Poklonite pesmu...

[Leonard Peltier]

Biti srećan

U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti srećan.
Samo smo zato na svijetu,
a sa svim dužnostima,
svim moralom
i svim zapovijedima
rijetko činimo jedno drugoga srećnim,
jer i sebe time ne činimo srećnima.

Ako čovjek može biti dobar,
može to samo onda
kada je srećan,
kada u sebi ima sklada,
dakle kada voli.


To je bilo učenje,
jedino učenje na svijetu.
To je rekao Isus,
To je rekao Buda,
To je rekao Hegel.


Za svakoga je na ovome svijetu
jedino važno
njegovo vlastito najunutarnjije,
njegova duša,
njegova sposobnost da voli.

Ako je ona u redu,
onda je svejedno
jede li se proso ili kolači,
nose li se dragulji ili rite;
onda svijet zvuči zajedno s dušom,
onda je dobro.


Hermann Hesse

[TVO.JA_]

Godovi čežnje

Prestala sam brojati godove paperjastih ceznji
s’ mukom promaljam lice iz sume paprati
peckaju oci od njenih spora
cesem se k’o da je postelja kopriva.

Odbacujem godove nadanja
s’ nogu isecam pripijen korov
krenuo je vise butina
ne mogu cekati
da mi glava u nj’ zaraste
kroz usi da mi proklija
na mesto kose On da se vija.
Ne bih
da bacim svoju glavu
ne bih
da izdam svoju kosu.

Prestala sam tumaciti znacenja
pukla mi sandala od lijana.

Besmislenom brojanju
ujeda pirana
nema kraja
iscepale mi se haljine
drveca prasuma
otkinula mi se siguronosna ogrlica
ionako mi je bilo dosta skakutanja
po visokim krosnjama,
a dole
dole je previse insekata
pogledaj
sva sam se izoblicila
ne prija mi ni klima.

Nije ovo Dragi
matematika
biologija
meteorologija
to je neka druga nauka
eh, da je barem nauka…
mozda fizika
od tacke A do tacke B,
ali tacka B svetlosnom brzinom se udaljava
od tacke A
besmislen zadatak zbivanja
ne bih se s’ tim petljala.

Javljam ti se
iz kapsule vremena
ceznje
nadanja
znacenja.
Ne, nisam rekla
voljenja.

Pretvaram se u larvu
tu cu zanociti
necu se zorom
leptirasto radjati
duze cu spavati
otapam naslage umora.

Ako se nekada javim
to nece biti
ista kapsula.

Pozdravlja te
nebitna misao
tvoga disanja.

autor: jelenaartpoezija

[TVO.JA_]

Pesak tisine

Znam, dozivas me
kroz jeku vremena
sa dna case.
Znam, dozivas me
skriven nocnim velom
razbijas se o stenje svojih misli.
Znam, dozivas me
samoca ti na ramena sedne
obrazi od njenih samara stanu da bride.
Znam, dozivas me
kad jeza podje putevima koze
prizvanih akvarela secanja
i trazis,
trazis me
iza vrata, iza zavese, iza ormara
ispod jastuka, ispod tepiha.
Trazis me u vocnjacima,
zaviris u frizider
da nisam slucajno tamo
u neku tubu se uvukla i cutim.
Zaustavljas senke na ulicama
sto nose slican kacket kao ja.
Znam, dozivas me
i trazis parce dobroga u meni
i trazis uzdah maglicast
na prozorima tvog lica
zelis prstima crtati
po zamagljenim okvirima,
zelis glas da svira.
Nemam ja vise
dusine sluzokoze
ni grama
sve sam listice njene
tebi darovala.

Komsinica se cudila zasto izvirujem iza vrata
kad su i psi umorno pali.
Sluzbenica iz poste
rekla je ljubaznim glasom:
Vas telefon radi!

Otvarala sam sanduce
zatrpao me pesak tisine
jos su mi puna usta
gustera sto su mi preneli:
Ti nisi centar sveta!

