Poklonite pesmu...

[Goga]

Na sve spremna budi

Na sve spremna budi. U noći nekoj
kao devojčici pričaću ti bajke i skaske.
Drugi put cu zaželeti da odem daleko, daleko.
Do Aljaske.
Nekad jednostavno neću ti doći
i na stolu uzalud čekaće me tvoje ruke i čaj.
U društvu s brezama šetaću u noći,
a ti ćes misliti da je zauvek prošao naš maj.
Na sve spremna budi, na smeh i na suze.
U životima našim mošda tek prvi čin je gotov.
Da bih bio muzej, ako želis da budem taj muzej,
prethodno moram da budem Ljermontov.
Prethodno moram da napišem stotine ovakvih
redaka.
Jer u stihu ništa se drugo i ne dešava sem ljubavi
i vere.
Tako je bilo u doba predaka.
Tako će biti i hiljadu godina posle naše,
posle tvoje i moje ere.
Pa ipak, na sve spremna budi
jer zajedno nam je
i da čekamo i da spavamo.
Da strahujemo za sunce, za srne, za snove.
Preostaje nam još toliko toga a u nasim glavama,
nažalost, mesta nije samo za stihove.
Nekad mozda neću ni primetiti bore na tvom licu,
ni bele epolete snega na tvojim ramenima kad
udjes s ulice.
Nekad tvojim kćerkama zaboraviću da ispričam
Snezanu i Crvenkapicu.
I četiri zida naše sobe učiniće ti se kao četiri
beznadežna zida tamnice.
Ponekad pomislićeš da odumirem, kao država.
Ni Danton, ni Goran, ni Kosevoj Oljeg.
I to ja, koga si za besmrtnog držala,
za najboljeg.
Na sve spremna budi, na psovke i na madrigale,
na suze i na pisma što preklinju i prete,
ali ruke koje su mi se jednom predale
te ruke su svete!


Izet Sarajlic

[bellissima]

...na ovu sam zemlju svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nesto
kao leprsav trag.


Nemoj da budes tuzan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast,
cudno drag.


Nocu kad gledas nebo
i ti namigni meni.

To neka bude tajna.


Uprkos danima sivim,
kad vidis neku kometu
da vidik zarumeni,
upamti-to ja jos uvek
sasav letim i zivim.

Mika Antic

[Goga]

Kaži mi, kaži

Kaži mi, kaži,
Kako da te zovem;
Kaži mi, kakvo
Ime da ti dam, -
Hoću li reći:
"Diko", ili "snago",
Ili ću "lane",
Ili "moje blago";
Hoću li "dušo",
Ili "moje drago" -
Kaži mi, kakvo
Ime da ti dam!
Sve su to mila
Imena i lepa
Kojima Srbin
Svome zlatu tepa;
Al' ja bih proveo
Čitav jedan vek,
Tražeći lepše,
Dičnije i slađe,
Milije ime,
Što još ne ču svet,
Da njim nazovem
Moj rumeni cvet.

J.J.Zmaj

[bellissima]

...ne umem zaboraviti,
onu besplodnu,gorku jesen,
nad Mostarom,
one kise,
ljubila me po celoj noci,grlila me
i nista vise, majke mi,
nista drugo nismo.

Posle su opet bila leta,
posle su opet bile kise,
jedno jedino malo pismo
iz Ljubljane,
otkud tamo,
ni ono lisce po trotoarima,
ni one dane,
ja vise ne mogu, ja vise neumem
izbrisati.

Pise mi,pita me sta radim, kako zivim,
imam li devojku,
da li ikad pomislim na nju,
na onu jesen,
na one kise,
ona je i sad kaze ista,
kune se bogom,
potpuno ista,
da joj verujem,da se smejem
davno sam,davno,prokleo Hrista...

Pero Zubac
Mostarske kise

[ZOE]

Dan i Noc

Ti nisi mogao voleti mene
Jer ljubav se ne nudi,ne moli,niti prosi..
Bejasmo ko dve uklete barke
Sudbina shto ih,slomljene, nosi.

I nisi mogao zheleti mene
Jer ljudi zhele svoj san
O sreci..
I kad se odreknu strasti i zhelja,
Svojih se snova nece odreci..

Ti nisi nishta znao o meni..
Jer, shta zna dan o noci
I noc o danu,
Sem da se uvek iznova sretnu,
A svako ode na svoju stranu...

Violeta Milicevic

[memento]

Slamka

U onoj noći s petka na subotu
Sudnjega časa u tvome životu
Čistaja djevo i najređi cvetu
Poslednje što si ti od mene čula
Bilo je: "Volim te
Najviše na svetu!"

