Poklonite pesmu...

[Zvrk]

"Zasto places, draga, svu noc i dan ceo:
izgubljena sreca jos je uvek sreca!
I taj jad u dusi sto te na nju seca,
to je jedan njezin zaostali deo.

Ne daj mutnoj suzi na sumorno oko:
sreca nikad ne mre, ni onda kad mine.
Taj eho kog jedva cujes iz daljine,
to jos ona zbori u tebi duboko. -

U samotne noci, kad zalosno sume
reke pune zvezda, gore pune sena...
Do sluha ta pesma ne dopire njena,
no dusa je sluti, cuje i razume..."

J. Ducic "Dusa"

[Goga]

TI SI MOJA IPAK

Ti si cesta slika moje zalosne ljubavi
Ti si maja samoca u kojoj smo prisutni oboje
Ti si moja Sinagoga ogradjena zicom
Ti si moja narocito u ovo doba pogotovu sada
Ti si moj razgovor koji se u pocetku odnosio na nesto drugo
Ti si moj Pablo Pikaso i njegova ljubav prema nepojamnom
Ti si moja igra koja pocinje kamencicima
Ti si moja Sahara sa jednim cvetom pa cak i bez njega
Ti si moja devojka o kojoj ti nisam govorio
Ti si moj plemic koji je nekada ziveo na kavkazu neki Vsvold
Ti si mojih nekoliko godina od one noci
Ti si moja zena – ponocni voz sa jednom putnikom
Zelezara u kamenom dobu – ti maja ruskaja zemlja
Jedina zena koju menjam svakog dana
I pravi smisao toliko hvaljenih sloboda
Ti si moj heroj koji se postideo i ipak pocinio izdajstvo
Ti si moja ljubav slavnih ljudi
Ti si moja junacka ljubav kako sam vec rekao
Ti si moja obecanja koja nikada nisu nista znacila
Ti si moja ljubav iako sam bez nje kao sto je poznato
Ti si moja ipak
Tako je bilo oduvek i uzalud sam se bunio i sramotio oboje
Ti si jedna stvar koju je voleo jedan covek
Ti si jedna zena koliko i svaka druga
Ti si moja uprkos poznatim istinama
To su bedni podaci kojima raspolazem
To su sva dela moje izvitoperene ljubavi
To sam sve mogao lepse reci ali nemam razloga
Ionako samo nagadjam i pretpostavljam
Ti si moja bolest bolescu izlecena
Ti si moje dete ti nista ne razumes
I ja doslovno moram reci da te volim

Matija Beckovic

[Zvrk]

"Medju svojima"

U mom srcu ponoc. U njoj katkad tinja
misao da jos zivis moj predele mladi.
Moja lepa zvezda, majka i robinja,
Boze! Sta li danas u Srbiji radi?

Kod vas je prolece. Dosle su vam laste.
Ozivele vode, djurdjevak i ruze.
I mirise zemlja, koja stalno raste
u grob i tisinu, moj daleki druze.

Jedno tvoje vece. Ides kuci sporo
ulicama straha i dusa ti jeca.
Tvoje gladne oci, moja divna zoro,
hrani ljubav majke:"Neka zive deca."

Ulazis u sobu. Suze te vec guse.
A dva nasa cveta iz cetiri rata
u tvome su krilu, obraze ti suse:
"Mama, zasto places? Jel pisao tata?"

U velike patnje, nevino pitanje
dubi dublju ranu: plac ti trese grudi...
Napolju je vidno, kao pred svitanje
k'o da ce se dici grobovi i ljudi.

Skupila si suze u kose detinje.
Sve vas sad gledam kraj gozbe sirote.
Lice ti se vedri: to dusa svetinje
ljubi tvoje celo, moj sjajni zivote."

Vladoslav Petkovic- Dis

[DrinChe]

Znaš: Ponovo sam ovde
I pijan
I slušam Čajkovskog na radiju
Isuse , čuo sam ga pre puno godina,
Kada sam bio izgladneli pisac,
I sada evo ga,
Ponovo.
Sada kada sam stekao delimičnu slavu
Kao pisac
I smrt šeta ovom sobom
Gore-dole
Pušeči moje cigare
Cirkajući moje vino
Dok Čajk uporno odrađuje
Svoju Pathetique ,
Kakav je to samo put bio
I sva sreća koja me je zadesila bila je
Samo zato što sam kockice bacio
Kako treba:
Ginuo sam za svoju umetnost,
Ginuo sam da se dokopam
5 prokletih minuta, 5 sati
5 dana -
Sve što sam želeo bilo je da izbacim
Reč iz sebe
Slava, novac nisu bili važni:
Ja sam želeo da izbacim tu reč iz sebe
A oni su me želeli za štanc-presom ,
Fabričkom trakom
Želeli su da budem magacioner u
Robnoj kući .
Pa, kaže smrt, prolazeći sobom,
Svejedno ću te ščepati
Ma šta bio:
Pisac, taksista, svodnik, kasapin,
Padobranac, ščepaću te .
Važi srce, kažem joj .
I sada pijemo zajedno
Dok jedan po ponoći polako prelazi u dva
Po ponoći i
Samo ona zna pravi trenutak
Ali sam je ipak zajebao:
Izvukao sam svojih
5 prokletih minuta
i još mnogo
preko toga.

