Poklonite pesmu...

[NSdjanka]

PJESMA

Noćas, kad Nevidljiv je Netko iz svijetloga nebeskog
lijevao plavu mjesečinu po zvjezdanoj tkanini,
ja sam na groblju
pjevao o Sreći.
I krstovi očajno ispružili su ruke.
Mrki, nijemi mramorni krstovi
pružili su ruke za Srećom...
Bilo je svečano tiho.
Dugi drvoredi i brončane sfinge,
sve je bilo tiho, mrtvo.
Tek su moje riječi
ko velike bijele žene
pjevale na groblju.
U dolu su gasla svijetla,
a modra je mjesečina tekla po zvjezdanoj tkanini.

M.Krleža

[NSdjanka]

Ona ide u svetlu lepote,
Ko noć blaga u zvezdanom sjaju.
Sve što ima na svetu krasote:
Svetlog, tamnog - njene oči daju,
Sve nežnosti, i divote s njima,
Što dan blistav ne može da ima.

Ni zrak manje, niti više sama
sen u valu crnih joj vitica
Ili u skladu loknica, ili prama
Što se spušta preko njenog lica,
Preko čela, gde čedne, spokojne
Misli - svoga mesta su dostojne.

Na tom licu koje ozarava
srećni osmeh večite vedrine;
gde dobrotom svakog očarava
Mirni odsjaj večite vrline,
Na tom se divnom licu čita
Ljubav - mira nevina, večita.

George Gordon Byron

[ZOE]

Kad budem imao iskustva
i budem stariji
govorio sam na kraju svake ljubavi
na rubu svakih ociju
i na rubu pameti ako baš hoceš
kad budem imao godina
kao ljubavi u sebi
nikad više necu
ponavljati iste greške
i necu pamtiti sve sitnice
i nikad necu bez pameti
samo srcem
kroz maglene koprene
i to sam govorio
ponavljao
a eto s tobom sam stariji
i ništa nisam naucio.

Krznaric

[Snoopy Red B]

Jedan dio svoga srca, jedan dio svojih zelja
s poverenjem ja cu otkrit' ispred starih prijatelja.
Ali nekih stvari ima, koje ne govore se svima,
sto se samo nekom sapnu, ti znas.

Nekog moras, nekog moras i da sanjas,
nekog ljubis, i za njega zivot stvaras.
Neko mora, neko treba da te ceka,
da ti pise iz daleka, i da pisma tvoja prima sam.

Ti si tajna, ti si smisao mog puta,
i u tami zadnja svjetiljka dok lutam.
Da te nema, ti sto nikad me ne krivis,
da te nema, da ne zivis,
svi bi putevi bez kraja bili znaj,
da,dadada...

[Goga]

Koliko beše sunčanih dana


Iza zastakljenog zida moje sobe
njiše se plava zavesa mora
i razotkriva beskrajnu scenu.
Na njoj danas vidim, ja kao jedini gledalac,
rasplet tvoje završene
i nezavršene moje,
ali bliske kraju,
drame.

Ne, nije bilo klasičnog jedinstva - ni mesta
ni vremena,
ni radnje.

Je li to bio nastupio vek
antidrama
i antiheroja?
Ne dosećam se. Pitam:
ima li u prirodi - antiprirode?
I mi bejasmo li
antiljudi?

I nije bilo jedinstva ni mesta, ni vremena,
ni radnje.

Na tvom radnom stolu uvek je pored tebe bila
mala Botičelijeva Venera.
Podignut sa neispisanog lista,
tvoj pogled - koji traži i umoran -
tonuo je neosetno u plavu prozračnost
njenih očiju
kao u dolazeći talas nepreplivanog mora.
Nestajao si. Odahnuo bi.
I ka meni se okretao
obnovljen.

Ali nije bilo jedinstva ni mesta, ni vremena, ni
radnje.

Krenuli smo da tražimo lepotu
u životu i svetu
po planinama, morima i gradovima.
Zamalo da nas poklopi krenula lavina.
Zamalo da nas potopi morska bura.
Zamalo da nas otruje prestonički dim.
Jedan nas talas eksplozivne detonacije
odbaci daleko -
na severnu
obalu.
Ne, nije bilo jedinstva ni mesta, ni vremena, ni
radnje.

Nas su sledila po prvi put
u velikom naletu nadanja
i maštanja sa beskrajnim horizontom.
A meštani su nam govorili:
- Ovde, sve u svemu, ima dvadeset sunčanih dana godišnje
i vi ste srećom došli
u njih-.

Ali nije bilo jedinstva ni mesta, ni vremena, ni
radnje.

Kad sam se sama vratila kući
sa jednom zelenom grančicom, koja se razvila
ispod pred tobom zauvek zatvorenog prozora,
samo su dve misli bile žive
u mom saznanju:
- Zašto ti sa stola ne uzeh malu Botičelijevu Veneru
da je položim na tvoje srce,
da večito živi sa tobom
Lepota...
I još nešto:
- Koliko nam je dana u životu sunčano?



Јelisaveta Bagrijana

[onemorenight]

Hvala ti za ovu lepu pesmu !! Pa još u ove jutrnje sate !! Ima li lepše od poezije za početak dana ?? Pozdrav !

[TVO.JA_]

Zalutala

Ispod kiše nade
na terasi dosade
ispod pljuska osude
na klupi teorije
na tragu lutanja
na ivici bunara
pronašla sam ludilo
u jezeru svetlosti
na stazama memorije
izgubila iluzije
tražila pobede
na stazi života
zalutala, izgubila se
na poljima žita
na putiće racvetale
u Edenske bašte
u doline snegom pokrivene
na vrh najveće planine
otići ću da se tražim
ili ću stradati
ili ću pobediti
ako se nadjem
pisaću tebi...


Zorica Sentić

[ZOE]

BUDI VJEČNI VALCER VIR

Budi vječni valcer vir,
vrtlog vjetra nek' te vije.
Budi glazbe dubok mir,
budi sunce poezije.

Budi takva kakva jesi,
ne mijenjaj se za sva blaga,
Uvijek nek' ti mis'o resi
ona tiha patnja draga.

Ma koliko bila žena,
uvijek više tajna budi,
Budi šutnja, al' iskrena,
nek' te vječno slute ljudi.

E.Kišević

[NSdjanka]

Ja sam jedini čovek na Zemlji, a možda
ne postoje ni Zemlja ni ljudi.
Možda me neki bog obmanjuje.
Možda me je neki bog osudio na vreme,
na taj dugi privid.
Sanjam mesec i svoje oči
kako ga gledaju.
Sanjao sam veče i jutro prvoga dana.
Sanjao sam Kartaginu i legije
kako je razaraju.
Sanjao sam Lukana.
Sanjao sam brdo Golgotu
i rimske krstove.
Sanjao sam geometriju.
Sanjao sam tačku, pravu, ravan
i zapreminu.
Sanjao sam žuto, crveno i plavo.
Sanjao sam kartu sveta, i carstva
i crninu u osvit dana.
Sanjao sam neizmerne boli.
Sanjao sam sumnju i sigurnost.
Sanjao sam jučerašnji dan.
Ali možda za mene juče ne postoji,
možda nisam ni rođen.
Ko zna, možda sanjam da sam sanjao.

Horhe Luis Borhes

[Kathy]

Sumnjaj da na nebu zvezde sjaju ove,
sumnjaj da sunce zna putanju svoju,
sumnjaj da laž se istinom ne zove,
ali ne sumnjaj u ljubav moju!!!

HAMLET