Ali na čemu bi onaj što ne ume
Više živeti održao sebe
Da mu na usnama što se ne dvoume
Ne dodade slamku
I reč
"I ja tebe!"

Matija Bećković

[misti]

Pesma za nas dvoje


Znam,mora biti da je tako;

nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene
i sreće moje.

Po obrazima vetar me mlati.
Čupa drveću žutu kosu.
U koji deo grada da svratim?

Dan je niz mutne ulice prosut.

Vucaram okolo dva prazna oka,
gledam u lica prolaznika.

Koga da pitam
smešan i mokar,
zašto je nisam sreo nikad?

Il' je već bilo?
Trebalo korak?

Možda je sasvim do mene došla,
al' ja:za ugao skrenuo,
gorak,
a ona:ne znajući prošla.

Možda smo celu jesen obišli
u žudnji ludoj,podjednakoj,a za korak se mimoišli?

Da. Mora biti da je tako.

Miroslav Antić

[Gašpar]

Kari Šabanovi

Sjećanje me lakom tugom ovi :
... veče slazi i miriše lipa.
Kroz sumrak se čuje kolska škripa,
s puta idu kari Šabanovi.

Mi u susret otrčasmo k njima ,
a kari nas vrate srećne kući
i sivom nas džadom truckajući
o pređenim šapću drumovima...

... Mili dani , moji sni nestali,
kao da ste svi u jutro neko
na kare se kradom ukrcali
i otišli od mene daleko.

Zalud uho sad zvukove lovi,
zalud oko daljinama pipa:
davno više ne čuje se škripa
niti idu kari Šabanovi.

(Aleksandar Leso Ivanović)

[Gašpar]

Umjesto molitve za daleku

Ponekad, davna, sjetim te se,
A nešto toplo zasja u duši
Kao od dobre stare pjesme
Što se slučajno zapjevuši.

Gdje li si noćas, ti daleka,
Da li si negdje svila dom,
Ili još uvijek, ko nekad,
Lutaš ponoćnim Beogradom?

Da li još tražiš onog čudnog,
Onog iz tvojih snova vrelih,
Koga si tražila uzaludno
I one noći kad smo se sreli.

Traži, samo traži, tragaj,
On ipak jednom mora doći
Iz tvojih lijepih snova, draga,
U tvoje nimalo lijepe noći.

Kao što dođu ove pjesme
Iz divnih šuma nepoznatih
Pravo u naše ružne nesne,
U gorku zbilju kasnih sati.

Ponekad tako sjetim te se,
A nešto toplo zasja u duši
Kao od dobre stare pjesme
Što se slučajno zapjevuši.

(Vitomir Nikolić)

[Gašpar]

ZOE kaže: Dan i Noc Ti nisi mogao voleti mene Jer ljubav se ne nudi,ne moli,niti prosi.. Bejasmo ko dve uklete barke Sudbina shto ih,slomljene, nosi. I nisi mogao zheleti mene Jer ljudi zhele svoj san O sreci.. I kad se odreknu strasti i zhelja, Svojih se snova nece odreci.. Ti nisi nishta znao o meni.. Jer, shta zna dan o noci I noc o danu, Sem da se uvek iznova sretnu, A svako ode na svoju stranu... Violeta Milicevic

Da se pohvalim... Violeta Milićević je moja dobra prijateljica.
Ako ne kršim pravila foruma, evo njenog bloga pa možete uživati.
http://trg-cuda.leonardo.it/blog


Videla sam te opet

Videla sam te opet,
i to posle godinu dana!
Svih trista šezdeset pet želja
u jednu se jedinu slilo -
da iza običnih reči
ne otkriješ to što je srce
ko svoju najlepšu tajnu
sve ovo vreme krilo.

Sama tvoja blizina
za mene već je užitak,
a svaka reč kazana -
slasni i opojni napitak
koji me opija celu
i zanos mi iznova budi,
zanos o kome sanjaju
i bogovi i ljudi.

Taj zanos traje i rudi
i u tvom odsustvu dugom,
i ispuni me celu
srećom umesto tugom,
jer osećam da si uvek
tu, pokraj mene,
bez obzira u kom si stvarno
delu vaseljene.

Al ja ću radije skriti
taj proždirući plamen
i neću ti otkriti želju
koja ko dragi kamen
krasi mi ogrlicu
od trista šezdeset pet dana
i snagu mi iznova daje
da trajem nasmejana

a da ti i ne saznaš
da osmeh dugujem tebi,
i da ne saznaš da vreme
za mene značaja nema.
Ljubavi, željo, lepoto,
što mom si srcu hrana,
tvoj osmeh je najlepši ukras
na kolajni mojih dana.