Bukowski

[SQUAW]

Čekajući kamenog muža

Tamo gde ona čeka svog muža,
Reka neprestano protiče.
I ne primetivši,
Preobratila se u kamen.
Dan za danom nad dolinom,
Vraćaju se kiša i vetar.
Kada bi se prolaznik osvrnuo,
Kamen bi progovorio.

Wang Chien

[Bloo]

Кад бих свој живот могао поново да проживим

Покушао бих у следећем да направим више погрешака

Не бих се трудио да будем тако савршен,

опустио бих се више.

Био бих глупљи него што бејах, заиста,

врло мало ствари бих озбиљно схватао.

Био бих мањи чистунац

Више бих се излагао опасностима,

више путовао,

више сутона посматрао,

на више планина попео,

више река препливао.

Ишао бих на још више места на која никад нисам отишао...

Јео мање боба а више сладоледа,

имао више стварних а мање измишљених проблема.

Ја сам био од оних што разумно и плодно проживе сваки минут свог живота,

имао сам, јасно, и часка радости.

Али када бих могао назад да се вратим,

тежио бих само добрим тренутцима.

Јер ако не знате...

Живот је од тога сачињен, од тренова само;

Немој пропуштати сада.

Ја сам био од оних,

што никад нигде нису ишли без топломера, термофора, кишобрана и падобрана.

Кад бих опет могао да живим

лакши бих путовао.

Кад бих поново могао да живим.

С' пролећа бих почео босоног да ходам,

и тако ишао до краја јесени.

Више бих се на вртешци окретао,

више сутона посматрао,

и са више деце играо...

Кад бих живот поново пред собом имао...

Али видите,

имам 85 година,

и знам да умирем.



Хорхе Луис Борхес

[Bloo]

UMJESTO MOLITVE ZA DALEKU

Ponekad, davna, sjetim te se,
A nešto toplo zasja u duši
Kao od dobre stare pjesme
Što se slucajno zapjevuši.

Gdje li si nocas, ti daleka,
Da li si negdje svila dom,
Ili još uvijek, ko nekad,
Lutaš ponocnim Beogradom?

Da li još tražiš onog cudnog,
Onog iz tvojih snova vrelih,
Koga si tražila uzaludno
I one noci kad smo se sreli.

Traži, samo traži, tragaj,
On ipak jednom mora doci
Iz tvojih lijepih snova, draga,
U tvoje nimalo lijepe noci.

Kao što dodju ove pjesme
Iz divnih šuma nepoznatih
Pravo u naše ružne nesne,
U gorku zbilju kasnih sati.

Ponekad tako sjetim te se,
A nešto toplo zasja u duši
Kao od dobre stare pjesme
Što se slucajno zapjevuši.

(Vitomir Nikolic)

[Bloo]

OPOMENA

Važno je, možda, i to da znamo:
covek je željan tek ako želi.
I ako sebe celog damo,
tek tada i možemo biti celi.

Saznacemo tek ako kažemo
reci iskrene, istovetne.
I samo onda kad i mi tražimo,
moci ce neko i nas da sretne.

Mika Antić

[Bloo]

SENKA

Zbog svega što smo najlepše hteli
hocu uz mene nocas da kreneš.
Ma bili svetovi crni, il beli,
ma bili putevi hladni, il vreli,
nemoj da žališ ako sveneš.

Hocu da držiš moju ruku,
da se ne bojiš vetra i mraka,
uspavana i kad kiše tuku,
jednako krhka, jednako jaka.

Hocu uz mene da se sviješ,
korake moje da uhvatiš,
pa sa mnom bol i smeh da piješ
i da ne želiš da se vratiš.

Da sa mnom ispod crnog neba
pronadeš hleba komadic beli,
pronaðeš sunca komadic vreli,
pronadeš života komadic zreli.
Il crkneš, ako crci treba zbog
svega što smo najlepše hteli.

[Mika Antic]