.
Neko bi pozeleo
da podrigne glasno.

Sve ovo nema nikakvog smisla.


MC_

[Goga]

LXXXI



Istinite reči nisu ugodne.
Ugodne reči nisu istinite.
Čestit čovek nije dobar govornik.
Dobar govornik nije čestit čovek.
Mudar čovek nije sveznalica.
Sveznalica nije mudar čovek.

Višnji se čovek bogaćenja kloni
Odanost bližnjima njegovo je blago,
Koje se uveća - netom se iscrpi

Put nebeski prednost je bez štete.
Čoveka višnjeg vrlina čini, ali ništa ne ište.



Lao Tse ''Knjiga puta i vrline''

[NSdjanka]

Had I the heavens’ embroidered cloths,
Enwrought with golden and silver light,
The blue and the dim and the dark cloths
Of night and light and the half light,
I would spread the cloths under your feet:
But I, being poor, have only my dreams;
I have spread my dreams under your feet;
Tread softly because you tread on my dreams.

W.B. Yeats, Aedh wishes for the Cloths of Heaven