Znam, dozivas me
al’ ja te ne cujem najbolje
zaglusuje me
zamor gustera
i moj smeh.
Ne cujeeem
slabeeee su vezeeeee
naaaaaaa periferiji svetaaaaaaa.

Kvrc.
Kvrc.

autor: jelenaartpoezija

[ljubica]

stojan simic krpica

Novogodisnja
molitva

Molim
Te,
Gospode,
Svemoguci
Boze,
koji sve
znas,
sve
mozes,
daj
svakom
ljudskom
bicu
sta
mu
treba,
kad
i
gdje
mu
treba.

[NSdjanka]

Moja ljubav


Sva je moja ljubav ispunjena s tobom,
Kao tamna gora studenom tišinom;
Kao morsko bezdno neprovidnom tminom;
Kao večni pokret nevidljivim dobom.

I tako beskrajna, i silna, i kobna,
Tečeš mojom krvlju. Žena ili mašta?
Ali tvoga daha prepuno je svašta,
Svugde si prisutna, svemu istodobna.

Kad pobele zvezde, u suton, nad lugom,
Rađaš se u meni kao sunce noći,
I u mome telu drhtiš u samoći,
Raspaljena ognjem ili smrzla tugom.

Na tvom tamnom moru lepote i kobi,
Celo moje biće to je trepet sene;
O ljubljena ženo silnija od mene -
Ti strujiš kroz moje vene u sve dobi.

Kao mračna tajna ležiš u dnu mene,
I moj glas je eho tvog ćutanja.Ja te
Ni ne vidim gde si, a sve druge sate
Od tebe su moje oči zasenjene.


J.Dučić

[ZOE]

Karlos Drumond de Andrade

Voleti

Sta moze covek medju ljudima,
osim da voli?
voli i zaboravi,
voli i omrzne
voli, omrzne, voli?
da uvek, cak i staklastih ociju, voli?

Sta moze, pitam, bice koje voli,
usamljeno, dok se svet okrece, osim
da se i samo okrece, i voli?
voli ono sto more ostavlja na plazi,
ono sto sahranjuje, i na morskom povetarcu
so, ili potrebu za ljubavlju, ili samo zelju?

Uzviseno voleti pustinjske palme,
prepustanje i obozavanje puno iscekivanja,
i voleti sav nemir i grubost,
vazu bez cveca, gvozdeno tle
i nepomicne grudi, i ulicu iz sna, i pticu grabljivicu.

To je nasa sudbina: neogranicena ljubav
prema nevernim i nistavnim stvarima,
vecno predavanje potpunoj nezahvalnosti,
i u praznoj skoljci ljubavi strasljivo strpljivo
traganje, za sve vecom ljubavlju.

Voleti i samo odsustvo ljubavi u nama, u nasoj jalovosti
voleti precutne vode, tihi poljubac i beskonacnu zedj.

[Rio]

Uzaludna je odsutnost tvoja

Uvijek kad ostanem sam,mila,
kroz nesanicu doleti plava ptica
i tvoj osmjeh na postelju spusti.
Uvijek kad sam sam, ljubavi moja,
kad noć neizdrživo boli,
tvoj stidljivi obris
čudesno procvjeta u noći,
i krv tako glasno u meni provri
da s okusom mjesečine
tvoja moćna prisutnost
zavede moje puste ruke
i moji uzdasi u njima zaječe.

Toliko tvoga u njoj postoji,
toliko tvoga mome biću daje
da je uzaludna odsutnost tvoja.
Uzalud je i usamljenost moja,
uzalud je mrak što sjenama hara,
jer kad se srce razmaše tamom,
uzalud je prisutnost njena.
I kad noću zaplaču zidovi,
kad zavjese navuku tugu,
ponašam se kao da si kraj mene,
jer tvoja topla prozirnost
kroz polusan miri moju dušu.

Volim kad se svlačiš u škrtoj tišini
i kroz nebo ljubim tvoje nježno lice.
Uzalud je tada ranjivost moja,
nestaje pustoš mojih sjetnih usana.
Uzaludna je, jer tvoja je milost
kao kriška mlade mjesečine zanosna.
Uvijek kad sam sam, ljubavi moja,
u vremenu si moga sanjanja,
i s njim čekam miris plave ptice,
jer kad tvoj osmjeh
pažljivo na moje grudi spusti,
uzalud je odsutnost tvoja.

Zal Kopp

[DrinChe]

Voda





Kaplja kiše pade mi na ruku,

odlivena iz Ganga i Nila,



iz vaznesenog inja sa brkova foka

iz rasprslih krčaga u Isu i Tiru.



Na mome kažiprstu

Kaspijsko more sad je otvoreno more



a Pacifik utiče smerno u Rudavu,

istu onu što beše oblak nad Parizom



leta sedamsto šezdeset četvrtog

sedmog maja u tri sata ujutru.



Nema usta koja bi izrekla,

vodo, tvoja imena nestalna.



Morala bih te zvati na svim jezicima

izgovarajuć istom sve samoglasnike



i istovremeno da ćutim - zbog jezera

što nije dočekalo bilo kakvo ime



i nema ga na zemlji - kao ni na nebu

zvezde koja se ogleda u njemu.



Neko se davio, neko šeрao.

Beše to davno i beše to juče.


. . .



O svemu što god, kad god i gde god se zbilo,

postoji trag na vavilonskoj vodi.

Vislava S.

[TVO.JA_]

NEPOVRATNA PESMA

Nikad nemoj da se vraćaš
kad već jednom u svet krećeš.
Nemoj da mi nešto petljaš.
Nemoj da mi hoćeš-nećeš.
I ja bežim bez povratka.
Nikad neću unatrag.
Šta ti znači staro sunce,
Stare staze,
Stari prag?
To je ono za čim može da se pati,
To je ono čemu možeš srce dati.
Ali ako se ikad vratiš moraš znati:
Tu ćeš stati
I ostati.

Očiima se u svet trči,
Glavom rije mlako veče.
Od reke se dechak uči
ka morima da poteče.
Od zvezde se dečak uči
Da zapara nebo sjajem
i od druma - da se muči
i vijuga za beskrajem.

Opasno je kao zmija,
opasno je kao metak,
kad u meni večno klija
i ćarlija moj početak.
A meni se u svet srlja...
Stisnem srce.
I zažmurim.
Al' kad pođem - neću stati,
jer jedino znam da žmurim.
ne znam kada.
ne znam zašto.
ne znam šta se tamo skriva.
Znam jedino da ne mogu
tu, gde -kako pružim nogu -
Vezuje me odmah neko,
Zauzdava
I potkiva....

Opasno je kao munja,
Opasno je kao metak
kad u meni večno kunja
I muči me moj početak.
Zato bežim,
trčim,
tražim.
Stvaram zoru kad je veče.
Nek od mene život uči
I da tepa i da teče.
Ja sam takvo neko čudo
Što ne umem ništa malo.
Pa kad krenem - krenem ludo,
Nestrpljivo,
Radoznalo...
Ne znam tamo šta me čeka,
U maglama izdaleka,
Al' ako se i pozlatim,
Il' sve teško, gorko platim,
Ja ću uvek samo napred....

Nikad neću da se vratim....

M.Antić

[Danka]

Vladislav Petkovic Dis
Mozda spava


Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja,
Pesmu jednu u snu sto sam svu noc slusao:
Da je cujem uzalud sam danas kusao,
Kao da je pesma bila sreca moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

U snu svome nisam znao za budjenja moc,
I da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odore;
Bledi mesec da se krece u umrlu noc.
U snu svome nisam znao za budjenja moc.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san,
I u njemu oci neke, nebo necije,
Neko lice, ne znam kakvo, mozda decije,
Staru pesmu,